ZAKON O ENERGETICI: Udruženja građana upozoravaju da u toplanama ne poštuju Zakon

Uvidom u poslovanje preduzeća za snabdevanje toplotnom energijom po lokalnim samoupravama može se zaključiti da je javna imovina ugrožena nedomaćinskim ponašanjem lokalne samouprave i organima upravljanja tih preduzeća. Ovo konstatuju udruženja građana iz pet gradova Srbije koja su uputila pismo Vladi Republike Srbije u kome skreću pažnju da se u našim toplanama ne poštuje Zakon o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014 i 95/2018 - dr. zakon - dalje: Zakon).

- Osnovne karakteristike rada preduzeća koja se bave daljinskim grejanjem su nepostojanje ugovora s krajnjim korisnicima toplotne energije, finansijski gubici, visoka kreditna zaduženja, višak zaposlenih na administrativnim poslovima, korišćenje subvencija lokalne samouprave i nepoštovanje Uredbe o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom ("Sl. glasnik RS", br. 63/2015) - kažu u građanskim asocijacijama.

Oni upozoravaju da zbog navedenih okolnosti, najpoželjniji i najjeftiniji način grejanja postaje najnepoželjniji i najskuplji, pa građani u sve većem broju izbegavaju plaćanje nerealno visokih računa, što vodi ka nepopularnim postupcima izvršenja i sudskih sporova, a što je još važnije, posledica je da sve veći broj domaćinstava prelazi na druge načine grejanja koji ugrožavaju životnu sredinu.

- Vlada je dužna da obezbedi sprovođenje Zakona. Ministarstvo rudarstva i energetike je do sada pružalo podršku rukovodstvima snabdevača toplotnom energijom, što je dovelo do njihovog bahatog ponašanja prema javnoj svojini do te mere da je u mnogim gradovima ugrožen i sam opstanak tih preduzeća. Zakonom, članom 360. stav 1. predviđena je obaveza sklapanja ugovora između snabdevača toplotnom energijom i njenog krajnjeg kupca. Rok za sklapanje tih ugovora je istekao 30.12.2016. godine, a ta odredba zakona do danas nije sprovedena. -

Ministarstvo rudarstva i energetike pokušava da opravda nepoštovanje te odredbe Zakona postojanjem ranijih ugovora između građevinskih investitora (koji su gradili zgrade) i snabdevača toplotnom energijom, iako to nisu ugovori s krajnjim korisnicima o korišćenju toplotne energije. Zato tražimo da se uskladi rad snabdevača toplotnom energijom sa Zakonom o energetici, Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon), Zakonom o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017 i 95/2018) (član 6: "Svako ko odlučuje o stvarima u javnoj svojini, ko ih koristi ili njima upravlja dužan je da postupa kao dobar domaćin i odgovoran je za to u skladu sa zakonom") i uredbom koja propisuje metodologiju za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Isto tako zahtevamo da se odmah zaštiti javna svojina racionalizacijom potrošnje u toplanama i usklađivanjem broja zaposlenih sa stvarnim potrebama za optimalni rad toplana, i da primanja zaposlenih budu u skladu sa rezultatima rada tih preduzeća, kaže se u zahtevu Vladi.

Podnosioci zahteva su udruženja "Pravo na pravo" iz Niša, "Građanski preokret" iz Zrenjanina, "Jasno i glasno" iz Požarevca, "Samo lokalno" iz Bečeja i "Lokalna alternativa" iz Vrbasa.

Izvor: Vebsajt Politika, Đuro Đukić, 26.02.2020.
Naslov: Redakcija