Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

IPARD FONDOVI EU: Srbija otklonila sve nedostatke vezane za povlačenje evropskog novca za poljoprivredu. U 2018. godini na račune poljoprivrednika moglo bi da legne oko 15 miliona evra za kupovinu traktora i opreme za preradu. Oni koji apliciraju za ova sredstva moraju prethodno na računu da obezbede celokupan iznos koji traže


Srbija je konačno uspela da otkloni sve nedostatke vezane za povlačenje evropskog novca za poljoprivredu. Već je izvesno da će se ovakav zaključak naći u izveštaju revizora Evropske komisije (EK) koji su pre nekoliko dana boravili u Beogradu. Zvanična objava Brisela očekuje se sredinom decembra, ali prve isplate poljoprivrednici mogu da očekuju tek u 2018. godini.

Signali su pozitivni. Zaključak je da smo uspeli da otklonimo blokirajuće faktore koji su nam, do sada, bili smetnja za korišćenje pretpristupnog fonda EU za agrar. Zvaničnu akreditaciju očekujemo u decembru, nakon izveštaja revizora – rekao je Žarko Radat, direktor Agencije za agrarna plaćanja.

Srbiji je iz IPARD fondova (za četvorogodišnji period 2014–2020) odobreno 175 miliona evra, ali to ne znači i da će nam sav novac odmah biti dostupan. Sledeće godine na račune domaćih poljoprivrednika, i to u najboljem slučaju, mogla bi da legne tek desetina tog novca – odnosno oko 15 miliona evra. Radat najavljuje da će prvi konkursi najverovatnije biti raspisani sredinom decembra meseca. Najpre za kupovinu mehanizacije i traktora, a ubrzo i za nabavku opreme za prerađivačku industriju.

Iskustvo drugih država pokazuje da je dobijanje zelenog svetla iz Brisela možda i lakši deo posla na putu do evropskog budžeta za agrar. Za poljoprivrednike tek potom počinje mukotrpan proces sa neizvesnim rezultatima, od pisanja projekata do obezbeđivanja novca za investicije. Malo je poznato da oni koji apliciraju za evropski novac moraju prethodno na računu da obezbede celokupan iznos koji traže. Uslovi koje trenutno nude komercijalne banke u Srbiji nisu najpovoljniji, kamate iznose od sedam do devet odsto sa kratkim rokovima otplate – do pet ili šest godina. To je nepovoljno ako se zna da su poljoprivrednici, recimo, u Hrvatskoj imali neuporedivo bolje početne pozicije. Kreditiranje je obezbeđeno preko Hrvatske banke za obnovu i razvoj, s rokom otplate do 14 godina uključujući tri ili pet godina "grejs" perioda i sa kamatom od svega tri odsto. To su bili značajni podsticaji jer iskustva pokazuju da odobravanje projekta u proseku traje devet meseci, dok su poljoprivrednici na realizaciju čekali nekoliko meseci ali i do dve godine.

Na primeru Hrvatske vidimo i da su se usluge konsultanata za pomoć oko konkurisanja za IPARD fondove papreno naplaćivale. Poljoprivrednici uglavnom nisu bili sposobni da sami uđu u projekat konkurisanja za bespovratnu pomoć. Angažovali su konsultantske kuće koje su za taj posao (prikupljanje dokumentacije, pisanje projekata...) uzimale i do 4.000 evra. Ali ni tamo to nije bila garancija da će na kraju dobiti novac.

Tačno je da poljoprivrednici moraju da budu spremni da samostalno realizuju investiciju. Da li će angažovati konsultante to je njihov izbor. Deo tih troškova će moći da refundiraju prilikom zahteva za subvenciju – kaže Radat, dodajući da će država obezbediti savetnike za obuku na terenu, ali da Ministarstvo poljoprivrede neće izdavati licence niti će preporučivati konsultantske kuće koje mogu da se bave tim poslom. To znači da će poljoprivrednici biti prepušteni sopstvenom izboru.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 28.11.2017.
Naslov: Redakcija