ODRŽANA KONFERENCIJA PRAVO I INTERNET

Pravni fakultet Univerziteta "Union" i fondacija Registar nacionalnih internet domena zajedno su organizovali konferenciju "Pravo i internet", koja je održana 29. marta u Beogradu. Uvodnu reč imali su prof. dr Nebojša Šarkić, dekan Pravnog fakulteta Union i Vladimir Manić, direktor RNIDS. Na konferenciji su govorili prof. dr Saša Gajin i doc. dr Mario Lukinović predavači na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union", Dejan Đukić iz Registra nacionalnih internet domena, Nenad Cvjetićanin i Dragan Milić advokati. Konferenciji su prisustvovali advokati, studenti prava, ali i stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija zainteresovani za pitanja osnovnih ljudskih prava, odnosno zaštite privatnosti na internetu, ali i pitanja zaštite intelektualne svojine na internetu.

Docent Lukinović govorio je o pravu interneta koje podrazumeva: pravo na jednak pristup internetu, pravo intelektualne svojine na internetu i pravo na privatnost na internetu. Kada je reč o žigovonom pravu, docent Lukinović istakao je da propisi relevantni za registraciju žiga, poslovnog imena i internet domena određuju bitno različite kriterijume registracije što za posledicu može imati da dva nosioca žiga mogu registrovati slične žigove za robe/usluge različite klase, ali samo jedan od njih može registrovati internet domen, jer nije moguće registrovati dva ista internet domena. Takođe, problem koji se javlja prilikom registracije poslovnog imena je to što se vrlo retko odbacuje prijava registracije poslovnog imena zbog sličnosti sa već ranije registrovanim poslovnim imenom.

Predstavnik RNIDS Dejan Đukić govorio je politici privatnosti koja se primenjuje prilikom registracije, te podaci o registrantu ostaju poznati RINDS-u, a brisanje podataka moguće je kada isteknu odnosnim zakonima propisani rokovi (npr. Rok čuvanja faktura iz Zakona o računovodstvu)

Advokat Cvjetićanin govorio je o rešavanju domenskih sporova pred arbitražom PKS, te prednostima i nedostacima ovakvog rešavanja sporova. Arbitražne odluke su konačne, no arbitraža ne odlučuje o zahtevima za naknadu štete. Te u praksi advokati koriste arbitražne odluke kao rešenje prethodnog pitanja prilikom pokretanja parničnog postupka za naknadu štete.

Profesor Gajin govorio je o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) koji je usklađen sa regulativom Evropske unije, ali i o odnosu Zakona i unutrašnjeg prava. Naime, prava garantovana Zakonom primenjuju se uvek i nije ih moguće derogirati posebnim zakonom. Takođe bilo je reči o položaju Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, koji sada ima ulogu inspekcijskog organa. Odluke Poverenika nisu konačne, te se pred nadležnim sudom može pokrenuti parnični postupak podnošenjem tužbe.

Advokat Milić govorio je o privatnosti na internetu, osvrnuvši se u svom izlaganju na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Direktivu Evropskog parlamenta i saveta o postupanju sa ličnim podacima i zaštiti privatnosti u oblasti elektronskih komunikacija (e-Privacy directive) i Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Naveo je da je da ne postoji norma koja striktno određuje šta je lični podatak, te da je lični podatak sve što može dovesti do otkrivanja identiteta.

Izvor: Redakcija, 01.04.2019.