ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Žrtve moraju imati sudskomedicinski dokaz

Iako su krivična dela protiv braka i porodice na trećem mestu po broju svih krivičnih dela, tek svaki četvrti nasilnik biva osuđen na zatvorsku kaznu, a jedan od razloga jeste i nepostojanje dokaza, do koga dolazi zato što neke žrtve nasilja ne znaju da učinjeno krivično delo moraju prijaviti policiji i za njega imati odgovarajući sudskomedicinski nalaz, odnosno dokaz da su im bile nanete povrede.

Reč žrtve da je nasilje bilo počinjeno ne vredi ništa bez dokaza, a da bi žrtva nasilnika prijavila tužilaštvu, neophodno je da lekar opiše njene povrede na odgovarajući način. Mada su svi lekari tokom studija obučeni za pregled i opis povreda, praksa pokazuje da oni zbog preopterećenosti, manjka vremena i punih čekaonica, ozlede ne opisuju na adekvatan način, a ukoliko opis povreda nije kompletan, žrtva će teže doći do pravde u sudskom postupku. Zbog toga stručnjaci koji rade sa žrtvama porodičnog nasilja savetuju da sve osobe koje su pretrpele nasilje pregled obave na Institutu za sudsku medicinu kako bi bile sigurne da će njihove povrede biti na odgovarajući napis opisane i dokumentovane.

“Specijalisti sudske medicine kvalifikovani su da na adekvatan način utvrde povrede i da ih dokumentuju, te sačine kompletan izveštaj i foto-dokumentaciju slučaja. Sa takvom dokumentacijom žrtva može da očekuje da će efikasnije doći do pravde u sudskom postupku. Važno je razumeti da je osnovni zadatak lekara da spasava život i sanira povrede - to konkretno znači da u situaciji kada u bolnicu stigne žrtva nasilja sa teškim telesnim povredama opasnim po život, koje nalažu hitnu operaciju, hirurg odvodi pacijenta u salu i to je prioritet svih prioriteta. Ali, u velikom broju slučajeva, povrede koje pacijent ima ne opisuju se na način koji je adekvatan za sud i zato se dešava da osobe koje su doživele nasilje izađu kao gubitnici iz sudskih postupaka”, objašnjava dr Dragan Ječmenica, sudski veštak sa Instituta za sudsku medicinu iz Beograda, i dodaje da je u velikom broju slučajeva nasilja važno da se povrede što pre opišu.

“Uzmimo za primer slučaj silovanja. Ginekolog kod koga žena odlazi na pregled posle ovog nasilnog čina opisaće genitalne povrede, ali možda neće obratiti pažnju na sitne ogrebotine na licu oko usta i nosa koje imaju veliki mediko-legalni značaj, iako su za njega potpuno beznačajne. Naime, upravo one mogu da potkrepe navode iz izjave žrtve da joj je nasilnik zapušio usta kako ne bi vrištala. Mi možemo da navedemo da su te sitne povrede oko usta i nosa nastale od ruba nokta i to se može primeniti na bilo koji slučaj nasilja. Ono što je ključna stvar u kliničkoj sudskoj medicini jeste da su izjave žrtve podudarne sa povredama”, objašnjava dr Ječmenica.

On ističe da je veoma važno da se osoba što pre javi lekaru, jer su neke povrede toliko blage da brzo nestanu i teže se uočavaju ako se ne pregledaju na vreme. Primera radi, ako je neka osoba postala žrtva silovanja, važno je da što pre ode na sudsko medicinski pregled da se ne bi izgubio dragocen biološki materijal počinioca silovanja, kao što su semena tečnost, pljuvačka, tragovi kože ili vlasi dlake. Zbog toga sudski veštaci ističu da je veoma važno da se žrtva silovanja ne tušira pre nego što obavi lekarski pregled. Osim toga, neke povrede postaju nevidljive posle svega par dana, i ako se osoba odmah ne javi lekaru, neće moći da dokaže njihovo postojanje.

“Svaka povreda i njen kvalitetan opis predstavljaju dokaz o izvršenom krivičnom delu, bez obzira na iskaz žrtve. Naime, nekada žrtva u strahu za sopstvenu bezbednost namerno daje lažne izjave. Primera radi, devojka koja odlazi u Urgentni centar sa polomljenim nosem u prisustvu momka daje izjavu da je pala preko ograde. Međutim, da je stvarno pala preko ograde, te povrede bi bile praćene oguljotinama i poderotinama kože na ostalom delu lica. Polomljeni nos bez ijedne povrede na ostalim delovima lica znači samo jedno - neko drugi je toj devojci polomio nos”, navodi dr Ječmenica.

On dodaje da postoje povrede koje jasno ukazuju da su nastale tako što se žrtva branila od počinioca i one obično nastaju na rukama jer žrtva najčešće tako štiti glavu od povreda - tzv. odbrambene povrede česte su i na dlanovima šaka, kao i na laktovima i podlakticama.

“Bilo bi idealno kada bi i izvršilac nasilja, odnosno osumnjičeni za napad bio pregledan po istoj metodologiji kao i žrtva, jer bi i on morao da ima povrede nastale od odbrane žrtve, bilo da su u pitanju ogrebotine, ili modrice”, dodaje ovaj sudski veštak.

Dr Dragan Ječmenica dodaje da se na Institutu za sudsku medicinu godišnje pregleda između deset i pedeset žrtava nasilja, što je kapljica u moru. Osim neobaveštenosti, jedan od razloga jeste i cena specijalističkog pregleda, koji košta oko 6.000 dinara - mnoge osobe ne mogu da izdvoje ni toliko novca.

I Zaštitnik građana Zoran Pašalić već godinama apeluje da se žrtvama porodičnog nasilja omogući hitan pregled kod lekara sudske medicine kako bi se “fiksirali” dokazi i da bi se taj izveštaj kasnije koristio u sudskom postupku, čime bi se omogućilo da počinilac nasilja bude adekvatno kažnjen. On ističe da se za to zalaže još od 2004. godine i upozorava kako praksa pokazuje da mnoge žrtve u sudskom postupku povlače iskaz koji su dale odmah po učinjenom nasilju i na taj način onemogućavaju dokazni postupak iz bilo kog razloga. U takvoj situaciji pregled u ovlašćenim ustanovama bio bi način da se obezbedi da nasilnici ne izbegnu kazne za svoje ponašanje.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 28.08.2023.
Naslov: Redakcija