ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Ministarstvo poljoprivrede predlaže izmene Zakona i to tako što bi poljoprivrednici imali mogućnost da spram ekonomske vrednosti koju proizvedu na svom gazdinstvu biraju nekoliko grupa kako će plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada je reč o dugovima poljoprivrednika za neplaćanje poreza i doprinosa, Ministarstvo se zalaže da paori budu oslobođeni kamata koje su se nagomilale, ali da istovremeno osnovni dug moraju da plate

Zemljoradnici u Srbiji koji 15 godina sebi uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje ne mogu imati istu penziju kao oni koji su to činili četiri decenije. Ubuduće bi iznos penzije trebalo da odgovara godinama uplata doprinosa i staža.

Kako bi ova višedecenijska nelogičnost bila ispravljena, radna grupa ministarstava rada i poljoprivrede uveliko radi na pronalaženju rešenja za ovaj problem poljoprivrednika čija je mesečna penzija manja od 100 evra.

Poslednji podaci Fonda PIO pokazuju da u Srbiji 29.438 zemljoradnika prima manje od najniže penzije koja iznosi 10.735,97 dinara. A najnižu penziju primaju 145.802 poljoprivrednika. Oko 10.653 zemljoradnika dobijaju do prosečne penzije od 29.383 dinara.

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine kažu da oni predlažu izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014) i to tako što bi paori imali mogućnost da spram ekonomske vrednosti koju proizvedu na svom gazdinstvu biraju nekoliko grupa kako će plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

– Nelogično je da s tolikom razlikom u uplati doprinosa 15 ili 40 godina neko sutra prima istu penziju. Ne znam da je to negde postojalo, samo kod nas – kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, i dodaje da trenutno postoji puno nelogičnosti u ovoj oblasti. Kao jednu od nelogičnosti naveo je i to da isti doprinos plaća neko ko ima jedan hektar zemljišta kao i onaj ko ima 100 hektara.

Kada je reč o dugovima poljoprivrednika za neplaćanje poreza i doprinosa za PIO, što je i pokrenulo priču o izmeni Zakona, resorno ministarstvo se zalaže da paori budu oslobođeni kamata koje su se nagomilale, ali da istovremeno osnovni dug moraju da plate.

– Dugovanja poljoprivrednika za penzijsko i invalidsko osiguranje iznose oko 186 milijardi dinara. Ko hoće da plati dug kako bi povezao staž moći će to da učini, a ko neće, predložiću, da kažem to u fudbalskom žargonu, nula-nula i idemo dalje – objasnio je Nedimović.

Više od 30 milijardi dinara tog duga otpada na zdravstveno osiguranje. Ostalo je PIO osiguranje, glavnica i kamate.

– Sa Ministarstvom finansija radimo na tome da otpišemo dugove koji postoje za doprinose za zdravstveno osiguranje. Jer kako sada da naplatimo nekom ko nije imao pravo da se leči zato što tada nije platio, kad to pravo nije ni koristio – kaže Nedimović.

Kada je reč o doprinosima za PIO, oko 40 odsto su glavnice, a 60 odsto su kamate.

Inače, osnovni razlog zbog koga su poljoprivredne penzije tako male jesu najniža osnovica na koju oni uplaćuju doprinose, ali i kratak vek, odnosno malo godina za koje uplaćuju staž. Najveći broj njih plaća doprinose na osnovicu od oko 22.000 dinara.