ZAKON O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU: Od januara 2018. godine zapisnici o saobraćajnim nesrećama u digitalnom obliku, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će ih dostavljati Udruženju osiguravača Srbije. Cilj ove novine je da se ubrza isplata šteta i utvrđivanje odgovornosti u saobraćajnim nesrećama, a izveštaje sa mesta nesreće će ovo Udruženje, kad im MUP dostavi podatke, oni dalje slati osiguravajućim kućama i oštećenim građanima

Svi zapisnici o saobraćajnim nesrećama će od 1. januara 2018. godine biti u digitalnom obliku, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će ih dostavljati Udruženju osiguravača Srbije (UOS), najavio je generalni sekretar ovog Udruženja Duško Jovanović.

Jovanović je na konferenciji "Srpski dani osiguranja" rekao da je cilj ove nove promene da se ubrza isplata šteta i utvrđivanje odgovornosti u saobraćajnim nesrećama, a izveštaje sa mesta nesreće će ovo Udruženje, kad im MUP dostavi podatke, oni dalje slati osiguravajućim kućama i oštećenim građanima.

"Na putevima Srbije svake godine nastrada 600 ljudi što znači da na svaka dva dana tri naša sugrađanina nastradaju. Nekoliko hiljada je povređenih, od toga 3.500 građana je teško povređeno", kaže Jovanović.

On dodaje da godišnje bude oko 35.000 saobraćajnih nezgoda od čega 14.000 budu povrede građana u saobraćaju, a ostatak je materijalna šteta.

Kako kaže, na hiljadu stanovnika u Srbiji dolazi oko 312 vozila što je niže od evropskog proseka gde je ta cifra oko 500.

U Sloveniji je, navodi, 574, u Bosni 239, U Hrvatskoj 392, a u Makedoniji 205 vozila na hiljadu stanovnika, dok je prosečna starost našeg voznog parka loša i iznosi 17 godina.

Podaci Udruženja kažu da je na putevima Srbije prošle godine bilo 2,4 miliona osiguranih vozila, od toga 82 procenta putničkih vozila, devet procenata teretnih vozila, a svih ostalih nešto ispod 10 procenata.

Zbog toga, potrebno je kaže Jovanović, raditi na donošenju Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

"Na domaćem tržištu, kaže on, trenutno funkcioniše 10 osiguravajućih kuća koje se bave problemom autoodgovornosti, a ukupna premija autoodgovornosti prošle godine je iznosila oko 30 milijardi dinara, oko 243 miliona evra, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na godinu ranije", navodi Jovanović.

Prosečna premija autoodgovornosti bila je 12.820 dinara ili oko 104 evra, što je niže u odnosu na Crnu Goru gde je 169 evra, BiH 152 evra, a u Hrvatskoj i Sloveniji je taj iznos 130 i 129 evra.

On je rekao da od novog Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju Udruženje očekuje da se reši problem garantog fonda.

"Drugi deo koji očekujemo od zakona je da omogući izlaganje zapisnika i drugu dokumentaciju preko osiguravača. Imamo problema sa NBS kao regulatorom, kada moramo da obradimo štetu, a do zapisnika o nesrećama ne možemo da dođemo po nekoliko desetina dana. U ovom slučaju ćemo do izveštaja dolaziti u roku 24 sata i imamo za to podršku NBS i MUP-a", kaže Jovanović.

Isto tako, plan je da Udruženje od Ministarstva pravde dobija neophodnu dokumentaciju kako bi se podaci mogli slati osiguravajućim kućama i građanima.

Objašnjava da je takođe plan da se pet procenata izdvajanja po Zakonu o obaveznom osiguranju za Republički fond za zdravstveno osiguranje smanji na 1,5 do dva procenta izdvajanja.

Stručnjaci su na konferenciji istakli da je neophodno smanjiti i troškove sprovođenja osiguranja, rešiti pitanja neujednačenih kriterijuma za isplatu nematerijalnih šteta, te da se osiguravajuće kompanije u Srbiji pripreme za liberalizaciju tržišta autoosiguranja koje će doneti manje profita.

Kako je rekao Jovanović, MUP završava i novi zakon o bezbednosti u saobraćaju i pravilnik o tehničkim pregledima.

Predsednik UO Udruženja Mirko Petrović, govoreći o zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, rekao je da se radi o veoma bitnom zakonu, jer podaci govore da se nekada štete isplaćuju decenijama te da iznosi isplata nisu ujednačeni kao i kriterijumi isplate.