Zastava Bosne i Hercegovine

PRAVILNIK O VRSTI, VISINI I USLOVIMA GARANCIJE PUTOVANJA, VISINI DEPOZITA U ZAVISNOSTI OD KATEGORIJE LICENCE, NAČINU AKTIVIRANJA, NAMENI SREDSTAVA, KAO I O DRUGIM USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNI ORGANIZATOR PUTOVANJA: Neophodne izmene Pravilnika, kako bi se turističkim agencijama omogućio opstanak


Pregovori o polisama osiguranja putovanja sa osiguravajućim društvima su završeni i samo će oko deset odsto turističkih agencija možda obezbediti polise, što je preduslov za nastavak poslovanja, rekao je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić.

On je ukazao da su osiguravajuće kuće ponudile polise za oko 40 agencija, a banke bi trebalo da pošalju ponude za još oko dvadesetak, ali ne pokazuju veliko interesovanje ni za toliko polisa, a u Srbiji ukupno ima 400 agencija.

Posao osiguranja putovanja nastavili su Dunav, Globos i Triglav, a iz tog posla izašli su Milenijum, Sava i DDOR i Unika.

"Pod uslovom da sve agencije koje su dobile ponudu mogu i da je prihvate to je ukupno oko 10 odsto onih koji mogu da nastave da rade jer je polisa preduslov licence za rad, a ostali će ostati bez nje", rekao je Seničić.

Dodao je da je neminovno da država promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja, visini depozita u zavisnosti od kategorije licence, načinu aktiviranja, nameni sredstava, kao i o drugim uslovima koje mora da ispuni organizator putovanja ("Sl. glasnik RS", br. 124/2020 i 137/2020), prema broju putnika i osiguranim sumama i da se kao i u svetu osigurava deo vrednosti prometa, na primer deset odsto.

U tom slučaju bi, kako je rekao, ako je promet na primer u vrednosti od 100.000 evra, osigurana suma bila 10.000 evra, a polise bi koštale oko 300-400 evra i agencije bi mogle da ih plate.

Ako bi agencije premašile tu vrednost prometa pod krivičnom i materijalnom odgovornošću bi, prema njegovim rečima, morale da to prijave i ponovo osiguraju dodatni promet.

"Treba napraviti takav model da svako može da radi i napreduje. Sadašnji Pravilnik o osiguranju putovanja predviđa prosečne osigurane sume od 250.000 do 300.000 evra i premije osiguranja od 8.000 do 18.000 evra", rekao je Seničić.

Istakao je da bi po sadašnjem Pravilniku značilo da bi ukupna osigurana suma na celom tržištu iznosila 100 miliona evra i da su to fiktivne sume koje ne bi mogle da nadoknade ni osiguravajuće kuće ni kada bi se za njih platile preskupe polise.

Ako bi se osiguravao deo prometa od, na primer deset odsto, gotovo sve agencije bi, kako je rekao, mogle da plate polisu osiguranja, ukupna osigurana suma bi bila oko osam miliona evra i prihvatljiva za osiguravajuća društva.

Seničić je rekao da država, što se tiče pomoći zbog otežanog poslovanja zbog pandemije, nije prepoznala turizam kao važnu privrednu granu, a da je u svim zemljama okruženja ta grana izdašno pomognuta.

Turističke agencije u Srbiji ni kredit kod Fonda za razvoj, kako je rekao, ne mogu mesecima da dobiju, a banke su ih stavile na "crne liste".

"U Srbiji je država opredelila 150 miliona dinara za subvencije polisa osiguranja što je dobra ideja, ali je određeno da agencije dobiju od 2.000 do 5.000 evra i obzirom da će, kako sada stvari stoje, mali broj njih uspeti da obezbedi polise i nastavi poslovanje potrošiće se možda tridesetak miliona, a ostalo će se vratiti u budžet", rekao je Seničić.

Dodao je da bi bilo dobro bar da se ostatak novca iskoristi za pomoć ostalim agencijama ili posrednicima agencija kojih je bilo 700, ali je više od polovine već otpustilo radnike i ugasilo poslovanje.

Izvor: Vebsajt N1, 26.11.2020.
Naslov: Redakcija