PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 91/19), u članu 3. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        imovina jesu stvari, novac, prava, digitalna imovina, hartije od vrednosti i druge isprave u bilo kom obliku, kojima se može utvrditi pravo svojine i druga prava;".

U tački 7) posle reči: "u smislu zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga" dodaju se zapeta i reči: "kao i transakciju s digitalnom imovinom u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina".

Tačka 16) menja se i glasi:

"16)      digitalna imovina, virtuelna valuta, digitalni token, transakcija s digitalnom imovinom, izdavanje digitalne imovine, izdavalac digitalne imovine i adresa digitalne imovine imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje digitalna imovina;".

Tačka 17) menja se i glasi:

"17)      pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom je pravno lice koje pruža jednu ili više usluga povezanih s digitalnom imovinom utvrđenih zakonom kojim se uređuje digitalna imovina;".

Član 2.

U članu 4. stav 1. tačka 17) menja se i glasi:

"17)      pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom.".

Član 3.

Posle člana 15. dodaju se pododeljak b1), nazivi čl. 15a, 15b i 15v i čl. 15a, 15b i 15v, koji glase:

"b1) Posebne odredbe u vezi sa transakcijom s digitalnom imovinom

Obaveze pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom

Član 15a

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan je da pribavi podatke o svim licima koja učestvuju u transakciji s digitalnom imovinom, a ako u izvršenju transakcije s digitalnom imovinom učestvuje i drugi pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom, dužan je da obezbedi da ti podaci budu dostavljeni tom drugom pružaocu usluga.

Podaci o licima iz stava 1. ovog člana su:

1)         imena i prezimena, odnosno nazivi lica koja učestvuju u transakciji s digitalnom imovinom, kao i podatak o tome da li se radi o inicijatoru ili korisniku te transakcije;

2)         adrese prebivališta ili boravišta, odnosno sedišta lica koja učestvuju u transakciji s digitalnom imovinom;

3)         adresa digitalne imovine koja se koristi za izvršenje transakcije s digitalnom imovinom, odnosno odgovarajuća jedinstvena oznaka transakcije s digitalnom imovinom.

Inicijator transakcije iz stava 2. tačka 1) ovog člana je stranka koja kod pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom inicira transakciju s digitalnom imovinom.

Korisnik transakcije iz stava 2. tačka 1) ovog člana je lice u čiju korist se vrši transakcija iz stava 3. ovog člana.

Podaci iz stava 2. ovog člana dostavljaju se drugom pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom istovremeno sa izvršenjem transakcije s digitalnom imovinom i na način kojim se obezbeđuju integritet tih podataka i zaštita od neovlašćenog pristupa tim podacima.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka o inicijatoru transakcije s digitalnom imovinom proverom identiteta tog lica na način propisan čl. 17 - 23. ovog zakona.

Smatra se da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom proverio tačnost prikupljenih podataka o inicijatoru transakcije s digitalnom imovinom ako je s tim licem prethodno uspostavio poslovni odnos i utvrdio i proverio identitet ovog lica na način propisan čl. 17 - 23. ovog zakona, osim ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

U skladu sa procenom rizika, pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom može uvek dodatno proveravati tačnost prikupljenih podataka.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan je da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz ovog člana.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom inicijatora transakcije dužan je da čuva podatke iz ovog člana u skladu sa ovim zakonom i da ih na zahtev nadzornog organa, Uprave ili drugog nadležnog organa dostavi bez odlaganja.

Obaveze pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom korisnika transakcije

Član 15b

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom korisnika transakcije dužan je da proveri da li su mu dostavljeni podaci iz člana 15a ovog zakona.

Pružalac usluga iz stava 1. ovog člana je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz stava 1. ovog člana.

Pružalac usluga iz stava 1. ovog člana je dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o korisniku transakcije proverom identiteta tog korisnika na način propisan čl. 17 - 23. ovog zakona.

Smatra se da je pružalac usluga iz stava 1. ovog člana proverio tačnost podataka iz stava 3. ovog člana ako je s tim licem prethodno uspostavio poslovni odnos i utvrdio i proverio identitet ovog lica na način propisan čl. 17 - 23. ovog zakona, osim ako postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

U skladu sa procenom rizika, pružalac usluga iz stava 1. ovog člana može uvek dodatno proveravati tačnost prikupljenih podataka o korisniku transakcije.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom korisnika transakcije dužan je da čuva podatke iz ovog člana u skladu sa ovim zakonom i da ih na zahtev nadzornog organa, Uprave ili drugog nadležnog organa dostavi bez odlaganja.

Informacije koje nedostaju

Član 15v

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom korisnika transakcije dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da mu ne budu dostavljeni tačni i potpuni podaci iz člana 15a ovog zakona.

Pružalac usluga iz stava 1. ovog člana dužan je da svojim unutrašnjim aktima utvrdi kada će u slučaju iz stava 1. ovog člana:

1)         odbiti izvršenje transakcije;

2)         obustaviti izvršenje transakcije do prijema podataka koji nedostaju, koje je dužan da zatraži od pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom inicijatora transakcije.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ne može da izvrši transakciju s digitalnom imovinom u slučaju da mu ne budu dostavljeni tačni i potpuni podaci iz člana 15a ovog zakona.

Ako pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom inicijatora transakcije učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 15a ovog zakona, pružalac usluga iz stava 1. ovog člana dužan je da ga na to upozori i obavesti o roku u kome je potrebno da svoje postupanje uskladi sa ovim zakonom. Ako pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom i nakon ovog upozorenja i isteka ostavljenog roka ne uskladi svoje postupanje sa ovim zakonom, pružalac usluga iz stava 1. ovog člana dužan je da odbije buduće izvršenje transakcije od ovog lica, ili da ograniči ili prekine poslovnu saradnju s tim licem.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, pružalac usluga iz stava 1. ovog člana dužan je da:

1)         obavesti nadzorni organ o pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom koji učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 15a ovog zakona, kao i o merama koje je preduzeo prema ovom licu u skladu sa stavom 4. ovog člana;

2)         razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 15a ovog zakona, zajedno s drugim okolnostima, predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma - o čemu obaveštava Upravu ako utvrdi da postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, dok u suprotnom slučaju sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.".

Član 4.

Posle pododeljka v) Izuzetak od poznavanja i praćenja stranke kod određenih usluga dodaje se naziv člana 16, koji glasi:

"Izuzetak kod izdavanja elektronskog novca".

Član 5.

Posle člana 16. dodaju se naziv člana 16a i član 16a, koji glase:

"Izuzetak kod pružanja usluga povezanih s digitalnom imovinom

Član 16a

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom nije dužan da uspostavi poslovni odnos sa strankom i/ili vrši radnje i mere poznavanja i praćenja stranke u vezi s tim poslovnim odnosom, ako je u skladu sa analizom rizika procenjeno da postoji nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         vrednost pojedinačne transakcije s digitalnom imovinom je manja od 15.000 dinara, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, pri čemu vrednost tih transakcija određene stranke na mesečnom nivou ne prelazi 40.000 dinara a na godišnjem nivou 120.000 dinara;

2)         pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom je obezbedio testirano i potvrđeno tehničko rešenje koje omogućava dostavljanje kopije, odnosno očitanog izvoda ličnog dokumenta stranke, fotografije lica stranke i kopije dokumenta iz kojeg se može utvrditi adresa prebivališta, odnosno boravišta stranke, ako lični dokument stranke ne sadrži podatak o toj adresi (npr. kopija druge službene isprave ili računa za telefon ili komunalne usluge koji sadrži taj podatak);

3)         pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom u dovoljnoj meri prati transakcije s digitalnom imovinom tako da može da otkrije neuobičajene ili sumnjive transakcije.

Kopijom, odnosno očitanim izvodom iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se i digitalizovani (npr. skenirani ili fotografisani) dokument iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji namerava da primenjuje izuzetak iz stava 1. ovog člana, dužan je da o tome obavesti nadzorni organ najkasnije 30 dana pre dana početka primene tog izuzetka i da nadzornom organu uz to obaveštenje dostavi dokaz da raspolaže tehničkim rešenjem iz stava 1. tačka 2) ovog člana. Rok iz ovog stava računa se od dana dostavljanja uredne dokumentacije iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se ako u vezi sa strankom ili transakcijom s digitalnom imovinom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i ako postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost podataka pribavljenih u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom iz stava 1. ovog člana dužan je da primenjuje odredbe čl. 15a, 15b i 15v ovog zakona, osim što se identitet lica iz čl. 15a, 15b i 15v ovog zakona proverava u skladu sa odredbama ovog člana.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na stranku koja je pravno lice ili preduzetnik.".

Član 6.

U članu 18. stav 8. menja se i glasi:

"Organ nadležan za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona može bliže urediti i druge načine i uslove utvrđivanja i provere identiteta stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i bez obaveznog fizičkog prisustva lica čija se identifikacija vrši kod obveznika nad kojima vrši nadzor u skladu sa ovim zakonom (postupak video-identifikacije).".

Član 7.

U članu 19. stav 7. menja se i glasi:

"Organ nadležan za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona može bliže urediti i druge načine i uslove utvrđivanja i provere identiteta preduzetnika korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i bez obaveznog fizičkog prisustva tog lica kod obveznika nad kojima vrši nadzor u skladu sa ovim zakonom (postupak video-identifikacije).".

Član 8.

U članu 21. stav 7. menja se i glasi:

"Organ nadležan za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona može bliže urediti i druge načine i uslove provere identiteta zastupnika pravnog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i bez obaveznog fizičkog prisustva tog lica kod obveznika nad kojima vrši nadzor u skladu sa ovim zakonom (postupak video-identifikacije).".

Član 9.

Posle člana 28. dodaju se naziv člana 28a i član 28a, koji glase:

"Podaci o adresi digitalne imovine

Član 28a

Obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona dužan je da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke pribavi i adresu digitalne imovine koju stranka koristi, odnosno koristila je za izvršenje transakcije s digitalnom imovinom, a ako stranka koristi nekoliko adresa - sve adrese digitalne imovine.".

Član 10.

U članu 44. dodaju se st. 2 - 5, koji glase:

"Pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom koja posredno ili neposredno omogućava prikrivanje identiteta stranke, kao i vršenje transakcija s takvom digitalnom imovinom - zabranjeno je.

Izdavanje digitalne imovine iz stava 2. ovog člana zabranjeno je.

Izdavalac digitalne imovine i pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ne mogu koristiti resurse informacionog sistema (softverske komponente, hardverske komponente i informaciona dobra) koji omogućavaju i/ili olakšavaju prikrivanje identiteta stranke i/ili koji onemogućavaju i/ili otežavaju praćenje transakcija s digitalnom imovinom.

Odredbe ovog člana ne dovode u pitanje primenu mera i aktivnosti radi zaštite bezbednosti informacionih sistema u skladu s propisima.".

Član 11.

U članu 91. stav 3. reči: "u skladu sa čl. 11 - 15. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "u skladu sa čl. 11 - 15v ovog zakona".

Član 12.

U članu 99. stav 1. tačka 14) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 15), koja glasi:

"15)      adresu digitalne imovine.".

Član 13.

U članu 109. stav 7. menja se i glasi:

"Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona koji pruža usluge povezane s virtuelnim valutama vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.".

St. 8. i 9. brišu se.

Član 14.

U članu 110. stav 1. reči: "i člana 4. stav 1. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost revizora" zamenjuju se zapetom i rečima: "člana 4. stav 1. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost revizora i člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona koji pruža usluge povezane s digitalnim tokenima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina".

Član 15.

U članu 115. posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

"Narodna banka Srbije izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona koji pruža usluge povezane s virtuelnim valutama u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.".

Dosadašnji stav 7, koji postaje stav 8, menja se i glasi:

"Pored mera i kazni koje Narodna banka Srbije može izreći obveznicima iz st. 1 - 7. ovog člana za povrede ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i članovima njihovih organa, Narodna banka Srbije može izreći meru i/ili novčanu kaznu ovlašćenom licu i/ili njegovom zameniku kod obveznika iz stava 1. i st. 3 - 7. ovog člana za povrede zakona iz čl. 117 - 120. ovog zakona, kao i za druga postupanja suprotna odredbama ovog zakona ili podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona - shodnom primenom odredaba posebnog zakona kojima se uređuje poslovanje tih obveznika koje se odnose na preduzimanje mera i izricanje novčanih kazni članovima organa tih obveznika.".

Član 16.

Posle člana 115. dodaje se član 115a, koji glasi:

"Član 115a

Komisija za hartije od vrednosti izriče mere i kazne obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 17) ovog zakona koji pruža usluge povezane s digitalnim tokenima u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.".

Član 17.

U članu 116. reči: "člana 4. stav 1. tač. 2), 3), 7) - 9) i 12) - 17) ovog zakona" zamenjuju se rečima: "člana 4. stav 1. tač. 2), 3), 7) - 9), 12) - 15) i 16a) ovog zakona".

Član 18.

U članu 118. stav 1. posle tačke 13) dodaju se tač. 13a) - 13ž), koje glase:

"13a)    ne pribavi podatke o svim licima koja učestvuju u transakciji s digitalnom imovinom, a ako u izvršenju transakcije s digitalnom imovinom učestvuje i drugi pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom, ne obezbedi da ti podaci budu dostavljeni tom drugom pružaocu usluga u skladu s članom 15a ovog zakona (član 15a stav 1.);

13b)     ne proveri tačnost prikupljenih podataka o inicijatoru transakcije s digitalnom imovinom proverom identiteta tog lica na način propisan čl. 17 - 23. ovog zakona (član 15a st. 6. i 7.);

13v)     ne sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz člana 15a ovog zakona (član 15a stav 9.);

13g)     ne proveri da li su mu dostavljeni podaci iz člana 15a ovog zakona (član 15b stav 1.);

13d)     ne sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz člana 15a ovog zakona (član 15b stav 2.);

13đ)     ne proveri tačnost prikupljenih podataka o korisniku transakcije proverom identiteta tog korisnika na način propisan čl. 17 - 23. ovog zakona (član 15b st. 3. i 4.);

13e)     ne sačini procedure o postupanju u slučaju da mu ne budu dostavljeni tačni i potpuni podaci iz člana 15a ovog zakona (član 15v stav 1.);

13ž)     ne obavesti nadzorni organ o pružaocu usluga povezanih s digitalnom imovinom koji učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 15a ovog zakona, kao i o merama koje je preduzeo prema ovom licu u skladu sa članom 15v ovog zakona, ne razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 15a ovog zakona, zajedno s drugim okolnostima, predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma i/ili o tome ne obavesti Upravu ako utvrdi da postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, odnosno ne sačini belešku (član 15v stav 5.);".

Član 19.

Propisi doneti na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 91/19) uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 113/17 i 91/19 - u daljem tekstu: Zakon) se uređuju radnje i mere koje se preduzimaju radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Među obveznicima tog zakona se, pored finansijskih i nefinansijskih institucija, od 2017. godine, a na predlog Narodne banke Srbije koja je zajedno sa Upravom za sprečavanje pranja novca prepoznala značaj novih neregulisanih entiteta na našem tržištu još pre usvajanja tzv. Pete direktive o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, nalaze i lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga. Izmenama i dopunama Zakona iz 2019. godine ovaj krug je proširen i na pružaoce kastodi usluge novčanika. Time se ove delatnosti koje su predmet intenzivnog zanimanja regulatora u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u prethodnim godinama uvode u odgovarajuće tokove kontrole i nadzora, a pružaoci navedenih usluga moraju da ispune sve obaveze koje se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao i svi drugi obveznici, uključujući identifikaciju stranke na propisan način. Za potrebe primene Zakona, definisani su po prvi put i pojmovi "virtuelne valute" i "pružaoca kastodi usluge novčanika (eng. custodian wallet provider)".

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma su usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina koji na sveobuhvatan i detaljan način uređuje izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom, usluge koje se u vezi s tom imovinom mogu pružati, kao i privredna društva koja mogu pružati te usluge. Istovremeno se vrši i potpuno usklađivanje s međunarodnim standardima u ovoj oblasti koji su definisani FATF (Financial Action Task Force) preporukama (Preporuka 15), koji zahtevaju licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnom imovinom (eng. virtual assets service providers), a vodilo se računa i o odredbama Pete direktive o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Imajući u vidu da se zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, pored virtuelnih valuta, uređuju i digitalni tokeni kao vrsta digitalne imovine, kao i da se uređuju licenciranje, poslovanje i nadzor nad poslovanjem pružalaca usluga povezanih sa obe navedene vrste digitalne imovine, neophodno je uskladiti odredbe ovog zakona sa tim zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, kako bi se i u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma uspostavio puni nadzor nad pružaocima usluga povezanih s digitalnom imovinom, naročito u vezi sa izdavanjem investicionih tokena koji nisu bili obuhvaćeni Zakonom i koji u našem zakonodavstvu predstavljaju novinu.

U Studiji Evropskog parlamenta o kripto-imovini iz aprila 2020. godine navodi se da su se od usvajanja Pete direktive o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u maju 2018. godine pojavile nove vrste kripto-imovine i nove vrste usluga povezanih s kripto-imovinom i da su novi pružaoci tih usluga ušli na kripto-tržište. S tim u vezi, FATF je usvojio izmene svojih preporuka u oktobru 2018. godine, kako bi se pojasnilo da se one primenjuju na finansijske aktivnosti koje uključuju virtuelnu imovinu, kao i na pružaoce usluga povezanih s virtuelnom imovinom. Izmenjena Preporuka 15 zahteva da pružaoci usluga povezanih s virtuelnom imovinom budu regulisani za potrebe sprečavanja pranja i finansiranja terorizma, da budu licencirani ili registrovani, i da budu subjekti efektivnog sistema supervizije ili nadzora. U junu 2019. godine, FATF je usvojio Interpretativnu notu uz Preporuku 15 kako bi se dalje razjasnilo kako treba primeniti zahteve FATF-a u odnosu na virtuelnu imovinu i pružaoce usluga povezanih s virtuelnom imovinom. FATF je takođe usvojio nove Smernice o primeni pristupa zasnovanog na riziku na virtuelnu imovinu i pružaoce usluga povezanih s virtuelnom imovinom u junu 2019. godine, kojima se opisuje primena FATF preporuka na države i nadležne organe, kao i na pružaoce usluga povezanih s virtuelnom imovinom, i naglašava potreba da se razumeju rizici od pranja novca i finansiranja terorizma povezani sa aktivnostima s virtuelnom imovinom i potreba preduzimanja mera u tom pogledu. U navedenoj studiji Evropskog parlamenta se navodi da su istraživanja pokazala da skoro polovina svih (godišnjih) transakcija u bitkoinima može biti povezana sa ilegalnim aktivnostima. Naime, ova studija se poziva na australijsko istraživanje koje ukazuje na to da je vrednost ilegalnih aktivnosti koje uključuju bitkoin na godišnjem nivou 76 milijardi dolara (što je 46% svih transakcija s bitkoinom), što je, poređenja radi, broj koji je veoma blizu vrednosti tržišta Evropske unije i SAD-a za ilegalne droge.

Imajući u vidu sve navedene razloge, predlaže se usvajanje ovog zakona, kojim će se dalje unaprediti sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu i obezbediti efikasan nadzor nad primenom tog zakona od strane lica koja pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom, između ostalog, i uvođenjem efikasnog sistema administrativnih mera i kazni koje će moći da izriču nadzorni organi (Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije). Posebno se ukazuje na to da je zakonom kojim se uređuje digitalna imovina predviđeno uspostavljanje evidencije privrednih subjekata koji su imaoci virtuelnih valuta, koju će u elektronskom obliku da vodi Narodna banka Srbije, i u koju će pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama dostavljati podatke o pravnim licima i preduzetnicima koji su kod njih koristili usluge povezane s virtuelnim valutama, uključujući i sve adrese virtuelnih valuta koje su ti korisnici koristili za izvršenje transakcije s virtuelnim valutama. Pravna lica i preduzetnici sa sedištem u Republici Srbiji koji nisu koristili usluge povezane s virtuelnim valutama kod pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama imaju obavezu tzv. samoprijavljivanja Narodnoj banci Srbiji u skladu sa tim zakonom.

Zakonskim odredbama i obavezama da se obezbede neophodne informacije pri svakoj transakciji s digitalnom imovinom, bitno se utiče na to da vlasništvo nad ovom imovinom i njeno korišćenje neće biti anonimno, čime se u najvećoj meri utiče i na smanjenje njene atraktivnosti za protivpravne aktivnosti. Opet postavljenim pravilima ne sprečava se dalja digitalizacija i razvoj u oblasti digitalne imovine imajući u vidu da su predviđaju i posebni načini uspostavljanja poslovnog odnosa kroz korišćenje posebnih softverskih rešenja za potvrđivanje identiteta u slučaju transakcija do 15.000 dinara.

Ukazujemo i da je ocenjeno u ovom trenutku da banke i druge sistemski značajne finansijske institucije neće moći da u svom kapitalu ili imovini imaju digitalnu imovinu pre svega zbog izrazite nestabilnosti njene vrednosti i na globalnim tržištima.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona menja se pojam imovine u smislu Zakona tako da obuhvati i digitalnu imovinu, a precizira se i da pojam transakcije uključuje i transakciju s digitalnom imovinom u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina. Umesto definisanja pojma virtuelne valute u Zakonu, vrši se upućivanje na zakon kojim se uređuje digitalna imovina u pogledu značenja tog pojma (iako je pojam virtuelne valute u zakonu kojim se uređuje digitalna imovina isti kao pojam virtuelne valute u Zakonu, uz naglašavanje da se radi o vrsti digitalne imovine), budući da se zakonom kojim se uređuje digitalna imovina definišu i brojni drugi pojmovi povezani s digitalnom imovinom koji se koriste i u ovom zakonu (digitalna imovina, digitalni token, transakcija s digitalnom imovinom, izdavanje digitalne imovine, izdavalac digitalne imovine i adresa digitalne imovine), te se navedenim upućivanjem na zakon kojim se uređuje digitalna imovina izbegava opterećivanje ovog zakona tim definicijama. Takođe se pojam pružaoca kastodi usluge novčanika zamenjuje pojmom pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom, budući da je ovaj pojam širi i obuhvata i pružaoca kastodi usluge novčanika.

Članom 2. Predloga zakona se pod pojam obveznika u smislu Zakona podvode svi pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom, čime se zamenjuje dosadašnje rešenje prema kojem su obveznici bila samo lica koja se bave pružanjem usluga povezanih s virtuelnim valutama.

Članom 3. Predloga zakona se dodaju čl. 15a, 15b i 15v, koji sadrže posebne odredbe u vezi sa transakcijom s digitalnom imovinom i kojima se vrši usklađivanje sa Preporukom 15 FATF-a (tačka 7(b) Interpretativne note uz Preporuku 15). Ovim odredbama je predviđeno da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan da pribavi podatke o svim licima koja učestvuju u transakciji s digitalnom imovinom (kako o inicijatoru, tako i o korisniku te transakcije), a ako u izvršenju transakcije s digitalnom imovinom učestvuje i drugi pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom, dužan je da obezbedi da ti podaci budu dostavljeni tom drugom pružaocu usluga, i to istovremeno sa izvršenjem transakcije s digitalnom imovinom i na način kojim se obezbeđuju integritet tih podataka i zaštita od neovlašćenog pristupa tim podacima (u pitanju je tzv. travel rule, koje predstavlja ključnu meru za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma prema FATF standardima). Takođe je predviđeno da su svi pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom koji učestvuju u izvršenju transakcije s digitalnom imovinom dužni da čuvaju pribavljene podatke i da ih na zahtev nadzornog organa, Uprave za sprečavanje pranja novca ili drugog nadležnog organa dostave bez odlaganja.

Članom 4. Predloga zakona dodaje se naziv člana 16. Zakona usled dodavanja člana 16a.

Članom 5. Predloga zakona dodaje se član 16a kojim je predviđen izuzetak od obaveza uspostavljanja poslovnog odnosa sa korisnikom digitalne imovine i vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja korisnika u vezi s tim poslovnim odnosom, ako je u skladu sa analizom rizika procenjeno da postoji nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u ovom članu: (1) vrednost pojedinačne transakcije s digitalnom imovinom je manja od 15.000 dinara, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, pri čemu vrednost tih transakcija određene stranke na mesečnom nivou ne prelazi 40.000 dinara a na godišnjem nivou 120.000 dinara; (2) pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom je obezbedio testirano i potvrđeno tehničko rešenje koje omogućava dostavljanje kopije, odnosno očitanog izvoda ličnog dokumenta stranke, fotografije lica stranke i kopije dokumenta iz kojeg se može utvrditi adresa prebivališta, odnosno boravišta stranke, ako lični dokument stranke ne sadrži podatak o toj adresi (npr. kopija druge službene isprave ili računa za telefon ili komunalne usluge koji sadrži taj podatak); (3) pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom u dovoljnoj meri prati transakcije s digitalnom imovinom tako da može da otkrije neuobičajene ili sumnjive transakcije. Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji namerava da primenjuje ovaj izuzetak, dužan je da o tome obavesti nadzorni organ najkasnije 30 dana pre dana početka primene tog izuzetka i da nadzornom organu uz to obaveštenje dostavi dokaz da raspolaže navedenim tehničkim rešenjem, a adekvatnost tog tehničkog rešenja ceni nadzorni organ, te je uslov za primenu navedenog izuzetka pozitivno mišljenje nadzornog organa u tom pogledu. Napominje se da je zakonom kojim se uređuje digitalna imovina predviđeno da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan da uspostavi poslovni odnos sa svakim korisnikom digitalne imovine i da utvrđuje i proverava identitet korisnika digitalne imovine u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, osim u slučajevima utvrđenim tim zakonom. S tim u vezi, predloženim članom 16a uvode se dva jedina izuzetka od navedenih obaveza utvrđenih zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, a to su: (1) izuzetak od obaveze uspostavljanja poslovnog odnosa sa korisnikom digitalne imovine ako su ispunjeni svi navedeni uslovi, što znači da je u tom slučaju moguće vršiti jednokratne transakcije s digitalnom imovinom u navedenim limitima; (2) izuzetak od obaveze vršenja radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u punom obimu kod uspostavljanja poslovnog odnosa sa korisnikom digitalne imovine, pod uslovom da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom obezbedio navedene limite u pogledu vrednosti transakcija s digitalnom imovinom koje se vrše u okviru tog poslovnog odnosa na pojedinačnom, mesečnom i godišnjem nivou, kao i druge navedene uslove. Napominjemo da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom koji primenjuje navedeni izuzetak dužan da obezbedi primenu čl. 15a do 15v (travel rule), osim u pogledu odredaba tih članova koje se odnose na proveru identiteta lica koja učestvuju u transakciji s digitalnom imovinom, koja se vrši u skladu sa ovim članom.

Članom 6. Predloga zakona uvodi se mogućnost da organi nadležni za vršenje nadzora iz člana 104. zakona urede postupak video-identifikacije stranke koja je fizičko lice i zakonskog zastupnika te stranke kod obveznika nad kojima vrše nadzor u skladu sa ovim zakonom.

Članom 7. Predloga zakona uvodi se mogućnost da organi nadležni za vršenje nadzora iz člana 104. zakona urede postupak video-identifikacije stranke koja je preduzetnik kod obveznika nad kojima vrše nadzor u skladu sa ovim zakonom.

Članom 8. Predloga zakona uvodi se mogućnost da organi nadležni za vršenje nadzora iz člana 104. zakona urede postupak video-identifikacije zastupnika pravnog lica kod obveznika nad kojima vrše nadzor u skladu sa ovim zakonom.

Članom 9. Predloga zakona dodaje se član 28a kojim je predviđeno da je pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan da u okviru radnji i mera poznavanja i praćenja stranke pribavi i adresu digitalne imovine koju stranka koristi, odnosno koristila je za izvršenje transakcije s digitalnom imovinom, a ako stranka koristi nekoliko adresa - sve adrese digitalne imovine. Na ovaj način se obezbeđuje povezivanje identiteta korisnika digitalne imovine sa adresom digitalne imovine, što je obaveza utvrđena Petom direktivom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Članom 10. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 44. Zakona kojom je predviđeno da je zabranjeno pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom koja posredno ili neposredno omogućava prikrivanje identiteta stranke, kao i vršenje transakcija s takvom digitalnom imovinom, a zabranjeno je i izdavanje takve digitalne imovine. Takođe je predviđeno da izdavalac digitalne imovine i pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ne mogu koristiti resurse informacionog sistema (softverske komponente, hardverske komponente i informaciona dobra) koji omogućavaju i/ili olakšavaju prikrivanje identiteta stranke i/ili koji onemogućavaju i/ili otežavaju praćenje transakcija s digitalnom imovinom.

Članom 11. Predloga zakona vrši se pravnoredakcijska izmena u članu 91. stav 3. Zakona usled dodavanja čl. 15a, 15b i 15v.

Članom 12. Predloga zakona je predviđeno da evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama koju vodi obveznik sadrži i adresu digitalne imovine.

Članom 13. Predloga zakona je predviđeno da nadzor nad primenom Zakona od strane pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, čime se vrši usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina budući da će Narodna banka Srbije da vrši nadzor nad celokupnim poslovanjem ovih pružalaca usluga.

Članom 14. Predloga zakona je predviđeno da nadzor nad primenom Zakona od strane pružalaca usluga povezanih s digitalnim tokenima vrši Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.

Članom 15. Predloga zakona je predviđeno da Narodna banka Srbije izriče mere i kazne pružaocu usluga povezanih s virtuelnim valutama u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina. Takođe je predviđeno, po analogiji sa ostalim obveznicima pod nadzorom Narodne banke Srbije, da Narodna banka Srbije može izreći i meru i/ili novčanu kaznu ovlašćenom licu i/ili njegovom zameniku kod pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama za povrede iz čl. 117-120. Zakona, kao i za druga postupanja suprotna odredbama Zakona ili podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona - shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje digitalna imovina koje se odnose na preduzimanje mera i izricanje novčanih kazni članovima organa tih obveznika.

Članom 16. Predloga zakona dodaje se član 115a kojim je predviđeno da Komisija za hartije od vrednosti izriče administrativne mere i kazne obvezniku koji pruža usluge povezane s digitalnim tokenima u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina, imajući u vidu da se u praksi pokazalo da je to efikasniji sistem kažnjavanja od kažnjavanja za privredni prestup i prekršaj, a isto je predloženo i za obveznike koji pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama koji su u nadležnosti Narodne banke Srbije.

Članom 17. Predloga zakona vrši se pravnoredakcijsko usklađivanje u članu 116. Zakona imajući u vidu navedene izmene u pogledu vršenja nadzora nad pružaocima usluga povezanih s digitalnom imovinom.

Članom 18. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 118. Zakona radi usklađivanja sa predloženim čl. 15a, 15b i 15v.

Članom 19. Predloga zakona utvrđen je rok za usklađivanje propisa donetih na osnovu Zakona sa odredbama ovog zakona.

Članom 20. Predloga zakona uređuju se stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Finansijski efekti sprovođenja zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Rešenja utvrđena u ovom zakonu najviše će uticati na pružaoce usluga povezanih s digitalnim tokenima, koji do sada nisu imali obavezu primenjivanja Zakona. Za razliku od njih, pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama su obveznici Zakona od 2017. godine i nad njima je uspostavljen nadzor nad primenom tog zakona koji vrši Narodna banka Srbije. Međutim, imajući u vidu nove obaveze utvrđene ovim zakonom (pre svega odredbe predloženih čl. 15a do 15v), ali i izvesne olakšice kojima se uvažaju specifičnosti poslovanja pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom (predloženi član 16a), ovaj zakon će neminovno uticati na sve pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom.

Što se tiče nadzornih organa, Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije imaće u okviru nadzora dodatne obaveze (posebno Komisija pod čiji nadzor se podvode novi obveznici), ali s obzirom na njihovo znanje i iskustvo u ovoj oblasti ovi nadzorni organi će se vrlo brzo prilagoditi novim rešenjima.

Troškovi koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi

Troškove će imati pre svega pružaoci usluga povezanih s digitalnim tokenima, koji do sada nisu bili u sistemu za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, te će biti neophodno organizaciono, kadrovsko i tehničko usklađivanje sa ovim zakonom, kao i donošenje odgovarajućih unutrašnjih akata. Za razliku od njih, pružaoci usluga povezanih s virtuelnim valutama su uvedeni u sistem 2017. godine, te će oni troškove imati samo u pogledu implementacije novih rešenja, prevashodno predloženih čl. 15a do 15v.

S druge strane, obveznici Zakona mogu imati izrazite uštede u troškovima u slučaju uvođenja mogućnosti video-identifikacije svojih stranaka (jer je alternativa utvrđivanje identiteta u fizičkom prisustvu stranke), nakon što nadzorni organi usvoje odgovarajuće propise kojima se uređuje postupak video-identifikacije. Štaviše, o uštedi u troškovima pružaoci usluga povezanih s digitalnim imovinom imaće i u slučaju primene izuzetka iz predloženog člana 16a. Navedena rešenja su fakultativne prirode, tako da njih obveznici mogu da implementiraju u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Građani neće imati troškove usled primene ovog zakona, štaviše u slučaju uvođenja video-identifikacije od strane svih obveznika Zakona oni mogu ostvariti i značajnije uštede.

Da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove

Troškovi koje poslovi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma mogu izazvati kod obveznika svakako su neznatni u odnosu na štetu koju obveznik može pretrpeti ako ne postupa u skladu sa zakonom, a tiče se različitih mera i kazni koje se mogu izreći za kršenje odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, uključujući i reputacioni rizik. S druge strane, odsustvo primene propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma na lica koja posluju s digitalnom imovinom omogućava anonimnost korisnika i imalaca digitalne imovine i stvara rizik od upotrebe digitalne imovine u kriminalne svrhe.

Pored toga, ovim zakonom se obezbeđuje i usklađenost međunarodnim standardima za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma koji su definisani FATF preporukama. Pravna sigurnost u ovoj oblasti doprineće i privlačenju stranih investicija jer strani investitori u najvećoj meri ulažu svoja sredstva u okruženja koja su stabilna i u kojima se poštuju propisi o sprečavanju pranja novca.

Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon neće neposredno uticati na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, ali s obzirom na to da Zakon o digitalnoj imovini podstiče stvaranje novih privrednih subjekata i jača konkurenciju, posredno se podstiče tržišna konkurencija, propisivanjem mera za unapređenje opšteg poslovnog ambijenta.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne

Najveći deo odredaba ovog zakona, tj. sve odredbe koje ne predstavljaju isključivo pravnoredakcijsko usklađivanje, bile su predmet konsultacija sa svim zainteresovanim stranama, uključujući obveznike, kako tokom rada Radne grupe za izradu Nacrta kriptoimovinskog regulatornog okvira u Republici Srbiji, koja je izradila Nacrt zakona o digitalnoj imovini, tako i tokom javnih konsultacija o Nacrtu zakona o digitalnoj imovini, imajući u vidu da su te odredbe bile deo tog zakona, pa su tek naknadno izdvojene u ovaj zakon.

Mere koje će se tokom primene zakona preduzimati kako bi se postiglo ono što se zakonom predviđa

Ovim zakonom predviđeno je usklađivanje propisa donetih na osnovu Zakona, kako bi se obezbedila puna primena novih rešenja. S tim u vezi, nadzorni organi će uskladiti smernice za primenu odredaba Zakona od strane obveznika pod njihovim nadzorom sa novim rešenjima, a doneće ili izmeniti i odgovarajuće propise kojima se uređuje video-identifikacija koju će na osnovu ovog zakona moći da sprovode i pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom u skladu s propisom nadzornog organa.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.11.2020.