KRIVIČNI ZAKONIK: Od 2012. godine kada je uveden institut zločina iz mržnje do danas nije doneta nijedna presuda koja se poziva na njega
Neophodno je usmeriti zakonodavno-pravni okvir ka većoj zaštiti žrtava zločina mržnje i govora mržnje u Srbiji i suštinski ga primenjivati u praksi, ocenjeno je na skupu o procesuiranju tih zločina u Srbiji i evropskim standardima u toj oblasti.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom Milan Antonijević istakao je da je zakonodavni okvir u toj oblasti unapređen u Srbiji prethodnih godina, ali da ga je potrebno pospešiti.
"Potrebno je da žrtve dobiju adekvatnu zaštitu", istakao je Antonijević.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da je organima najteže da deluju kada se radi o govoru mržnje na društvenim mrežama, ali i da je takva situacija u celoj Evropskoj uniji.
"Moramo raditi na prevenciji, da kroz seminare, edukacije i stručne skupove obrazujemo ljude da najpre prepoznaju govor mržnje", istakla je Branković.
Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov rekao je da veruje da je vlast u Srbiji spremna da na najvišem nivou posveti pažnju rešavanju problema u toj oblasti i da je podrška zvaničnika dokaz da shvataju važnost tih problema.
Pravna savetnica u Yucom-u Milena Vasić ukazala je da u Srbiji 2012. godine izmenom i dopunom Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) uveden institut zločina iz mržnje ali da do danas nije doneta nijedna presuda koja se poziva na njega.
Pravni savetnik u Yucom-u Milan Filipović je rekao da su pitanja iz te oblasti detaljno regulisana Akcionim planom za Poglavlje 23 pregovora Srbije sa EU i da ga je zato potrebno sprovesti temeljno i detaljno.
Izvor: Vebsajt N1, 28.02.2018.Naslov: Redakcija