NARODNA BANKA PREUZIMA KREDITNI BIRO OD UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE?

Skoro dve decenije nakon što je Udruženje banaka Srbije (UBS) osnovalo Kreditni biro, koji vodi podatke o zaduženosti privrede i građana, on će preći u ruke Narodne banke Srbije (NBS), saznaje Forbes Srbija.

Ovo značajno finansijsko telo počelo je sa radom 2004. kao organizacioni deo UBS, na osnovu Ugovora o osnivanju između banaka i Udruženja. Iste godine Kreditni biro krenuo je sa izdavanjem izveštaja za građane, a 2006. i sa izveštajima za pravna lica i preduzetnike.

Prema navodima izvora Forbes Srbija dobro upućenog u dešavanja u Udruženju banaka Srbije, već se nekoliko meseci priprema “selidba” Kreditnog biroa pod okrilje NBS.

To je, prema rečima izvora, izazvalo zabrinutost zaposlenih u UBS i same struke, a postavlja se i pitanje tehničkog prilagođavanja rada Kreditnog biroa sistemu Narodne banke.

“Kreditni biro je srce Udruženja kada je reč o prihodima, jer više od 90 odsto prihoda UBS dolazi iz Biroa. Naknade za članarinu koje banke plaćaju Udruženju nisu mnogo značajne jer predstavljaju jedva 10 odsto finansiranja UBS. Kada Kreditni biro izađe iz UBS ono će ostati bez većeg dela prihoda”, navodi izvor.

Pored toga, kako ističe, postavlja se pitanje šta će biti sa strukovnim delom Udruženja koji obuhvata diskusije, razmatranja i inicijative različitih odbora banaka.

“U Udruženju banaka redovno se sastaju odbori HR-a, ritejla ili odbora za usaglašavanje poslovanja i primenu bankarske regulative. Te diskusije su vrlo značajne za struku jer često podrazumevaju usaglašavanje bankarskog sektora sa promenom i praktičnom pri-menom neke regulative NBS ili usaglašavanje zajedničkih inicijativa banaka”, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.

Prema njegovim rečima, ovaj deo Udruženja banaka veoma je zabrinut za svoj opstanak nakon ‘otcepljenja’ Kreditnog biroa.

“Za struku bi to bilo poražavajuće jer je Udruženje banaka mesto na kome predstavnici banaka formiraju zajedničke stavove, pokreću određena pitanja i inicijative značajne za ceo sektor”.

Plan da se Kreditni biro prebaci u nadležnost Narodne banke poznat je i bivšem generalnom sekretaru UBS, Vladimiru Vasiću, koji je vodio Udruženje do kraja marta ove godine.

“Nemam informacije o tome šta se dalje dešavalo sa tom idejom. Ovakav Kreditni biro formirao je UBS i za njegov rad dobio najbolje ocene, pa i od međunarodnih finansijskih institucija kao što su MMF i Svetska banka”, kaže Vasić za Forbes Srbija.

On ističe da Kreditni biro dobro radi i da nema razloga da se prebacuje u nadležnost druge institucije, ali da takvo rešenje ni po čemu nije sporno.

“Kreditni biro u nekim zemljama jeste u nadležnosti centralne banke, kao što je slučaj, na primer, u Crnoj Gori. S druge strane, u SAD imate tri različita kreditna biroa i sva tri su u rukama privatnika. Rešenja za kreditne biroe u svetu su šarolika”.

Vasić naglašava da ukoliko dođe do “premeštanja” Kreditnog biroa u NBS, treba voditi računa o tehničkom prilagođavanju dva sistema.

“Svaka promena softvera ili prilagođavanje su veoma osetljivi. Tu treba biti izuzetno oprezan. Dok sam bio u Udruženju banaka uradili smo ‚apgrejd‘ sistema Kreditnog biroa koji je prošao glatko. Niko nije osetio tu promenu. Sistem je sve vreme radio, nije stao ni na sekund. Ali takve stvari su kao operacija na otvorenom srcu. Jedna mala greška može biti kobna”, ističe sagovornik.

Profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i bivšeg dugogodišnjeg generalnog sekretara UBS, Veroljuba Dugalića, ne čudi plan NBS o preuzimanju Kreditnog biroa.

“Cilj Narodne banke je da sve kontroliše i da uzme sve što može pod svoj nadzor. Tako je uradila sa, recimo, dina platnom karticom koju izdaje. U svetu nigde ne postoji primer da centralna banka izdaje platnu karticu. Tako da me ne čudi ni plan da NBS stavi Kreditni biro pod svoje”, kaže Dugalić za Forbes Srbija.

On takođe naglašava da je Udruženje banaka formiralo Kreditni biro i da su za njegov rad dobili sve pohvale relevantnih institucija. “Za Kreditni biro su i MMF i Svetska banka rekli da je najbolji u Evropi. Ne vidim zašto se nešto što odlično funkcioniše izmešta iz ustanove u kojoj je bio dve decenije”.

Dugalić navodi da su za IT rešenja u radu Kreditnog biroa bile zadužene kompanije E-smart i Belit. Obe firme bave se razvojem, projektovanjem, proizvodnjom, instalacijom, integracijom i implementacijom IT rešenja.

“Imate operativna pravila u radu Kreditnog biroa koja su oni postavili. Nadam se da će iste te firme raditi na implementaciji IT rešenja i u NBS jer ne može Narodna banka tek tako da preuzme Kreditni biro i ‚prešalta‘ ga na svoj softver”, smatra Dugalić.

Forbes Srbija postavio je pitanja o eventualnom prelasku Kreditnog biroa u NBS i samoj Narodnoj banci Srbije. Iako nisu izričito ni demantovali, ni potvrdili saznanja, jasno je da veruju da bi od toga svi imali koristi.

“Ako i kada do realizacije ovakvog projekta - od kojeg bi značajnu korist u vidu sigurne, precizne i ažurne evidencije, mogli da imaju građani i privreda, ali i banke i svi drugi učesnici i korisnici finansijskog sistema u Srbiji - potencijalno bude došlo, javnost će biti blagovremeno obaveštena”, rekli su za Forbes Srbija u NBS.

Izvor: Vebsajt Forbes Srbija, Slađana Gavrić, 29.11.2023.
Naslov: Redakcija