Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOZI ZAKONA O ZAVRŠNIM RAČUNIMA BUDŽETA OD 2002. DO 2018. GODINE USKORO PRED POSLANICIMA NARODNE SKUPŠTINE RS


Završni računi budžeta od 2002. godine do 2018. godine, o kojima poslanici nisu raspravljali 17 godina, a koji pokazuju kako su se vlasti odnosile prema novcu građana, uskoro će biti na dnevnom redu parlamenta, a predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić očekuje da će to biti do kraja godine.

Ona je podsetila da je državna revizorska institucija (DRI) formirana 2007. godine, navodeći da je od tada bila u mogućnosti da proveri kako su se trošila sredstva građana na krajnje profesionalan način.

- Problem je bio kako od 2002. godine do 2007. godine kada nije postojala DRI da dobijemo te informacije na osnovu podataka koji su postojali u vladi, Ministarstvu finansija i NBS - rekla je Tomić.

Prema njenim rečima, završni računi će biti predmet rasprave na jednoj od sednica Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije koja će, kaže, biti otvorena za javnost i koja će, dodaje, pokazati kako se trošio novac.

Na sednici će, očekuje ona, biti prisutan i ministar finansija Siniša Mali koji će predstaviti izveštaje i zaokret koji je Srbija napravila po pitanju kreiranja budžeta.

- Na osnovu završnih računa za 2015, 2016, 2017, i 2018. godinu može se videti da smo uspeli da iz fiskalnog deficita dođemo u permanentni suficit - rekla je Tomić.

Ona je podsetila da se sada, praktično, treći put povećavaju plate i penzije, i to za onoliko koliko je budžet održiv, što je bilo važno za MMF i međunarodne institucije koje u tom smislu postavljaju standarde.

- Očekujemo da će završni računi biti tema plenuma do kraja godine. Prethodno ćemo raspravljati o rebalansu budžeta i zakonima koji idu u paketu sa njim, kao što su poreski zakoni, zakoni o investicionim fondovima, zakon o reviziji i računovodstvu, a uslediće i sednica u budžetu za 2020. godinu - rekla je Tomić.

Kako ističe, ekonomija i finansije će biti u fokusu parlamenta do kraja godine zato što, kaže, Srbija mora da se spremi za ekonomiju sa visokim ekonomskim rastom.

- Imali smo rast od 4,4 odsto. Smatramo da te visoke stope rasta Srbija mora da ima i dalje - poručila je ona.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da se do 2012. godine beležio rast javne potrošnje, deficita i spoljnog duga u odnosu na BDP, da je 2013. godine došlo do stabilizacije finansija, a godinu dana kasnije i do finansijske konsolidacije.

Konsolidacija će, prema završnim računima, pun efekat dati 2015. i 2016. godine, iako je, kaže Kovačević, bilo planirano da se to dogodi 2017. godine. Kako je konstatovao, konsolidacija je išla brže nego što je bilo planirano.

Kada je reč o deficitu, on je 2012. godine iznosio 6,4 odsto BDP-a ili oko 245 milijardi dinara, odnosno više od četvrtine budžeta je bilo pokrivano iz pozajmica što je, objašnjava, značilo rast spoljnog duga.

Do stabilizacije je, kaže, došlo u 2013. godini kada je zabeležen deficit od 5,1 odsto.

- Budžetski deficit je 2014. godine iznosio 165 milijardi dinara, a bio je planiran na 212 milijardi dinara, manje za 50 milijardi, dok su primanja budžeta bila veća za 43,7 milijardi dinara od planiranih, a rashodi manji za 8,6 milijardi dinara - rekao je Kovačević i ukazao da je to slika koja pokazuje snažan zamah konsolidacije.

Kovačević je istakao da je Srbija posle smanjivanja deficita od tada došla do toga da od 2017. godine ima suficit.

Izvor: Vebsajt Blic, 25.09.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija