NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Ubuduće će od primene zakona biti izuzete državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala. Predviđen je i prekomeran utrošak vremena kao izgovor za nedostavljanje informacija. Organi vlasti će moći protiv odluka Poverenika da povedu upravni spor što bi moglo unedogled da produži period za dostavljanje traženih podataka
Polako, ali sve sigurnije, izreka ćutanje je zlato postaje mantra života u Srbiji. Sudeći po Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sledeći korak bi moglo biti legalizovanje ćutanja državne uprave i javnih i državnih preduzeća na pitanja o korišćenju javne imovine i donošenja odluka u ime građana.
Uprkos naporima Kancelarije Poverenika i činjenici da je Srbija još 2004. godine dobila jedan od najboljih zakona u oblasti dostupnosti informacija od javnog značaja, do pojedinih podataka, posebno kada je reč o velikim državnim poslovima sa stranim kompanijama, i do sada je bilo gotovo nemoguće doći, zahvaljujući skrivanju iza međudržavnih sporazuma koji su iznad domaćih zakona.
Neke državne institucije i preduzeća su odbijali da dostave informacije i nakon obavezujućih rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, a Vlada Republike Srbije nikada nije iskoristila zakonsko pravo da ih sankcioniše. Mnogi od njih su radije plaćali kazne, nego da ispune obavezu i javnosti na uvid stave podatke o poslovanju i trošenju novca. Novčani iznosi kazni su praktično uplaćivani iz budžeta – u budžet.
Pojedinim rešenjima iz Nacrta zakona koji je ovih dana predstavljen, postavljene su nove prepreke na putu do ostvarivanja prava javnosti da zna koga, koliko i zašto plaća i kako se troši njihov novac.
Nacrt predviđa da će ubuduće od primene zakona biti izuzete državne firme koje su organizovana kao društva kapitala poput Telekoma, Železnica, Koridora, a sutra i EPS-a, jednostavnom promenom pravne forme preduzeća.
Predviđen je i prekomeran utrošak vremena kao izgovor za nedostavljanje informacija. Organi vlasti će moći protiv odluka Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja da povedu upravni spor što bi moglo unedogled da produži period za dostavljanje traženih podataka.
Nacrt zakona je trenutno u javnoj raspravi.
Izvor: Vebsajt Insajder, 30.03.2018.Naslov: Redakcija