Zastava Bosne i Hercegovine

UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA: Hitno potrebne promene sporazuma o priznanju krivičnog dela


Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) tražilo je prošle nedelje od Republičkog javnog tužilaštva (RJT) da hitno uputstvima uredi zaključivanje sporazuma o priznanju krivičnog dela kako bi se zaustavilo nekontrolisano donošenje nagodbi sa blagim kaznama za krivična dela sa elementima nasilja.

Predsednik ovog Udruženja Nenad Stefanović objasnio je zbog čega je važno da RJT postupi po ovom zahtevu, navodeći kakva je tužilačka praksa kada je sklapanje sporazuma sa nasilnicima u pitanju.

Zbog čega ste se odlučili na taj potez?

- Pooštravanje kaznenog zakonodavstva dalo je tužilaštvima u ruke ozbiljne instrumente i stoga nije nužno da se predmeti završavaju naprečac sporazumima samo zarad proste statistike, već je suština da se zakonske mogućnosti iskoriste da se ove osobe sankcionišu i sklone od građana koji poštuju zakon i da ne dele životni prostor sa onima koji pravdu uzimaju u svoje ruke, misleći da nasiljem, pretnjama i zastrašivanjem mogu da postignu ono što su namerili.

UST je pozvalo Republičko javno tužilaštvo da momentalno svojim uputstvima zaustavi nekontrolisano zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela osnovnih javnih tužilaštava sa osobama koje se terete za krivična dela sa elementima nasilja, u kojima tužilaštva predlažu uslovne osude i kazne zatvora koje se izdržavaju u kućnim uslovima po nejedinstvenim kriterijumima, budući da ovakvi sporazumi i brzina kojom se zaključuju rezultiraju neprihvatljivom porukom da se nasilju u društvu ne pridaje potrebna pažnja i da se nasilnici vraćaju na ulice nekažnjeni.

UST smatra da je potrebno da Republičko javno tužilaštvo organizuje i sprovede nadzor nad radom tužilaštava, izvrši proveru u kojoj meri se poštuju odredbe o povratu i višestrukom povratu prilikom zaključenja sporazuma, obaveznim uputstvima odredi uslove pod kojima se zaključuju sporazumi o priznanju krivičnog dela sa elementima nasilja, te donese novu komunikacionu strategiju, budući da je sadašnja istekla 2020, a da se sve češće u medijima može pročitati da tužilaštva upozoravaju lica protiv kojih vode postupke da će biti privedena i da je za njima raspisana potraga, što je do sada nezabeležen način komunikacije tužilaštva.

Zbog čega je važno da se sa nasilnicima ne sklapaju sporazumi?

- Nije zaključivanje sporazuma o priznanju krivice sa nasilnicima samo po sebi i apriori nepoželjno, ali ima nekoliko aspekata na koje se mora obratiti naročita pažnja. Nasilnici su lica koja su osumnjičena ili optužena da su izvršila krivično delo (ili dela) sa elementima nasilja, što znači da su svojim radnjama drugim licima ugrozili život ili telo ili pak ispoljili ponašanje koje kod drugih izaziva ozbiljan strah za najvažnije životne vrednosti. Dakle, društvena opasnost njih kao izvršilaca je visoka, a događaji te vrste uznemiruju javnost. Zbog toga je na prvom mestu važno odmeriti vrstu i visinu krivične sankcije kojom se istovremeno može popravno uticati na izvršioca da više ne vrši krivična dela, uticati na sve potencijalne izvršioce, ali i iskazati društvenu osudu zbog nepoštovanja zakona i ugrožavanja ljudskih prava i sloboda. Sporazum o priznanju krivice po svojoj svrsi i smislu podrazumeva blažu sankciju od one koja se osnovano može očekivati ukoliko sud nakon održanog glavnog pretresa donese presudu. To je razumljivo i zakonito, mora postojati i interes okrivljenog da prizna izvršenje krivičnog dela i time olakša posao dokazivanja. Međutim, praksa je u poslednje vreme pokazala da se, nažalost, u velikom broju slučajeva sporazumom drastično pogoduje izvršiocu. To pogodovanje sankcijom uz činjenicu da ročištu za odlučivanje o sporazumu ne prisustvuje ni javnost ni novinari, kod građana stvara utisak da se nasilnik izvukao, da je prošao maltene nekažnjeno, naročito ako nije izrečena kazna zatvora i dovodi do slabljenja ciljeva generalne prevencije.

Koja je praksa tužilaštva kada je zaključivanje sporazuma o priznavanju krivice?

- Prema zvaničnim podacima RJT, od npr. ukupno optuženih 40.637 u toku 2019. godine, sporazum o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvima potpisao je 5.971, odnosno 14,69 odsto. Sudovi su prihvatili sporazume u visokom procentu – 89,91 odsto. Izvodi se da u skoro 600 slučajeva sporazum nije bio prihvatljiv za sud, odnosno u oko 11 odsto slučajeva.

Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja pojednostavljenu formu krivične procedure, predviđenu Zakonikom o krivičnom postupku koja obuhvata fazu predlaganja, pregovaranja, zaključivanja. Efikasna primena ovog instituta dovodi do bržeg okončanja krivičnog postupka i smanjenja troškova uz očuvanje interesa zakonitosti i pravičnosti. Pitanje pravičnosti je najsporniji element sporazuma o priznanju.

Praksa pojedinih tužilaštava u vezi sa zaključivanjem sporazuma, kada je reč o učestalim krivičnim delima koja podrazumevaju pretnje i upotrebu fizičke sile, poput dela kao što su ugrožavanje sigurnosti, nasilničko ponašanje, teška povreda i učestvovanje u tuči, zaista je pokazala da su pred zakonom svi jednaki, ali samo kada su žrtve onih koji misle da pretnjama i silom mogu da rešavaju stvari.

Uputili ste zahtev RJT i zbog uslovnih osuda kada je u pitanju kršenje epidemioloških mera. Šta se navodi u tom zahtevu i zbog čega ste se odlučili na taj korak?

- Povodom sada već gotovo svakodnevnih vesti o održavanju okupljanja i žurki nakon dozvoljenog vremena rada ugostiteljskih objekata i sa brojem prisutnih daleko većim od dozvoljenog, UST ukazuje da se time krše odredbe pozitivnih propisa, a u konkretnom slučaju direktno se stvara pretnja ostatku stanovništva i nipodaštavaju se životi, zdravlje i napori drugih koji mere poštuju.

Svrha svih sankcija je da se njima utiče na samog izvršioca (specijalna prevencija), ali i da se sankcijom ostvari uticaj i na sve potencijalne izvršioce (generalna prevencija). Nažalost, u poslednje vreme se nameće zaključak da ta kazna očigledno nije adekvatna i da se njome ne utiče u dovoljnoj meri na potencijalne izvršioce da se uzdrže od protivpravnog ponašanja.

UST naročito ukazuje na dve otežavajuće okolnosti, a to su pobude iz kojih je krivično delo učinjeno, odnosno da je finansijska dobit stavljena ispred zdravlja ljudi, kao i na okolnosti pod kojima je delo učinjeno, odnosno u toku epidemije virusa i masovne vakcinacije stanovništva, čiji se efekti ovakvim postupcima dovode u pitanje, a koje okolnosti su svakako morale da budu cenjene kao otežavajuće ukoliko se zaista išlo za time da sankcija ubuduće odvrati druga lica od vršenja krivičnih dela.

Izvor: Vebsajt Blic, Bojana Bogosav, 25.02.2021.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija