Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Predviđene nove vrste zdravstvenih ustanova - zdravstvena ustanova poliklinika, zavod za laboratorijsku dijagnostiku, zavod za palijativno zbrinjavanje i zavod za radiološku dijagnostiku


Osnovni razlog za usvajanje Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima i novinama u sistemu zdravstvene zaštite u odnosu na period donošenja prethodnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015, 106/2015, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon) iz 2005. godine, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) kao osnovnim pravnim okvirom za uređenje i obezbeđenje sistema u oblasti zdravstva.

Nakon proteka više od decenije i svih promena koje su se desile u oblasti sistema zdravstva, pojavila se potreba da se oblast zdravstva reformiše radi jasnijeg sagledavanja svih relevantnih činioca koji ih prate.

Najznačajnije izmene postojećeg zakona su sledeće. U grupacije stanovništva obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje uvedene su tri nove kategorije stanovništva, i to: mlade nezaposlene osobe koje se nalaze na školovanju, a najviše do navršenih 26 godina života, lica sa statusom borca, izbegla, odnosno lica prognana iz bivših republika SFRJ, kao i raseljena lica koja su nezaposlena i sa niskim mesečnim prihodima, a koja imaju boravište na teritoriji Republike Srbije, lica kojima se obezbeđuje sem obavezne i preporučena imunizacija i žrtve terorizma.

Plan razvoja zdravstvene zaštite donosi Vlada. U opštem interesu u zdravstvenoj zaštiti uvode se, a finansira iz sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja:

  • sprovođenje ciljanih preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini;
  • obezbeđivanje zdravstvenih specijalističkih studija i užih zdravstvenih specijalističkih studija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini;
  • obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacija;
  • osiguranje imovine i kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od posledica nesrećnog slučaja, osiguranje u slučaju teže bolesti i hirurške intervencije, kao i osiguranje odgovornosti prema trećim licima u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini;
  • tekuće održavanje objekata i prostorija i tekuće servisiranje medicinske, nemedicinske opreme, prevoznih sredstava i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema zdravstvenih ustanova u javnoj svojini.

Sredstva za organizovanje i sprovođenje redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada obezbeđuju se od nadležne komore zdravstvenih radnika.

Osnivači zdravstvenih ustanova u javnoj svojini su Republika Srbija, odnosno AP za zdravstvene ustanove na teritoriji AP, a za apoteke osnivač je jedinica lokalne samouprave.

Uvodi se zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova može da se osnovati u skladu sa propisima kojima se uređuje javno privatno partnerstvo.

Zdravstvena ustanova se upisuje u registar Agencije za privredne registre umesto dosadašnjeg upisa u registar suda.

Olakšani su uslovi za osnivanje privatne prakse i to na sledeće načine: mogućnost osnivanje uže specijalističke ordinacije. Poliklinika se može osnovati za najmanje dva oblika privatne prakse, osim apoteke.

Privatna praksa može privremeno prestati sa obavljanjem zdravstvenih delatnosti u trajanju ne dužem od pet godina, umesto dosadašnjih 12 meseci. Ukoliko je osnivač privatne prakse privremeno odsutan zbog privremene sprečenosti za rad, stručnog usavršavanja, ostvarivanja prava iz radnog odnosa i slično, privatna praksa može nastaviti sa radom najduže pet godina ukoliko obezbedi odgovarajući kadar. Privatna praksa nije u obavezi da obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz.

Zatim, unapređene su odredbe koje se odnose na prekovremeni rad. Predviđeno je da se može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem sa kojim zaposleni ima zaključen Ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kao i najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.

Dom zdravlja, u javnoj svojini, osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina u skladu sa zakonom, planom mreže. Dom zdravlja mora obezbediti zdravstvenu zaštitu iz oblasti dentalne medicine, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse u skladu sa zakonom i planom mreže.

U Domu zdravlja može se obavljati delatnost medicine rada i druga specijalističko-konsultativna delatnost, kao i apotekarska delatnost. Dom zdravlja obezbeđuje sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata na dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa zakonima i planom mreže.

Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Zavod za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje i Zavod za palijativno zbrinjavanje mogu imati stacionar u svom sastavu.

Zakon predviđa nove vrste zdravstvenih ustanova: zdravstvena ustanova poliklinika, zavod za laboratorijsku dijagnostiku, zavod za palijativno zbrinjavanje i zavod za radiološku dijagnostiku.

Bolnica može imati organizacione jedinice izvan svog sedišta. Olakšani su minimalni uslovi za Specijalnu bolnicu koja nema obavezu da obavlja farmaceutsku delatnost, laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku, a što može obezbediti preko druge zdravstvene ustanove.

Plan razvoja kadrova u zdravstvu se odnosi u skladu sa planom upisa na fakultete i škole zdravstvene struke, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove obrazovanja, čime se Ministarstvo zdravlja uključuje u donošenju upisne politike u ovoj obrazovnoj ustanovi.

Uslovi za imenovanje direktora su izmenjeni. Definisana je stručna sprema za direktora, koji može biti zdravstveni radnik i to doktor medicine, doktor dentalne medicine, farmaceut, odnosno farmaceut medicinski biohemičar ili lice koje ima visoko obrazovanje iz oblasti pravnih i ekonomskih, odnosno organizacionih nauka na akademskim master studijama, najmanje pet godina radnog staža kao rukovodilac zdravstvene ustanove, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u zdravstvenoj ustanovi.

Svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora moraju imati visoko obrazovanje na akademskim master studijama. Većina članova Upravnog i Nadzornog odbora predlaže se od strane osnivača. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže može biti samo član jednog organa upravljanja, odnosno samo jednog stručnog organa u toj zdravstvenoj ustanovi.

Izvršena je izmena stručnih zvanja i to doktor dentalne medicine, u skladu sa Direktivom o regulisanju profesija i dodat mr farmacije pored diplomiranog farmaceuta.

Specijalizacija iz deficitarnih grana može se odobriti kako nezaposlenim zdravstvenim radnicima, tako i zaposlenim na određeno vreme.

Troškove kontinuirane edukacije plaća nadležna Komora zdravstvenih radnika, odnosno poslodavac, odnosno zdravstveni radnik.

Odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost implementirane su u Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i čine njen sastavni deo.

Izvor: Vebsajt Narodna skupština, 29.03.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija