PRAVILNIK O PROIZVODNJI I PROMETU MALIH KOLIČINA HRANE BILJNOG POREKLA, PODRUČJU ZA OBAVLJANJE TIH DELATNOSTI, KAO I ISKLJUČENJU, PRILAGOĐAVANJU ILI ODSTUPANJU OD ZAHTEVA HIGIJENE HRANE: Malim proizvođačima olakšana prodaja hrane od 1. marta 2020. godine. Oni koji budu upisani u registar svoje proizvode moći će nesmetano da prodaju direktno u gazdinstvu, na zelenoj pijaci, u maloprodajnim objektima, dostavom na kućnu adresu i na manifestacijama
Nacionalnim propisom koji se primenjuje od 1. marta 2020. godine olakšana je trgovina proizvođačima neprerađene i prerađene hrane biljnog porekla.
Ovaj propis odnose se na male proizvođače brašna, peciva, testenine, voćnih sokova, proizvoda od termički obrađenog voća i povrća, sušenog voća, povrća, začina i bilja, kao i turšije, prerađenih gljiva i hladno ceđenih biljnih ulja. Hranu mogu da prodaju samo na teritoriji Srbije.
Pravilnikom o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla, području za obavljanje tih delatnosti, kao i isključenju, prilagođavanju ili odstupanju od zahteva higijene hrane ("Sl. glasnik RS", br. 13/2020) gazdinstvima će biti omogućeno da legalno prerađuju primarne biljne proizvode i time obezbede prihode. Oni koji budu upisani u registar svoje proizvode moći će nesmetano da prodaju direktno u gazdinstvu, na zelenoj pijaci, u maloprodajnim objektima, dostavom na kućnu adresu i na manifestacijama. To važi za sve firme i preduzetnike koji proizvode i prerađuju najmanje 50 odsto hrane poreklom iz sopstvenog gazdinstva. Procenjuje se da će na ovaj način izlazak na tržište biti olakšan mnogim domaćinstvima za koja su police velikih trgovinskih lanaca nedostupne.
Oni su često bili i na mesti inspekcija, jer njihov status nije bio regulisan. Suština je da se tradicionalna proizvodnja na neki način standardizuje, što će značiti i veću odgovornost za proizvođače.
- Postojala je potreba da se velikom broju poljoprivrednih gazdinstava da mogućnost da legalno prerađuju poljoprivredne proizvode. Proizvodni objekti na gazdinstvu ili oni drugi, isključivo manjih kapaciteta, moraće da budu upisani u Centralni registar i moraće da ispunjavaju opšte i posebne uslove higijene - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da su propisane i maksimalne količine hrane koje gazdinstva mogu da proizvedu u toku godine kako bi ostvarila mogućnost prodaje na ovaj način. Pod malim proizvođačima smatraju se, recimo, oni koji na gazdinstvu proizvode do 32 tone brašna, 16 tona voćnih sokova ili sušenog i kandiranog voća, kao i do četiri tone sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja…
Država je po istom principu olakšala poslovanje i malim proizvođačima mesnih proizvoda, još u januaru 2018. godine. U tu kategoriju svrstani su oni koji nedeljno prodaju maksimalno 200 litara mleka, 500 jaja ili 100 komada živine. Ovoj grupi pripadaju i oni koji za prodaju imaju do 100 kilograma mesnih prerađevina nedeljno. Dozvoljene količine mogu biti i veće, u slučaju da robu nude registrovane male mlekare, klanice ili prerađivači mesa. Uslov je da svoje proizvode plasiraju samo na domaće tržište.
Na pitanje da li će potrošačima biti zagarantovana i bezbednost tih proizvoda, u Ministarstvu poljoprivrede tada su rekli da "fleksibilnija prodaja ne znači da standardi bezbednosti ne postoje, već da se, naprotiv, uvodi red na tržište". U izradi Pravilnika korišćena su iskustva Austrije, Francuske i Mađarske, jer se, kako su rekli u ovom ministarstvu, pokazalo da je to bio dobar podsticaj za male proizvođače da razvijaju tradicionalnu proizvodnju na svojim gazdinstvima. Mali proizvođači u EU zbog nedostatka kapitala uglavnom nisu uspevali da konkurišu velikim proizvođačima hrane, posebno u delu ispunjavanja rigoroznih standarda proizvodnje.
Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 26.02.2020.Naslov: Redakcija