ZAKONI O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA I O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA: Medijski zakoni usklađeni sa evropskim zakonodavstvom

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da su usvojeni Zakon o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2023) i Zakon o elektronskim medijima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2023) revolucionarni, dobri za medijsku scenu u Srbiju i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom, a da se u toj oceni slažu i Evropska komisija i delegacija misije OEBS. “U izradi ovih zakona zajedno sa nama učestvovali su i međunarodni partneri, kao i predstavnici Ambasade Kraljevine Norveške i fondacije Konrad Adenauer, a najbitnije je da su od prvog dana u radnim grupama učestvovala novinarska i medijska udruženja, i da smo zajedno sa njima brusili svaki član i svaki stav ova dva zakona”, ukazao je ministar.

Jovanović je naveo da se finalna verzija ovih zakona našla pred Vladom Srbije tek nakon dogovora sa novinarskim i medijskim udruženjima, a prethodio joj je i inkluzivni proces javne rasprave i više okruglih stolova. Prema njegovim rečima, Zakon o elektronskim medijima u potpunosti redefiniše REM kao regulatorno telo za elektronske medije, a bitna stvar je i to što se prvi put, zakonodavna vlast, skupštinski odbori, kako republički tako i pokrajinski, povlače iz predlaganja članova Saveta REM. Kako je podsetio, od devet članova, dosad su tri predlagala Narodna skupština Republike Srbije i Skupština AP Vojvodine.

“Po novom zakonu, to se više neće dešavati pa će osam od devet članova predlagati različita udruženja građana, akreditovani univerziteti, crkve i verske zajednice. Jednog člana zajednički će predlagati nezavisni organi: zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti”, objasnio je ministar.

Zakon o javnom informisanju i medijima, kako je naglasio Jovanović, doneo je mnogo bitnih stvari kada je u pitanju projektno sufinansiranje i način na koji se sredstva iz budžeta Srbije, bez obzira da li su iz republičkog, pokrajinskog ili iz lokanih samouprava, dodeljuju novinarskim i medijskim udruženjima u procesu projektnog sufinansiranja. “Jedan od članova tog zakona kaže da su oni koji raspisuju konkurse u obavezi da u donošenju odluka pribave mišljenje Saveta za štampu. Tako da je Savet prvi put prepoznat u našem zakonodavstvu i to je novost”, ukazao je Jovanović. Naglasio je da je samo pet zemalja u Evropi prepoznalo savet za štampu kao samo regulatorno telo u svojim zakonima, a mi smo šesta zemlja u Evropi. Kako je naveo ministar, Savet za štampu davaće svoje ocene o kršenjima kodeksa novinara, a oni koji budu ocenjivali projekte na konkursima uzimaće u obzir mišljenja Saveta za štampu. Kada je reč o novinarima, Jovanović naglašava da su ovim zakonom i prava novinara značajno poboljšana, posebno kada je u pitanju rad novinara koji su mnogo više zaštićeni i kod poslodavca.

“Jedan od aktera u izradi samog zakona bio je Savez sindikata novinara, koji je dao značajan doprinos u izradi ovog zakona”, ukazao je Jovanović. On je naveo i da su u Zakonu i dodatne mere kada je u pitanju medijski pluralizam, objasnivši da je sada obaveza da se prilikom promene vlasništva u elektronskim medijima pribavi pisano mišljenje REM.

Izvor: Vebsajt Politika, 29.10.2023.
Naslov: Redakcija