SKUPŠTINSKI REČNIK NEPRIMERENIH IZJAVA: STRUčNJACI SMATRAJU DA JE OVAJ PROJEKAT NEIZVODLJIV, I DA UMESTO TOGA TREBA RADITI NA IZGRADNJI KULTURE DIJALOGA

Pravna baza Paragraf Lex

Donošenje skupštinskog rečnika neprimerenih izraza je besmislen poduhvat, jer nijedna reč ne može biti ružna ukoliko joj govornik ne da takvo značenje, kao i što svaka reč može postati uvredljiva u zavisnosti od konteksta, ocenili su učesnici tribine "Kriza parlamentarizma" u Institutu za uporedno pravo.

"Tehnički, odnosno jezički, taj poduhvat je potpuno neizvodljiv", rekao je stručnjak sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Minhenu Luka Breneselović.

On poručuje da nema univerzalnih rešenja i da ne treba gledati druge primere zato što ni potrebe svih parlamenata nisu iste, pa tako, na primer, u praškom ili stokholmskom parlametnu ne postoji pravilo o tome šta da se radi, ukloliko se poslanici potuku, jer se to tamo ne dešava.

Ipak, dodao je, to nije opravdanje da Srbija nema adekvatnu regulativu.

Breneselović je istakao da ne postoji nijedna reč čije bi izgovaranje u svakom slučaju trebalo da bude zabranjeno. "Problem nikada nije u samoj reči već u tome koje značenje joj pripisuje govornik", ocenio je on.

Da je takav rečnik teško napraviti smatra i Olga Sabo iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

"Ovakav rečnik je teško, odnosno nemoguće napraviti, jer bi svaka reč mogla postati uvredljiva", rekla je ona i dodala da u sistemu obrazovanja i javnom životu treba insistirati na kulturi dijaloga.

U Insitutu za uporedno pravo ocenili su da je tema veoma kompleksa i upitali da li je donošenje rečnika udar na slobodu govora.

"Mislim da je rečnik potpuno besmislen i da naš parlament i parlamentarci, sasvim sam siguran, imaju mnogo pametnijih stvari o kojima bi mogli da raspravljaju", rekao je Vlada Đurić iz tog Instituta.

Takođe je primetio, dodao je, i marginalizaciju parlamenta koja je, po njegovom mišljenju, već delimično ostvarena.

Kao manifestacije tog procesa naveo je krađu mandata, fizičko i verbalno nasilje, kvantifikaciju rada parlamenta, promene Poslovnika na štetu ustavnih rešenja, kao i neučestvovanje parlamentaraca u pitanjima koje se tiču suverenosti.

"To se ne može vezati samo za jedan saziv ili jednu garnituru", rekao je Đurić i ukazao da je reč o kontitnuiranom procesu.

Izvor: Tanjug, 27.02.2015.