Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU: Osoba koja sklopi sporazum sa državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Tačan broj svedoka pod zaštitom, kao i troškovi države za njihovu bezbednost, službena su tajna


Nezvanične informacije govore da je više od 100 ljudi prošlo kroz program zaštite svedoka u Srbiji otkako je pre 14 godina u naše zakonodavstvo uvedena mogućnost da država štiti počinioce krivičnih dela koji svojim svedočenjem šalju u zatvor saučesnike, ali i organizatore kriminalnih grupa.

Pravni eksperti smatraju da je institut svedoka-saradnika generalno dobar, iako se o njegovim rezultatima može govoriti samo od slučaja do slučaja. To, pre svega zavisi, od sposobnosti tužioca i onoga ko vodi predmet. Naravno da ima ljudi koji su za manju kaznu spremni da govore neistinu i na sudiji i tužiocu je da naprave dobru procenu.

– Mislim ipak da je uvođenje svedoka-saradnika poboljšalo mogućnosti za borbu protiv organizovanog kriminala – rekao je ranije advokat Božo Prelević. – Postoje predmeti u kojima je bez svedoka-saradnika nemoguće sve dokazati i povezati.

Sud je bio "najdarežljiviji" tokom 2006. i 2007. godine, kada je u slučajevima organizovanog kriminala status svedoka-saradnika dobilo tridesetak optuženih. Kasnije se taj broj znatno smanjio, na svega četiri-pet godišnje. Razlog leži u promeni Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), čime su očekivanja od svedoka-saradnika povećana, a "nagrada" smanjena. Saradnik više ne može biti oslobođen već samo dobiti umanjenje kazne.

Posebna priča je zaštita svedoka u slučajevima kada bi im život mogao biti ugrožen. Tačan broj svedoka pod zaštitom, kao i troškovi države za njihovu bezbednost, službena su tajna. Ranije se u medijima spekulisalo o tome da se za te namene izdvaja 5.000 evra mesečno po osobi, što je kasnije i demantovano i predočeno da je ipak reč o manjem iznosu.

Po Zakonu o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 - dalje: Zakon) koji reguliše program zaštite svedoka, osoba koja sklopi tu vrstu sporazuma s državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Obezbeđivanje predviđenih vrsta pomoći nije obavezno, a eventualno pružanje svedoku neke od navedenih pomoći, predmet je detaljne analize.

Svrha programa zaštite je zapravo bezbednost ljudi uključenih u taj projekat, a ne njihovo finansiranje. Obezbeđivanje neke od Zakonom predviđenih pomoći svedocima je privremeno i ima za cilj pružanje podrške dok ne postignu samostalnost i resocijalizuju se u novom životnom okruženju.

Naš Zakon je osmišljen tako da se ljudi u programu zaštite što pre osamostale u sredini u kojoj ih niko ne poznaje, a taj postupak bi trebalo da traje oko dve-tri godine. Međutim, oni koji znaju kako funkcioniše program zaštite kažu da je, između ostalog i zbog dužine trajanja sudskih postupaka u Srbiji, ta procedura često mnogo duža. Osamostaljenje ne može da počne dok se potpuno ne saseku "repovi" prošlosti, a to znači i svedočenja pred sudom jer je svako vraćanje u Srbiju rizik za njihovu bezbednost i ugrožava program.

Naš Zakon je urađen po uzoru na slovački i predviđa da o uključivanju u program zaštite odlučuje komisija koju čine tri člana – sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik republičkog tužioca i načelnik Jedinice MUP-a Srbije za zaštitu. O fizičkoj zaštiti svedoka, njegove porodice i imovine brine Jedinica MUP-a Srbije za zaštitu.

Većina ljudi pod zaštitom živi u inostranstvu, a ekonomska pomoć koju im Srbija isplaćuje nije svuda ista i zavisi od države u kojoj su smešteni i procenjenih troškova života. Na primer, ti troškovi nisu isti u Australiji i u Bugarskoj. Neki svedoci potpuno su se osamostalili i ne koštaju Srbiju ni dinara, ali očigledno ima i onih kojima je i dalje potrebna pomoć.

Kada Jedinica za zaštitu zaštićenog svedoka prebaci u drugu zemlju, brigu o njemu preuzima policija te države. Srbija u toj oblasti sarađuje s gotovo svim evropskim zemljama, kao i sa SAD i Australijom. Praksa je da naši svedoci odlaze u druge države i da kod nas dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja. Tako i u Srbiji živi više stranih državljana koji su u svojim zemljama bili svedoci u postupcima organizovanog kriminala, a kod nas se sprovodi program zaštite.

Upućeni tvrde da naša zemlja ima više svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina koji su u programu zaštite nego sve države bivše SFRJ zajedno.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, M. Bozokin, 28.02.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija