ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Na udaru Zakona biće imovina za koju fizičko lice ne može da dokaže da je stečena na zakonit način. Proveravaće se nekretnine, udeli u pravnom licu, motorna vozila, štednja i gotovina
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu predviđa porez od 75 odsto za one građane koji su u tri uzastopne godine uvećali imovinu za najmanje 150.000 evra, a to nisu prijavili. Za neblagovremeno dostavljanje podataka na zahtev Poreske uprave, kazne će iznositi od 50.000 do dva miliona dinara.
Na udaru Zakona biće imovina za koju fizičko lice ne može da dokaže da je stečena na zakonit način. Pod lupom će biti sve što pojedinac poseduje. Proveravaće se nekretnine, udeli u pravnom licu, motorna vozila, štednja i gotovina.
"Pod lupom inspektora može biti svaki građanin. Međutim, logično je da oni koji pokazuju ponašanje veoma bogatih ljudi, a da ne mogu to da opravdaju jesu oni koji prvi mogu da budu na udaru. Da li su to tajkuni, da li su to političari, da li su to estradni umetnici ili bilo ko drugi ko običnim građanima padne na pamet", kaže Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Ograničenja u primeni zakonskih rešenja nema, pa je nadležnima ostavljena mogućnost da utvrde da li se neko nezakonito obogatio u bilo kom trenutku u prošlosti. U Agenciji za borbu protiv korupcije svako dodatno evidentiranje imovine vide kao korisno.
"Zakon je svakako poboljšanje, prvo što ne određuje rok koliko može unazad da se ide. Dobro je to što će biti izrađena metodologija kako će se pristupiti i kojim planom i kojim redosledom. Svako uvođenje i svako regulisanje i uvođenje reda u određenu oblast, ja pozdravljam, jer je uvek bolje imati zakon, makar neki ljudi imali zamerke na njega, nego imati tu oblast neregulisanu", smatra Dragan Sikimić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije.
A zamerke stižu iz nevladinog sektora, koji postavlja pitanje zbog čega je potrebno donositi novi zakon, ako se u vidu imaju svi postojeći propisi. U "Transparentnosti Srbija" ocenjuju da iako se Zakon najavljuje kao antikorupcijski, ne vide ni jednu normu koja bi to specifikovala, i kritikuju više pravila.
"Ispitivanje ustavnosti ovih pravila je neophodno, kako na kraju šteta ne bi bila veća od koristi, jer šta vredi da se po jednom zakonu oduzme, naplati taj posebni porez od lica koja su imala neke sumnjive prihode, ako će posle država i građani morati sve to da vraćaju sa kamatama", naglašava Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija".
A Zakonom je predviđeno formiranje posebne jedinice Poreske uprave, koje će imati obavezu da dokaže uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode, dok je teret dokazivanja zakonitog porekla imovine na poreskom obvezniku. U slučaju osnova sumnje o krivičnom delu, Poreska uprava je dužna da alarmira policiju i tužilaštvo.
Izvor: Vebsajt RTV, Vladimir Radojković, 26.02.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija