PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU: Listi izuzetaka od obaveze da se sva plaćanja obavljaju u dinarima dodaće se i prodaja softvera i digitalnih dobara između građana Srbije. Ove transakcije moći će da se obavljaju u devizama, pod uslovom da se plaćanje vrši karticom ili elektronskim novcem, preko pružaoca platnih usluga koji je registrovan u Srbiji

Kada je Petar Jovićević čuo vest da će Vlada Republike Srbije omogućiti neki vid primanja novca iz inostranstva i preko PejPala, ponadao se da će njegove muke sa naplaćivanjem programerskih usluga biti rešene.

"Uvek se ponadam da će se naći rešenje i za nas koji povremeno radimo za poslodavce u drugim zemljama, ali je izgleda ono i dalje daleko", kaže ovaj softerski inženjer iz Novog Sada koji je već godinama, kako sam kaže, "na slobodnom tržištu."

Jovićević se javlja na konkurse za povremene projekte i poslove objavljene na internet sajtovima na kojima poslodavci traže povremene saradnike.

"Najčešće se radi o Americi i Nemačkoj, i, kad god dobijem posao, pitaju me da li mogu da me plate preko PejPala, jer im je tako najjednostavnije", kaže on.

Pošto ova mogućnost još nije usvojena, Jovićević će i dalje morati da se dovija kako da naplati rad za stranog poslodavca.

U Srbiji je i dalje preko PejPala moguće prodati i kupiti robu, ali ne i platiti bilo kakvu uslugu ili posao.

Vest koja mu je nakratko probudila nadu tiče se usvojenog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju - srpske firme će uskoro moći da prodaju svoje softvere u devizama i srpskim kupcima, a humanitarne organizacije da primaju donacije i preko PejPala.

U Ministarstvu finansija su pojasnili da će dva člana Zakona o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014) koja pokrivaju dve različite oblasti biti uskoro izmenjena.

Promene se ne odnose na upotrebu PejPala za međusobna plaćanja građana Srbije, za šta je Narodna banka Srbije još 2016. godine navela da je PejPal dužan da se za promet novca registruje u Srbiji.

Do sada je u Srbiji postojalo devet izuzetaka od obaveze da se sva plaćanja obavljaju u dinarima.

Ukoliko se usvoje navedene promene, listi izuzetaka dodaće se i prodaja softvera i digitalnih dobara između građana Srbije - i te transakcije moći će da se obavljaju u devizama, pod uslovom da se plaćanje vrši karticom ili elektronskim novcem, preko pružaoca platnih usluga koji je registrovan u Srbiji.

"Na taj način, izbegnuta bi bila dosadašnja praksa da firme iz Srbije registruju firmu u inostranstvu, samo da bi po istoj deviznoj ceni svima prodavali iste usluge", kaže direktor za proizvode i razvoj B92.net Ivan Jelić.

Menja se i član Zakona koji mnogi u Srbiji prate širom otvorenih očiju, a tiče se plaćanja iz inostranstva.

Ovoga puta, izmenama će se obradovati humanitarne organizacije koje su registrovane u Srbiji.

Njima će ovim izmenama biti dozvoljeno da preko PejPala i sličnih servisa primaju donacije iz inostranstva, a da tako ne krše zakon.

U ovom slučaju, nije nužno da servis plaćanja poput PejPala bude registrovan u Srbiji - jer PejPal to i nije, objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

U Crvenom krstu Srbije kažu da je i ranije bilo velikog interesovanja za elektronsku uplatu deviznih donacija. Dodaju da je to najbrži način za pomoć u vanrednim situacijama.