NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Mišljenje Zaštitnika građana na Nacrt zakona

Zaštitnik građana pozdravlja izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. U Mišljenju o Nacrtu zakona, koje je dostavio Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Zaštitnik građana je ocenio da je druga izmena i dopuna od primene ovog zakona posledica loše prakse donošenja ovako važnih zakona u hitnoj proceduri i bez adekvatne javne rasprave. To ne govori u prilog opredeljenju države da doprinosi poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece i pružanju podrške roditeljima i porodicama sa decom, ističe Zaštitnik građana u Mišljenju.

Uočeno je da je pored uređivanja odredbi koje je Ustavni sud proglasio neustavnim neophodno i otklanjanje nedostataka važećeg zakona u vezi sa prihodima od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih zakonom, zatim da nisu prepoznate potrebe dece čiji su jedan ili oba roditelja osobe sa invaliditetom i drugo. U cilju podrške roditeljstvu osoba sa invaliditetom i njihovoj deci, a posebno ženama sa invaliditetom, Zaštitnik građana predložio je dopunu, kojom će se propisati pravo na naknadu boravka u predškolskoj ustanovi za decu roditelja sa invaliditetom, kako je, između ostalog, navedeno u Mišljenju Zaštitnika građana Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

Pored toga što se ovim Nacrtom otklanja više neustavnih i spornih odredbi u ovom Zakonu, Zaštitnik građana ponovo ukazuje da je ovom prilikom potrebno Nacrtom otkloniti i sledeće nedostatke Zakona:

1. Potrebno je izmeniti spornu odredbu u članu 5. stavu 1. tački 6. Zakona:

A) kojom je određeno da u prihode od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom spadaju i "prihodi ostvareni od roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete". Uračunavanjem ove kategorije roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete u prihode od uticaja, ne postiže se svrha Zakona u smislu finansijske podrške porodicama sa decom, odnosno, da se ona dodeljuje radi posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece i radi poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, a kako se navodi u članu 1. Zakona. Zbog toga je potrebno brisati tačku 6) u stavu 1. člana 5. Zakona.

Osim toga, članom 1. Nacrta zakona predviđena je izmena i dopuna odredbe člana 6. stav 1. Zakona kojom se propisuje da u prihode koji se ne uračunavaju spadaju "i primanja i prihodi koji se prema zakonu kojim se uređuje socijalna zaštita ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć." Stoga, podsećamo da je članom 11. Uredbe o primanjima i prihodima koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć propisano da u prihode koji se ne uzimaju u obzir upravo spadaju i prihodi kao što su dečiji dodatak, roditeljski dodatak, dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvareni po bilo kom osnovu i dr., te je i u cilju otklanjanja ove kontradiktornosti potrebno brisati tačku 6) u stavu 1. člana 5. Zakona.

B) U odredbama stava 1. člana 5. Zakona takođe je potrebno brisati tačku 10) koja glasi "ostalih aktivnosti". Naime, odredbama člana 5. stav 1. u tačkama od 1. do 9. taksativno su navedeni prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim Zakonom.

Navedena odredba ostavlja na slobodnu ocenu organu koji odlučuje o ostvarivanju prava, koje će prihode računati u svakom konkretnom slučaju, odnosno, šta će se u konkretnom slučaju smatrati prihodom od aktivnosti. Uslovi za ostvarivanje prava moraju biti jasno propisani zakonom, a bliže definisani podzakonskim propisom.

Nejasno propisivanje uslova za ostvarivanje prava iz korpusa finansijske podrške porodici sa decom bilo je izvor spornih pravnih situacija, te je svaku proizvoljnost i nejasnoću potrebno svesti na najmanju moguću meru.

c) U cilju efikasnije primene, potrebno je precizirati odredbu u članu 5. stav 5. Zakona, koja glasi: "U prihode porodice se računaju i prihodi od poljoprivredne delatnosti sa imovine na kojoj članovi zajedničkog domaćinstva žive, koju su stekli ili je koriste na osnovu ugovora ili dogovora bez obzira da li je izvršena njena uknjižba odnosno zaključen odgovarajući pravni posao., Iz navedene odredbe nije jasno kako se obračunavaju prihodi od poljoprivredne delatnosti kada zemljište nije uknjiženo, a posebno u situacijama kada je "dogovor predviđen kao pravni osnov korišćenja i ostavlja mogućnost različitog postupanja u praksi.

2. Potrebno je preispitati sa stanovišta opravdanosti i svrhe propisane izuzetke u odredbama člana 8. Zakona stav 3. i 4. koji glase: "Izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i drugu nepokretnost na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u idealnom delu, ne većem od 20 kvadratnih metara, stečenu poklonom i u skladu sa propisima o nasleđivanju."

"Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno, članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i garažu i iznajmljeni poslovni prostor (zakup) ne veći od 20 kvadratnih metara."

Nije jasno zašto se daje prednost činjenici posedovanja nepokretnosti u inostranstvu i činjenici da neko iznajmljuje poslovni prostor, odnosno, razlozi za uvođenje ovih izuzetaka. Imajući u vidu ostala restriktivna rešenja ovog Zakona, čiji je cilj sprečavanje zloupotreba i smanjenje nepotrebnih troškova, Zaštitnik građana smatra da su navedeni izuzeci u suprotnosti sa razlozima donošenja Zakona.

3. Zaštitnik građana pohvaljuje izmene propisane članom 3. Nacrta zakona, a u vezi sa članom 13. stav 4. Zakona kojima se propisuje da "mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate... ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji", pošto je važeće zakonsko rešenje nepravično i štetno po roditelje sa većim mesečnim primanjima, koje su se u vezi sa ovim pitanjem i prituživale Zaštitniku građana. Sa tim u vezi, Mišljenja smo da je nepravično, nepotrebno i neobrazloženo odlaganje primene odredbe propisane u Nacrtu tek za 1. januar 2022. godine, već bi sa njenom primenom trebalo započeti odmah po stupanju Zakona na snagu.

4. Ovom prilikom Zaštitnik građana pohvaljuje što je, u skladu sa Mišljenjima ovog organa", u Nacrtu zakona brisana odredba člana 12. stav 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Podsećamo da je Zaštitnik građana godinama ukazivao u Mišljenjima i u svojim godišnjim izveštajima da se pomenutom odredbom roditelju koji je ostvario pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica uskraćuje mogućnost ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi nege i posebne nege deteta. Time je povređeno pravo roditelja jer im je onemogućeno da pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvare za dete za koje se ostvarilo pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica kao i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica podrazumeva finansiranje dodatne pomoći stručnih lica, a ne finansiranje roditeljske nege, jer se radi o detetu sa invaliditetom kome je potrebna pomoć stručnog lica. Na ovaj način se nepovoljno uticalo na ostvarivanje prava dece sa smetnjama u razvoju, dece sa invaliditetom i teško bolesne dece, kao i na ekonomski položaj čitave porodice.

5. Zaštitnik građana je još 2013. godine podneo Predlog Zakona za izmenu i dopunu tadašnjeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom", u kome je ukazao da roditeljima koji neposredno brinu o deci kojoj je potrebna stalna briga, nega i pomoć stoji na raspolaganju mali broj usluga i pogodnosti koje ne mogu da zadovolje potrebe ovih porodica. Posebno je naglašen nepovoljan položaj porodica u kojima roditelji nisu zaposleni, koji su napustili posao da bi mogli da neguju svoje dete ili zbog toga što neposredno neguju dete kome je neophodna stalna nega i pomoć ne mogu da traže zaposlenje.

Imajući u vidu da je u praksi, usled nerazvijenosti servisa pomoći i podrške i činjenice da oni u najvećoj meri nisu zaživeli, dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica najčešće jedini izvor sredstava za život deteta i porodice, Zaštitnik građana smatra da bi Nacrt zakona trebalo dopuniti odredbama kojima se u listu prava na finansijsku podršku porodici sa decom koja garantuje ovaj zakon uvode dva nova prava, na osnovu uslova koji bi takođe bili propisani ovim zakonom:

– pravo na naknadu nezaposlenom roditelju koji neguje dete kome je neophodna stalna nega i pomoć;

– pravo na naknadu zarade jednom od roditelja koji je stekao pravo da radi sa skraćenim radnim vremenom radi nege deteta starijeg od pet godina kome je neophodna stalna nega i pomoć.

6. Takođe, ukazujemo da ni Zakonom, a ni Nacrtom zakona nisu prepoznate potrebe dece čiji su jedan ili oba roditelja osobe sa invaliditetom, čime se dovode u neravnopravan položaj u odnosu na drugu socijalno ugroženu decu bez roditeljskog staranja, decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom, kao i decu korisnika novčane socijalne pomoći. U cilju podrške roditeljstvu osoba sa invaliditetom i njihovoj deci, a posebno ženama sa invaliditetom, predlažemo da se član 11. stav 1. Zakona dopuni novom tačkom, kojom će se propisati pravo na naknadu boravka u predškolskoj ustanovi za decu roditelja sa invaliditetom.

7. Zaštitnik građana pohvaljuje što je članom 6. Nacrta propisana izmena člana 17. Zakona da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Ipak, ističemo da odredbe člana 17. Nacrta kojima je regulisana naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta dovode u različit pravni položaj u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji (trudnoća, porođaj, nega i posebna nega deteta) zaposlene žene i žene koje se bave samostalnom delatnošću, poljoprivrednom delatnošću, odnosno obavljaju povremene i privremene poslove. Naime, prema odredbama Zakona o radu zaposlena žena koja rodi treće dete ima pravo na naknadu zarade u trajanju od dve godine, što predstavlja meru podsticanja rađanja. Ni odredbama važećeg Zakona, a ni Nacrta, suprotno pomenutim odredbama Zakona o radu nije omogućeno, kada je reč o preduzetnicama, poljoprivrednicama, poljoprivrednim osiguranicama i ženama koje obavljaju povremene i privremene poslove, da ostvaruju pravo na naknadu zarade u istom obimu i trajanju, kao i zaposlene žene.

Stoga je potrebno izmeniti odredbe Zakona koje se odnose na naknadu ostalih prihoda tako da zaposlene žene, preduzetnice, poljoprivrednice, poljoprivredne osiguranice i žene koje obavljaju privremene i povremene poslove budu u jednakom pravnom položaju sa zaposlenim ženama prilikom ostvarivanja prava za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

8. Konačno, ovom prilikom ukazujemo da je član 22. Zakona, kojim je regulisan institut roditeljskog dodatka, potrebno dopuniti tako što će se kao osnov da otac ostvari pravo na roditeljski dodatak predvideti i situacija kada je majka lice bez državljanstva.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 24.05.2021.
Naslov: Redakcija