ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Zakon je na snazi od 1. juna 2017. godine i podrazumeva hitne mere kao što su udaljavanje nasilnika iz stana, ukoliko živi sa žrtvom, i zabranu prilaska žrtvi. Policijski službenik nakon prijavljivanja može da odredi jednu od ove dve mere koja može da traje 48 sati. Nakon toga sudija odlučuje da li će se mera produžiti još 30 dana
Udaljavanje nasilnika iz stana, ukoliko živi sa žrtvom, i zabrana prilaska žrtvi su hitne mere koje 1. juna 2017. godine mogu da izriču policijski službenici, a produže sudije. Žrtvi se ostavlja dovoljno prostora da se ohrabri, osamostali i da ne odustane od daljeg procesuiranja, kaže ministarka pravde Nela Kuburović.
1. juna 2017. godine počela je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Zakon). Kao najveća zaštita za žrtve ističe se primena hitne mere.
"Zakon stupa na snagu nakon više od šest meseci otkako je usvojen. Najveću pažnju izazivaju hitne mere koje se prvi put uvode u naš sistem. Postoji mogućnost izricanja dve hitne mere: udaljavanje nasilnika iz stana, ukoliko živi zajedno sa žrtvom, i zabrana prilaska žrtvi", rekla je ministarka pravde Nela Kuburović.
Objašnjava da policijski službenik nakon prijavljivanja može da odredi jednu od ove dve mere koja može da traje 48 sati.
"Nakon toga sudija odlučuje da li će se mera produžiti još 30 dana. Dakle, postoji mogućnost da nasilnik bude momentalno udaljen na 32 dana što ostavlja žrtvi dovoljno prostora da se ohrabri, osamostali i da ne odustane od daljeg procesuiranja, odnosno nepovlačenja od postupka koji će se voditi prema nasilniku", istakla je ministarka.
Karakteristično za ovaj Zakon je da će oni koji ga ne budu primenjivali biti sankcionisani.
"Zakon predviđa pojačanu odgovornost svih onih koji moraju da ga primenjuju, bilo da je u pitanju disciplinska odgovornost kada je reč o nosiocima pravosudnih funkcija ako ne postupaju u rokovima koji su predviđeni, a sa druge čak i prekršajna ako su u pitanju policijski službenici ali i svi koji ne budu prijavljivali nasilje koje se oko njih dešava. Postoji obaveza svih nas da reagujemo na nasilje, prijavimo nasilje, a državni organi su dužni da i u okviru svog redovnog poslovanja, ako ima naznaka da je nasilje počinjeno, isto tako reaguju", navodi ministarka pravde.
Uvode se i nova krivična dela – polno uznemiravanje i proganjanje.
"Istovremeno sa donošenjem ovog Zakona usledile su izmene i dopune Krivičnog zakonika uvođenjem krivičnih dela protiv polne slobode, čime smo se uskladili sa Istanbulskom konvencijom. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici se primenjuje i u postupku kada je reč o krivičnim delima protiv polne slobode, pa i u okviru novih krivičnih dela", kaže Kuburović.
Gde podvući granicu - znaće onaj ko će zakon primenjivati, a, kako kaže ministarka, imali su dovoljno vremena da se obuče.
"Sprovedena je možda najsveobuhvatnija priprema za primenu Zakona, kontinuirano policijskih službenika, javnih tužilaca i sudija – oko 1.500 lica. Obuka se ovim ne završava, nastavlja se i tokom juna gde se posebna pažnja posvećuje javnotužilačkim i sudijskim pomoćnicima, a od septembra će biti i novi krug obuke koji će se odnositi na probleme koji su se javili u praksi, a čiji je cilj ujednačeno postupanje i ujednačena sudska praksa kada je primena ovog Zakona u pitanju", zaključila je Nela Kuburović.
Izvor: Vebsajt RTS, 31.05.2017.Naslov: Redakcija