ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: LEGALIZACIJU ZGRADE PO ZAKONU PLAćA INVESTITOR. AKO JE INVESTITOR NEDOSTUPAN ILI NEPOZNAT, PREDVIđENO JE DA SE PRVO OZAKONI ZGRADA, A TEK POTOM NJENI POSEBNI DELOVI, ODNOSNO STANOVI ILI LOKALI. ZA OZAKONJENJE STAMBENE ZGRADE, U TOM SLUčAJU, NE PLAćA SE TAKSA VEć SE PRE IZDAVANJA SVAKOG POJEDINAčNOG REšENJA ZA POSEBNI DEO ZGRADE UTVRđUJE I PLAćA TAKSA ZAVISNO OD NAMENE I POVRšINE TOG POSEBNOG DELA

Legalizaciju zgrade po novom Zakonu o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) plaća investitor, ali u situacijama kada se više ne zna ni ko je on ili ga je nemoguće pronaći, stanari će moći sami da legalizuju svoje nekretnine. U Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture ističu da ozakonjenje nije pitanje izbora, već da je ono po novim propisima - obaveza vlasnika objekata.

- Ako je investitor poznat i dostupan njegova je obaveza da obavi i plati ozakonjenje, a prema ovom Zakonu, više se ne prepušta investitoru na volju odluka da li želi ili ne želi da ozakoni tu nepokretnost već to radi država - objašnjavaju u Ministarstvu.

Ako je investitor nedostupan ili nepoznat, Zakonom je predviđeno da se prvo ozakoni zgrada, a tek potom njeni posebni delovi, odnosno stanovi ili lokali. Za ozakonjenje stambene zgrade, u tom slučaju, ne plaća se taksa već se pre izdavanja svakog pojedinačnog rešenja za posebni deo zgrade utvrđuje i plaća taksa zavisno od namene i površine tog posebnog dela.

U nelegalizovanim zgradama koje su odavno izgrađene, često se dešava da investitor više ne postoji kao pravno lice. U tim slučajevima Zakon omogućava svakom stanaru da posebno ozakoni svoj stan, bez saglasnosti drugih stanara i bez obzira na to što zgrada nije legalizovana.

Osim plaćanja takse od 5.000 dinara za nekretninu do 100 kvadratnih metara, potreban mu je i izveštaj o zatečenom stanju, koji košta od 1,5 do 2 evra po kvadratu.

U projektnim biroima koji izdaju ove izveštaje kažu da u praksi ne teče baš sve glatko. A najveći problem je - plaćanje. Jasno je ko treba da plati taksu i koji je iznos, ali nije precizno regulisano ko treba da izdvoji novac za arhitekte.

- Ljudi hoće da ozakone svoj stan, a nadležni im traže osnovu cele zgrade. Potrebno je uraditi osnovu, preseke i fasadu, a to neko mora da plati - objašnjavaju u jednom projektnom birou. - Problem je i što neki ljudi jednostavno nisu u stanu, jer su se odselili, neki neće da nam otvore vrata i ne zanima ih uopšte legalizacija. Imali smo nekoliko slučajeva do sada i uradili smo izveštaj za pojedinačne stanove, ali još nisu stigla rešenja.

Vlasnici bespravnih stanova koji ne budu hteli da ih legalizuju po Zakonu, a nije ih moguće srušiti, plaćaće veći porez na imovinu. Oni neće moći da ih prodaju niti će takvi stanovi moći da se naslede ili poklanjaju. Rešenja o njihovom statusu će inspektori proslediti Poreskoj upravi i Republičkom geodetskom zavodu.