ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: Sudovi duguju veštacima pola miliona evra. Razlog dugovanja je, pored nedostatka novca, i što sudovi, advokati i veštaci svoja potraživanja naplaćuju putem prinudnog izvršenja, što znatno uvećava osnovni dug. Visoki savet sudstva navodi da bi problem mogao da bude prevaziđen kada bi se u Zakon unela odredba da za sve ugovorene uplate i isplate između javnog sektora i bilo kog subjekta rok za izmirenje novčanih obaveza ne može da bude duži od 60 dana

Sudovi u Srbiji dužni su veštacima čak pola miliona evra. I, ne samo da im duguju novac, nego stručnjaci različitih profila koje sud angažuje za iznošenje stručnog mišljenja u parničnim i krivičnim postupcima, na isplatu dugovanja čekaju mesecima, pa i godinama.

Samo na ime troškova i nagrada iz 2017. godine, prema podacima Visokog saveta sudstva, veštacima se duguje 18.738.574,98 dinara ili gotovo 150.000 evra, dok dug iz prethodnih godina iznosi 43.446.497,98 dinara (347.571 evro). Najveći dužnici su sudovi u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.

– Razlog ovolikih dugovanja je, pored nedostatka novca, i što sudovi, advokati i veštaci, u većoj meri, svoja potraživanja od sudova naplaćuju putem prinudnog izvršenja, što znatno uvećava osnovni dug. U ovakvim slučajevima, osim osnovnog duga prema veštacima, sa računa sudova isplaćuje se trošak izvršnog postupka i izvršitelja, kamata, tarifa Narodne banke Srbije za izvršenje prinudne naplate... Zato se novac koji je obezbeđen za ove namene, troši u većoj meri nego kada bi se pomenutim poveriocima potraživanja plaćala redovnim putem – navode u VSS.

U najvišem sudskom telu kažu da bi problem oko dugovanja mogao da bude prevaziđen kada bi se u Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015) unela odredba da za sve ugovorene uplate i isplate između javnog sektora i bilo kog subjekta rok za izmirenje novčanih obaveza ne može da bude duži od 60 dana. Ovakva odredba, napominju u VSS-u, imala bi pozitivan efekat ne samo za sudove, već i za sve korisnike javnih sredstava.

– U sadašnjoj odredbi obuhvaćene su ugovorne obaveze između javnog sektora i privrednih subjekata, između samih privrednih subjekata ili između subjekata javnog sektora. Međutim, veštaci i advokati ne ubrajaju se ni u javni sektor, ni u privredne subjekte, što oni koriste da svoja potraživanja odmah naplaćuju putem prinudnog izvršenja – navode u VSS.

Nikola Dragović, predsednik Sindikata sudskih veštaka Srbije (SSVS), ne spori tvrdnju VSS-a da veliki broj veštaka svoja potraživanja naplaćuje putem prinudnog izvršenja, ali kaže da su na to primorani.

– Veliki broj veštaka je u poslednje vreme otvorio svoje firme čiji je jedini prihod onaj od veštačenja koje naloži sud. Veštaci imaju i druge, materijalne troškove: štampanje nalaza, izlazak na sud, narezivanje ce-dea, izradu fotografija... Dešava se i da veštak iz Beograda za mesec dana, na poziv suda, recimo dva puta ode za Suboticu, Niš, Šabac i da ima putne troškove koji su i po nekoliko desetina hiljada. Ti troškovi, veštacima se uplaćuju istovremeno sa nagradama. Zamislite da čovek na isplatu naknada troškova i nagrada čeka mesecima, pa čak i godinama. S obzirom na to da se troškovi ne isplaćuju na vreme, dugovanja se konstantno uvećavaju – navodi Dragović.

Ono što posebno čudi, prema rečima predsednika SSVS, jeste da se veštacima ne isplaćuje ni depozit, to jest novac koji je stranka u parničnom postupku dužna da uplati na ime veštačenja.

– Taj novac koji, prema saznanjima koje imam, ne bi smeo da se "dira", odnosno da bude korišćen za druge namene. Dešava se da troškovi veštaka i vrednost veštačenja (nagrade) budu iste kao i depozit koji je uplatila stranka. Čak ni u tim slučajevima, veštacima se ne isplaćuje novac – objašnjava predsednik SSVS.

Dragović priznaje da su u poslednjih nekoliko godina dugovanja prema sudskim veštacima, ipak, znatno umanjena. Pre tri-četiri godine, prema njegovim rečima, dug prema sudskim veštacima prelazio je 50 miliona evra.

"Zarade" sudskih veštaka regulisane su Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima ("Sl. glasnik RS", br. 9/2016 i 62/2016 - dalje: Pravilnik). Pravilnik propisuje da se veštaku nagrada određuje tako što se osnovica za obračun nagrade deli sa brojem radnih časova u mesecu koji je prethodio veštačenju, a tako dobijen iznos množi se sa brojem časova koji su bili neophodni za veštačenje.

Osnovica za obračun nagrade jeste dvostruki iznos prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Srbiji, bez poreza i doprinosa, isplaćene za mesec koji je prethodio veštačenju.

Za veštačenje koje je neophodno obaviti u otežanim uslovima (noću, u izuzetno nepovoljnim vremenskim prilikama i sl.) i za veštačenje koje je neophodno obaviti nedeljom i praznikom, nagrada se uvećava do sto odsto.