NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNЈIM POSLOVIMA - Tekst propisa

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se unutrašnji poslovi, organizacija i nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova (u dalјem tekstu: Ministarstvo), organizacija i nadležnost Policije i druga pitanja od značaja za unutrašnje poslove.

2. Definicije

Član 2.

Pojmovi upotreblјeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         lice iz kriminogene sredine – lice za koje postoje indicije ili sumnja ili je dokazano da samostalno ili organizovano priprema ili učestvuje u izvršenju krivičnih dela;

2)         policijsko obrazovanje – sticanje znanja i veština neophodnih za obavlјanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova, u skladu sa posebnim studijskim programima;

3)         delatnosti Policije – oblici angažovanja Policije kojima se obavlјaju srodni i povezani policijski poslovi;

4)         policijski zadatak – deo policijskog posla koji čini zaokruženu celinu više srodnih i povezanih radnih aktivnosti;

5)         odgovarajuće radno mesto – radno mesto čiji se poslovi obavlјaju u istom stepenu obrazovanja i za koje policijski službenik ispunjava sve propisane uslove;

6)         napad – svaka radnja preduzeta da se napadnuti povredi ili liši života, da se nasilno uđe u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen ili da se ovlašćeno službeno lice omete ili spreči u izvršenju policijskog zadatka;

7)         otpor – svako suprotstavlјanje zakonitoj primeni policijkih ovlašćenja, mera i radnji koje se može vršiti oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja (u dalјem tekstu: pasivni otpor), ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavlјanjem u izgled da će se lice napasti, ili preduzimanjem slične radnje (u dalјem tekstu: aktivni otpor);

8) nadležna zdravstvena ustanova – zdravstvena ustanova koja obavlјa delatnost zdravstvene zaštite zaposlenih ili organizaciona jedinica Ministarstva za koju je rešenjem utvrđeno da ispunjava uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove ili privatne prakse ili druga zdravstvena ustanova sa kojom Ministarstvo ima zaklјučen ugovor;

9) zaposleni sa zdravstvenim smetnjama – zaposleni kod koga nije utvrđeno privremeno ili trajno ograničenje radne sposobnosti, ali prema nalazu nadležne zdravstvene ustanove ne može da obavlјa neke od poslova svog radnog mesta;

10) radno angažovani – lice koje za potrebe Ministarstva obavlјa poslove po osnovu ugovora van radnog odnosa i to po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o dopunskom radu;

11) organ javne vlasti – državni organ, organ pokrajinske autonomije, organ jedinice lokalne samouprave, javna služba i drugi imalac javnog ovlašćenja.

Pojmovi upotreblјeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski pol lica na koja se odnose.

3. Načela

3.1. Načelo zakonitosti

Član 3.

Unutrašnji poslovi se obavlјaju u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i zakonom.

3.2. Načelo profesionalizma i neutralnosti

Član 4.

Unutrašnji poslovi se obavlјaju prema pravilima struke i profesionalne etike, politički neutralno, uz poštovanje lјudskih i manjinskih prava i sloboda.

3.3. Načelo prioriteta

Član 5.

Prilikom obavlјanja unutrašnjih poslova, zaštita i spasavanje lјudskih života ima prioritet u odnosu na druge vrednosti.

3.4. Načelo sprečavanja sukoba interesa

Član 6.

Unutrašnji poslovi se ne smeju obavlјati na način da se javni interes podredi ličnom interesu, niti radi sticanja protivpravne materijalne ili nematerijalne koristi.

3.5. Načelo zabrane diskriminacije

Član 7.

U obavlјanju unutrašnjih poslova zabranjena je diskriminacija, u skladu sa zakonom.

3.6. Načelo ekonomičnosti i efikasnosti

Član 8.

Unutrašnji poslovi se obavlјaju na način da se pravovremeno i sa minimalnim angažovanjem lјudskih resursa i materijalno-tehničkih sredstava postigne zakoniti cilј i ostvari njihova svrha.

3.7. Načelo preventivnog postupanja

Član 9.

Prilikom obavlјanja unutrašnjih poslova prednost se daje preventivnom postupanju, a represivna sredstva se primenjuju tek ako na drugi način nije moguće otkloniti bezbednosnu pretnju.

II. UNUTRAŠNјI POSLOVI

1.         Pojam unutrašnjih poslova

Član 10.

Unutrašnji poslovi su poslovi državne uprave čijim obavlјanjem Ministarstvo štiti život i ličnu i imovinsku bezbednost lјudi i pruža podršku vladavini prava.

Unutrašnji poslovi su:

1)         policijski poslovi;

2)         poslovi zaštite i spasavanja i

3)         drugi unutrašnji poslovi utvrđeni zakonom.

2.         Ministarstvo

2.1.      Nadležnost

Član 11.

Ministarstvo u obavlјanju unutrašnjih poslova:

1)         obezbeđuje razvojne, organizacione, kadrovske i druge uslove za rad Ministarstva i za operativnu nezavisnost Policije, kao i za nesmetano funkcionisanje informacionih i telekomunikacionih sistema i telekomunikacione mreže Ministarstva;

2)         vrši obradu i zaštitu podataka o ličnosti i drugih podataka;

3) izrađuje plan rada Ministarstva;

4) izrađuje predloge, sprovodi i prati sprovođenje ostalih planskih dokumenata;

5) priprema i donosi propise i daje mišlјenja o primeni propisa;

6) obavlјa poslove međunarodne saradnje;

7) obezbeđuje saradnju sa organima i telima ovlašćenim za spolјašnju kontrolu Ministarstva;

8) obezbeđuje usluge ishrane i smeštaja zaposlenima i drugim korisnicima;

9) obavlјa naučno-istraživački rad i izdavačku delatnost;

10) obavlјa druge poslove, u skladu sa zakonom.

Obrada i zaštita podataka

Član 12.

Ministarstvo u cilјu obavlјanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke o ličnosti i druge podatke i obezbeđuje njihovu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Podaci iz stava 1. ovog člana prikuplјaju se neposredno od lica na koja se podaci odnose, od drugih fizičkih lica, državnih organa i organizacija, organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija, pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja i drugih pravnih lica i organizacija, drugih država i međunarodnih organizacija i putem posebnih sistema za obradu podataka.

Podaci iz stava 1. ovog člana, mogu se prikuplјati i iz javno dostupnih izvora.

Subjekti iz stava 2. ovog člana dužni su da Ministarstvu omoguće uvid ili ustupe podatke o ličnosti i druge podatke koje obrađuju u skladu sa zakonom.

Vrste i sadržina evidencija, podaci o ličnosti i drugi podaci koje Ministarstvo obrađuje, rokovi čuvanja, mere zaštite, kao i druga pitanja od značaja za obradu podataka propisuju se posebnim zakonom.

Posebno ovlašćenje ministra

Član 13.

Pored prava i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje rad državne uprave ministar nadležan za unutrašnje poslove (u dalјem tekstu: ministar), u skladu sa odredbama ovog zakona, može da zahteva posebne izveštaje u vezi sa radom Policije i organizacionih jedinica Ministarstva.

Izveštaji iz stava 1. ovog člana dostavlјaju se u cilјu praćenja stanja, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata i oblikovanja politike Vlade.

Ministar daje uputstva i obavezne instrukcije u vezi sa radom Policije i organizacionih jedinica Ministarstva.

Zahtevanje i dostavlјanje izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i davanje obaveznih instrukcija i uputstava iz stava 3. ovog člana ne smatra se uticajem na operativnu nezavisnost Policije.

Nadležnost u slučaju vanrednog ili ratnog stanja

Član 14.

Ministarstvo, u skladu sa svojim delokrugom utvrđenim zakonom, kao i u skladu sa propisima iz oblasti odbrane:

1)         organizuje, priprema i planira upotrebu jedinica Policije i specijalizovanih jedinica civilne zaštite u vanrednom i ratnom stanju;

2)         priprema mere bezbednosti i zaštite i obezbeđuje objekte od posebnog značaja za odbranu u vanrednom i ratnom stanju, osim vojnih objekata.

Za vreme vanrednog ili ratnog stanja Ministarstvo zadatke iz svog delokruga izvršava tako što nastalim promenama prilagođava svoju organizaciju, oblike i metode rada, radi obavlјanja poslova iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.

2.2.      Saradnja Ministarstva

Saradnja sa službama bezbednosti

Član 15.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa službama bezbednosti u Republici Srbiji kroz razmenu informacija i tehničku saradnju, u skladu sa zakonom.

Saradnja iz stava 1. ovog člana zasniva se na pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima i na posebnim oblicima organizovanja i uzajamnog obaveštavanja u izvršavanju zajedničkih zadataka.

Saradnja sa drugim organima, organizacijama, ustanovama i pravnim licima

Član 16.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa organima državne uprave, drugim državnim organima, organima pokrajinske autonomije, jedinicama lokalne samouprave, imaocima javnih ovlašćenja, visokoškolskom ustanovom osnovanom za potrebe policijskog obrazovanja i drugim naučnim i obrazovnim institucijama, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo ostvaruje saradnju i sa različitim organizacijama, ustanovama i pravnim i fizičkim licima, u cilјu stvaranja uslova za efikasnije obavlјanje unutrašnjih poslova, unapređenje položaja zaposlenih i razvijanje javno-privatnog partnerstva.

Saradnja sa građanima koji pružaju pomoć Ministarstvu

Član 17.

Ministarstvo neposredno sarađuje sa građanima koji na zahtev policijskog službenika pruže pomoć u obavlјanju unutrašnjih poslova.

Građanin koji pruži pomoć iz stava 1. ovog člana i tim povodom bude povređen ili oboli, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Ukoliko kod građanina koji pruži pomoć iz stava 1. ovog člana tim povodom nastane telesno oštećenje ili invaliditet, građanin ima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pod uslovima utvrđenim za policijskog službenika.

Ako u pružanju pomoći iz stava 1. ovog člana građanin izgubi život, porodica koju je građanin izdržavao ima prava iz čl. 319. i 320. ovog zakona.

Građanin koji prilikom pružanja pomoći iz stava 1. ovog člana pretrpi štetu, ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom.

Ako se protiv građanina koji je pružio pomoć iz stava 1. ovog člana vodi krivični ili prekršajni postupak u vezi sa pružanjem pomoći, Ministarstvo može da mu obezbedi pravnu i drugu neophodnu pomoć u vezi sa vođenjem postupka.

Ministarstvo odgovara za štetu koju građanin nanese trećim licima prilikom pružanja pomoći iz stava 1. ovog člana.

Način ostvarivanja prava iz st. 2. i 3. ovog člana propisuju ministar, ministar nadležan za zdravstveno osiguranje i ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Međunarodna saradnja i angažovanje

Član 18.

Ministarstvo ostvaruje međunarodnu saradnju sa organima drugih država i međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama, inicijativama i policijskim službama na osnovu međunarodnih ugovora i zaklјučenih posebnih međunarodnih ugovora o saradnji uz poštovanje principa uzajamnosti i na osnovu članstva u međunarodnim organizacijama, drugim organizacijama i inicijativama.

U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može da, u skladu sa propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima i posebnim međunarodnim ugovorima o policijskoj saradnji, razmenjuje podatke i obaveštenja, preduzima mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i drugih oblika međunarodnog kriminala i narušavanja bezbednosti granice, da uspostavlјa zajednička radna tela, upućuje zaposlene na obuku i obrazovanje u inostranstvo, sprovodi obuku za potrebe policije druge države ili međunarodne organizacije, u saradnji sa policijama drugih država, odnosno međunarodnim organizacijama i obavlјa druge poslove međunarodne saradnje.

U okviru saradnje iz stava 1. ovog člana Ministarstvo može da, u skladu sa propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti zaštite i spasavanja, razmenjuje informacije o rizicima i opasnostima sa prekograničnim efektom, koordinira pružanje i primanje međunarodne pomoći i realizuje obuke sa međunarodnim partnerima.

Član 19.

Ministarstvo može uputiti zaposlenog kao svog predstavnika izvan teritorije Republike Srbije radi angažovanja u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije ili međunarodnoj organizaciji, policiji druge države, drugoj organizaciji i inicijativi u cilјu ostvarivanja saradnje u oblasti unutrašnjih poslova.

Za vreme angažovanja iz stava 1. ovog člana predstavnik Ministarstva ima pravo na platu i pravo na posebne naknade, u skladu sa zakonom.

Uslove i način odabira predstavnika iz stava 1. ovog člana, vrste naknada i kriterijume za utvrđivanje visine naknada, kao i druga pitanja od značaja za obavlјanje unutrašnjih poslova van teritorije Republike Srbije propisuje Vlada.

Učešće u multinacionalnim operacijama

Član 20.

Zaposleni u Ministarstvu mogu da učestvuju u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

2.3.      Javnost rada

Član 21.

Rad Ministarstva je javan.

Ministarstvo redovno blagovremeno i potpuno obaveštava javnost o svom radu, osim u slučajevima:

1)         preduzimanja mera i radnji u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak;

2)         kada bi to ometalo operativni rad Policije;

3)         ako bi se time:

 (1) povredio propis o tajnosti podataka;

 (2) povredilo dostojanstvo građana;

 (3) ugrozilo pravo na ličnu slobodu i bezbednost.

Ministarstvo jednom godišnje, a najkasnije u roku od tri meseca od završetka kalendarske godine, objavlјuje izveštaj o stanju javne bezbednosti i rezultatima rada Ministarstva koji sadrži procenu bezbednosti, trendove kretanja kriminala i drugih bezbednosnih pojava i statističke podatke o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima.

2.4.      Unutrašnja organizacija

Član 22.

Za obavlјanje poslova iz nadležnosti Ministarstva, obrazuju se unutrašnje organizacione jedinice.

 Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva, kao i vrste organizacionih jedinica, sedišta i područja za koja se obrazuju te jedinice.

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, ministar uz saglasnost Vlade, utvrđuje delokrug i kategorije organizacionih jedinica Ministarstva, radna mesta, broj zaposlenih na svakom radnom mestu, opis poslova radnih mesta, uslove za rad, svojstvo, odnosno status zaposlenog.

Kategorizacija organizacionih jedinica se vrši na osnovu značaja organizacione jedinice, odnosno pokazatelјa o broju stanovnika, broju izvršenih krivičnih dela i prekršaja, dužini i kategorizaciji puteva, blizini državne granice, strateškom i geografskom položaju i drugim bezbednosnim pokazatelјima.

Bliže pokazatelјe iz stava 4. ovog člana i način sprovođenja kategorizacije propisuje ministar.

Znak i obeležja

Član 23.

Ministarstvo ima svoj znak i druga obeležja.

Izgled i način korišćenja znaka i drugih obeležja, označavanje i druge elemente vizuelnog identiteta Ministarstva uređuje Vlada.

Organizacione jedinice Ministarstva imaju svoj znak i druga obeležja.

Izgled i način korišćenja znaka i drugih obeležja, označavanje i druge elemente vizuelnog identiteta organizacionih jedinica Ministarstva propisuje ministar.

Zabranjeno je isticanje i nošenje znaka i drugih obeležja iz st. 1. i 3. ovog člana na način kojim se narušava ugled Ministarstva.

Praznici

Član 24.

Ministarstvo ima svoj praznik koji se obeležava kao Dan Ministarstva.

Policija ima svoj praznik koji se obeležava kao Dan Policije.

Ministarstvo i Policija mogu obeležavati i druge praznike.

Dan Ministarstva, Dan Policije i druge praznike Ministarstva i Policije, kao i način njihovog obeležavanja utvrđuje Vlada.

Organizacione jedinice Ministarstva imaju svoje praznike.

Praznike organizacionih jedinica Ministarstva i način njihovog obeležavanja utvrđuje ministar.

3.         Policijski poslovi

3.1.      Pojam Policije

Član 25.

Policija je organizovana snaga prinude koja na teritoriji Republike Srbije obavlјanjem policijskih i drugih poslova štiti život i ličnu i imovinsku bezbednost lјudi i pruža podršku vladavini prava.

Policija upotreblјava sredstva prinude u skladu sa zakonom i dužna je da poštuje lјudska i manjinska prava i slobode, Ustav i zakon.

Pravo na upotrebu pojma "Policija" ima Ministarstvo, organ državne uprave nadležan za poslove odbrane i sindikati koji deluju u Ministarstvu u skladu sa zakonom, a ostali subjekti samo uz odobrenje ministra.

Odnos između Policije, javnog tužioca i suda

Član 26.

Policija u predistražnom, krivičnom i prekršajnom postupku primenjuje policijska ovlašćenja, mere i radnje i postupa po nalogu i zahtevima javnog tužioca i suda, u skladu sa zakonom.

Policija u zajednici

Član 27.

Policija razvija saradnju i partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice u cilјu rešavanja lokalnih bezbednosnih prioriteta.

Policija pruža podršku i učestvuje u radu savetodavnih i radnih tela za bezbednost u okviru jedinica lokalne samouprave.

Postupanje Policije u slučaju nasilјa u porodici

Član 28.

Ovlašćeno službeno lice u slučaju nasilјa u porodici postupa u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Ovlašćeno službeno lice na način i po postupku za izricanje hitnih mera u skladu sa zakonom kojim je uređeno sprečavanje nasilјa u porodici obavezno izriče i meru privremenog oduzimanja oružja od učinioca, žrtve i članova njihovog porodičnog domaćinstva.

Članovima porodičnog domaćinstva, u smislu ovog člana, smatraju se krvni, adoptivni i tazbinski srodnici i druga lica, sa kojim učinilac odnosno žrtva živi.

Postupanje Policije u stanju povećanog rizika

Član 29.

Ako indicije ili događaji ukazuju da bi moglo da dođe do povećanja rizika po stanje javne bezbednosti ili po bezbednost lјudi ili imovine u većem obimu, koji zahtevaju delimičnu ili punu pripravnost ovlašćenih službenih lica i angažovanje tehničkih sredstava i opreme na delu teritorije Republike Srbije, ministar, na predlog direktora policije, proglašava stanje povećanog rizika i nalaže izvršavanje zadataka.

Na zahtev Vlade ili odbora Narodne skupštine nadležnog za unutrašnje poslove, ministar podnosi izveštaj o stanju javne bezbednosti i izvršavanju zadataka Policije u nastalim okolnostima.  

3.2.      Organizacija Policije

Direkcija policije

Član 30.

Direkcija policije je organizaciona jedinica Ministarstva koja rukovodi Policijom i obavlјa policijske i druge poslove utvrđene zakonom.

Direkcija Policije u svom sastavu ima:

1)         centralne organizacione jedinice;

2)         područne organizacione jedinice: policijska uprava za grad Beograd i područne policijske uprave (u dalјem tekstu: policijske uprave) i policijske stanice;

3)         jedinice Policije posebne namene.

Unutrašnje uređenje Direkcije policije utvrđuje se aktom iz člana 22. stav 3. ovog zakona.

Jedinice Policije posebne namene

Član 31.

Jedinice Policije posebne namene su jedinice koje obavlјaju najsloženije policijske poslove i zadatke visokog rizika, odnosno policijske poslove i zadatke koji su po svojoj prirodi ili okolnostima pod kojima se obavlјaju specifični, složeni ili izrazito opasni.

Vrste jedinica Policije posebne namene, njihov delokrug i organizaciju, sistematizaciju, vrste i opis poslova radnih mesta, uslove za rad, način popune radnih mesta, posebnu opremu, sredstva i naoružanje koji se koriste u obavlјanju poslova iz delokruga tih jedinica i način njihovog angažovanja propisuje Vlada.

Interventne jedinice Policije

Član 32.

Za povremeno obavlјanje konkretnih policijskih zadataka direktor policije može uz saglasnost ministra, iz redova ovlašćenih službenih lica i drugih zaposlenih u Ministarstvu, formirati interventne jedinice Policije.

Organizaciju, način popune i angažovanja interventnih jedinica Policije i njihovu opremu, sredstva i naoružanje propisuje ministar.

Organizacione jedinice za koordinaciju rada

Član 33.

Radi obavlјanja policijskih i drugih poslova u skladu sa karakterističnim svojstvima određenih područja, aktom iz člana 22. stav 3. ovog zakona mogu se utvrditi i organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na područjima za koje su obrazovane.

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije

Član 34.

Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva se na utvrđenoj hijerarhiji i načelu jednostarešinstva i subordinacije.

Načelo jednostarešinstva i subordinacije u rukovođenju i odgovornosti ostvaruje se na način da jednom organizacionom jedinicom rukovodi jedan rukovodilac koji je za svoj rad i rad organizacione jedinice kojom rukovodi odgovoran neposredno višem rukovodiocu.

Direkcijom policije, odnosno Policijom, rukovodi direktor policije koji je za svoj rad i rad Direkcije policije, odnosno Policije odgovoran ministru.

Rukovodioci centralnih organizacionih jedinica Direkcije policije za svoj rad i za rad organizacionih jedinica kojima rukovode odgovorni su direktoru policije.

Policijskim upravama rukovodi načelnik policijske uprave koji je za svoj rad i za rad policijske uprave odgovoran direktoru policije.

Policijskom stanicom rukovodi načelnik policijske stanice koji je za svoj rad i za rad policijske stanice odgovoran načelniku policijske uprave.

Direktor policije

Član 35.

Direktor policije može biti lice koje:

1) ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa propisane ovim zakonom;

2) ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje 240 ESPB;

3) ima najmanje 15 godina efektivnog rada na policijskim poslovima, na rukovodećim radnim mestima.

Direktora policije postavlјa Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom javnom konkursu, na način predviđen za postavlјenje državnih službenika na položaju.

Direktor policije može biti postavlјen u najviše dva uzastopna mandata.

Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat bez javnog konkursa.

Mandat direktora policije prestaje protekom vremena na koje je postavlјen, prestankom ispunjavanja uslova za direktora policije, prestankom radnog odnosa, ostavkom ili razrešenjem.

Direktora policije razrešava Vlada, na obrazloženi predlog ministra.

Direktor policije ima zamenika.

Zamenik direktora policije može biti lice koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

3.3.      Nadležnost Policije

Poslovi Direkcije policije

Član 36.

Pored poslova iz člana 30. ovog zakona, Direkcija policije:

1)         prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2)         izrađuje stratešku procenu javne bezbednosti;

3)         donosi strateški plan Policije;

4)         neposredno učestvuje u obavlјanju određenih složenijih policijskih poslova iz nadležnosti organizacionih jedinica;

5)         planira, usmerava i koordinira rad organizacionih jedinica;

6)         vrši kontrolno instruktivnu delatnost rada organizacionih jedinica;

7)         obavlјa poslove međunarodne operativne policijske saradnje;

8)         stvara potrebne uslove za održavanje i podizanje osposoblјenosti i spremnosti policije, a naročito za delovanje u stanju povećanog rizika, vanrednim situacijama, vanrednom i ratnom stanju;

9)         radi na rešavanju statusnih pitanja građana i izdavanju javnih isprava iz svoje nadležnosti;

10)       obavlјa druge poslove u skladu sa zakonom.

 Pojedine poslove iz stava 1. ovog člana obavlјaju i centralne organizacione jedinice Direkcije policije.

Poslovi policijske uprave

Član 37.

Policijska uprava se obrazuje za područje jedne ili više jedinica lokalne samouprave i mesno je nadležna za obavlјanje policijskih i drugih poslova za područje za koje je obrazovana.

Pored poslova iz stava 1. ovog člana, poslovi policijske uprave jesu da:

1) ostvaruje saradnju sa jedinicama lokalne samouprav i drugim subjektima na području za koje je obrazovana;

2) prati i analizira stanje javne bezbednosti;

2) izrađuje operativnu procenu javne bezbednosti u skladu sa aktom iz člana 36. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

3) donosi operativni plan policijske uprave u skladu sa aktom iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

4) usklađuje, koordinira i usmerava rad policijskih stanica/ispostava i obezbeđuje ostvarivanje lokalne saradnje;

5) vrši kontrolno instruktivnu delatnost rada svojih organizacionih jedinica;

6) po potrebi učestvuje u obavlјanju određenih poslova iz delokruga policijskih stanica;

7) radi na rešavanju statusnih pitanja građana i izdavanju javnih isprava;

8) preduzima mere obezbeđenja određenih lica i objekata;

9) vrši delatnost stalnog dežurstva i obezbeđuje redovno i hitno informisanje i izveštavanje Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području;

10) dostavlјa informaciju o radu i stanju javne bezbednosti skupštini jedinice lokalne samouprave za čije područje je obrazovana, jednom u godinu dana;

11) obavlјa druge poslove, u skladu sa zakonom.

Policijska stanica

Član 38.

Policijska stanica je organizaciona jedinica policijske uprave, koja se obrazuje za područje jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine i mesno je nadležna za obavlјanje policijskih i drugih poslova na području za koje je obrazovana.

Policijska stanica podnosi informaciju o radu i stanju javne bezbednosti jednom u godinu dana skupštini jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine na području za koje je obrazovana.

Policijska ispostava

Član 39.

Radi planiranja i usmeravanja odnosno neposrednog obavlјanja policijskih poslova u okviru policijske uprave odnosno policijske stanice može se obrazovati jedna ili više policijskih ispostava.

3.4.      Policijski poslovi

Pojam i vrste policijskih poslova

Član 40.

Policijski poslovi su unutrašnji poslovi koje obavlјa Policija kroz delatnosti policije, uz primenu policijskih ovlašćenja, mera i radnji i mogućnost upotrebe sredstava prinude.

Policijski poslovi su:

1)         zaštita života, lične i imovinske bezbednosti lјudi;

2)         prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici;

3)         sprečavanje, otkrivanje i rasvetlјavanje krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa,

4)         otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa;

5)         održavanje javnog reda i mira i obezbeđenje određenih javnih okuplјanja i prostora i sprečavanje nasilјa na sportskim priredbama;

6)         bezbednost, regulisanje, kontrola i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima;

7)         granična kontrola, readmisija i poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, poslovi sprečavanja i suzbijanja prekograničnog kriminala i iregularnih migracija;

8)         bezbednosna zaštita i obezbeđenje određenih ličnosti, objekata i prostora;

9)         zaštita učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica;

10)       pružanje pomoći u slučaju opasnosti;

11)       poslovi utvrđeni propisima o privatnom obezbeđenju, detektivskoj delatnosti i propisima o oružju;

12)       poslovi stalnog dežurstva kojima se obezbeđuje kontinuirano praćenje bezbednosnih pojava i događaja i koordinacija rada ovlašćenih službenih lica;

13)       drugi zakonom utvrđeni poslovi iz nadležnosti Policije.

Ministar bliže uređuje način obavlјanja policijskih poslova kao i vrste delatnosti policije.

Pod policijskim poslovima, izuzetno, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se i poslovi rukovođenja organizacionim jedinicama u Ministarstvu.

Standardi policijskog postupanja

Član 41.

Pri obavlјanju policijskih poslova, Policija se pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja, koji se odnose na:

1) dužnost služenja građanima i zajednici;

2) odgovaranje na potrebe i očekivanja građana;

3) poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti;

4) ostvarivanje lјudskih i manjinskih prava i sloboda;

5) zabranu diskriminacije;

6) suzdržanost, postupnost i srazmernost u upotrebi sredstava prinude;

7) zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka;

8) pružanje pomoći ugroženim licima;

9) pridržavanje profesionalnog ponašanja i integriteta;

10) obavezu zaštite tajnih podataka i podataka o ličnosti;

11) obavezu odbijanja naređenja kojima se naređuje izvršenje radnje koja predstavlјa krivično delo;

12) obavezu prijavlјivanja korupcije.

Policijsko-obaveštajni model

Član 42.

Policija u obavlјanju policijskih poslova primenjuje policijsko-obaveštajni model.

Policijsko-obaveštajni model, u smislu ovog zakona, predstavlјa način rukovođenja, odnosno upravlјanja pojedinim policijskim poslovima na osnovu kriminalističko obaveštajnih informacija.

Kriminalističko obaveštajna informacija jeste skup prikuplјenih, procenjenih, obrađenih i analiziranih podataka radi definisanja prioriteta i rešavanja aktuelnih bezbednosnih problema u oblasti sprečavanja i suzbijanja kriminala i drugih bezbednosnih pojava, kao i donošenja odgovarajućih odluka u vezi sa tim.

Način primene policijsko-obaveštajnog modela propisuje ministar.

Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija

Član 43.

Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa, posebnih organizacionih jedinica državnih organa i institucija u cilјu sprečavanja organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i drugih oblika kriminala, uspostavlјa se u okviru posebnog informaciono-komunikacionog sistema Ministarstva u skladu sa propisima koji uređuju evidencije i obradu podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kao i tehničkim mogućnostima.

Platforma iz stava 1. ovog člana predstavlјa osnov za uspostavlјanje nacionalnog kriminalističko obaveštajnog sistema.

U okviru platforme iz stava 1. ovog člana vrši se evidentiranje pristupa, kao i razmena podataka o krivičnim delima u skladu sa zakonom kojim se uređuje suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, uz primenu mera informacione bezbednosti.

Sistemi za obradu podataka

Član 44.

Prilikom obavlјanja policijskih poslova Policija koristi sisteme za obradu podatka, kao što su: sistem audio i video-nadzora, sistem kontrole pristupa, sistem mobilnih i radio komunikacija, registrofonski sistem i geografsko-informacioni sistem.

Sistem audio i video-nadzora čini skup fiksnih i pokretnih kamera, softversko-hardverskih rešenja sa analitičkim alatima, kao i drugih uređaja i opreme koji su namenjeni za snimanje na javnom mestu, beleženje i obradu audio i video zapisa i fotografija lica, vozila i događaja, uz informaciju o lokaciji i vremenu zabeleženog audio ili video zapisa i fotografija.

Delovi sistema audio i video-nadzora iz stava 2. ovog člana koriste se i za automatsku detekciju lika što uklјučuje obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju, automatsku detekciju vozila, prepoznavanje registarskih tablica ili drugih oznaka na vozilu i detekciju prekršaja.

Sistem kontrole pristupa čini skup povezanih uređaja i opreme koji se koriste radi kontrole pristupa lica i vozila objektima i licima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju, kontrole pristupa informaciono-komunikacionim sistemima i sistemima mobilnih komunikacija.

Sistem mobilnih i radio komunikacija čini nacionalni sistem TETRA i sistemi mobilnih eLTE, radio-komunikacija i elektronskih komunikacija (email, video konferencije, e-platforme, e-učionice i sl.)

Registrofonski sistem je sistem za beleženje audio zapisa razgovora u cilјu dokumentovanja prijava građana, sprečavanja lažnog prijavlјivanja i neopravdanog angažovanja resursa Ministarstva i obezbeđenja hitnog reagovanja po prijavlјenim događajima.

Geografsko-informacioni sistem je sistem koji obrađuje podatke o lokaciji, vektorske geoprostorne podatke, rasterske i alfanumeričke geoprostorne podatke u cilјu vizuelizacije objekata i događaja, prostorne i vremenske analize događaja i vanredne situacije, podrške i pomoći u odlučivanju, distribuciji servisa za unos i ažuriranje geoprostornih podataka, servisa za lociranje uređaja TETRA i drugih uređaja mobilnih i radio-komunikacija.

Sistemi iz stava 1. ovog člana mogu se povezati i sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i pravnih lica.

Zaštita prava i pružanje pravne pomoći građanima i drugim licima

Član 45.

U obavlјanju policijskih poslova Policija je dužna da građanima i drugim licima pruži informacije i savete od značaja za njihovu ličnu i imovinsku bezbednost, ako to nije u suprotnosti sa zakonom i ako se time ne ugrožava obavlјanje policijskih poslova.

Svako kome je ugroženo neko od ličnih ili imovinskih prava može da se obrati Policiji radi zaštite tog prava.

Policija je nadležna za postupanje u cilјu zaštite prava iz stava 2. ovog člana ako u konkretnom slučaju nije obezbeđena druga pravna zaštita i ako je ugrožavanje tog prava u vezi sa ličnom i imovinskom bezbednošću.

Ako je postupanje u cilјu zaštite prava iz stava 2. ovog člana u nadležnosti drugog organa, Policija je dužna da bez odlaganja zahtev prosledi nadležnom organu i o tome obavesti podnosioca zahteva.

3.5.      Dužnosti

Dužnost obavlјanja policijskih poslova i u slučaju ugroženosti života

Član 46.

Ovlašćeno službeno lice je dužno da obavlјa policijske poslove i primenjuje policijska ovlašćenja, mere i radnje radi zaštite života lјudi i kad mu je u obavlјanju tih poslova ugrožen život.

Dužnost obavlјanja policijskih poslova van radnog vremena

Član 47.

Ovlašćeno službeno lice, u slučajevima kad je to neophodno i moguće, dužno je da obavlјa policijske poslove i van radnog vremena, pruža pomoć svakom licu koje se nalazi u opasnosti, sprečava izvršenje krivičnog dela ili radnji koje mogu da naruše javni red i mir ili ugroze bezbednost lica i imovine.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice postupa u zavisnosti od procene i stepena ugroženosti bezbednosti lica i imovine.

Ovlašćeno službeno lice za vreme obavlјanja poslova iz stava 1. ovog člana, ostvaruje sva prava iz radnog odnosa.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice bez odlaganja obaveštava mesno nadležnu organizacionu jedinicu Direkcije policije, ostaje na mestu događaja i obezbeđuje mesto događaja do dolaska ovlašćenih službenih lica koja će postupiti po njegovom obaveštenju i primeniti policijska ovlašćenja, mere i radnje u skladu sa zakonom.

Dužnost iz stava 1. ovog člana, ne odnosi se na ovlašćeno službeno lice:

1)         koje je privremeno sprečeno za rad;

2)         koje je privremeno udalјeno sa rada;

3)         kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa i po osnovu rada.

Ovlašćeno službeno lice koje je privremeno sprečeno za rad zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja, ne sme da obavlјa policijske poslove.

Dužnost dostavlјanja saznanja

Član 48.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da neposrednom rukovodiocu, u pisanom obliku dostavlјa saznanja do kojih je došlo obavlјanjem policijskih poslova, odnosno unutrašnjih poslova ili na drugi način.

Dužnost izvršenja naređenja

Član 49.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da izvrši sva naređenja nadređenog policijskog službenika izdata radi obavlјanja policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, osim onih kojima se naređuje izvršenje radnje koja predstavlјa krivično delo.

Ako naređenje smatra nezakonitim iz drugih razloga, policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu ima pravo da o tome izvesti neposredno višeg rukovodioca.

Dužnost čuvanja podataka

Član 50.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da čuva i štiti podatke o ličnosti i druge podatke do kojih je došao u toku ili povodom obavlјanja policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.

Obaveza čuvanja i zaštite podataka iz stava 1. ovog člana, traje i nakon prestanka obavlјanja policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, odnosno prestanka radnog odnosa u Ministarstvu.

Ministar ili lice koje on ovlasti može policijskog službenika i drugog zaposlenog u Ministarstvu, odnosno lice nakon prestanka radnog odnosa osloboditi obaveze čuvanja podataka u cilјu vođenja sudskog ili upravnog postupka.

Dužnost predaje sredstava prinude i službene legitimacije

Član 51.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da, bez odlaganja, neposrednom rukovodiocu preda službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude u slučaju da je:

1)         privremeno sprečeno za rad zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja;

2)         prijavlјeno za krivično delo nasilјe u porodici ili drugo krivično delo sa elementima nasilјa;

3)         prijavlјeno za prekršaj sa elementima nasilјa;

4)         privremeno udalјeno sa rada.

 Ovlašćeno službeno lice u slučaju iz stava 1. tačka 1) i 4) ovog člana dužno je da, bez odlaganja, neposrednom rukovodiocu preda i službenu legitimaciju.

Ovlašćeno službeno lice u slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana dužno je da, bez odlaganja, neposrednom rukovodiocu preda i druga sredstva koja su mu poverena za obavlјanje poslova.

Ako ovlašćeno službeno lice ne postupi u skladu sa st. 1 – 3. ovog člana neposredni rukovodilac dužan je da opremu iz stava 1 – 3. ovog člana privremeno oduzme - danom saznanja za privremenu sprečenost za rad, odnosno prijavu, odnosno udalјenje.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana ovlašćenom službenom licu vraća se službeno oružje, municija, druga sredstva prinude i službena legitimacija - na dan početka rada, pod uslovom da mu zbog bolesti iz grupe duševnih bolesti i poremećaja nije umanjena sposobnost za obavlјanje poslova njegovog radnog mesta.

U slučaju iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana ovlašćenom službenom licu vraćaju se službeno oružje, municija i druga sredstva prinude ako ne bude podneta krivična prijava, odnosno ako krivična prijava bude odbačena, odnosno po okončanju krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.

U slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana ovlašćenom službenom licu vraćaju se službeno oružje, municija, druga sredstva prinude, službena legitimacija i druga sredstva koja su mu poverena za obavlјanje poslova po prestanku udalјenja, odnosno danom vraćanja na rad, osim ukoliko postoji drugi osnov za oduzimanje u skladu sa ovim zakonom.

Način oduzimanja i vraćanja oružja, municije, drugih sredstava prinude i službene legitimacije propisuje ministar.

Dužnost odazivanja na lekarske preglede

Član 52.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da se odazove na lekarske preglede u okviru specifične zdravstvene zaštite koju obezbeđuje Ministarstvo.

Dužnosti prilikom ostvarivanja međunarodne policijske saradnje

Član 53.

Ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, ovlašćeno službeno lice za vreme izvršavanja zadataka u inostranstvu može primenjivati policijska ovlašćenja, mere i radnje i sredstva predviđena međunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se saradnja odvija.

Policijski službenici inostranih i međunarodnih policijskih službi u vršenju aktivnosti na teritoriji Republike Srbije mogu primenjivati samo ona ovlašćenja predviđena međunarodnim ugovorom na osnovu kojeg se saradnja odvija.

Dužnost prijavlјivanja kontakata sa licem iz kriminogene sredine

Član 54.

Policijski službenik ne sme da održava kontakt koji nije u vezi sa obavlјanjem policijskih, odnosno unutrašnjih poslova, sa licem iz kriminogene sredine, za koje je znalo ili moglo znati da se radi o takvom licu.

Policijski službenik dužan je da svaki ostvareni kontakt iz stava 1. ovog člana bez odlaganja prijavi neposrednom rukovodiocu.

Ponašanje i međulјudski odnosi

Član 55.

Policijski službenik i drugi zaposleni u Ministarstvu dužan je da se na radu i van rada ponaša tako da ne šteti ugledu Ministarstva i da održava uredan lični izgled, u skladu sa ovim zakonom i Kodeksom policijske etike.

Bliži način ponašanja, kao i lični izgled policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu propisuje ministar.

Kodeks policijske etike

Član 56.

Kodeks policijske etike predstavlјa skup pravila o etičkom postupanju policijskih službenika koji se zasniva na međunarodnim standardima i ima za cilј očuvanje, afirmaciju i unapređenje dostojanstva i ugleda policijskih službenika i jačanje poverenja građana u rad Policije i Ministarstva.

Policijski službenik dužan je da obavlјa policijske i druge poslove u skladu sa zakonom, drugim propisima i pravilima struke i uz poštovanje odredbi Kodeksa policijske etike.

Kodeks policijske etike propisuje Vlada.

3.6.      Policijska ovlašćenja

3.6.1.   Vrste policijskih ovlašćenja

Član 57.

U obavlјanju policijskih i drugih poslova ovlašćena službena lica primenjuju policijska ovlašćenja.

Policijska ovlašćenja su:

1)         izdavanje upozorenja;

2)         izdavanje naređenja;

3)         provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta;

4)         prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lika;

5)         obrada podataka,

6)         prijem prijava o učinjenom krivičnom delu ili prekršaju;

7)         pozivanje lica;

8)         privođenje, dovođenje i sprovođenje lica;

9)         zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja;

10)       prikuplјanje obaveštenja;

11)       policijsko opažanje i opserviranje

12)       privremeno oduzimanje predmeta;

13)       ulazak u stan i druge prostorije;

14)       ulazak i pregled objekata, prostora, dokumentacije i kontradiverzioni pregled;

15)       zaustavlјanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava;

16)       obezbeđenje i pregled mesta događaja;

17)       vršenje uviđaja;

18)       upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i/ili sredstva veze;

19)       utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci;

20)       vršenje bezbednosnih provera;

21)       prijem nađenih stvari;

22)       određivanje boravka u Prihvatilištu za strance;

23)       prinudno zaustavlјanje, odnosno uklanjanje bespilotnih letelica;

24)       upotreba sredstava prinude;

25)       druga ovlašćenja utvrđena zakonom.

Način primene policijskih ovlašćenja utvrđenih ovim zakonom propisuje ministar.

3.6.2.   Opšti uslovi za primenu policijskih ovlašćenja

Procena ispunjenosti uslova za primenu

Član 58.

Pre primene policijskog ovlašćenja ovlašćeno službeno lice dužno je da proceni da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za primenu ovlašćenja i odgovorno je za tu procenu.

Ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja po sopstvenoj inicijativi, po naređenju nadređenog ovlašćenog službenog lica, po nalogu javnog tužioca, suda ili drugog nadležnog organa izdatim u skladu sa posebnim zakonom.

Kad je nadređeno ovlašćeno službeno lice prisutno policijska ovlašćenja primenjuju se po njegovom naređenju, izuzev ako nema vremena da se čeka na to naređenje i mora se bez odlaganja postupiti po sopstvenoj inicijativi.

Lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima primene policijskog ovlašćenja i identitetom ovlašćenog službenog lica koje to ovlašćenje primenjuje, ako je to u datoj situaciji moguće i ne ugrožava izvršenje policijskog zadatka.

Predstavlјanje pre primene policijskih ovlašćenja

Član 59.

Ovlašćeno službeno lice se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlјa pokazivanjem službene legitimacije, a ovlašćeno službeno lice koje policijske poslove obavlјa u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje.

Izuzetno, ovlašćeno službeno lice neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana, ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti izvršenje policijskog zadatka.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako je to u konkretnom slučaju moguće, ovlašćeno službeno lice će upozoriti na svoje svojstvo rečju: "Policija".

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana ovlašćeno službeno lice će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.

Na uniformi odnosno delovima posebne opreme nalazi se vidlјiva oznaka koja se sastoji od kombinacije slova i/ili brojeva radi identifikacije ovlašćenog službenog lica.

O zaduženju ovlašćenih službenih lica sa oznakama iz stava 5. ovog člana, vodi se posebna evidencija.

Zabranjeno je objavlјivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja.

Bliže karakteristike oznaka iz stava 5. ovog člana, propisuje Vlada.

Posebna pravila postupanja u primeni policijskih ovlašćenja

Član 60.

Ovlašćeno službeno lice u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno i bez diskriminacije po bilo kojem osnovu.

U primeni policijskih ovlašćenja, u meri u kojoj je to moguće, ovlašćeno službeno lice postupa humano, vodeći računa o dostojanstvu, ugledu i časti svakog lica, kao i o lјudskim i manjinskim pravima i slobodama.

Ovlašćena službena lica, prilikom primene policijskih ovlašćenja ne smeju da izazivaju, podstiču ili dozvolјavaju mučenje ili druge surove, nečovečne ili ponižavajuće postupke ili kazne.

Ovlašćeno službeno lice će na zahtev lica prema kome je policijsko ovlašćenje primenjeno, tom licu omogućiti pružanje medicinske pomoći od strane zdravstvene ustanove.

Medicinska pomoć iz stava 4. ovog člana omogućiće se i ako lice prema kome je policijsko ovlašćenje primenjeno ima vidlјive telesne povrede ili njegovo zdravstveno stanje zahteva pružanje medicinske pomoći.

Troškove pružanja medicinske pomoći iz stava 4. ovog zakona snosi Ministarstvo, ukoliko pružanje medicinske pomoći nije obuhvaćeno obaveznim, odnosno dobrovolјnim zdravstvenim osiguranjem.

Princip srazmernosti i efikasnosti

Član 61.

Kada je radi ostvarenja zakonitog cilјa neophodno ograničiti lјudska i manjinska prava i slobode, primena policijskih ovlašćenja mora biti srazmerna cilјu.

Primena policijskih ovlašćenja ne sme izazvati veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da policijska ovlašćenja nisu primenjena.

Između više policijskih ovlašćenja primeniće se ono kojim se policijski posao može obaviti sa najmanje štetnih posledica i za najkraće vreme.

Primena policijskih ovlašćenja prema posebnim kategorijama lica

Član 62.

Ovlašćeno službeno lice primenjuje policijska ovlašćenja i prema vojnim licima i drugim zaposlenima u organu državne uprave nadležnom za poslove odbrane i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

O postupanju iz stava 1. ovog člana obaveštava se odmah Vojna policija, odnosno Bezbednosno-informativna agencija.

Član 63.

Policijska ovlašćenja prema maloletnom licu primenjuju sva ovlašćena službena lica, osim prikuplјanja obaveštenja u svojstvu građanina i saslušanja maloletnika u svojstvu osumnjičenog, koja primenjuje policajac za maloletnike.

Policajac za maloletnike je ovlašćeno službeno lice kriminalističke policije koje obavlјa poslove prevencije i suzbijanja maloletničkog kriminala koje je završilo obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava.

Ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, primeniće i drugo ovlašćeno službeno lice koje je završilo obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava, ako zbog okolnosti slučaja ne može da postupa policajac za maloletnike.

Prema maloletnim učiniocima prekršaja postupaju ovlašćena službena lica koja su završila obuku u oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava.

Prilikom primene policijskih ovlašćenja ovlašćena službena lica dužna su da vode računa o dostojanstvu ličnosti maloletnog lica, psihičkim, emocionalnim i drugim ličnim svojstvima i zaštiti njegove privatnosti.

Način primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima propisuje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Član 64.

Ovlašćeno službeno lice prema licu koje uživa diplomatsko-konzularni imunitet ili licu koje uživa imunitet narodnog poslanika, može primeniti samo policijska ovlašćenja koja su nepohodna za proveru ili utvrđivanje tog statusa, ukoliko se lice pozove na imunitet.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da prema licu koje uživa diplomatsko konzularni imunitet postupa u skladu sa međunarodnim ugovorima.

Ovlašćeno službeno lice može primeniti i druga policijska ovlašćenja prema licu koje uživa imunitet narodnog poslanika, ako je to lice zatečno u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da bez odlaganja obavesti neposrednog rukovodioca o postupanju prema licu iz stava 1. ovog člana.

O primeni ovlašćenja prema licu iz stava 1. ovog člana, obaveštava se Narodna skupština, Vlada odnosno nadležni organ državne uprave.

3.6.3.   Posebni uslovi i način primene pojedinih policijskih ovlašćenja

Upozorenje

Član 65.

Ovlašćeno službeno lice upozoriće lice koje svojim ponašanjem, činjenjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da naruši javni red i mir ili da ugrozi bezbednost saobraćaja na putevima ili kad se osnovano očekuje da bi to lice moglo da učini ili da izazove drugo lice da učini krivično delo ili prekršaj.

Ovlašćeno službeno lice upozoriće lice i na okolnosti koje ugrožavaju njegovu bezbednost, život ili imovinu, kao i na postojanje opšte opasnosti.

Naređenje

Član 66.

Naređenje se može primeniti samo u odnosu na ponašanja, odnosno delatnosti od kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje policijskih zadataka.

Ovlašćeno službeno lice izdaje naređenje licu ili grupi lica radi:

1)         otklanjanja opasnosti po život i ličnu bezbednost lјudi;

2)         otklanjanja opasnosti po imovinu;

3)         sprečavanja vršenja krivičnih dela i prekršaja, hapšenja njihovih učinilaca i pronalaženja i obezbeđenja tragova tih dela koji mogu poslužiti kao dokaz;

4)         održavanja javnog reda i mira ili uspostavlјanja narušenog javnog reda i mira;

5)         bezbednosti saobraćaja na putevima;

6)         zaprečavanja pristupa ili zadržavanja na prostoru ili objektu gde to nije dozvolјeno;

7)         sprečavanja i otklanjanja posledica u slučaju opšte opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja opšte bezbednosti;

8)         sprečavanja ugrožavanja bezbednosti lјudi i imovine u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta

Član 67.

Provera identiteta lica primeniće se prema licu:

1)         koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti, zadržati ili uputiti nadležnom državnom organu;

2)         od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3)         nad kojim se obavlјa pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4)         koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;

5)         koje neovlašćeno prikuplјa podatke o licu, objektu ili prostoru koje se bezbednosno štiti;

6)         koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna;

7)         koje prijavlјuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad policije;

8)         koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ga namerava učiniti ili po svom fizičkom izgledu liči na lice za kojim se traga;

9)         koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

10)       koje se nalazi na mestu, objektu, prostoru na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno proveriti identitet svih lica ili pretežnog broja lica;

11)       kojem treba uručiti poziv ili drugo pismeno nadležnog organa;

12)       za koje postoji zahtev službenih lica organa državne uprave ili pravnih lica;

13)       za koje postoji opravdan zahtev drugog fizičkog lica.

Opravdanim zahtevom iz stava 1. tačka 13) ovog člana smatra se zahtev u kome je fizičko lice učinilo verovatnim da mu je povređeno neko pravo.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da upozna lice sa razlozima provere njegovog identiteta.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ovlašćeno službeno lice neće upoznati lice sa razlozima provere njegovog identiteta ako prikuplјa obaveštenja o krivičnom delu ili prekršaju i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilјa provere.

Član 68.

Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom ili upotrebom sistema za automatsku obradu biometrijskih i drugih podataka.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, provera identiteta može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.

Provera identiteta može se izvršiti i bez znanja lica čiji se identitet proverava, ako postoje osnovi sumnje da je to lice učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili ukoliko je to neophodno radi izvršenja policijskog zadatka.

Član 69.

Ovlašćeno službeno lice utvrdiće identitet lica koje kod sebe nema propisanu ispravu ili se sumnja u verodostojnost takve isprave, ako se na drugi način ne može proveriti njegov identitet ili na osnovu posebnog zahteva nadležnog organa.

Utvrđivanje identiteta vrši se i u slučaju pronalaska nepoznatog leša.

Identitet iz stava 1. i 2. ovog člana, utvrđuje se obradom biometrijskih i drugih podataka iz evidencija Ministarstva, upotrebom sistema za automatsku obradu podataka, primenom metoda i sredstava kriminalističke taktike i forenzike, medicinskim ili drugim odgovarajućim veštačenjima.

U cilјu utvrđivanja identiteta lica može se objaviti fotografija, fotorobot, crtež, snimak, opis tog lica, kao i fotografija nepoznatog leša.

Nakon utvrđivanja identiteta lica, policijskim organima drugih država mogu se dostavlјati podaci o licu, na njihov zahtev, u skladu sa zakonom.

Član 70.

Ovlašćeno službeno lice izvršiće identifikaciju predmeta kad postoje osnovi sumnje da je taj predmet pribavlјen ili nastao izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja ili je njime izvršeno krivično delo ili prekršaj ili je predmet u vezi sa izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.

Radi identifikacije predmeta, može se objaviti fotografija, crtež, snimak ili opis tog predmeta.

Prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica

Član 71.

Ovlašćeno službeno lice može izvršiti prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica radi:

1)         pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2)         pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema izvršenje krivičnog dela;

3)         pronalaženja lica za kojim se traga.

Prepoznavanje iz stava 1. ovog člana vrši se upotrebom sistema za obradu podataka.

Obrada podataka

Član 72.

Ovlašćeno službeno lice podatke o ličnosti i druge podatke obrađuje u cilјu obavlјanja policijskih i drugih poslova.

Podatke iz stava 1. ovog člana ovlašćeno službeno lice prikuplјa neposredno od lica na koje se podaci odnose i od drugih subjekata iz člana 12. stav 2. ovog zakona, opažanjem i opserviranjem i upotrebom sistema za obradu podataka.

Prikuplјanje podataka upotrebom sistema za obradu podataka, vrši se samo prema određenoj kategoriji lica u ograničenom trajanju i na način koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade.

Lica iz stava 3. ovog člana su: lica za koja postoje osnovi sumnje da su izvršila ili nameravaju da izvrše krivična dela ili prekršaj, lica za kojima se traga i druga lica koja su u vezi sa izvršenim krivičnim delom ili prekršajem koje je zabeležio sistem video-nadzora, kao i lica prema kojima je potrebno hitno preduzeti određene radnje u cilјu zaštite života i zdravlјa tog lica ili drugih lica.

Ovlašćeno službeno lice podatke iz stava 1. ovog člana čuva, koristi ih i njima rukuje u skladu sa zakonom.

Obrada podataka o ličnosti u obavlјanju policijskih poslova smatra se obradom podataka u posebne svrhe.

Posebna svrha obrade podataka o ličnosti je sprečavanje, otkrivanje i rasvetlјavanje krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa, otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i privrednih prestupa, uklјučujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj bezbednosti i zaštita učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica.

Prijem prijava o učinjenom krivičnom delu i prekršaju

Član 73.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu i prekršaju.

Primlјenu krivičnu prijavu ovlašćeno službeno lice odmah dostavlјa nadležnom javnom tužiocu u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, a prijavu koja sadrži elemente prekršaja organizacionoj jedinici Ministarstva nadležnoj za poslove prekršaja.

Ako se pri podnošenju krivične prijave ili vršenjem uviđaja utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi ili se utvrdi da događaj nema obeležja krivičnog dela ili prekršaja, ovlašćeno službeno lice o tome obaveštava podnosioca prijave, uz odgovarajuću pravnu pouku.

Ako se prilikom radnji iz stava 3. ovog člana utvrdi da se radi o prekršaju iz zakona za čije sprovođenje nije nadležno Ministarstvo ovlašćeno službeno lice o tome obaveštava podnosioca prijave i sačinjava službenu belešku koju dostavlјa nadležnom organu.

Ako ovlašćeno službeno lice primi pisanu ili usmenu prijavu o krivičnom delu za koje se goni privatnom tužbom, sa poznatim učiniocem, o tome obaveštava podnosioca prijave.

Radi utvrđivanja učinioca krivičnog dela ili prekršaja iz st. 3  ̶ 5. ovog člana, ovlašćeno službeno lice na pisani zahtev oštećenog ili drugog lica ovlašćenog za podnošenje privatne tužbe ili zahteva za pokretanje prekršajnog postupka preduzima neophodne radnje koje ova lica ne mogu samostalno preduzeti, a odnose se na proveru ili utvrđivanje identiteta učinioca.

Ako tokom primene ovlašćenja iz st. 3  ̶ 5. ovog člana ovlašćeno službeno lice utvrdi da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja maloletno lice, podatke o utvrđenom identitetu dostaviće nadležnom javnom tužiocu za maloletnike, a podnosioca prijave obavestiti o tome.

Pozivanje lica

Član 74.

Pozivanje lica primenjuje se kada je to neophodno za obavlјanje policijskih i drugih poslova.

Lica se pozivaju pisanim pozivom koji sadrži naziv, mesto i adresu organizacione jedinice Ministarstva, razlog pozivanja, mesto i vreme razgovora, kao i upozorenje da lice može biti privedeno ukoliko se ne odazove pozivu, u skladu sa zakonom.

Kada se lice poziva u svojstvu osumnjičenog, poziv iz stava 2. ovog člana sadrži i pouku o pravu na branioca.

Kada je ovlašćenom službenom licu pre upućivanja poziva poznato da se lice koje se poziva ne služi srpskim jezikom, poziv se, osim na srpskom jeziku, sačinjava i na jeziku i pismu kojim se to lice služi.

O izvršenom dostavlјanju poziva sastavlјa se potvrda - dostavnica.

Lice koje je pozvano u skladu sa stavom 2. i 3. ovog člana, može biti privedeno ako se ne odazove pozivu samo ako je na to bilo upozoreno u pozivu.

Član 75.

Lice se pisano poziva u vremenu od 6 do 22 časa.

Izuzetno, lice se može pozvati i van vremena predviđenom u stavu 1. ovog člana, po nalogu nadležnog organa, ako je to u interesu postupka ili ako postoji opasnost od odlaganja.

Član 76.

Ovlašćeno službeno lice može pozvati lice i usmeno ili odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom, pri čemu je dužno da saopšti sve podatke iz člana 74. st. 2. i 3. ovog zakona, a na zahtev ili uz saglasnost lica može i da preveze lice do službenih prostorija.

Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obaveštavanja kada je to neophodno zbog opasnosti od odlaganja, bezbednosti postupanja ili kada se poziv upućuje većem ili neodređenom broju lica.

Pozivanje maloletnog lica obavlјa se preko roditelјa ili drugog zakonskog zastupnika deteta.

Privođenje, dovođenje i sprovođenje lica

Član 77.

Pod privođenjem lica, smatra se svako dovođenje lica bez naloga iz člana 78. ovog zakona, do prostorija Ministarstva.

Privođenja se primenjuje prema licu:

1)         čiji identitet treba utvrditi;

2)         za kojim se traga;

3)         koje treba zadržati u skladu sa zakonom;

4)         koje se nije odazvalo pozivu u skladu sa zakonom;

5)         koje je zatečeno u izvršenju krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

6)         koje je zatečeno u vršenju prekršaja u slučajevima propisanim zakonom.

Privođenje se primenjuje i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Član 78.

Pod dovođenjem lica, smatra se svako dovođenje lica na osnovu pisane naredbe ili naloga nadležnog organa (u dalјem tekstu: nalog), do prostorija organizacione jedinice Ministarstva ili nadležnog organa ili do mesta određenog nalogom, na području policijske uprave gde se dovođenje preduzima.

Po pravilu, ovlašćeno službeno lice licu koje treba dovesti uručuje nalog iz stava 1. ovog člana pre dovođenja.

Izuzetno od stava 2.ovog člana, licu za koje se osnovano sumnja da će pružiti otpor ili pruži otpor, ovlašćeno službeno lice će uručiti nalog iz stava 1. ovog člana posle dovođenja.

Pre dovođenja ovlašćeno službeno lice proveriće identitet i izvršiće pregled lica koje dovodi.

Lice može biti dovedeno u vremenu od 6 do 22 časa.

Izuzetno, kad je dovođenje neophodno radi preduzimanja policijskih poslova koji ne trpe odlaganje, ako je to u interesu postupka ili po nalogu nadležnog organa, lice se može dovesti i van vremena utvrđenog u stavu 5. ovog člana.

Dovođenje može trajati najduže osam časova.

Član 79.

Pod sprovođenjem lica, smatra se dovođenje lica do prostorija organizacione jedinice Ministarstva ili drugog nadležnog organa ili do mesta određenog nalogom, van područja policijske uprave odakle sprovođenje počinje.

Sprovođenje može trajati najduže 24 časa.

Član 80.

Dovođenje i sprovođenje ne primenjuje se prema:

1)         licu čije je kretanje znatno otežano zbog bolesti ili iznemoglosti;

2)         ženi čija je trudnoća vidlјiva;

3)         porodilјi, odnosno majci deteta starosti do jedne godine života;

4)         licu za koje se opravdano pretpostavlјa da bi mu se dovođenjem ili sprovođenjem bitno pogoršalo zdravlјe;

5)         licu koje obavlјa poslove koji se ne smeju prekidati sve dok se posao ne završi ili dok mu se ne obezbedi odgovarajuća zamena.

O činjenicama iz stava 1. ovog člana pisanim putem obaveštava se organ koji je izdao nalog za dovođenje.

Član 81.

Lice koje se privodi, dovodi ili sprovodi mora biti upoznato na maternjem jeziku ili jeziku koji razume o razlozima primene ovlašćenja, kao i o svojim pravima u skladu sa zakonom.

Zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja

Član 82.

Ovlašćeno službeno lice će zadržati lice na osnovu rešenja o zadržavanju, u slučajevima, na način i u postupku propisanim zakonom.

Lica se zadržavaju u službenim prostorijama za zadržavanje Ministarstva ili organa državne uprave nadležnog za poslove pravosuđa.

Ako se lice zadržava u prostorijama organa državne uprave nadležnog za poslove pravosuđa, ono mora biti fizički odvojeno od pritvorenih lica i lica koja su na izdržavanju kazne zatvora.

Službene prostorije Ministarstva za zadržavanje moraju da ispunjavaju međunarodne standarde, naročito u pogledu higijensko-tehničkih uslova, vazduha, adekvatne temperature prostorije, minimalne površine, osvetlјenja i provetravanja.

Način postupanja ovlašćenih službenih lica prema zadržanim licima, kao i druge uslove koje treba da ispunjavaju službene prostorije Ministarstva za zadržavanje, propisuje ministar.

Član 83.

Izuzetno od člana 82. ovog zakona, ovlašćeno službeno lice će, bez rešenja o zadržavanju, van službenih prostorija Ministarstva, zadržati lice:

1)         ako je verovatno da lice kod sebe, u saobraćajnom sredstvu ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku - do pribavlјanja naredbe za pretresanje, a najduže šest časova;

2)         zatečeno na mestu izvršenja krivičnog dela ako bi moglo dati podatke važne za postupak i ako je verovatno da se njegovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama - do dolaska javnog tužioca, a najduže šest časova;

3)         zatečeno na prostoru ili objektu na kojem je privremeno ograničeno kretanje radi sprečavanja izvršenja krivičnog dela, pronalaženja i hapšenja izvršilaca krivičnih dela i pronalaženja i obezbeđenja predmeta i tragova krivičnih dela – dok se ne izvrše potrebne provere, a najduže šest časova;

4)         zatečeno u stanu, drugim prostorijama ili prostorima u kojima se vrši pretresanje ili pregled - dok se pretresanje ili pregled ne završi;

5)         radi pružanja pomoći na mestu događaja.

O zadržavanju iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice sačinjava izveštaj.

Član 84.

Zadržano lice ima pravo na nepovredivost ličnog dostojanstva, psihičkog i fizičkog integriteta i sva druga prava predviđena zakonom.

O zadržavanju, lice mora biti na svom maternjem jeziku ili jeziku koji razume obavešteno da je zadržano i o razlozima za zadržavanje i poučeno o svojim pravima u skladu sa zakonom.

Ako je lice iz stava 1. ovog člana strani državlјanin na njegov zahtev o zadržavanju se obaveštava diplomatsko-konzularno predstavništvo države čiji je državlјanin ili ministarstvo nadležno za spolјne poslove.

Član 85.

Ovlašćeno službeno lice može privremeno ograničiti slobodu kretanja licu na određenom prostoru ili u objektu radi:

1) sprečavanja izvršenja krivičnih dela ili prekršaja;

2) pronalaženja i hapšenja učinilaca krivičnih dela ili prekršaja;

3) pronalaženja i hapšenja lica za kojima se traga;

4) pronalaženja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku.

O privremenom ograničenju slobode kretanja na određenom prostoru ili objektu odlučuje direktor policije ili načelnik policijske uprave, odnosno ovlašćeno službeno lice koje oni za to ovlaste.

Privremeno ograničenje slobode kretanja traje do ostvarenja cilјa radi kojeg je ovlašćenje primenjeno, a najduže osam časova.

Za privremeno ograničenje slobode kretanja duže od osam časova potrebno je odobrenje nadležnog suda.

Član 86.

Ovlašćeno službeno lice može privremeno ograničiti slobodu kretanja i odrediti zadržavanje lica na određenom prostoru ili u objektu, ili lica udalјiti sa prostora ili iz objekta, u slučajevima ugrožavanja bezbednosti izazvanog elementarnim nepogodama i drugim nesrećama ili epidemijama i u drugim slučajevima ugrožavanja bezbednosti lica i imovine, dok takvo ugrožavanje traje.

Prikuplјanje obaveštenja

Član 87.

Ovlašćeno službeno lice može prikuplјati obaveštenja, podatke i informacije od lica, u cilјu sprečavanja, otkrivanja i rasvetlјavanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca ili za obavlјanje drugih policijskih poslova, u skladu sa zakonom.

Lice nije dužno da pruži traženo obaveštenje, osim ako bi time učinilo krivično delo, na šta je ovlašćeno službeno lice dužno da ga upozori.

O obaveštenjima prikuplјenim od građana ovlašćeno službeno lice sačinjava službenu belešku ili izveštaj, u skladu sa zakonom.

Policijsko opažanje i opserviranje

Član 88.

Ovlašćena službena lica mogu, pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj, putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja, ili upotrebom sistema za obradu podataka da prikuplјaju obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj.

Ovlašćena službena lica mogu da, na način iz stava 1. ovog člana, prikuplјaju obaveštenja i podatke i radi zaštite učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica ili radi bezbednosne zaštite određenih ličnosti i objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju.

Opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica.

Pravo na privatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, stana i prepiske.

Privremeno oduzimanje predmeta

Član 89.

Ovlašćeno službeno lice privremeno će oduzeti predmet:

1)         kojim je izvršeno krivično delo ili prekršaj;

2)         ako okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet namenjen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, potiče ili je nastao kao posledica izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

3)         ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu bezbednosti;

4)         koji lice kome je ograničena sloboda kretanja ima kod sebe i može da ga upotrebi za samopovređivanje, napad ili bekstvo;

5)         u drugim slučajevima propisanim zakonom.

O privremenom oduzimanju predmeta ovlašćeno službeno lice dužno je da izda potvrdu.

Potvrda iz stava 2. ovog člana mora da sadrži podatke o privremeno oduzetom predmetu, podatke na osnovu kojih je privremeno oduzeti predmet moguće razlikovati od drugih predmeta, podatke o licu od koga je predmet oduzet, kao i podatke o ovlašćenom službenom licu (ime i prezime, broj službene legitimacije) koje je predmet privremeno oduzelo.

Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Član 90.

Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta čuvanje u objektima Ministarstva nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na odgovarajući način, do donošenja odluke nadležnog organa.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako su privremeno oduzeti predmeti povereni ili se nalaze na čuvanju u Ministarstvu, troškove čuvanja snosi lice od koga je predmet privremeno oduzet.

Privremeno oduzeti predmet će se vratiti licu od kojeg je oduzet kada prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno.

Lice iz stava 3. ovog člana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne može biti kraći od mesec dana.

Privremeno oduzeta neeksplodirana ubojna sredstva, minsko eksplozivna sredstva, improvizovane eksplozivne naprave, kao i druge predmete opasne ili štetne po život i zdravlјe lјudi i životnu sredinu, nakon kriminalističko forenzičke obrade i veštačenja, uz pomoć nadležnih organa uništavaju se u skladu sa zakonom.

Pre uništavanja predmeta iz stava 5. ovog člana, pribavlјa se saglasnost nadležnog javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, a nakon uništavanja sačinjava se zapisnik.

Član 91.

Privremeno oduzeti novac deponuje se na račun Narodne banke Srbije, u roku od dva radna dana od dana oduzimanja, osim ako zakonom ili odlukom nadležnog organa nije drukčije određeno.

Vraćanje privremeno oduzetog novca vrši se u skladu sa članom 90. st. 3. i 4. ovog zakona.

Član 92.

Ministarstvo može da proda privremeno oduzete predmete ako za dalјe postupanje nije nadležan sud ili drugi nadležni organ kad:

1) predmetima preti opasnost od propadanja ili značajan gubitak vrednosti;

2) je čuvanje i održavanje predmeta povezano sa nesrazmerno visokim troškovima ili teškoćama.

Privremeno oduzeti predmet može biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u određenom roku, a licu je bilo saopšteno da će predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme.

Privremeno oduzeti predmet prodaje se na javnoj licitaciji.

Ukoliko je privremeno oduzeti predmet, predmet od značaja za kulturno nasleđe o tome se pre javne licitacije, obaveštava nadležna ustanova za zaštitu kulturnih dobara.

Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na održanoj javnoj licitaciji ili je očigledno da će troškovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja predmeta, privremeno oduzeti predmet će se prodati neposrednom pogodbom.

Ako se predmet ne proda u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet može da se koristi ili uništi u skladu sa zakonom.

Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budžeta Republike Srbije.

Način prodaje, upotrebe ili uništenja privremeno oduzetih predmeta propisuje ministar.

Ulazak u stan i druge prostorije

Član 93.

Ovlašćeno službeno lice može i bez naredbe suda da uđe u stan i druge prostorije:

1)         uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije;

2)         ako neko zove u pomoć;

3)         radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;

4)         radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivlјenog ili osuđenog;

5)         ako se u stanu ili drugoj prostoriji nalazi lice za kojim se traga;

6)         ako je to potrebno radi otklanjanja opasnosti za lјude ili imovinu;

7)         radi obezbeđivanja dokaza za pokretanje i vođenje krivičnog postupka, u slučajevima predviđenim zakonom.

Otklanjanje opasnosti za lјude ili imovinu iz stava 1. tačka 6) ovog člana, uklјučuje i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili da je izvršeno krivično delo.

Član 94.

Pre ulaska u stan i druge prostorije ovlašćeno službeno lice saopštiće držaocu stana i druge prostorije razloge zbog kojeg ulazi, osim u slučajevima iz člana 93. stav 1. tač. 1) i 2) kao i kad se to ne može učiniti zbog potrebe hitnog i iznenadnog postupanja.

Prilikom ulaska u stan i druge prostorije, ovlašćeno službeno lice može, kad je to neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka, izvršiti pregled stana i drugih prostorija, u skladu sa zakonom.

Ovlašćena službena lica mogu izvršiti pregled lica koja se zateknu u stanu, odnosno prostoriji, ako je to neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka.

Ovlašćeno službeno lice može se zadržati u stanu i drugim prostorijama samo dok traju razlozi zbog kojih je izvršen ulazak.

O ulaženju u stan i druge prostorije držaocu stana ili drugih prostorija se izdaje pisana potvrda.

Potvrda iz stava 5. ovog člana sadrži:

1)         pravni osnov primene policijskog ovlašćenja;

2)         ime i prezime ovlašćenog službenog lica;

3)         broj službene legitimacije;

4)         razlog ulaženja;

5)         ime, ime oca i prezime držaoca stana;

6)         JMBG držaoca stana;

7)         adresa držaoca stana;

8)         vreme početka i završetka primene policijskog ovlašćenja;

9)         da li je vršen pregled ili pretresanje;

10)       podaci o privremeno oduzetim predmetima;

11)       primedbe držaoca stana i drugih prostorija;

12)       potpis ovlašćenog službenog lica;

13)       potpis držaoca stana.

Član 95.

Ovlašćena službena lica mogu, u slučajevima iz člana 93. stav 1. tač. 2) do 7) ovog zakona, ući u stan i druge prostorije upotrebom sile ili drugih sredstava, ako njihov držalac nije prisutan, ne može ili neće dobrovolјno da dozvoli ulazak ovlašćenih službenih lica.

Prilikom ulaska na način iz stava 1. ovog člana, izbegavaće se nepotrebna oštećenja.

Ulazak i pregled objekata, prostora, sredstava i dokumentacije i kontradiverzioni pregled

Član 96.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da uđe i izvrši pregled objekta, posebnih delova objekta, prostora, sredstava i dokumentacije radi:

1)         sprečavanja izvršenja krivičnog dela;

2)         otkrivanja i rasvetlјavanja krivičnih dela i obezbeđivanja dokaza;

3)         hapšenja učinioca krivičnog dela;

4)         postupanja u slučaju sumnje o postojanju eksplozivne naprave, sredstva ili druge opasnosti za lјude ili imovinu.

Član 97.

Ovlašćena službena lica mogu vršiti kontradiverzioni pregled prostorija, objekata, sredstava, naprava i drugih predmeta radi zaštite bezbednosti lјudi i imovine.

Kontradiverzioni pregled obuhvata pregled ili otkrivanje eksplozivnih sredstava ili naprava, kao i hemijsko-biološko-radiološko-nuklearni i drugi pregled.

Ako postoje indicije da bi u prostorijama, objektima ili sredstvima, odnosno na drugim mestima, moglo doći do ugrožavanja bezbednosti lјudi i imovine sumnjivim napravama ili predmetima, kao i kad do tog ugrožavanja dođe, ovlašćena službena lica mogu prostor, objekte, sredstvo, odnosno mesto, da isprazne, spreče pristup do njih i pregledaju.

Ovlašćena službena lica mogu, u vezi sa kontradiverzionim pregledom, da od nadležnog organa zahtevaju da izvrši nadzor i preduzme mere iz svoje nadležnosti.

Zaustavlјanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava

Član 98.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta i saobraćajnog sredstva:

1) kada preduzima mere traganja za licima i predmetima;

2) kada preduzima druge mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični ili prekršajni postupak;

3) prilikom preventivne kontrole radi sprečavanja vršenja krivičnih dela ili prekršaja ili pronalaska predmeta ili sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela ili prekršaja.

Prilikom zaustavlјanja ovlašćeno službeno lice, pre nego što pristupi pregledu iz stava 1. ovog člana, saopštava licu razlog vršenja pregleda.

Pregledom lica u smislu stava 1. ovog člana, smatra se uvid u sadržaj odeće i obuće.

Pregledom saobraćajnog sredstva u smislu stava 1. ovog člana, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji se prevoze.

Pregled lica mora vršiti ovlašćeno službeno lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.

Pri preduzimanju mera iz stava 1. ovog člana ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da upotrebom sile ili drugih sredstava otvori saobraćajno sredstvo ili predmet.

Provera plovila

Član 99.

U obavlјanju policijskih poslova na unutrašnjim vodama ovlašćeno službeno lice može, u skladu sa zakonom, da:

1) proveri zastavu plovila;

2) pregleda isprave plovila i isprave lica na plovilu;

3) pregleda plovilo;

4) goni, zaustavi, zadrži i sprovede plovilo nadležnom organu.

Obezbeđenje i pregled mesta događaja

Član 100.

Kad ovlašćeno službeno lice sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, ovlašćeno je da obezbedi mesto događaja, izvrši uviđaj ili rekonstrukciju događaja, primenom kriminalističko taktičkih i forenzičkih metoda i sredstava.

Po dolasku na mesto izvršenja krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja ovlašćeno službeno lice dužno je da preduzme mere i radnje radi otklanjanja opasnosti po život i zdravlјe lјudi ili imovinu i pružanja pomoći povređenim licima, kao i da pregleda mesto događaja radi preduzimanja svih potrebnih mera da se očuva neizmenjeno mesto izvršenja krivičnog dela ili prekršaja, a naročito tragovi i predmeti koji mogu poslužiti kao dokazi.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na ovlašćeno službeno lice koje se zateklo na mestu izvršenja krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je do okončanja pregleda mesta događaja da zadrži lice u skladu sa članom 83. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Radi zaštite žrtava krivičnog dela, oštećenih zbog prekršaja ili drugog događaja i u cilјu zaštite interesa postupka, ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da zabrani fotografisanje ili snimanje mesta događaja.

Vršenje uviđaja

Član 101.

Ovlašćeno službeno lice vrši uviđaj u slučajevima, na način i u postupku propisanim zakonom.

Uviđaj, u smislu ovog zakona, je procesna, kriminalističko-taktička i forenzička dokazna radnja kojom se na mestu događaja, licu ili stvari, neposrednim opažanjem utvrđuju ili razjašnjavaju činjenice važne za krivični, prekršajni ili drugi postupak, u cilјu istraživanja, otkrivanja, prikuplјanja, fiksiranja i ispitivanja:

1) dokaza o postojanju krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja;

2) okolnosti važnih za kvalifikaciju događaja, mesto, vreme, način i sredstvo izvršenja;

3) dokaza potrebnih za otkrivanje i pronalaženje izvršioca;

4) dokaza o identitetu oštećenog, odnosno žrtve;

5) podataka važnih za utvrđivanje postojanja i visine štete;

6) drugih pitanja od značaja za vođenje postupka.

Uviđaj se po pravilu, vrši danju, osim ako posebne okolnosti ukazuju na opasnost od uništenja predmeta i tragova, kada se može vršiti i noću ili u drugim uslovima smanjene vidlјivosti.

O vršenju uviđaja sastavlјa se zapisnik, u skladu sa zakonom.

Upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i/ili sredstva veze

Član 102.

Ovlašćeno službeno lice može i bez pristanka lica, da se posluži saobraćajnim sredstvom tog lica, radi:

1)         prevoza do zdravstvene ustanove lica čiji su život i zdravlјe ugroženi, odnosno kome je neophodna hitna medicinska pomoć;

2)         hapšenja učinioca krivičnog dela koji se neposredno goni.

            Ovlašćeno službeno lice može na način i iz razloga iz stava 1. ovog člana da se posluži i sredstvom veze tog lica.

Ovlašćeno službeno lice može da se posluži sredstvom veze drugog lica, bez njegovog pristanka i radi obaveštavanja nadležnih organizacionih jedinica Ministarstva o izvršenju krivičnog dela ili prekršaja ili obaveštavanja nadležnih organa o opasnosti po život i zdravlјe lјudi i imovinu.

Vlasnik saobraćajnog sredstva ili sredstva veze ima pravo na naknadu troškova i stvarne štete prouzrokovane upotrebom tih sredstava.

Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci

Član 103.

Radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, ovlašćeno službeno lice može da podvrgne lice ispitivanju, uz korišćenje odgovarajućih sredstava, ako je to potrebno radi vršenja policijskih poslova.

Ako se iz očigledno opravdanih razloga ne može izvršiti ispitivanje iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno službeno lice može da dovede lice u najbližu zdravstvenu ustanovu radi uzimanja uzorka krvi ili uzoraka krvi i urina, kako bi se njihovom analizom utvrdilo prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da, bez odlaganja, postupi po naređenju ovlašćenog službenog lica i omogući vršenje ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava, odnosno da da uzorak krvi ili uzorak krvi i urina.

Podaci prikuplјeni u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana predstavlјaju posebnu vrstu podataka o ličnosti i mogu se obrađivati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Lice iz stava 1. ovog člana, koje nakon izvršenog ispitivanja osporava dobijene rezultate, može zahtevati da se izvrši analiza krvi, odnosno krvi i urina ili drugih telesnih materija o sopstvenom trošku.

Zahtev se podnosi u pisanoj formi, na licu mesta, u zapisnik u kome su utvrđeni rezultati ispitivanja.

Ako je utvrđeno da je lice pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, troškove utvrđivanja snosi to lice.

Analizu krvi, urina i/ili drugih telesnih materija u cilјu utvrđivanja sadržaja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu može vršiti nadležna zdravstvena ustanova.

Vršenje bezbednosnih provera

Član 104.

Bezbednosnom proverom se utvrđuje postojanje ili nepostojanje bezbednosne smetnje.

Bezbednosna smetnja je zakonom propisana činjenica odnosno okolnost koja onemogućava ostvarivanje svrhe zbog koje se vrši bezbednosna provera.

Član 105.

Bezbednosne provere se vrše za:

1)         kandidata za prijem u radni odnos u Ministarstvo ili za angažovanje van radnog odnosa u Ministarstvu;

2)         kandidata za osnovnu policijsku obuku i osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

3)         kandidata za upis na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja;

4)         lica koja u Ministarstvu obavlјaju praktičnu obuku ili profesionalnu praksu;

5) lica kojima se odobrava pristup određenim objektima, odnosno mestima koja se bezbednosno štite i obezbeđuju;

6) lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica i objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju;

7) zaposlene i radno angažovane u Ministarstvu.

Član 106.

Pored bezbednosnih provera iz člana 105. ovog zakona, bezbednosne provere se po zahtevu, u skladu sa posebnim zakonom, vrše za:

1) prijem u radni odnos u drugim organima javne vlasti;

2) pristup i korišćenje tajnih podataka;

3) kandidate za obavlјanje poslova detektivske delatnosti ili službenike privatnog obezbeđenja;

4) kandidate za držanje i nošenje oružja;

5) izdavanje dozvole ili privremene dozvole za kretanje i zadržavanje na području graničnog prelaza;

6) u drugim zakonom propisanim slučajevima.

Za vršenje bezbednosnih provera iz stava 1. ovog člana Ministarstvo naplaćuje taksu, u skladu sa posebnim zakonom.

Član 107.

Bezbednosnu proveru iz člana 105. tač. 1) – 4) ovog zakona, kao i člana 106. stav 1. tač. 1), 3), 4), 5) i 6) ovog zakona, vrše ovlašćena službena lica policijske uprave prema mestu prebivališta lica za koje se vrši bezbednosna provera.

Bezbednosnu proveru iz člana 105. tač. 5) i 6) ovog zakona vrše ovlašćena službena lica organizacione jedinice Direkcije policije nadležne za poslove bezbednosne zaštite i obezbeđenja određenih ličnosti i objekata, odnosno organizacione jedinice Direkcije policije nadležne za poslove zaštite učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica.

Bezbednosnu proveru iz člana 105. tačka 7) ovog zakona vrše ovlašćena službena lica Sektora unutrašnje kontrole, na sopstvenu inicijativu u skladu sa godišnjim planom ili na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice Ministarstva.

Izuzetno, bezbednosnu proveru iz člana 105. tačka 7) vrše ovlašćena službena lica organizacione jedinice nadležne za poslove bezbednosne zaštite.

Bezbednosnu proveru iz člana 106. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrše ovlašćena službena lica organizacione jedinice Ministarstva nadležne za poslove zaštite tajnosti podataka.

Član 108.

Lice za koje se vrši bezbednosna provera daje saglasnost za vršenje bezbednosne provere popunjavanjem i potpisivanjem Upitnika o identifikacionim podacima (u dalјem tekstu: Upitnik).

Saglasnost iz stava 1. ovog člana odnosi se na proveru i obradu podataka koji su u vezi sa pitanjima iz Upitnika.

Izuzetno, saglasnost iz stava 1. ovog člana nije potrebna za vršenje bezbednosne provere iz člana 105. tač. 5) – 7) ovog zakona i iz člana 106. stav 1. tačka 4) kada se upravni postupak vodi po službenoj dužnosti.

Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana odbije da popuni i potpiše Upitnik, smatraće se da je odustalo od postupka zasnivanja radnog odnosa odnosno radnog angažovanja, prijema na osnovnu policijsku obuku, osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku odnosno obavlјanja praktične obuke ili profesionalne prakse, upisa na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja ili ostvarivanja prava po drugom propisu.

U upitnik se unose sledeći podaci:

1)         ime i prezime, kao i prethodna imena i prezimena;

2)         jedinstveni matični broj građana;

3)         datum i mesto rođenja;

4)         državlјanstvo, prethodna državlјanstva i dvojna državlјanstva;

5)         prebivalište i boravište, kao i prethodna prebivališta;

6)         bračni status i porodično stanje lica;

7)         stručna sprema i zanimanje;

8)         podaci o radnom mestu i prethodnim zaposlenjima (posebno o prestancima radnog odnosa zbog povrede radne obaveze u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima ili nepoštovanja radne discipline);

9)         podaci u vezi sa izvršenjem vojne obaveze;

10)       podaci o krivičnom i prekršajnom kažnjavanju i krivičnim i prekršajnim postupcima koji su u toku;

11)       podatak o rešenju o odbacivanju krivične prijave zbog oportuniteta

12)       podaci o disciplinskim postupcima i izrečenim disciplinskim merama;

13)       kontakti sa stranim policijskim organizacijama, stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama, kao i podaci o članstvu ili učešću u aktivnostima organizacija čije su aktivnosti ili cilјevi zabranjeni;

14)       podaci o prethodnim bezbednosnim proverama i podaci o bezbednosnim proverama kojima raspolažu druge službe bezbednosti;

15)       podaci o odgovornosti za povredu propisa koji se odnose na tajnost podataka;

16)       podaci o pravu svojine na stvarima upisanim u javni registar;

17)       medicinski podaci u vezi sa bolestima zavisnosti, odnosno duševnim bolestima;

18)       podaci za kontakt (broj telefona i elektronska adresa);

19)       podaci o licima sa kojima lice živi u zajedničkom domaćinstvu.

Saglasnost za proveru i obradu podataka o licima iz stava 5. tačka 19) ovog člana daju i ta lica.

Ukoliko lice iz stava 5. tačka 19) ovog člana odbije da da saglasnost, primenjuje se stav 4. ovog člana.

Prikuplјeni podaci ne mogu se koristiti u druge svrhe.

Član 109.

U vršenju bezbednosne provere iz člana 105. ovog zakona, bezbednosna smetnja postoji ako:

1) se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2) je lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

3) je licu radni odnos u organu javne vlasti prestao po osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa zbog teške povrede službene dužnosti, odnosno teže povrede radne dužnosti;

4) je lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje sa elementima nasilјa;

5) je licu izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavlјanje poslova državnog službenika.

U vršenju bezbednosne provere iz člana 105. ovog zakona, bezbednosna smetnja može postojati i ako:

1) je lice osuđivano zbog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

2) je za lice doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave u postupku odlaganja krivičnog gonjenja;

3) je lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje u oblasti propisa kojima se uređuje nabavlјanje, držanje i nošenje oružja i municije;

4) lice svojim navikama, ponašanjem ili sklonostima ukazuje da nije dostojno, odnosno neće biti dostojno za rad u Ministarstvu;

5) lice koje se proverava u postupku bezbednosne provere daje neistinite podatke, radi prikrivanja činjenica koje bi predstavlјale bezbednosnu smetnju.

Postojanje bezbednosne smetnje iz stava 2. ovog člana procenjuje rukovodilac organizacione jedinice koja vrši bezbednosnu proveru.

Član 110.

Ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, daje rukovodilac organizacione jedinice koja vrši bezbednosnu proveru.

Ocena sa obrazloženjem dostavlјa se podnosiocu zahteva za vršenje bezbednosne provere, a licu na koje se odnosi, na lični zahtev, daje se na uvid.

Član 111.

Način vršenja vršenja bezbednosne provere, kao i izgled i sadržinu obrasca Upitnika propisuje ministar.

Postupanje sa nađenim stvarima

Član 112.

 Ovlašćeno službeno lice dužno je da o nađenoj stvari koja može ugroziti bezbednost građana, odnosno opasnoj stvari odnosno novcu i dragocenostima (u dalјem tekstu: stvar) sačini izveštaj, a ukoliko je primio stvar od nalazača, nalazaču izda potvrdu o prijemu stvari.

Ministarstvo preduzima mere za čuvanje nađenih stvari i pronalaženje lica koje je stvar izgubilo.

Ako je lice koje je stvar izgubilo poznato ili se naknadno identifikuje, stvar će se vratiti tom licu.

Kad zbog svojstva stvari čuvanje u prostorijama Ministarstva nije moguće ili je povezano sa značajnim teškoćama stvar će se predati na čuvanje i dalјe postupanje nadležnom organu ili uništiti.

Način postupanja sa nađenim stvarima propisuje ministar.

Određivanje boravka u Prihvatilištu za strance

Član 113.

Strancu koji ne ispunjava uslove za ulazak ili boravak u Republici Srbiji, a kojeg nije moguće odmah udalјiti, može se, odrediti boravak pod nadzorom Policije, u objektu određenom za te namene (Prihvatilište za strance), za vreme koje je neophodno za njegovo udalјenje, u skladu sa zakonom.

Prinudno zaustavlјanje, odnosno uklanjanje bespilotnih letelica

Član 114.

Ovlašćeno službeno lice prilikom obavlјanja policijskih poslova može upotrebom odgovorajućih sredstava prinudno zaustaviti, odnosno ukloniti bespilotnu letelicu koja se pojavi u neposrednoj blizini lica ili objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju ili radi sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

Odgovarajućim sredstvima iz stava 1. ovog člana smatraju se elektronska sredstva, oružje i druga za to namenjena sredstva.

Odluku o upotrebi sredstava iz stava 2. ovog člana donosi rukovodilac organizacione jedinice Direkcije policije ili policijski službenik koga on ovlasti.

Upotreba sredstava prinude

Član 115.

Ovlašćeno službeno lice ima pravo i dužnost da nosi i upotreblјava službeno oružje i municiju i druga sredstva prinude, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Vrste službenog oružja i municije i drugih sredstava prinude propisuje Vlada.

Član 116.

Sredstva prinude su:

1) fizička snaga;

2) raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

3) sredstva za vezivanje;

4) sredstva za trenutno vezivanje;

5) službena palica;

6) elektromagnetna sredstva;

7) specijalna vozila;

8) službeni psi;

9) službeni konji;

10) sredstva za zaprečavanje;

11) sredstva za prinudno zaustavlјanje vozila;

12) uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

13) uređaji za emitovanje zvučnih talasa;

14) hemijska sredstva;

15) sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica;

16) sredstva za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva;

17) posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava;

18) vatreno oružje.

Član 117.

Ovlašćeno službeno lice sredstva prinude upotrebiće samo ako se na drugi način ne može izvršiti policijski zadatak i to suzdržano, postupno i srazmerno.

Suzdržanost, postupnost i srazmernost u upotrebi sredstava prinude podrazumeva obazrivu upotrebu sredstava prinude od najblažeg ka najtežem, uz minimum neophodne sile, srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.

Ovlašćeno službeno lice će uvek upotrebiti najblaže sredstvo prinude kojim se može postići zakoniti cilј, srazmerno razlogu upotrebe i na način kojim se policijski zadatak izvršava bez nepotrebnih štetnih posledica.

Ovlašćeno službeno lice će pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice prema kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji moguće i ne dovodi u pitanje izvršenje policijskog zadatka.

Ovlašćeno službeno lice prilikom upotrebe sredstava prinude dužno je da čuva lјudske živote, prouzrokuje što manje povreda i materijalne štete, kao i da osigura da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da o tome bude obavešteno lice koje on odredi.

Ovlašćeno službeno lice pohađa obuku o upotrebi sredstava prinude koju organizuje Ministarstvo.

Upotreba sredstava prinude prema grupi lica

Član 118.

Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila, ili se protivpravno ponaša ili svojim ponašanjem može da izazove nasilјe ili narušavanje javnog reda i mira.

Ako se grupa ne raziđe, mogu da se upotrebe samo sledeća sredstva prinude:

1) fizička snaga;

2) raspršivač sa nadražujućim sredstvom;

3) elektromagnetna sredstva;

4) službena palica;

5) specijalna vozila;

6) službeni psi;

7) službeni konji;

8) uređaji za izbacivanje mlazeva vode;

9) uređaji za emitovanje zvučnih talasa;

10) hemijska sredstva;

11) sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica.

Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika policijske uprave ili ovlašćenog službenog lica koje on ovlasti.

Ovlašćenje iz stava 3. ovog člana, po pravilu se daje pisano, a izuzetno u hitnim slučajevima ovlašćenje se može dati i usmeno.

Ograničenja upotrebe sredstava prinude

Član 119.

Prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, osobama sa invaliditetom i ženama čija je trudnoća vidlјiva ili koje upozore da su trudne sredstva prinude mogu se upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim oružjem, oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život lica.

Izveštavanje, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 120.

O svakoj upotrebi sredstava prinude ovlašćeno službeno lice u pisanom obliku podnosi izveštaj neposrednom rukovodiocu što je pre moguće, a najkasnije u roku od 24 časa od upotrebe sredstava prinude.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o sredstvu prinude i prema kome je upotreblјeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude.

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje rukovodilac organizacione jedinice.

U slučaju kada prilikom ili u vezi sa upotrebom sredstva prinude nastupi smrt lica, neposredno viši rukovodilac rukovodioca iz stava 3. ovog člana obrazuje komisiju radi ocene opravdanosti i pravilnosti njene upotrebe.

Ako je sredstvo prinude upotreblјeno po naređenju rukovodioca organizacione jedinice, opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocenjuje neposredno viši rukovodilac.

U slučaju neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude, rukovodioci iz stava 3. ovog člana preduzimaju zakonom utvrđene mere.

Ako u toku ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude dođu do saznanja i podataka da je ovlašćeno službeno lice učinilo krivično delo, rukovodioci iz stava 3. ovog člana dužni su da postupe u skladu sa članom 192. stav 4. ovog zakona.

Rukovodioci organizacionih jedinica Direkcije policije organizuju kontrolu rada radi obezbeđenja opravdane i pravilne upotrebe sredstava prinude i sprečavanja i suzbijanja prekoračenja ili zloupotrebe ovlašćenja ili druge primene sredstava prinude u svrhe za koje nisu namenjene.

Podaci o broju slučajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju slučajeva neopravdane ili nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, čine sastavni deo izveštaja iz člana 21. ovog zakona i dostupni su javnosti.

Način upotrebe sredstava prinude, način ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe, kontrolu i vođenje evidencija propisuje ministar.

Pravna i druga pomoć u vezi sa upotrebom sredstava prinude

Član 121.

Kad su sredstva prinude upotreblјena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja, isklјučena je odgovornost ovlašćenog službenog lica koje ga je upotrebilo.

Kad se protiv ovlašćenog službenog lica vodi krivični postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1. ovog člana ili preduzimanja drugih mera i radnji u obavlјanju policijskih poslova, Ministarstvo će mu obezbediti besplatnu pravnu i drugu neophodnu pomoć u toku postupka.

Ovlašćenom službenom licu koje je upotrebilo sredstva prinude Ministarstvo je dužno da obezbedi svu potrebnu medicinsku, psihosocijalnu i drugu neophodnu pomoć.

Odredbe o pojedinim sredstvima prinude

Fizička snaga

Član 122.

Ovlašćeno službeno lice može da upotrebi fizičku snagu radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja otpora lica koje narušava javni red i mir, ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom;

3)         sprečavanja samopovređivanja lica;

4)         sprečavanja bekstva lica zatečenog na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja a koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati ili kome treba ograničiti slobodu kretanja, u skladu sa zakonom.

Upotrebom fizičke snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba zahvata borilačkih veština ili njima sličnih postupaka na telu drugog lica kada su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Fizička snaga upotreblјava se u skladu sa pravilima borilačkih veština, a sa upotrebom se prestaje čim se postigne cilј upotrebe.

Raspršivač sa nadražujućim sredstvom

Član 123.

Ovlašćeno službeno lice može da upotrebi raspršivač sa nadražujućim sredstvom radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja aktivnog otpora lica koje narušava javni red i mir, ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom.

Upotrebom raspršivača sa nadražujućim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sprej doza punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blažeg dejstva od suzavca sa nepodnošlјivim mirisom, koji služi za privremeno onesposoblјavanje lica i nakon upotrebe ne ostavlјa trajne posledice po zdravlјe lјudi.

Elektromagnetna sredstva

Član 124.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti elektromagnetna sredstva radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja aktivnog otpora lica koje narušava javni red i mir, ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati ili kome treba privremeno ograničiti slobodu kretanja, u skladu sa zakonom.

Upotrebom elektromagnetnih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba elektrošokera i električne palice, koji emituju elektromagnetni impuls kratkotrajnog dejstva.

Prema licima koja su povređena, obilno krvare, trudnicama, mentalno obolelim osobama i srčanim bolesnicima, elektromagnetna sredstva mogu se upotrebiti izuzetno sa naročitom pažnjom i za najkraće moguće vreme.

Upotreba elektromagnetnih sredstava nije dozvolјena prema licima koja obavlјaju radnju čijim bi naglim prekidanjem bila izazvana opasnost po život i telo tog ili drugog lica.

Službena palica

Član 125.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti službenu palicu radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji obezbeđuje;

2)         savladavanja otpora lica koje narušava javni red i mir, ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati ili kome treba privremeno ograničiti slobodu kretanja, u skladu sa zakonom.

Upotrebom službene palice, u smislu ovog zakona, smatra se zadavanje udaraca ili primena zahvata na telu lica.

Udarci službenom palicom ne smeju se zadati u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim ako su takvi udarci neophodno potrebni radi zaštite života i tela.

Sredstva za vezivanje

Član 126.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti sredstva za vezivanje radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja otpora lica koje narušava javni red i mir, ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom;

3)         sprečavanja samopovređivanja lica;

4)         sprečavanja bekstva lica zatečenog na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja a koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom.

Upotrebom sredstava za vezivanje, u smislu ovog zakona, smatra se vezivanje ruku iza leđa ili ispred tela.

Kada upotrebom sredstava za vezivanje iz stava 2. ovog člana nije postignuta svrha vezivanja mogu se vezati i noge.

Sredstvima za vezivanje smatraju se službene lisice, plastične zatege i druga za to pogodna sredstva.

Ovlašćeno službeno lice upotrebiće sredstva za vezivanje na način da sredstvo za vezivanje ne nanosi nepotrebnu fizičku bol ili povrede vezanom licu.

Sredstva za trenutno vezivanje

Član 127.

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti sredstva za trenutno vezivanje radi:

1)         odbijanja napada od sebe ili drugog lica ili objekta ili prostora koji se obezbeđuje;

2)         savladavanja aktivnog otpora lica koje narušava javni red i mir, ili koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom;

3)         sprečavanja samopovređivanja lica;

4)         sprečavanja bekstva lica zatečenog na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja a koje treba uhapsiti, dovesti, sprovesti, privesti ili zadržati u skladu sa zakonom.

Sredstvima za trenutno vezivanje smatraju se posebno konstruisana sredstva koja usled sile pritiska izbacuju kanap sa metalnim krajevima za vezivanje lica i druga za to pogodna sredstva.

Upotrebom sredstava za trenutno vezivanje, u smislu ovog zakona, smatra se vezivanje ruku uz telo, odnosno vezivanje nogu.

Sredstva za trenutno vezivanje ne smeju biti upotreblјena u predelu glave i vrata.

Ovlašćeno službeno lice upotrebiće sredstva za trenutno vezivanje na način da sredstvo za trenutno vezivanje ne nanosi nepotrebnu fizičku bol ili povrede vezanom licu.

Specijalna vozila

Član 128.

Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavlјanja narušenog javnog reda i mira, radi zaprečavanja prolaska vozila i lica ili uklanjanja prepreka.

Specijalnim vozilima smatraju se vozila sa ugrađenim uređajima za izbacivanje vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugrađene zaprečne ograde, vozila za uklanjanje prepreka i druga specijalna vozila.

Na specijalna vozila mogu se ugraditi uređaji za upotrebu hemijskih sredstava i vatreno oružje kada je to potrebno za njihovu upotrebu.

Službeni pas

Član 129.

Službeni pas može da se upotrebi ako:

1) su ispunjeni uslovi za upotrebu fizičke snage ili službene palice;

2) su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja;

3) je neophodno za uspostavlјanje narušenenog javnog reda i mira.

Upotrebom službenog psa, u smislu ovog zakona, smatra se puštanje psa prema licu i zaprečavanje prolaska lica službenim psom.

Službeni pas može biti upotreblјen sa i bez zaštitne korpe ili na i bez povoca.

U slučajevima iz stava 1. tačka 2) ovog člana službeni pas može da se upotrebi i bez zaštitne korpe, a u slučajevima iz tačke 1) i 3) samo sa zaštitnom korpom.

Službeni konj

Član 130.

Službeni konj može da se upotrebi radi uspostavlјanja narušenog javnog reda i mira, zaprečavanja prolaska, razdvajanja ili potiskivanja lica.

Upotrebom službenog konja, u smislu ovog zakona, smatra se kretanje službenog konja, odnosno službenim konjima prema licima radi njihovog razdvajanja ili potiskivanja, odnosno zaprečavanja prolaska lica službenim konjima.

Sredstva za zaprečavanje

Član 131.

Sredstva za zaprečavanje su sredstva koja se upotreblјavaju za sprečavanje prolaska i usmeravanja kretanja vozila i lica.

Sredstva za zaprečavanje prolaska vozila i lica mogu se upotrebiti za presecanje i podelu prostora prilikom održavanja javnog reda i mira i obezbeđivanja javnih okuplјanja, za blokadu određenog prostora ili objekta, odnosno za ograničenje, zabranu ili usmeravanje kretanja lica na javnim mestima, određenim područjima ili pravcima.

Sredstvima za zaprečavanje prolaska vozila i lica smatraju se zaprečne ograde i druga pogodna sredstva kojima se prolazak vozila i lica može zaprečiti.

Sredstva za prinudno zaustavlјanje vozila

Član 132.

Sredstva za prinudno zaustavlјanje vozila mogu se upotrebiti radi:

1) sprečavanja bekstva lica koje je zatečeno u vršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;

2) sprečavanja bekstva lica koje je uhapšeno ili za koje postoji nalog za njegovo hapšenje;

3) sprečavanja nezakonitog prelaska državne granice vozilom;

4) sprečavanja nedozvolјenog pristupa vozilu do vozila, objekta ili područja u kom se nalazi lice koje ovlašćeno službeno lice bezbednosno štiti i obezbeđuje;

5) sprečavanja bekstva učesnika u saobraćaju koji je učinio teži prekršaj iz oblasti bezbednosti saobraćaja, odnosno teži prekršaj sa elementima nasilјa ili izazvao saobraćajnu nezgodu, a nije postupio po znaku ovlašćenog službenog lica za zaustavlјanje vozila.

Sredstvima za prinudno zaustavlјanje vozila smatraju se uređaji za te namene, kao i bodlјikave trake i druga pogodna sredstva kojima se vozilo u pokretu može prinudno zaustaviti.

Ispred postavlјenih sredstava za prinudno zaustavlјanje vozila na odgovarajućoj udalјenosti u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, postavlјa se propisana saobraćajna signalizacija, ako je to u datoj situaciji moguće.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode

Član 133.

Uređaji za izbacivanje mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica iz člana 118. ovog zakona.

Uređaj za izbacivanje vode može se koristiti tako da izbacuje koncentrisani ili raspršen mlaz vode.

Koncentrisani mlaz vode se prema licima može upotrebiti na udalјenosti koja neće ugroziti njihov život.

Voda koju izbacuju uređaji iz stava 1. ovog člana, mora biti ekološki čista, a izuzetno može sadržati dozvolјene koncentracije neškodlјivih hemijskih sredstava ili rastvora boje radi obeležavanja lica koja narušavaju javni red i mir.

Uređaji za emitovanje zvučnih talasa

Član 134.

Uređaji za emitovanje zvučnih talasa jakog intenziteta mogu se upotrebiti na otvorenom prostoru samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica iz člana 118. ovog zakona.

Uređaji iz stava 1. ovog člana upotreblјavaju se tako da emituju usmerene talase prema licima sa udalјenosti koja neće ugroziti njihov život i zdravlјe.

Hemijska sredstva

Član 135.

Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada i savladavanja otpora koji se ne mogu obezbediti upotrebom fizičke snage i službene palice, radi uspostavlјanja narušenog javnog reda i mira, radi primoravanja lica da napusti zatvoreni prostor, za rešavanje talačkih situacija i u slučajevima kad su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja ili upotrebu posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava utvrđenih ovim zakonom.

Hemijska sredstva, u smislu ovog zakona, su sredstva za raspršivanje hemijskih materija, i to: puške i pištolјi za ispalјivanje hemijskih materija, hemijske ručne bombe, hemijska tromblonska mina, hemijski raspršivači i sl.

Upotrebom hemijskih sredstava, u smislu ovog zakona, smatra se korišćenje suzavaca za kratkotrajnu upotrebu i hemijskih materija blažeg dejstva odnosno posebno namenjene materije sa nepodnošlјivim mirisom, koji po prestanku dejstva ne ostavlјaju posledice za psihofizičko i opšte zdravstveno stanje.

Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini obrazovnih ustanova, ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, prometnih saobraćajnica i eksplozivno-zapalјivih materija preduzimaju se posebne mere zaštite.

Hemijska sredstva se ne upotreblјavaju prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapalјivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život lјudi.

Odluku o upotrebi hemijskih sredstava donosi rukovodilac koji neposredno, u skladu sa planom, rukovodi angažovanim snagama, a u slučaju da ne postoji plan, neophodna je saglasnost direktora policije.

Sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica

Član 136.

Ovlašćeno službeno lice upotrebiće sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica u slučajevima i na način propisan članom 135. ovog zakona.

Pod sredstvom iz stva 1. ovog člana smatraju se naprave koje ispalјuju različite vrste metaka izrađenih od smeše prirodnog i veštačkog kaučuka, gume, kinetičke neprobojne projektile ili projektile punjene bojom, a čija upotreba ne ostavlјa trajne štetne posledice.

Sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica ne smeju se upotrebiti u predelu glave i vrata.

Odluku o upotrebi sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica donosi rukovodilac koji neposredno, u skladu sa planom, rukovodi angažovanim snagama, a u slučaju da ne postoji plan neophodna je saglasnost direktora policije.

Sredstva za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva

Član 137.

Ovlašćeno službeno lice može, u slučajevima kada je to neophodno, upotrebiti sredstva za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva u cilјu hapšenja lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, u slučajevima kada se osnovano očekuje otpor upotrebom vatrenog oružja ili kada je to neophodno za otklanjanje neposredne ili ozbilјne opasnosti za lјude ili imovinu.

Sredstvima za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva smatraju se mehanička, hidraulična i eksplozivna sredstva.

Odluku o upotrebi sredstava iz stava 2. ovog člana donosi rukovodilac organizacione jedinice Direkcije policije ili policijski službenik koga on ovlasti.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava

Član 138.

Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja utvrđeni ovim zakonom, ukoliko je upotreba vatrenog oružja neuspešna ili se ne može postići cilј upotrebe.

Eksplozivna sredstva nije dozvolјeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi.

Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja i eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, na osnovu prethodne saglasnosti ministra.

Vatreno oružje

Član 139.

U obavlјanju policijskih poslova ovlašćeno službeno lice može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad ili napad koji neposredno predstoji a kojim se ugrožava njegov ili život drugog lica.

Protivpravni napad kojim se ugrožava život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica u smislu stava 1. ovog člana smatra se napad vatrenim oružjem, imitacijom vatrenog oružja, opasnim oruđem ili napad drugim predmetom odnosno napad na neki drugi način kojim se može ugroziti život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica.

Napadom vatrenim oružjem na ovlašćeno službeno lice u smislu stava 2. ovog člana smatra se i potezanje vatrenog oružja ili imitacije vatrenog oružja ili pokušaj da se ono potegne.

Potezanjem vatrenog oružja u smislu stava 3. ovog člana smatra se pokret vatrenim oružjem ili imitacijom vatrenog oružja radi njegovog donošenja ili stavlјanja u položaj za upotrebu, a pokušajem potezanja smatra se pokret učinjen prema vatrenom oružju ili imitaciji vatrenog oružja.

Upotreba vatrenog oružja nije dozvolјena kad dovodi u opasnost život drugih lica, osim ako je upotreba vatrenog oružja jedino sredstvo za izvršenje policijskog zadataka iz stava 1. ovog člana.

Naređenje i upozorenje pre upotrebe vatrenog oružja

Član 140.

Pre upotrebe vatrenog oružja ovlašćeno službeno lice dužno je da licu prema kome će upotrebiti vatreno oružje izda naređenje i upozorenje: "Stoj, Policija, pucaću!".

U slučaju da lice ne postupi po naređenju, ovlašćeno službeno lice će ga upozoriti pucnjem u vazduh, ako se time ne ugrožava bezbednost lјudi.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćeno službeno lice upotrebiće vatreno oružje bez izdavanja naređenja i upozorenja, ukoliko bi to dovelo u pitanje odbranu od napada ili otklanjanje opasnosti kojom se ugrožava njegov život ili život drugih lica.

Upotreba vatrenog oružja prema vozilu u pokretu

Član 141.

Ovlašćeno službeno lice ne sme upotrebiti vatreno oružje prema vozilu u pokretu, osim ako se to vozilo koristi sa cilјem ugrožavanja života ili bezbednosti ovlašćenog službenog lica ili drugog lica ili ako se iz tog vozila upotreblјava vatreno oružje sa cilјem ugrožavanja života ili bezbednosti ovlašćenog službenog lica ili drugog lica.

Upotreba vatrenog oružja u gonjenju plovila

Član 142.

Kada je neophodno da zaustavi plovilo koje goni na unutrašnjim vodama, policija može prema tom plovilu da upotrebi vatreno oružje da bi ga zaustavila i onemogućila u bekstvu, zaustavila lica radi sprovođenja i sprovela nadležnom organu samo ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno raspoloživih sredstava.

Upotreba vatrenog oružja prema životinjama

Član 143.

Vatreno oružje može se upotrebiti prema životinjama samo kad od njih preti neposredna opasnost od napada na život i telo lica ili opasnost od ugrožavanja života ili zdravlјa lјudi.

3.7.      Policijske mere i radnje

3.7.1.   Policijske mere

Član 144.

Policijske mere su aktivnosti Policije koje su propisima određene kao takve i koje za cilј imaju sprovođenje zakona, ostvarivanje bezbednosti građana i podršku vladavini prava.

Policijske mere su:

1)         posebne mere za obezbeđenje javnog reda i mira;

2)         mere traganja za licima i predmetima;

3)         mere cilјane potrage;

4)         mere za otklanjanje neposredne opasnosti;

5)         policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja;

6)         pružanje policijske pomoći zdravstvenim radnicima.

Posebne mere za obezbeđivanje javnog reda i mira

Član 145.

Ministar može naredbom da naloži Policiji, radi obezbeđivanja javnog reda i mira ili zaštite zdravlјa i života lјudi da:

1) privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima;

2) privremeno zabrani nastanjivanje na određenom području ili napuštanje određenog područja;

3) naloži evakuaciju – napuštanje određenog područja ili objekta.

Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti oročene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su određene.

Mere traganje za licima i predmetima

Član 146.

Policija, odmah po saznanju, sprovodi mere traganja za licima i predmetima.

Traganje se raspisuje poternicom, policijskom potragom i objavom.

Poternica se raspisuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonom.

Policijska potraga se raspisuje:

1) za licem za koje postoji osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti;

2) za licem za kojim je prekršajni sud izdao opštu naredbu za dovođenje;

3) za predmetima krivičnog dela ili prekršaja i za predmetima za kojima je Policija dužna da traga u skladu sa posebnim propisima;

4) za licem koje može dati potrebna obaveštenja o krivičnom delu ili prekršaju, učiniocu ili predmetima krivičnog dela ili prekršaja.

Objava se raspisuje:

1) za nestalim licem;

2) radi utvrđivanja identiteta lica koje nije u stanju da pruži lične podatke ili radi utvrđivanja identiteta pronađenog nepoznatog leša;

3) za predmetima koji su pronađeni ili nestali;

4) u drugim slučajevima, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je prijavlјen nestanak lica ovlašćena službena lica dužna su da u saradnji sa drugim nadležnim organima, udruženjima, fizičkim i pravnim licima, bez odlaganja preduzmu mere i radnje predviđene ovim i drugim zakonom, u cilјu njegovog pronalaska.

Mere cilјane potrage

Član 147.

Radi hapšenja i dovođenja nadležnom organu lica za koje se osnovano sumnja da je učinilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četiri ili više godina i za kojim je raspisana međunarodna poternica, a u slučaju kad ovlašćena službena lica drugim merama i radnjama to lice ne mogu uhapsiti i dovesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama, mogu se prema tom licu, kao i prema drugim licima za koje postoje osnovi sumnje da pomažu u prikrivanju tog lica preduzeti mere cilјane potrage primenom posebnih dokaznih radnji u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Mere cilјane potrage, na predlog direktora policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno sudija tog suda koji je određen da po ovim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika tog suda (u dalјem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 24 časa od podnošenja predloga.

Predlog i odluka iz stava 2. ovog člana sačinjavaju se u pisanom obliku.

Predlog sadrži podatke i činjenice koje su od značaja za odlučivanje o primeni mera cilјane potrage.

Odobrene mere mogu se primenjivati najduže šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput najduže šest meseci.

U slučaju neprihvatanja predloga, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlašćeni sudija u obrazloženju odluke navodi razloge odbijanja.

Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere cilјane potrage može svojim rešenjem naložiti direktor policije, uz prethodno pribavlјenu usmenu saglasnost za početak primene odgovarajućih mera predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlašćenog sudije.

U ovom slučaju pisani predlog iz stava 3. ovog člana, dostavlјa se u roku od 24 časa od dobijanja usmene saglasnosti.

Odluka o nastavku primene odgovarajućih mera, odnosno o njihovoj obustavi donosi se u roku od 24 časa od podnošenja predloga.

Odluka o obustavi odgovarajućih mera mora biti pisano obrazložena.

Podaci prikuplјeni merama cilјane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Podaci se po okončanju cilјane potrage dostavlјaju predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlašćenom sudiji, koji je dužan da ih uništi i o tome sačini zapisnik.

Način primene mera cilјane potrage propisuje ministar.

Mere za otklanjanje neposredne opasnosti

Član 148.

Ovlašćena službena lica preduzimaju hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za lјude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi, o čemu odmah obaveštavaju te organe.

Ovlašćena službena lica pružaju pomoć organima državne uprave, organima pokrajinske autonomije i lokalne samouprave, pravnim i fizičkim licima u slučaju opšte opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja.

U poslovima iz st. 1. i 2. ovog člana ovlašćena službena lica učestvuju i u vršenju spasilačke funkcije i pružanju prve pomoći lјudima i, s tim u vezi, koriste propisanu opremu i sprovode obuku ovlašćenih službenih lica koji te poslove obavlјaju.

Radi postizanja cilјeva iz st. 1 i 2. ovog člana, ministar može naložiti preduzimanje mera iz st. 1 - 3. ovog člana i drugim zaposlenima u Ministarstvu.

Policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja

Član 149.

Ako se pri izvršenju akta organa javne vlasti ili pravnog ili fizičkog lica sa javnim ovlašćenjima, odnosno ovlašćenog pravnog ili fizičkog lica u postupku izvršenja ili vansudskog namirenja (u dalјem tekstu: izvršenja) osnovano očekuje otpor, Policija će tim organima i licima na njihov pisani zahtev, pružiti pomoć radi omogućavanja bezbednog sprovođenja izvršenja.

Visina takse za pružanje policijske pomoći pravnom ili fizičkom licu iz stava 1. ovog člana odrediće se u skladu sa propisima koji se odnose na usluge koje pruža Ministarstvo.

Prilikom pružanja policijske pomoći ovlašćena službena lica mogu primeniti policijska ovlašćenja propisana zakonom isklјučivo radi zaštite života i imovine, zaštite javnog reda i mira, kao i sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja, odnosno prikuplјanja podataka o tim delima i njihovim učiniocima.

Član 150.

Pomoć u sprovođenju izvršenja Policija pruža na osnovu pisanog zahteva ovlašćenog subjekta iz člana 149. stav 1. ovog zakona koji se podnosi mesno nadležnoj organizacionoj jedinici Direkcije policije, najmanje pet radnih dana pre dana određenog za izvršenje.

U zahtevu za pružanje pomoći moraju biti navedeni razlozi zbog kojih je potrebna pomoć Policije, a uz zahtev se prilaže kopija akta koji treba izvršiti, sa potvrdom izvršnosti, dokaz o pokušaju izvršenja bez pružanja policijske pomoći i dokaz o angažovanju pratećih službi koje su neophodne za izvršenje.

U hitnim slučajevima, zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti i usmeno, uz dostavlјanje pisanog zahteva u roku od 48 časova.

Načelnik policijske uprave, odnosno načelnik policijske stanice odlučuje o angažovanju Policije i o obimu i načinu pružanja pomoći u sprovođenju izvršenja i o tome blagovremeno obaveštava podnosioca zahteva.

Pre početka sprovođenja izvršenja, Policija je dužna da upozori izvršenika ili druga prisutna lica da će upotrebiti sredstva prinude protiv njih ako budu ometala ili sprečavala izvršenje.

Član 151.

Pre otpočinjanja pružanja policijske pomoći, ovlašćeno službeno lice ima pravo da izvrši bezbednosnu procenu pružanja policijske pomoći.

Bezbednosna procena iz stava 1. ovog člana obuhvata i proveru lica na koje se izvršenje odnosi, terenski i kroz bazu podataka i evidencije koje vodi Ministarstvo.

Ovlašćeno službeno lice dužno je privremeno oduzeti oružje i druge predmete pogodne za ugrožavanje bezbednosti pre izvršenja, ako utvrdi da ih lice na koje se izvršenje odnosi ili drugo lice koje je član domaćinstva poseduje.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da vrati predmete iz stava 3. ovog člana najkasnije 48 časova po izvršenju akta, osim nelegalno oružje.

Način pružanja pomoći u izvršenjima propisuje ministar.

Pružanje policijske pomoći zdravstvenim radnicima

Član 152.

Na poziv zdravstvenog radnika ovlašćena službena lica pružiće pomoć zdravstvenim radnicima u savladavanju fizičkog otpora lica sa mentalnim smetnjama, koje usled mentalnih smetnji, ozbilјno i direktno ugrožava sopstveni život, zdravlјe ili bezbednost, odnosno život, zdravlјe ili bezbednost drugog lica, a koje treba smestiti u zdravstvenu ustanovu bez njegovog pristanka, dok lice pruža fizički otpor i dok se ne obezbedi zbrinjavanje i otklanjanje neposredne opasnosti od tog lica.

Na poziv rukovodioca zdravstvene ustanove ili zdravstvenog radnika koga je rukovodilac za to ovlastio, ovlašćena službena lica će bez odlaganja pružiti odgovarajuću pomoć da se otkloni neposredna opasnost od lica sa mentalnim smetnjama koje usled mentalnih smetnji ozbilјno i direktno ugrožava sopstveni život, zdravlјe ili bezbednost, odnosno život, zdravlјe ili bezbednost drugog lica ili može otuđiti, uništiti ili teže oštetiti imovinu ustanove.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, lice kod koga su se stekli osnovi sumnje da će, usled mentalnih smetnji ozbilјno i direktno ugroziti sopstveni život, zdravlјe ili bezbednost, odnosno život, zdravlјe ili bezbednost drugog lica, ovlašćena službena lica mogu u neodložnim slučajevima dovesti u zdravstvenu ustanovu nadležnu prema prebivalištu i boravištu lica, odnosno prema mestu na kome je lice trenutno zatečeno bez prethodnog lekarskog pregleda.

Ako je, saglasno st. 1. i 2. ovog člana, pružena policijska pomoć zdravstvena ustanova dužna je da dostavi pisani zahtev najkasnije u roku od 48 časova od podnošenja usmenog zahteva.

3.7.2.   Policijske radnje

Član 153.

Policijske radnje su aktivnosti ovlašćenih službenih lica propisane ovim ili drugim zakonom, koje se preduzimaju radi obavlјanja policijskih poslova.

            Policijske radnje su:

1)         zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica;

2)         zaštita podataka o identitetu;

3)         nadzor i snimanje na javnim mestima;

4)         poligrafsko ispitivanje;

5)         javno raspisivanje nagrade;

6)         kriminalističko forenzička registracija i uzimanje uzoraka i kriminalističko forenzička veštačenja i analize;

7)         kriminalističko-taktičke radnje;

8)         policijsko pregovaranje.

Zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica

Član 154.

Policija će, ako i dok za to postoje opravdani razlozi, preduzimanjem odgovarajućih mera zaštititi oštećenog i drugo lice koje je dalo ili može dati podatke važne za krivični postupak ili lice koje je sa navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od učinioca krivičnog dela ili drugih lica.

Mere iz stava 1. ovog člana, preduzimaju se na način da se u potpunosti štiti poverlјivost identiteta oštećenog i drugih lica.

Način zaštite lica iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Zaštita podataka o identitetu

Član 155.

Policija štiti podatke čije bi otkrivanje izložilo opasnosti fizički integritet lica.

Pri podnošenju pisanog izveštaja o sadržaju obaveštenja za čije je prikuplјanje Policija ovlašćena u skladu sa zakonom, ovlašćeno službeno lice može uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obaveštenje ako procenjuje da bi otkrivanjem identiteta izložilo lice ozbilјnoj opasnosti po život, zdravlјe, fizički integritet ili bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica, kao i ako se radi o licu koje daje obaveštenja i podatke u postupku u kojima se primenjuju policijska ovlašćenja.

Podaci o identitetu lica koje je dalo obaveštenje smatraju se poverlјivim i njima se rukuje i raspolaže u skladu sa zakonom.

Zaštita podataka o identitetu ne odnosi se na izveštaje koje Policija dostavlјa javnom tužiocu ili sudu u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični ili prekršajni postupak.

Nadzor i snimanje na javnim mestima

Član 156.

Policija upotrebom sistema audio i video-nadzora u cilјu obavlјanja policijskih i drugih poslova vrši nadzor i snimanje lica, objekata, događaja i pojava na javnom mestu.

Sistem audio i video-nadzora može se koristiti i za snimanje postupanja ovlašćenih službenih lica prilikom primene policijskih ovlašćenja u cilјu kontrole zakonitosti postupanja ovlašćenih službenih lica.

Kada policija upotreblјava sistem audio i video-nadzora iz stava 1. ovog člana može obrađivati podatke o ličnosti sa ili bez utvrđivanja identiteta lica.

Policija je dužna da na javnom mestu na kome vrši nadzor i snimanje postavi obaveštenje o upotrebi sistema audio i video-nadzora.

Ukoliko na javnom mestu ne postoji obaveštenje o upotrebi sistema audio i video-nadzora, Policija je dužna da nameru upotrebe sistema audio i video-nadzora javno saopšti.

Policija na javnom mestu ne postavlјa obaveštenje o upotrebi sistema audio i video nadzora niti nameru snimanja javno saopštava u slučaju primene posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Član 157.

Za nadzor i snimanje iz člana 156. ovog zakona, Policija može pristupati sistemu audio i video-nadzora državnih organa i organizacija, organa i organizacija autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, pravnih lica kojima su poverena javna ovlašćenja i drugih pravnih lica i organizacija, tako da vrši samo nadzor javnog mesta ili da, u skladu sa ovlašćenjima, vrši i snimanje.

Subjekti iz stava 1. ovog člana mogu pristupiti sistemu audio i video-nadzora Ministarstva, u skladu sa zakonom.

Član 158.

Ministar bliže uređuje tehničke uslove izgradnje i pristupa Ministarstva sistemu audio i video-nadzora subjekata iz člana 156. ovog zakona i pristupa subjekata iz člana 156. ovog zakona sistemu audio i video-nadzora Ministarstva, kao i način korišćenja sistema audio i video-nadzora Ministarstva i način saopštavanja namere snimanja javnog mesta.

Poligrafsko ispitivanje

Član 159.

Ovlašćeno službeno lice može uz dobrovolјan pristanak lica od kojeg traži obaveštenja da primeni nad njim poligrafsko ispitivanje pošto ga upozna sa radom uređaja i lice za to da pisanu saglasnost.

Maloletnik se može podvrgnuti poligrafskom ispitivanju uz njegov pristanak i uz saglasnost i prisustvo roditelјa, staraoca ili punoletne osobe od poverenja, u skladu sa zakonom.

Ovlašćeno službeno lice će prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja ako lice od kojeg se traže obaveštenja posle davanja pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povlači.

Poligrafskom ispitivanju ne može da se podvrgne:

1) lice koje je pod uticajem alkohola, opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci;

2) lice koje ima ozbilјna srčana obolјenja ili respiratorne smetnje;

3) lice u izrazito stresnom stanju;

4) lice koje je pod dejstvom lekova za smirenje;

5) lice koje pokazuje vidlјive znake duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili druge bolesti koja onemogućava ispitivanje;

6) lice koje oseća intenzivan fizički bol;

7) trudnica i porodilјa;

8) lice koje nije navršilo 14 godina života.

Način i metodologiju primene poligrafskog ispitivanja propisuje ministar.

Javno raspisivanje nagrade

Član 160.

Policija je ovlašćena da javno raspiše nagradu za dato obaveštenje u cilјu:

1) otkrivanja i hapšenja lica koje je učinilo krivično delo sa težom posledicom;

2) pronalaženja nestalog lica;

3) razrešavanja drugih slučajeva kada su takva obaveštenja neophodna u obavlјanju policijskih poslova.

Raspisivanje nagrade može se objaviti u sredstvima javnog obaveštavanja ili na drugi pogodan način.

Lice koje je dalo obaveštenje kojim Policija već raspolaže ili ako se tim obaveštenjem nije postigao cilј raspisivanja nagrade nema pravo na nagradu.

Policijski službenici, drugi zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu, ni članovi njihovih porodica nemaju pravo na nagradu.

Članovima porodice ovlašćenog službenog lica, u smislu ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do četvrtog stepena srodstva, štićenik, usvojenik, hranjenik, drugo lice sa kojim ovlašćeno službeno lice živi u zajedničkom domaćinstvu i lice sa kojim je ovlašćeno službeno lice u duhovnom srodstvu.

Način javnog raspisivanja nagrade i način ostvarivanja prava na nagradu propisuje ministar.

Kriminalističko forenzička registracija, uzimanje uzoraka i kriminalističko forenzička veštačenja i analize

Član 161.

Ovlašćena službena lica nadležne organizacione jedinice Direkcije policije u obavlјanju policijskih poslova ovlašćeni su da vrše kriminalističko forenzičku registraciju, uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, kriminalističko forenzička veštačenja i analize i druge dokazne radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonima i propisima.

Bliži način postupanja u primeni mera i radnji iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Kriminalističko-taktičke radnje

Član 162.

Kriminalističko-taktičke radnje čine potera, zaseda, racija i blokada saobraćajnih i drugih površina.

Kriminalističko-taktičke radnje organizuju se i sprovode po pravilima kriminalističke taktike radi hapšenja učinilaca krivičnih dela, kao i sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

Način primene radnji iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Policijsko pregovaranje

Član 163.

Policija može koristiti policijsko pregovaranje, koje obuhvata primenu posebnih veština, metoda i tehnika komunikacije u cilјu rešavanja krizne situacije na nenasilan način.

Bliži način postupanja policije u primeni radnje iz stava 1. ovog člana, propisuje ministar.

3.7.3.   Pomoćna policija

Član 164.

Ministarstvo može obrazovati pomoćnu policiju za izvršavanje policijskih poslova u slučajevima kada treba nadoknaditi angažovanje velikog broja policijskih službenika za izvršavanje zadataka:

1) visokog bezbednosnog rizika;

2) u prirodnim i drugim nesrećama;

3) obezbeđivanja državne granice;

4) u drugim slučajevima kada je ugrožena unutrašnja bezbednost.

Izuzetno, pomoćna policija može biti angažovana i kada postoji obostrani interes Ministarstva i lokalne samouprave po osnovu posebnih sporazuma.

Na pripadnike pomoćne policije kada su angažovani, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na prava i dužnosti policijskih službenika.

O upotrebi pomoćne policije za izvršavanje policijskih poslova odlučuje ministar, na predlog direktora policije.

Bliže uslove za izbor kandidata, prava i obaveze pripadnika pomoćne policije, obuku, način angažovanja, kao i organizaciju i rad pomoćne policije uređuje Vlada.

4.         Poslovi zaštite i spasavanja

4.1.      Pojam i vrste poslova zaštite i spasavanja

Član 165.

Poslovi zaštite i spasavanja su unutrašnji poslovi koje obavlјaju policijski službenici u cilјu sprovođenja preventivnih i operativnih mera u zaštiti i spasavanju lјudi i imovine od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uz mogućnost primene ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i drugih ovlašćenja u skladu sa posebnim zakonom.

Poslovi zaštite i spasavanja su:

1)         upravlјanje rizikom;

2)         preventivna zaštita od požara i eksplozija;

3)         civilna zaštita;

4)         reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima.

Upravlјanje rizikom

Član 166.

Upravlјanje rizikom je skup mera i aktivnosti koje se sprovode u cilјu smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća kroz koordinaciju rada u oblasti zaštite i spasavanja, prikuplјanje, obradu podataka, ranu najavu, upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje o elementarnim nepogodama i drugim nesrećama radi umanjenja rizika od potencijalnih opasnosti od elementarne nepogode, u skladu sa posebnim zakonom.

Preventivna zaštita od požara i eksplozija

Član 167.

Preventivna zaštita od požara i eksplozija je skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrolu mera i radnji zaštite od požara i eksplozija, za sprečavanje izbijanja i širenja požara, učešće u utvrđivanju uzroka požara, u skladu sa posebnim zakonom.

Civilna zaštita

Član 168.

Civilna zaštita je organizovanje, pripremanje i učešće specijalizovanih jedinica civilne zaštite na zaštiti i spasavanju lјudi i materijalnih dobara i životne sredine od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, procena opasnosti od eksplozivnih ostataka rata, izviđanje, obeležavanje, pronalaženje, iskopavanje, obezbeđenje, identifikacija, uklanjanje, transport, privremeno skladištenje i uništavanje eksplozivnih ostataka rata, u skladu sa posebnim zakonom.

Reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima

Član 169.

Reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima su poslovi rukovođenja i delovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica u akcijama gašenja požara i reagovanja u drugim vanrednim događajima u cilјu zaštite i spasavanja na teritoriji Republike Srbije.

4.2.      Ovlašćenja u poslovima zaštite i spasavanja

Član 170.

U obavlјanju određenih poslova zaštite i spasavanja primenjuju se sledeća ovlašćenja:

1)         izdavanje upozorenja;

2)         izdavanje naređenja;

3)         provera identiteta;

4)         obrada podataka;

5)         ulazak u stan i druge prostorije;

6)         pregled objekata, prostora i dokumentacije;

7)         kontrolisanje lica i saobraćajnih sredstava;

8)         vršenje uviđaja.

Upozorenje

Član 171.

Policijski službenik prilikom vršenja poslova zaštite i spasavanja upozoriće lice koje svojim ponašanjem, vršenjem ili propuštanjem određene radnje može da dovede u opasnost svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine.

Policijski službenik upozoriće lice i na okolnosti koje ugrožavaju njegovu bezbednost, život ili imovinu, kao i na postojanje opšte opasnosti.

Naređenje

Član 172.

Naređenje se može primeniti samo u odnosu na ponašanja, vršenja odnosno propuštanja određene radnje od kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje poslova zaštite i spasavanja.

Provera identiteta lica

Član 173.

Provera identiteta lica vrši se prema licu:

1)         od kojeg preti opasnost od izazivanja požara i eksplozija ili se zatekne na mestu nastanka požara i eksplozija;

2)         koje se zatekne u vozilu u kojima se transportuju eksplozivi za civilnu upotrebu i naoružanje i vojna oprema;

3)         koje se zatekne u vozilu u kojem se prevozi oružje i municija;

4)         koje se nalazi na mestu, objektu i prostoru u kojima se drže eksplozivne materije, zapalјive i gorive tečnosti i zapalјivi gasove;

5)         koje drži i vrši prodaju pirotehničkih sredstava.

Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom.

Obrada podataka

Član 174.

Policijski službenik podatke o ličnosti i druge podatke obrađuje u cilјu obavlјanja poslova zaštite i spasavanja.

Podatke iz stava 1. ovog člana policijski službenik prikuplјa neposredno od lica na koje se podaci odnose i iz službenih evidencija.

Lica iz stava 2. ovog člana su lica koja su učestvovala u vanrednom događaju kao i lica koja se bave prometom i transportom eksplozivnih materija, oružja i municije, kao i transportom naoružanja i vojne opreme.

Policijski službenik iz stava 1. ovog člana čuva, koristi i rukuje podacima u skladu sa zakonom.

Obrada podataka o ličnosti u obavlјanju poslova zaštite i spasavanja smatra se obradom podataka u posebne svrhe.

Ulazak u stan i druge prostorije

Član 175.

Policijski službenik u cilјu zaštite i spasavanja može i bez naredbe suda da uđe u stan i druge prostorije, ako je potrebno radi otklanjanja opasnosti od elementarne nepogode ili druge nesreće za lјude ili imovinu.

Pregled objekta, prostora i dokumentacije

Član 176.

Policijski službenik ovlašćen je da uđe i izvrši pregled objekta, prostora i dokumentacije radi:

1)         kontrole prodaje i držanja pirotehničkih sredstava, eksploziva za civilnu upotrebu, zapalјivih i gorivih tečnosti i zapalјivih gasova;

2)         sprečavanja neovlašćene prodaje pirotehničkih sredstava i eksploziva za civilnu upotrebu;

3)         postupanja u slučaju zaštite od eksplozivnih ostataka rata.

Kontrolisanje lica i saobraćajnih sredstava

Član 177.

Policijski službenik ovlašćen je da izvrši pregled lica i saobraćajnog sredstva u cilјu bezbednog transporta oružja, municije, naoružanja i vojne opreme i eksplozivnih materija.           

Vršenje uviđaja

Član 178.

Policijski službenik ovlašćen je da učestvuje u vršenju uviđaja požara i eksplozija radi utvrđivanja činjenica kojim se rasvetlјava uzrok požara neposrednim opažanjem.

Policijski službenici ovlašćeni su da u toku i nakon izbijanja požara i eksplozija:

1)         izvrše uvid u tehničku dokumentaciju objekta i izveštaj o periodičnom ispitivanju, ispravnosti i funkcionalnosti opreme, uređaja i instalacija;

2)         izvrše pregled oštećenih objekata i prostora u cilјu utvrđivanja centra i uzroka nastanka požara i eksplozija.

Policijski službenik u toku vršenja uviđaja po potrebi primenjuje i druga ovlašćenja utvrđena ovim zakonom ukoliko je potrebno radi otklanjanja opasnosti od ponovnog širenja požara ili sprečavanja nastanka veće štete.

Shodna primena pojedinih odredaba zakona

Član 179.

U obavlјau poslova zaštite i spasaavnja, shodno se primenjuju odredbe čl. 46, 47, 51. i 53. ovog zakona.

III. KONTROLA RADA

1.         Oblici kontrole

Član 180.

Demokratska kontrola rada Ministarstva se ostvaruje spolјašnjom i unutrašnjom kontrolom.

2.         Spolјašnja kontrola

Član 181.

Spolјašnju kontrolu rada Ministarstva vrše:

1) Narodna skupština;

2) Vlada;

3) skupština i izvršni organ pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;

4) pravosudni organi;

5) nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela;

6) građani i javnost.

Narodna skupština

Član 182.

Narodna skupština vrši nadzor nad radom Ministarstva neposredno i preko nadležnog odbora za unutrašnje poslove (u dalјem tekstu: Odbor).

Odbor naročito:

1) razmatra izveštaje o stanju javne bezbednosti u Republici Srbiji;

2) razmatra redovne i vanredne izveštaje o radu Ministarstva;

3) razmatra godišnje izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole;

4) nadzire zakonitost trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad;

5) nadzire zakonitost sprovođenja posebnih dokaznih radnji definisanih u zakonu kojim se uređuje krivični postupak, mere cilјane potrage i testa integriteta;

6) nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu Policije;

7) utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu Ministarstva i o tome donosi zaklјučke;

8) izveštava Narodnu skupštinu o svojim zaklјučcima i predlozima.

Ministar, ili lice koje on ovlasti, podnosi Odboru polugodišnji izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, izveštaj o radu Ministarstva i izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole.

Ministarstvo, po potrebi ili na zahtev Odbora, podnosi Odboru i vanredne izveštaje.

Vlada

Član 183.

Vlada vrši nadzor nad radom Ministarstva, razmatra redovne izveštaje, i po potrebi zahteva dostavlјanje vanrednih izveštaja o radu Ministarstva.

Skupština i izvršni organ pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine

Član 184.

Skupština i izvršni organ pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine:

1) razmatraju izveštaj o stanju bezbednosti na svom području;

2) zauzimaju stavove o prioritetima za bezbednost lјudi i imovine i podnose predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice Ministarstva.

Radi postupanja u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, skupština, odnosno izvršni organ pokrajinske autonomije ili jedinice lokalne samouprave, uklјučujući i gradske opštine, mogu osnovati savetodavna tela.

Pravosudni organi

Član 185.

Pravosudni organi vrše nadzor nad radom Ministarstva u skladu sa zakonom.

Nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela

Član 186.

Nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela vrše nadzor nad radom Ministarstva u skaldu sa zakonom.

Građani i javnost

Član 187.

Građani i javnost kontrolišu rad Ministarstva kroz:

1)         uvid u javno objavlјene periodične izveštaje o radu;

2)         pravo na pristup informacijama od javnog značaja;

3)         pravo na podnošenje pritužbi.

Pravo na podnošenje pritužbi

Član 188.

Svako ima pravo da podnese pritužbu na rad zaposlenog ili radno angažovanog u Ministarstvu, kao i na rad organizacione jedinice Ministarstva ili Ministarstva.

Pritužba se može podneti u roku od 30 dana od saznanja za događaj koje je osnov za podnošenje pritužbe, a najkasnije u roku od godinu dana od navedenog događaja.

Ministarstvo na pritužbu odgovara u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe.

Ministarstvo neće postupati po pritužbi ukoliko podnosilac zloupotreblјava pravo na podnošenje pritužbe, naročito ako je obraćanje nerazumno, često ili kada se ponavlјaju zahtevi iste ili slične sadržine, kao ni po anonimnoj pritužbi.

U postupanju po pritužbi pored predstavnika Ministarstva učestvuju i predstavnici javnosti.

Predstavnike javnosti predlaže ministarstvo nadležno za lјudska i manjinska prava.

Način postupanja po pritužbi propisuje ministar.

3. Unutrašnja kontrola

Sektor unutrašnje kontrole

Član 189.

Unutrašnju kontrolu rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu i organizacionih jedinica Ministarstva vrši organizaciona jedinica nadležna za poslove unutrašnje kontrole (u dalјem tekstu: Sektor unutrašnje kontrole).

Sektorom unutrašnje kontrole rukovodi načelnik Sektora unutrašnje kontrole.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole za svoj rad odgovara ministru, koji obezbeđuje uslove za nezavisnu unutrašnju kontrolu.

Prilikom preduzimanja radnji propisanih zakonom kojim se uređuje krivični postupak, Sektor unutrašnje kontrole postupa po nalozima nadležnog javnog tužioca i sudije za prethodni postupak.

Član 190.

U obavlјanju poslova unutrašnje kontrole policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole obavlјaju policijske i druge unutrašnje poslove i primenjuju policijska ovlašćenja, mere i radnje, prikuplјaju dokaze i utvrđuju činjenično stanje i primenjuju druge mere u skladu sa zakonom.

Načini vršenja unutrašnje kontrole

Član 191.

Sektor unutrašnje kontrole vrši preventivnu i operativnu kontrolu rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu i organizacionih jedinica Ministarstva.

Preventivnu kontrolu Sektor unutrašnje kontrole vrši u cilјu sprečavanja korupcije i drugih nezakonitih radnji zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu.

 U vršenju preventivne kontrole, Sektor unutrašnje kontrole, između ostalog, sprovodi test integriteta, kontroliše imovno stanje zaposlenih u Ministarstvu i sprovodi analizu rizika od korupcije.

Operativnu kontrolu Sektor unutrašnje kontrole vrši u cilјu suzbijanja korupcije, odnosno otkrivanja i rasvetlјavanja krivičnih dela koje su učinili zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu sa elementima korupcije i drugih oblika koruptivnog ponašanja, kao i drugih krivičnih dela izvršenih na radu ili u vezi sa radom.

Način vršenja unutrašnje kontrole propisuje ministar.

Postupanje Sektora unutrašnje kontrole

Član 192.

Sektor unutrašnje kontrole postupa po sopstvenoj inicijativi, na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikuplјenih obaveštenja i drugih saznanja, obraćanja zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu, građana i pravnih lica, u slučajevima koji nisu predviđeni odredbama propisa kojima je uređen pritužbeni postupak ili odredbama drugih zakona.

Sektor unutrašnje kontrole neće postupati ukoliko podnosilac zloupotreblјava pravo na obraćanje, naročito ako je obraćanje nerazumno, često ili kada se ponavlјaju zahtevi iste ili slične sadržine.

U slučaju kada se radom Sektora unutrašnje kontrole ili na drugi način dođe do saznanja o izvršenom krivičnom delu zlostavlјanje i mučenje od strane zaposlenog ili radno angažovanog u Ministarstvu o tome se pored ministra i javnog tužioca obaveštava i Zaštitnik građana.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu koji tokom svog rada dođu do saznanja da je zaposleni ili radno angažovani u Ministarstvu učinio krivično delo na radu ili u vezi sa radom, dužni su da preduzmu zakonom propisane mere i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa, obaveste nadležnog javnog tužioca i Sektor unutrašnje kontrole, koji dalјe postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog obraćanja Sektoru unutrašnje kontrole, osim u slučajevima lažnog prijavlјivanja i ukoliko zloupotreblјavaju pravo na obraćanje, naročito ako je obraćanje nerazumno, često ili kada se ponavlјaju zahtevi iste ili slične sadržine.

Obaveze i ovlašćenja u vršenju unutrašnje kontrole

Član 193.

Zaposleni i radno angažovani u Ministarstvu dužni su da policijskim službenicima Sektora unutrašnje kontrole omoguće da izvrše kontrolu i da im u tome pruže potrebnu stručnu i tehničku pomoć, kojom Sektor unutrašnje kontrole ne raspolaže.

U vršenju kontrole, pored policijskih ovlašćenja, mera i radnji propisanih zakonom, policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole imaju pravo i dužnost da:

1) obave razgovor sa zaposlenima i radno angažovanima u Ministarstvu, oštećenim licima i svedocima;

2) izvrše uvid u podatke o predmetu, spise predmeta i drugu službenu dokumentaciju, i da po potrebi preuzmu kopije navedenih akata;

3) izvrše uvid u evidencije koje se vode u Ministarstvu;

4) od zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu zahtevaju dostavlјanje drugih podataka i informacija koji su potrebni za vršenje unutrašnje kontrole;

5) izvrše pregled prostorija i sredstava;

6) zahtevaju ateste i tehničke i druge podatke o tehničkim sredstvima koja se koriste u radu i zahtevaju dokaze o osposoblјenosti zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu za upotrebu tehničkih i drugih sredstava;

7) nalože preduzimanje hitnih i neophodnih mera i radnji ukoliko bi njihovim odlaganjem došlo do povrede lјudskih i manjinskih prava i sloboda prilikom primene policijskih ovlašćenja ili prilikom obavlјanja unutrašnjih poslova;

8) nalože pokretanje disciplinskog postupka;

9) nalože procenu opravdanosti nastavka radnog angažovanja;

10) daju preporuku za unapređenje rada Ministarstva.

O primeni ovlašćenja iz stava 2. ovog člana policijski službenik Sektora unutrašnje kontrole obavezno sačinjava službenu belešku ili drugi pisani akt.

Član 194.

U vršenju kontrole policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole ne mogu uticati na rad Policije ili na drugi način ometati rad ili ugroziti poverlјivost policijske akcije.

Opravdanost ugroženosti poverlјivosti policijske akcije obrazlaže se nadležnom javnom tužiocu koji donosi konačnu odluku.

 Zaposleni i radno angažovani može do odluke nadležnog javnog tužioca, privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i sredstava i dostavlјanje određenih podataka i informacija policijskom službeniku Sektora unutrašnje kontrole ako bi to onemogućilo ili bitno otežalo primenu policijskih ovlašćenja ili ugrozilo život i zdravlјe lica.

Zaposleni i radno angažovani u slučaju odbijanja naloga Sektora unutrašnje kontrole iz razloga navedenih u stavu 3. ovog člana, dužan je da bez odlaganja sačini izveštaj i isti dostavi ministru, kao i nadležnom javnom tužiocu.

Preventivna kontrola organizacionih jedinica

Član 195.

Sektor unutrašnje kontrole vrši preventivnu kontrolu organizacionih jedinica u Ministarstvu.

Izveštaj o rezultatima kontrole, naloženim merama i primerima dobre prakse načelnik Sektora unutrašnje kontrole dostavlјa ministru, rukovodiocu strateškog nivoa kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva, kao i nadležnom rukovodiocu kontrolisane organizacione jedinice, kome nalaže otklanjanje nezakonitosti i realizaciju mera odgovornosti u skladu sa zakonom i drugim propisima donetim na osnovu zakona.

Nadležni rukovodilac u kontrolisanoj organizacionoj jedinici Ministarstva je odgovoran za realizaciju naloženih mera i za povratno informisanje Sektora unutrašnje kontrole.

Test integriteta

Član 196.

Test integriteta predstavlјa kontrolu reakcije i postupanja zaposlenog i radno angažovanog u Ministarstvu u simuliranoj situaciji, koja je identična njegovim radnim aktivnostima, bez obaveze prethodnog obaveštavanja organizacione jedinice u kojoj je testirani zaposlen ili radno angažovan.

Test integriteta se sprovodi u svrhu jačanja profesionalnog integriteta zaposlenih i radno angažovanih i preventivnog delovanja i služi kao indikator za pokretanje predistražnog postupka, procenu i analizu rizika od korupcije, otkrivanje povreda službene dužnosti, promenu metodologije rada i procedura prilikom neposrednog postupanja zaposlenih i radno angažovanih kao i utvrđivanja vrste i potrebe za obukama zaposlenih i radno angažovanih.

Postupak sprovođenja Testa integriteta obuhvata inicijativu za pokretanje, odluku i plan za sprovođenje Testa integriteta.

Postupci policijskih službenika Sektora unutrašnje kontrole koji sprovode test integriteta, a koji imaju elemente protivpravnosti ili povrede službene dužnosti neće se smatrati kao takvi, ukoliko je njihovo preduzimanje neophodno da bi se ostvarila svrha sprovođenja testa integriteta i ukoliko su u skladu sa planom.

Prilikom sprovođenja Testa integriteta poštuju se načela zakonitosti, lјudska i manjinska prava i slobode, profesionalni integritet i dostojanstvo testiranog.

Zabranjeno je podstrekavanje testiranih na izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili povredu službene dužnosti.

Aktivnosti preduzete prilikom sprovođenja Testa integriteta ne spadaju u posebne dokazne radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku.

Sprovođenje Testa integriteta može se video i audio dokumentovati, a tokom njegovog sprovođenja mogu se koristiti legendirana sredstva i dokumenta, u skladu sa zakonom.

Rezultat Testa integriteta može biti pozitivan ili negativan.

Test integriteta ima negativan rezultat ukoliko testirani nije pokazao svoj profesionalni integritet.

Negativan rezultat testa intergiteta predstavlјa težu povredu dužnosti iz radnog odnosa državnog službenika.

Negativan rezultat testa integriteta osnov je za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa zakonom, odnosno za procenu opravdanosti nastavka radnog angažovanja.

Kontrola prijave i promene imovnog stanja zaposlenog

Član 197.

Sektor unutrašnje kontrole vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca i zaposlenih na visokorizičnim radnim mestima u Ministarstvu utvrđenih analizom rizika od korupcije, vrši kontrolu tačnosti, blagovremenosti i potpunosti podataka prijavlјenih u imovinskom kartonu kao i kontrolu prijave promene imovnog stanja, izuzev za zaposlene u Ministarstvu koji imaju obavezu prijave imovnog stanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje korupcije i drugim zakonima.

Rukovodioci i zaposleni iz stava 1. ovog člana dužni su da prijave imovno stanje najkasnije u roku od 30 dana od dana raspoređivanja ili premeštaja na rukovodeće ili visokorizično radno mesto, što se evidentira u ličnom imovinskom kartonu koji je deponovan u Sektoru unutrašnje kontrole.

Ukoliko je došlo do bitne promene imovnog stanja, rukovodioci i zaposleni iz stava 1. ovog člana dužna su da to prijave Sektoru unutrašnje kontrole sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.

Bitna promena imovnog stanja u smislu ovog člana predstavlјa uvećanje ili umanjenje imovine i prihoda u odnosu na prethodnu prijavu imovnog stanja, koja prelazi vrednost godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Lični imovinski karton sadrži lične podatke i podatke o imovini i prihodima zaposlenog iz stava 1. ovog člana i lica sa kojima živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Sektor unutrašnje kontrole vrši redovnu i vanrednu kontrolu prijave i promene imovnog stanja.

Način kontrole prijave i promene imovnog stanja i obrazac imovinskog kartona propisuje ministar.

Sprovođenje analize rizika od korupcije

Član 198.

Analiza rizika od korupcije u Ministarstvu predviđa identifikaciju i procenu rizika, izradu plana preventivnih mera, kao i kontrolu primene preventivnih mera u cilјu sprečavanja, ublažavanja ili otklanjanja verovatnoće pojave korupcije ili posledica korupcije u Ministarstvu.

Sektor unutrašnje kontrole u saradnji sa Agencijom za sprečavanje korupcije vrši analizu rizika od korupcije u svim organizacionim jedinicama Ministarstva.

Sektor unutrašnje kontrole dostavlјa izveštaj o sprovedenoj analizi rizika od korupcije sa predlogom preventivnih mera rukovodiocu organizacione jedinice u kojoj je sprovedena analiza rizika od korupcije.

Rukovodilac iz stava 3. ovog člana, dužan je da Sektoru unutrašnje kontrole dostavi izveštaj o primeni preventivnih mera u roku od šest meseci od dana dostavlјanja izveštaja iz stava 3. ovog člana.

Nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole

Član 199.

Sektor unutrašnje kontrole je nezavisan u obavlјanju poslova unutrašnje kontrole.

Sektor unutrašnje kontrole ostvaruje saradnju sa drugim državnim organima, predstavnicima javnosti i građanima, nezavisno od drugih organizacionih jedinica Ministarstva, o čemu izveštava ministra.

Međunarodna operativna saradnja Sektora unutrašnje kontrole je nezavisna od drugih organizacionih jedinica Ministarstva, a odobrava je ministar.

Izveštavanje

Član 200.

Načelnik Sektora unutrašnje kontrole redovno i po zahtevu podnosi ministru izveštaje o radu Sektora unutrašnje kontrole.

O svim aktivnostima Sektora unutrašnje kontrole u okviru međunarodne operativne saradnje, načelnik Sektora unutrašnje kontrole izveštava ministra.

O merama i radnjama preduzetim na osnovu zakona kojim se uređuje krivični postupak, Sektor unutrašnje kontrole izveštava nadležnog javnog tužioca i sudiju za prethodni postupak, u skladu sa zakonom.

Sektor unutrašnje kontrole u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine, javno objavlјuje izveštaj o radu za prethodnu godinu sa osnovnim statističkim podacima o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima.

Kontrola rada Sektora unutrašnje kontrole

Član 201.

Sektor unutrašnje kontrole je pod spolјašnjom kontrolom, koju sprovode tela iz člana 181. stav 1. tač. 1), 2), 4), 5) i 6) ovog zakona.

Ministar kontroliše rad svih zaposlenih u Sektoru unutrašnje kontrole, za šta se rešenjem može obrazovati posebna komisija.

IV. FINANSIRANјE

Sredstva za rad

Član 202.

Sredstva za rad Ministarstva obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Ministarstvo može pružati usluge u vezi sa svojim delokrugom, u skladu sa zakonom.

Pripadnost prihoda ostvarenih pružanjem usluga iz stava 2. ovog člana, određuje se zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike Srbije.

Vrste usluga iz stava 2. ovog člana i visinu takse za pružanje tih usluga propisuje Vlada.

Član 203.

Državni organi, organi pokrajinske autonomije, organi jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća, pravna i fizička lica, mogu svojim sredstvima učestvovati u pobolјšanju uslova rada organizacionih jedinica Ministarstva, odnosno u saradnji sa Ministarstvom mogu učestvovati u finansiranju aktivnosti u cilјu unapređenja bezbednosti u zajednici i u realizaciji pojedinih aktivnosti od značaja za bezbednost lјudi i imovine na određenom području.

Sredstva Ministarstva

Član 204.

Ministarstvo u obavlјanju poslova iz svoje nadležnosti koristi sredstva u javnoj svojini.

Deo sredstava koja koristi Ministarstvo čine nepokretne i pokretne stvari za posebne namene.

Nepokretne i pokretne stvari za posebne namene imaju poverlјivi karakter.

Član 205.

Nepokretnim stvarima za posebne namene smatraju se nepokretnosti koje koriste organizacione jedinice Ministarstva za potrebe poslova bezbednosti i to:

1)         objekti (službene zgrade i delovi službenih zgrada, objekti za smeštaj i obuku, službeni stanovi, poslovne prostorije, pomoćni objekti, magacini, skladišta, garaže, privremeni, montažni objekti i sl.);

2)         zemlјište (građevinsko, polјoprivredno, šumsko, izgrađeno, neizgrađeno i sl.).

Član 206.

Ministar, na predlog direktora policije, utvrđuje objekte i područje objekata koje upotreblјava Policija i propisuje mere za njihovo obezbeđivanje.

Područje objekta iz stava 1. ovog člana je zemlјište oko objekta Policije koje je kao takvo potrebno za upotrebu samog objekta ili koje je od posebnog značaja za obavlјanje policijskih poslova.

Član 207.

Pokretnim stvarima za posebne namene smatraju se pokretne stvari koje koriste organizacione jedinice Ministarstva za potrebe poslova bezbednosti, i to:

1)         oružje, ubojna sredstva, municija, oprema i delovi za oružje i sl.;

2)         oprema (balistička, tehnička, informatička i sl.);

3)         uniforma, odeća, odećna oprema, obuća i sl.;

4)         prevozna sredstva (službeni automobili, patrolna vozila, terenska vozila, borbena vozila, teretna vozila, autobusi, vatrogasna vozila, vazduhoplovi, brodovi, čamci i sl.);

5)         bespilotne letelice;

6)         sredstva prinude;

7)         službene legitimacije i sl;

8)         službene životinje.

Službene životinje

Član 208.

Ministarstvo u obavlјanju poslova iz svoje nadležnosti koristi službene životinje i to:

1)         pse;

2)         konje;

3)         druge životinje.

Način korišćenja službenih životinja propisuje ministar.

Član 209.

Nabavke nepokretnih i pokretnih stvari za posebne namene, kao i nabavke dobara, usluga i radova za potrebe i u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima za posebne namene imaju poverlјiv karakter u funkciji obavlјanja poslova iz nadležnosti Ministarstva i zaštite bezbednosnih interesa, odnosno zaštite podataka koji su zakonom, drugim propisima ili odlukom nadležnog organa određeni i označeni određenim stepenom tajnosti.

Član 210.

Vlada bliže uređuje vrste nepokretnih i pokretnih stvari za posebne namene koje koristi Ministarstvo.

Sredstva za posebne operativne potrebe

Član 211.

Za nadoknadu troškova operativnog postupanja ovlašćenih službenih lica i za isplatu troškova i nagrada licima za postupanje i učestvovanje u primeni mera koje su odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim se uređuje krivični postupak, kao i za plaćanje korisnih informacija u vezi sa krivičnim delima i njihovim učiniocima, kao i za troškove sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku, u okviru budžeta, prema finansijskom planu Ministarstva, određuju se finansijska sredstva za posebne operativne potrebe Direkcije policije i Sektora unutrašnje kontrole.

Podaci o isplatama sredstava iz stava 1. ovog člana vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa zakonom.

Način korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Na sredstva iz stava 1. ovog člana ne plaćaju se doprinosi, niti druga davanja određena propisima.

Fond za solidarnu pomoć

Član 212.

Ministarstvo osniva Fond za solidarnu pomoć (u dalјem tekstu: Fond) u cilјu pružanja pomoći zaposlenima u Ministarstvu i članovima njihovih užih porodica.

Sredstva Fonda obezbeđuju se iz sredstava budžeta na razdelu Ministarstva na aproprijacijama namenski opredelјenim za pružanje pomoći korisnicima Fonda u tekućoj godini, donacija pravnih i fizičkih lica, dobrovolјnih priloga zaposlenih u Ministarstvu i drugih bespovratno datih sredstava u skladu sa zakonom.

Sredstva Fonda se dodelјuju u vidu solidarne pomoći i to kao fiksni novčani iznos ili novčani iznos koji odgovara stvarnom trošku, u skladu sa raspoloživim sredstvima, opredelјenih budžetom na godišnjem nivou za tekuću godinu, uvećano za evidentirani iznos donacija i drugih sredstava.

 Aktom ministra obrazuje se Komisija, koju čine predstavnici Ministarstva i reprezentativnih sindikata, koja odlučuje o pojedinačnim zahtevima korisnika Fonda.

Nadležnost i postupak koji sprovodi Komisija, uslovi, merila i visina solidarne pomoći bliže se uređuju pravilnikom koji donosi ministar uz saglasnost Vlade.

Član 213.

Sredstva Fonda dodelјuju se:

1) zaposlenom za rođenje odnosno usvojenje deteta;

2) zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;

3) članu uže porodice zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog;

4) zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti;

5) za slučaj lečenja od posledica povrede ili ranjavanja zaposlenog kome je radni odnos u Ministarstvu prestao kao posledica povrede ili ranjavanja prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova;

6) zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti člana uže porodice;

7) zaposlenom za zdravstvenu rehabilitaciju, nabavku medicinsko-tehničkih pomagala i nabavku lekova;

8) zaposlenom za nabavku medicinsko-tehničkih pomagala i nabavku lekova za člana uže porodice;

9) zaposlenom za slučaj invaliditeta;

10) zaposlenom za posebne slučajeve ugroženosti usled elementarnih nepogoda i drugih nesreća;

11) za stipendiranje dece zaposlenog poginulog prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova, kao i dece zaposlenog kome je radni odnos u Ministarstvu prestao kao posledica povrede ili ranjavanja prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova i to za: redovno školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života, nabavku udžbenika i školskog pribora u toku osnovnog i srednjeg obrazovanja i za boravak deteta u predškolskoj ustanovi;

12) članu uže porodice zaposlenog poginulog prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova ukoliko nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad i to za: zakupninu na ime stanarine, ukoliko nema rešeno stambeno pitanje ili za otplatu duga po stambenom kreditu i za izdržavanje.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačke 2), 3), 6) i 8) ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni partner, deca, roditelј, rođena braća i sestre,usvojilac, usvojenik i štićenik.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 12) ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni partner, deca, kao i roditelј, usvojilac, usvojenik, štićenik, pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu.

V. LjUDSKI RESURSI

1.         Planiranje kadrova i kadrovski plan

Član 214.

Planiranje kadrova podrazumeva usaglašavanje kadrovske strukture zaposlenih sa potrebama Ministarstva, kroz pripremu, donošenje i realizaciju kadrovskog plana.    

Kadrovski plan sadrži:

1)         broj zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno, određeno vreme i broj pripravnika;

2)         broj lica čiji je prijem planiran u radni odnos na neodređeno vreme, određeno vreme zbog povećanog obima posla i u svojstvu pripravnika, u godini za koju se kadrovski plan donosi;

3)         broj zaposlenih kojima će prestati radni odnos u godini za koju se kadrovski plan donosi.

Član 215.

Kadrovski plan donosi se u roku od 30 dana od dana donošenja zakona o budžetu, u skladu sa sredstvima koja su obezbeđena u budžetu Republike Srbije.

 Kadrovski plan donosi ministar, u skladu sa zakonom.

 Način i metodologiju donošenja kadrovskog plana propisuje ministar.

2.         Kategorije zaposlenih

Član 216.

Zaposleni u Ministarstvu su policijski službenici, državni službenici i nameštenici.

Član 217.

Policijski službenici su:

1)         zaposleni koji u statusu ovlašćenih službenih lica obavlјaju policijske i druge unutrašnje poslove i primenjuju policijska ovlašćenja i mere i radnje (ovlašćena službena lica);

2)         zaposleni koji u statusu ovlašćenih službenih lica obavlјaju određene poslove zaštite i spasavanja i primenjuju pojedina policijska ovlašćenja (ovlašćena službena lica u zaštiti i spasavanju);

3) zaposleni koji u statusu lica na posebnim dužnostima obavlјaju poslove zaštite i spasavanja, odnosno druge unutrašnje poslove (lica na posebnim dužnostima).

Policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica iz stava 1. tačka 1) ovog člana moraju imati najmanje završenu policijsku obuku osnovnog nivoa.

Član 218.

Državni službenici su zaposleni, koji u tom svojstvu, obavlјaju ostale poslove iz delokruga Ministarstva i sa njima povezane opšte, pravne, informatičke, materijalno-finansijske, računovodstvene i administrativne poslove.

Član 219.

Nameštenici su zasposleni, koji, u tom svojstvu, obavlјaju prateće pomoćno-tehničke poslove.

Izjava o dužnostima i pravima i polaganje zakletve

Član 220.

Policijski službenik dužan je prilikom prijema u radni odnos da prihvati i potpiše izjavu o dužnostima i pravima policijskih službenika.

Na Dan Ministarstva, policijski službenici primlјeni u radni odnos na neodređeno vreme polažu zakletvu koja glasi:

"Zaklinjem se da ću se dosledno pridržavati Ustava i zakona u obavlјanju unutrašnjih poslova i da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju bezbednosti, zaštiti lјudskih i manjinskih prava i sloboda i savesno i odgovorno služiti građanima Republike Srbije".

Način polaganja zakletve policijskih službenika propisuje ministar.

Službena legitimacija

Član 221.

Ovlašćenom službenom licu izdaje se službena legitimacija sa službenom značkom, koja služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva ovlašćenog službenog lica prilikom obavlјanja policijskih i drugih poslova i primene policijskih ovlapćenja, mera i radnji.

Policijskom službeniku na posebnim dužnostima izdaje se službena legitimacija koja služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva policijskog službenika prilikom obavlјanja poslova zaštite i spasavanja i drugih unutrašnjih poslova.

Službena legitimacija iz stava 1. i 2. ovog člana može da se koristi i za: pristup i korišćenje informacionog sistema Ministarstva, digitalno potpisivanje dokumenata, kao šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, šifrovanje službenih dokumenata, fizički pristup objektima i oblastima kada je potreban veći nivo zaštite i kada je potrebna identifikacija, kao i u ostale svrhe propisane zakonom.

Državnom službeniku, odnosno namešteniku se izdaje službena legitimacija koja služi isklјučivo za identifikaciju i dokazivanje svojstva državnog službenika, odnosno nameštenika u Ministarstvu.

Izgled i sadržaj službene legitimacije iz st. 1, 2, 4. i 5. ovog člana propisuje Vlada.

Član 222.

Zabranjeno je posedovanje, odnosno korišćenje službene legitimacije sa službenom značkom, odnosno službene legitimacije od strane lica koja nisu policijski službenici, odnosno državni službenici, odnosno nameštenici Ministarstva.

Zabranjeno je zahtevanje izrade, izrada, stavlјanje u promet, posedovanje, odnosno korišćenje značke ili drugog obeležja, odnosno oznake od strane fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica, koje sadrže elemente vizuelnog identiteta službene značke ili službene legitimacije policijskih službenika, odnosno službene legitimacije državnih službenika, odnosno nameštenika Ministarstva.

Uniforma i oznake na uniformi

Član 223.

Uniformu sa propisanim oznakama i opremom, zadužuju i nose policijski službenici kod kojih obavlјanje unutrašnjih poslova zahteva nošenje uniforme.

Uniformu, po pravilu, ne zadužuje ovlašćeno službeno lice koje policijske poslove obavlјa u građanskom odelu, osim svečane uniforme.

Ministarstvo može pojedinim kategorijama ovlašćenih službenih lica iz stava 2. ovog člana, obezbediti građansko odelo.

Svečanu uniformu na propisan način, mogu na državnim priredbama i svečanostima, stručnim i skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih policijskih službenika da nose i penzionisani policijski službenici.

Uniformu iz stava 1. ovog člana zadužuju i nose polaznici osnovne policijske obuke i osnovne vatrogasno-spasilačke obuke, studenti visokoškolske ustanove osnovane za potrebe policijskog obrazovanja i pripravnici za policijske službenike koji unutrašnje poslove obavlјaju u uniformi.

Vrste, delove i izgled uniforme, oznake na uniformi i opremu za uniformu, kao i način nošenja uniforme propisuje Vlada.

Kategorije ovlašćenih službenih lica iz stava 3. utvrđuje ministar.

3.         Činovi i zvanja

3.1.      Činovi policijskih službenika u statusu ovlašćenih službenih lica i policijskih službenika pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica u statusu lica na posebnim dužnostima

Član 224.

Ovlašćena službena lica i pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica imaju sledeće činove:

1)         sa srednjim obrazovanjem – mlađi vodnik, mlađi vodnik I klase, vodnik, vodnik I klase, stariji vodnik i stariji vodnik I klase;

2)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine – mlađi zastavnik, mlađi zastavnik I klase, zastavnik, zastavnik I klase, stariji zastavnik i potporučnik;

3)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu – poručnik, kapetan, major, potpukovnik, pukovnik, general-major, general-potpukovnik i general-pukovnik.

3.2.      Zvanja policijskih službenika u statusu lica na posebnim dužnostima

Član 225.

Lica na posebnim dužnostima imaju sledeća zvanja:

1)         sa srednjim obrazovanjem – mlađi referent, mlađi referent I klase, referent, referent I klase, viši referent i samostalni referent;

2)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine – mlađi saradnik, mlađi saradnik I klase, saradnik, saradnik I klase, viši saradnik i samostalni saradnik;

3)         sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu – mlađi savetnik, savetnik, viši savetnik, samostalni savetnik i glavni savetnik.

4.         Vrste radnih mesta policijskih službenika

Član 226.

Radna mesta policijskih službenika dele se na rukovodeća i izvršilačka radna mesta.

Rukovodeća radna mesta

Član 227.

Rukovodeća radna mesta policijskih službenika podrazumevaju poslove rukovođenja i komandovanja, koja obuhvataju: planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu, ocenjivanje, analiziranje, vrednovanje rada i informisanje, kao i druge poslove od značaja za rukovođenje i komandovanje na zahtevanom nivou kompetencija.

Radna mesta iz stava 1. ovog člana razvrstavaju se u četiri kategorije u zavisnosti od složenosti poslova, obrazovanja, čina/zvanja, stepena odgovornosti i ovlašćenja za donošenje odluka, kao i samostalnosti u radu, i to na rukovodeća radna mesta:

1) strateškog nivoa;

2) visokog nivoa;

3) srednjeg nivoa;

4) operativnog nivoa.

Merila za razvrstavanje radnih mesta iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.

Izvršilačka radna mesta

Član 228.

Izvršilačka radna mesta su radna mesta koja na osnovu utvrđenih merila nisu razvrstana u rukovodeća.

5.         Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 229.

Radni odnos u Ministarstvu može da zasnuje lice koje ispunjava sledeće uslove:

1)         da je punoletno;

2)         da je državlјanin Republike Srbije;

3)         da najmanje godinu dana neprekidno pre početka postupka za zasnivanje radnog odnosa ima prijavlјeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;

4)         da ne postoje bezbednosne smetnje iz člana 109. ovog zakona;

5)         da ispunjava uslove radnog mesta propisane aktom iz člana 22. stav 3. i 31. stav 2. ovog zakona;

6)         da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti;

7)         da nije osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

8)         da mu nije izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najamnje šest meseci bez obzira na period proveravanja za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavlјanje poslova državnog službenika;

9)         da mu radni odnos u Ministarstvu nije prestao nečasno;

10)       da mu nije prestao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa u organu javne vlasti.

Aktom iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 2. ovog zakona može se, za pojedina radna mesta, kao uslov utvrditi isklјučivo državlјanstvo Republike Srbije.

6.         Trajanje radnog odnosa

Član 230.

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se, po pravilu, na neodređeno vreme.

            Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:

1)         zbog zamene odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

2)         zbog privremenog povećanja obima posla, najduže na šest meseci;

3)         zbog obuke pripravnika, dok traje pripravnički staž;

4)         zbog specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.

Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, osim pripravniku nakon položenog stručnog ispita i zaposlenom koji je zasnovao radni odnos zbog specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.

7.         Način popunjavanja radnih mesta

Član 231.

Radna mesta u Ministarstvu popunjavaju se u skladu sa kadrovskim planom, na jedan od sledećih načina:

1)         bez konkursa;

2)         internim konkursom;

3)         javnim konkursom;

4)         raspoređivanjem;

5)         premeštajem.

Odluku o načinu popunjavanja radnog mesta donosi ministar, u skladu sa zakonom.

Dodatno vrednovanje činjenica prilikom prijema u radni odnos i prijema na stručno osposoblјavanje

Član 232.

Prilikom prijema u radni odnos, bez obzira na način prijema, kao i prilikom prijema na stručno osposoblјavanje, dodatno se vrednuje činjenica da je kandidat član porodice zaposlenog u Ministarstvu, član porodice zaposlenog koji je izgubio život ili je povređen, odnosno ranjen prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova, dete palog borca i član porodice penzionisanog zaposlenog.

Članom porodice, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se supružnik, vanbračni partner, dete, usvojenik i pastorak.

Detetom palog borca, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se i usvojenik i pastorak palog borca.

Ministar uređuje način dodatnog vrednovanja činjenica iz stava 1. ovog člana.

Popunjavanje radnih mesta bez konkursa

Član 233.

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se bez konkursa u slučaju:

1)         preuzimanja zaposlenih iz drugog državnog organa, organa pokrajinske autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave;

2)         prijema u radni odnos supružnika i dece zaposlenih koji su izgubili život ili su povređeni, odnosno ranjeni prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova;

3)         prijema lica koja su završila studije na visokoškolskoj ustanovi osnovanoj za potrebe policijskog obrazovanja, a čije su studije finansirane iz budžeta Republike Srbije;

4)         prijema kandidata koji su završili osnovnu policijsku obuku;

5)         prijema kandidata koji su završili osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

6)         prijema kandidata koji su završili selekcionu obuku;

7)         popune specifičnih radnih mesta;

8)         prijema u radni odnos na određeno vreme.

Član 234.

Preuzimanje zaposlenog iz drugog državnog organa, organa pokrajinske autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave vrši se na osnovu sporazuma rukovodilaca uz saglasnost zaposlenog.

Član 235.

Specifična radna mesta su radna mesta na kojima se vrše poslovi koji su takve prirode da je za njihovo obavlјanje neophodno posedovanje posebnih znanja i veština ili se radi o deficitarnim zanimanjima.

Ministar, na predlog direktora policije, odnosno rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice određuje specifična radna mesta, odnosno deficitarna zanimanja.

Popunjavanje radnih mesta putem internog konkursa

Član 236.

Na internom konkursu mogu da učestvuju zaposleni na neodređeno vreme u organima državne uprave i službama Vlade.

Način sprovođenja internog konkursa propisuje ministar.

Popunjavanje radnih mesta putem javnog konkursa

Član 237.

Način sprovođenja javnog konkursa propisuje ministar.

Pripravnici

Član 238.

Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i osposoblјava se za samostalan rad.

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na radnom mestu policijskog službenika, svojstvo policijskog službenika stiče po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu.

Program, postupak i način stručnog osposoblјavanja pripravnika i polaganje stručnog ispita propisuje Vlada.

Probni rad

Član 239.

Lica koja se prvi put primaju u radni odnos u organu javne vlasti, ako nisu pripravnici podležu probnom radu.

Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci.

Za radni odnos zasnovan na određeno vreme, probni rad je obavezan ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca, osim u slučaju iz člana 230. stav 2. tačka 4) ovog zakona.

Probni rad zaposlenog prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okončanja probnog rada daje pisano mišlјenje o tome da li je zaposleni zadovolјio na probnom radu.

Zaposlenom koji ne zadovolјi na probnom radu otkazuje se radni odnos bez prava na novčanu naknadu zbog otkaza.

8.         Raspoređivanje zaposlenih

Član 240.

Raspoređivanje predstavlјa opredelјivanje radnog mesta zaposlenog u zakonom predviđenim slučajevima.

Zaposleni se raspoređuje:

1)         prilikom zasnivanja radnog odnosa;

2)         nakon donošenja novog ili izmene akta iz čl. 22. stav 3. i 31. stav 2. ovog zakona;

3)         nakon preuzimanja od drugog poslodavca u skladu sa ovim zakonom;

4)         po osnovu pravnosnažne sudske presude;

5)         nakon položenog stručnog ispita;

6)         po isteku perioda mirovanja radnog odnosa;

7)         po prestanku privremenog udalјenja sa rada;

8)         prilikom vraćanja na rad ukoliko nadležni organ ne utvrdi pravo na penziju u skladu sa zakonom;

9)         u postupku izvršenja disciplinske mere.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju.

9.         Premeštaj

Član 241.

Radno mesto se popunjava premeštajem na lični zahtev zaposlenog ili zbog potrebe službe, kao i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Zaposleni se premešta na odgovarajuće radno mesto, na neodređeno vreme (trajni premeštaj) ili određeno vreme (privremeni premeštaj).

Premeštaj zbog potrebe službe zasniva se na predlogu rukovodioca o potrebi da se popuni radno mesto:

1)         na kojem se poslovi moraju obavlјati u kontinuitetu;

2)         na kome postoji potreba za povećanjem broja izvršilaca usled povećanog obima posla;

3)         zbog bolјe organizacije rada;

4)         zbog potrebe za angažovanjem drugog zaposlenog na određenom radnom mestu radi blagovremenog ili efikasnijeg obavlјanja određenih poslova ili zadataka.

Način popunjavanja radnih mesta premeštajem u jedinicama policije posebne namene propisuje ministar.

9.1.      Trajni premeštaj

Član 242.

Zaposleni može biti trajno premešten na radno mesto na lični zahtev ili po potrebi službe.

Zaposleni se trajno premešta na odgovarajuće radno mesto i u sledećim slučajevima:

1) kada ima trajno ograničenje radne sposobnosti ocenjeno na lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, a shodno preostaloj radnoj sposobnosti;

2) kad ne ispunjava utvrđene norme fizičkih sposobnosti.

Trajni premeštaj se vrši na obrazloženi predlog nadležnog rukovodioca ili na zahtev zaposlenog, uz saglasnost nadležnih rukovodilaca organizacionih jedinica u okviru kojih se premeštaj vrši.

Član 243.

Zaposleni koji je trajno premešten zbog trajnog ograničenja radne sposobnosti usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, zadržava prava radnog mesta sa kog se premešta, ukoliko je to za njega povolјnije.

Član 244.

Za trajni premeštaj zaposlenog u slučaju kada je razdalјina mesta rada od mesta premeštaja, veća od 50 kilometara, neophodna je pisana saglasnost zaposlenog.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni se može trajno premestiti u slučaju kada je razdalјina mesta rada od mesta premeštaja veća od 50 kilometara, bez njegove pisane saglasnosti, ako se premeštaj vrši na radno mesto u policijskoj upravi u kojoj zaposleni radi ili na radno mesto u organizacionoj jedinici čija teritorijalna nadležnost obuhvata mesto prebivališta zaposlenog.

Član 245.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o trajnom premeštaju.

9.2.      Privremeni premeštaj

Član 246.

Zaposleni može biti privremeno premešten na obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice u koju se privremeno premešta i saglasnost rukovodioca organizacione jedinice iz koje se privremeno premešta.

Privremeni premeštaj traje najduže šest meseci.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, privremeni premeštaj može trajati i duže od šest meseci i to:

1) do povratka odsutnog zaposlenog;

2) do kontrolnog lekarskog pregleda, odnosno do prestanka privremeno ograničene radne sposobnosti, a najduže godinu dana;

3) u slučaju premeštaja zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, dok zdravstvene smetnje traju;

4) u slučaju obavlјanja poslova rukovodećeg radnog mesta u svojstvu vršioca dužnosti, a najduže godinu dana;

5) u slučaju da je u skladu sa članom 51. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona predao oružje i druga sredstva ili su mu oružje i druga sredstva oduzeti, do vraćanja oružja i drugih sredstava, odnosno do trajnog premeštaja.

Zaposleni koji se privremeno premešta zadržava sva prava radnog mesta sa kojeg je premešten, ako je to za njega povolјnije.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposleni koji se privremeno premešta u skladu sa stavom 4. tač. 2) i 3) ovog zakona, zadržava sva prava radnog mesta sa kojeg je premešten ako je to za njega povolјnije, samo ukoliko su privremeno ograničenje radne sposobnosti, odnosno zdravstvene smetnje, posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposleni koji se privremeno premešta u skladu sa stavom 4. tačka 5) ovog zakona, ostvaruje sva prava radnog mesta na koje je privremeno premešten.

Posle isteka vremena na koje je privremeno premešten, zaposleni se vraća na radno mesto sa kojeg je premešten ili se trajno premešta na odgovarajuće radno mesto.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o privremenom premeštaju i rešenja o utvrđivanju prestanka privremenog premeštaja.

10.       Upućivanje

Član 247.

Policijski službenik se može uputiti u drugu organizacionu jedinicu Ministarstva radi pohađanja selekcione obuke, odnosno radi sticanja posebnih znanja i veština.

Za vreme trajanja upućivanja iz stava 1. ovog člana policijski službenik ostvaruje sva prava svog radnog mesta.

Upućivanje radi pohađanja selekcione obuke traje najduže dok traje selekciona obuka, a upućivanje radi sticanja posebnih znanja i veština traje najduže godinu dana.

Član 248.

Policijski službenik može biti upućen na rad u inostranstvo, u skladu sa zakonom.

11.       Obuka, stručno osposoblјavanje i usavršavanje

Član 249.

Obuka polaznika, odnosno zaposlenih u Ministarstvu podrazumeva pravo i obavezu polaznika, odnosno zaposlenog da stiče i unapređuje znanja, veštine i stavove neophodne za obavlјanje unutrašnjih poslova i za povećanje efikasnosti i efektivnosti u obavlјanju unutrašnjih poslova, a realizuje se kroz stručno osposoblјavanje i stručno usavršavanje.

Stručno osposoblјavanje predstavlјa proces sticanja osnovnih znanja, veština i stavova, neophodnih za obavlјanje unutrašnjih poslova i obuhvata:

1)         osnovnu policijsku obuku;

2)         osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

3)         selekcionu obuku;

4)         specijalističke obuke;

5)         obuke za nivoe rukovođenja.

Stručno usavršavanje predstavlјa kontinuirano unapređivanje i razvijanje osnovnih kao i usvajanje novih znanja, veština i stavova, koji su proistekli iz prakse, naučno istraživačkog rada ili novih normativnih uređenja određenih oblasti, s cilјem zakonitog, efikasnog i bezbednog obavlјanja unutrašnjih poslova.

Obuka se sprovodi na osnovu iskazanih potreba organizacionih jedinica Ministarstva, kao i na osnovu rezultata dobijenih sistemom ocenjivanja.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo da budu informisani o mogućnostima za obuku.

Ministarstvo može sprovoditi obuku, odnosno stručno osposoblјavanje i usavršavanje trećih lica, kao i praktičnu nastavu, profesionalnu praksu ili praktičnu obuku u skladu sa nastavnim planovima i programima obrazovnih institucija sa kojima Ministarstvo ima zaklјučen sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja ili obuka.

Član 250.

Polaznici i zaposleni koji završe neki od oblika stručnog osposoblјavanja ili usavršavanja, osim obuke iz člana 249. stav 2. tačka 5) ovog zakona, koji se organizuju u Ministarstvu ili na koje su upućeni od strane Ministarstva, dužni su da ostanu najmanje pet godina na radu u Ministarstvu nakon završetka obuke.

Polaznici i zaposleni koji napuste obuku, sa obuke budu isklјučeni ili koji nakon završetka obuke ne provedu na radu u Ministarstvu najmanje pet godina, dužni su da Ministarstvu nadoknade dvostruki iznos troškova obuke realizovane u Republici Srbiji, odnosno trostruki iznos troškova obuke realizovane u inostranstvu, osim u slučajevima predviđenim čl. 348. i 349. ovog zakona.

Član 251.

Obuku, stručno osposoblјavanje i usavršavanje u Ministarstvu, naučno istraživački rad i izdavačku delatnost u Ministarstvu bliže uređuje Vlada.

Član 252.

Stručno obrazovanje za potrebe Ministarstva sprovodi se u skladu sa propisima u oblasti visokog obrazovanja.

Ministarstvo može zaposlenog uputiti na obrazovanje ili usavršavanje u Republici Srbiji ili u inostranstvu, u skladu sa potrebama Ministarstva.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana, dužni su da provedu na radu dvostruko duže od vremena provedenog na obrazovanju ili usavršavanju u Republici Srbiji ili da nadoknade dvostruki iznos troškova obrazovanja ili usavršavanja u Republici Srbiji, odnosno dužni su da provedu na radu trostruko duže od vremena provedenog na obrazovanju ili usavršavanju u inostranstvu ili da nadoknade trostruki iznos troškova obrazovanja ili usavršavanja u inostranstvu, ukoliko obrazovanje ili usavršavanje traje najmanje 3 godine.

Ukoliko obrazovanje ili usavršavanje traje kraće od 3 godine, zaposleni iz stava 2. je dužan da provede na radu u Ministarstvu najmanje 5 godina ili da nadoknadi dvostruki iznos troškova obrazovanja ili usavršavanja u Republici Srbiji, odnosno trostruki iznos troškova obrazovanja ili usavršavanja u inostranstvu.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana, kojima radni odnos prestane u slučajevima predviđenim čl. 348. i 349. ovog zakona, oslobođeni su naknade troškova obrazovanja ili usavršavanja.

Ministar može osloboditi naknade troškova obrazovanja ili usvaršavanja zaposlenog iz stava 2. ovog člana, koji iz opravdanih razloga ne završi obrazovanje ili usavršavanje ili iz opravdanih razloga ne provede na radu period predviđen u stavu 3. i 4. ovog člana.

12.       Ocenjivanje rada policijskih službenika

Član 253.

Rad policijskih službenika u Ministarstvu ocenjuje se jednom godišnje.

Pozitivne ocene jesu "dovolјan – 2", "dobar – 3", "ističe se – 4" i "naročito se ističe – 5", a negativna ocena je "nedovolјan – 1".

Policijski službenik koji nije zadovolјan godišnjom ocenom rada može podneti zahtev za preispitivanje ocene Komisiji za preispitivanje ocene u roku od osam dana od dana dostavlјanja obrasca ocene.

Komisiju iz stava 3. ovog člana obrazuje rešenjem ministar.

Merila i način ocenjivanja policijskih službenika propisuje Vlada.

13.       Određivanje čina/zvanja

Član 254.

Određivanje čina/zvanja vrši se u skladu sa rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se zaposleni raspoređuje ili premešta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko se policijski službenik raspoređuje ili premešta na radno mesto za koje je aktom iz člana 22. stav 3. odnosno člana 31. stav 2. ovog zakona, utvrđen niži čin/zvanje od čina/zvanja koji je policijski službenik stekao u trenutku raspoređivanja odnosno premeštaja, policijski službenik nastavlјa da radi u činu/zvanju koji je stekao.

Zaposlenom koji je primlјen u radni odnos bez konkursa u skladu sa članom 233. stav 1. tač. 1) i 7) ovog zakona, čin/zvanje određuje se na osnovu ostvarenog staža osiguranja u efektivnom trajanju u istom stepenu obrazovanja, a u skladu sa rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se raspoređuje.

Policijskom službeniku koji se raspoređuje ili premešta sa radnog mesta sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine na radno mesto sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, čin/zvanja određuje se na osnovu ostvarenog efektivnog radnog staža sa visokim obrazovanjem, a u skladu sa rasponom čina zvanja radnog mesta na koje se raspoređuje ili premešta.

14.       Karijerno napredovanje

Član 255.

Karijerno napredovanje podrazumeva horizontalno i vertikalno napredovanje.

Član 256.

Horizontalno napredovanje podrazumeva sticanje narednog čina/zvanja u okviru izvršilačkih radnih mesta i rukovodećih radnih mesta istog nivoa rukovođenja.

Za horizontalno napredovanje potrebno je da se ispuni uslov:

1)         potrebnih godina provedenih u prethodnom činu/zvanju;

2)         položenog stručnog ispita za čin/zvanje;

3)         odgovarajuće prosečne ocene.

Član 257.

Vertikalno napredovanje podrazumeva sticanje narednog čina/zvanja operativnog i neposredno višeg nivoa rukovođenja, napredovanje na operativni i neposredno viši nivo rukovođenja u stečenom činu/zvanju, kao i sticanje čina/zvanja raspoređivanjem ili premeštajem na izvršilačko radno mesto za koje je propisan viši stepen obrazovanja, odnosno druga vrsta studija prvog stepena obrazovanja ili drugog stepena obrazovanja.

Za vertikalno napredovanje potrebno je da se ispuni uslov:

1)         odgovarajućeg stepena obrazovanja;

2)         potrebnih godina provedenih u prethodnom činu/zvanju;

3)         položenog stručnog ispita za čin/zvanje;

4)         odgovarajuće prosečne ocene;

5)         položenog stručnog ispita za odgovarajući nivo rukovođenja.

Uslovi iz stava 2. tačke 2) i 5) ovog člana, ne odnose se na vertikalno napredovanje u postupku sticanja čina/zvanja raspoređivanjem ili premeštajem na izvršilačko radno mesto za koje je propisan viši stepen obrazovanja, odnosno druga vrsta studija prvog stepena obrazovanja ili drugog stepena obrazovanja.

Uslovi iz stava 2. tačke 2) i 3) ovog člana, ne odnose se na vertikalno napredovanje u postupku napredovanja na operativni i neposredno viši nivo rukovođenja u stečenom činu/zvanju.

Član 258.

Vreme provedeno u činu/zvanju sa srednjim obrazovanjem ne uračunava se u vreme potrebno za napredovanje u čin/zvanje sa visokim obrazovanjem.

Član 259.

Pod potrebnim godinama provedenim u prethodnom činu/zvanju, u smislu ovog zakona, smatra se:

1) sa srednjim obrazovanjem:

(1) najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi vodnik/mlađi referent;

(2) najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi vodnik I klase/mlađi referent I klase;

(3) najmanje pet godina u činu/zvanju vodnik/referent;

(4) najmanje pet godina u činu/zvanju vodnik I klase/ referent I klase;

(5) najmanje pet godina u činu/zvanju stariji vodnik/viši referent.

2) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine:

(1) najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi zastavnik/mlađi saradnik;

(2) najmanje pet godina u činu/zvanju mlađi zastavnik I klase/mlađi saradnik I klase;

(3) najmanje pet godina u činu/zvanju zastavnik/saradnik;

(4) najmanje pet godina u činu/zvanju zastavnik I klase/saradnik I klase;

(5) najmanje pet godina u činu/zvanju stariji zastavnik/viši saradnik.

3) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu:

(1) najmanje tri godine u činu/zvanju poručnik/mlađi savetnik;

(2) najmanje četiri godine u činu/zvanju kapetan/savetnik;

(3) najmanje četiri godine u činu/zvanju major/viši savetnik;

(4) najmanje četiri godine u činu/zvanju potpukovnik/samostalni savetnik;

(5) najmanje pet godina u činu pukovnik;

(6) najmanje jedna godina u činu general-major;

(7) najmanje jedna godina u činu general-potpukovnik.

Član 260.

Pod odgovarajućim prosečnim ocenama, u smislu ovog zakona, smatra se:

1)         za vertikalno napredovanje - trogodišnja prosečna ocena koja ne može biti niža od "ističe se – 4";

2)         za horizontalno napredovanje - trogodišnja prosečna ocena koja ne može biti niža od "dobar – 3".

Član 261.

 Način sticanja, određivanja i utvrđivanja čina/zvanja u Ministarstvu i druga pitanja u vezi sa karijernim napredovanjem, propisuje Vlada.

Prevremeno i vanredno unapređenje

Član 262.

Policijski službenik čiji je rad u poslednje dve godine ocenjen najvišom pozitivnom ocenom - "naročito se ističe – 5", a u činu/zvanju koje ima je proveo najmanje polovinu vremena predviđenog za sticanje neposredno višeg čina/zvanja i ispunjava druge uslove iz člana 256, odnosno člana 257. ovog zakona može se prevremeno unaprediti u neposredno viši čin/zvanje.

Policijski službenik koji je postigao izuzetne rezultate u radu i time dao značajan doprinos obavlјanju unutrašnjih poslova, se može vanredno unaprediti u neposredno viši čin/zvanje, nezavisno od propisanih uslova.

Policijski službenik može biti vanredno unapređen samo jednom.

Akt o prevremenom, odnosno vanrednom unapređenju donosi ministar.

15.       Bezbednost i zdravlјe na radu i zdravstvena zaštita

Član 263.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na bezbednost i zdravlјe na radu i na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Bezbednost i zdravlјe na radu

Član 264.

Bezbednost i zdravlјe na radu policijskih službenika pri obavlјanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja obezbeđuje se i sprovodi u skladu sa ovim zakonom.

Na pitanja bezbednosti i zdravlјa na radu pri obavlјanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim je uređena bezbednost i zdravlјe na radu.

Član 265.

Rukovodioci organizacionih jedinica odgovorni su za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlјa na radu.

Rukovodilac organizacione jedinice u obavezi je da:

1)         odredi lice za bezbednost i zdravlјe na radu;

2)         donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u organizacionoj jedinici;

3) upozna policijske službenike sa merama bezbednosti i zdravlјa na radu;

4) obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u objektima, prostorijama, terenima i poligonima za obuku Ministarstva na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zadravlјa na radu;

5) organizuje opremanje policijskih službenika sredstvima za rad i sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu u skladu sa zadacima koje obavlјaju;

6) planira nabavku potrebnih sredstava za rad, opreme, vozila i drugih materijalno tehničkih sredstava u skladu sa potrebama i zadacima koje organizaciona jedinica obavlјa;

7) organizuje sprovođenje mera bezbednosti i zdravlјa na radu;

8) obezbedi stručna osposoblјavanja i usavršavanja o merama bezbednosti i zdravlјa na radu;

9) obezbedi dodatno osposoblјavanje policijskih službenika prilikom uvođenja novih tehnologija ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera bezbednosti i zdravlјa na radu;

10) obezbedi održavanje, čuvanje, skladištenje i kontrolu ispravnosti i funkcionalnosti sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, naoružanja, vozila i drugih materijalno tehničkih sredstava u organizacionoj jedinici;

11) organizuje vođenje evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu;

12) prati primenu mera bezbednosti i zdravlјa na radu.

Član 266.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti prilikom obavlјanja policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlјa policijskog službenika.

Način i postupak procene rizika prilikom obavlјanja policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja propisuje ministar.

Član 267.

 Policijski službenik je u obavezi da:

1)         se upozna i postupa u skladu sa merama bezbednosti i zdravlјa na radu predviđenim za svoje radno mesto;

2)         se stručno osposoblјava za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlјa na radu na svom radnom mestu;

3)         se odazove na lekarske preglede, u skladu sa ovim zakonom;

4)         tokom obavlјanja poslova radnog mesta koristi predviđena i potrebna sredstva za rad, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i drugu opremu u skladu sa uputstvom;

5)         poverena sredstva za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i drugu opremu čuva i održava u čistom i ispravnom stanju;

6)         pre početka rada obavi pregled svog radnog mesta, sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i druge opreme i da u slučaju uočenih oštećenja ili nedostataka obavesti neposrednog rukovodioca;

7)         pre napuštanja svoje radno mesto i sredstva za rad ostavi u takvom stanju da time ne ugrožava bezbednost i zdravlјe ostalih zaposlenih.

Policijski službenik je dužan da odmah po saznanju o postojanju nepravilnosti ili štetnosti ili opasnosti ili drugih pojava koje mogu da ugroze njegovu bezbednost i bezbednost i zdravlјe na radu drugih zaposlenih obavesti neposrednog rukovodioca.

Policijski službenik se može obratiti licu za bezbednost i zdravlјe na radu ukoliko neposredni rukovodilac posle dobijenog obaveštenja iz stava 3. ovog člana nije otkonio nepravilnosti ili štetnosti ili opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako policijski službenik smatra da za otklanjanje nepravilnosti ili štetnosti ili opasnosti ili drugih pojava nisu sprovedene odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlјe na radu.

Član 268.

Policijski službenik ima pravo:

1)         da rukovodiocu organizacione jedinice daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlјa na radu;

2)         da samostalno kontroliše svoje zdravlјe u skladu sa specifičnostima svog radnog mesta;

3)         da zahteva premeštaj na radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima utvrđenim od strane nadležne zdravstvene ustanove;

4)         na naknadu troškova lečenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću, u meri u kojoj lečenje nije obuhvaćeno obaveznim zdravstvenim osiguranjem;

5)         na sredstva za rad, zaštitnu opremu i druga materijalno tehnička sredstva potrebna za obavlјanje poslova svog radnog mesta;

6)         da preduzme i druge odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem, veštinama i raspoloživim sredstvima ukoliko mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlјe na radu.

Član 269.

Mere bezbednosti i zdravlјa na radu i druga pitanja od značaja za bezbednost i zdravlјe na radu prilikom obavlјanja policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja propisuje ministar.

Zdravstvena zaštita

Član 270.

Ministarstvo organizuje i obavlјa poslove zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom.

Zdravstvena zaštita u Ministarstvu se pruža u organizacionim jedinicama Ministarstva za koje je rešenjem ministarstva nadležnog za poslove zdravlјa utvrđeno da ispunjavaju uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u skladu sa zakonom.

Specifična zdravstvena zaštita

Član 271.

Specifična zdravstvena zaštita se obezbeđuje u meri u kojoj ona nije obezbeđena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a proističe iz uslova rada na poslovima na kojima su opasnost po život i zdravlјe, odgovornost i težina posla, priroda i posebni uslovi rada od uticaja na smanjenje radne sposobnosti.

Specifičnu zdravstvenu zaštitu sprovodi nadležna zdravstvena ustanova.

Specifična zdravstvena zaštita obuhvata:

1)         prethodne lekarske preglede za:

(1)        kandidate za osnovnu policijsku obuku;

(2)        kandidate za osnovnu vatrogasno-spasilačku obuku;

(3)        kandidate za selekcionu obuku;

(4)        kandidate za specijalističke obuke;

(5)        kandidate za upis na visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja;

(6)        kandidate za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu;

(7)        zaposlene koji se raspoređuju, odnosno premeštaju;

2) periodične lekarske preglede;

3) vanredne lekarske preglede;

4)sistematske lekarske preglede;

5) kontrolne lekarske preglede.

Način sprovođenja i mere specifične zdravstvene zaštite propisuje ministar.

Troškove specifične zdravstvene zaštite snosi Ministarstvo, osim troškova prethodnih lekarskih pregleda za polaznike osnovne policijske obuke, polaznike osnovne vatrogasno-spasilačke obuke, polaznike selekcione i specijalističkih obuka, kandidate za upis na visokoškolsku ustanovu osnovanu za potrebe policijskog obrazovanja, kandidate za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu i zaposlene koji se premeštaju na lični zahtev.

Član 272.

Na zaposlene u Ministarstvu na radnim mestima za koje su obavezni zdravstveni pregledi u skladu sa drugim propisima, a u nadležnosti su drugih zdravstvenih ustanova, primenjuju se odredbe tih propisa.

Troškove zdravstvenih pregleda iz stava 1. ovog člana snosi Ministarstvo.

16.       Psihološka prevencija, psihološka selekcija i razvoj potencijala zaposlenih

Član 273.

Ministarstvo organizuje i sprovodi psihološku prevenciju, psihološku selekciju i razvoj potencijala zaposlenih.

Član 274.

Psihološka prevencija ostvaruje se kroz psihosocijalnu podršku.

Zaposlenima u Ministarstvu obezbeđena je psihosocijalna podrška, koja se ostvaruje kroz stručno-savetodavni rad.

Psihosocijalna podrška uklјučuje očuvanje, zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlјa zaposlenih.

Kriterijume i način postupanja u pružanju psihosocijalne podrške zaposlenima propisuje ministar.

Član 275.

Psihološka selekcija obuhvata proces psihološke procene bazičnih kompetencija i psiholoških zahteva prilikom prijema u radni odnos, upisa na obuke, karijernog kretanja kroz službu, klasifikaciju, evaluaciju i unapređenje procesa, kao i specifičnu psihološku procenu za potrebe popune radnih mesta/obuke u jedinicama policije posebne namene.

Postupak psihološke selekcije u Ministarstvu propisuje ministar.

Član 276.

Razvoj potencijala zaposlenih se sprovodi kroz individualno prepoznavanje potencijala, praćenje i usmeravanje ličnog razvoja.

Testiranje na prisustvo alkohola ili psihoaktivnih supstanci

Član 277.

Zaposleni u Ministarstvu može biti podvrgnut testiranju na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, na način predviđenim članom 103. ovog zakona.

Testiranje se sprovodi na zahtev rukovodioca organizacione jedinice.

Troškove testiranja iz stava 2. ovog člana snosi Ministarstvo.

17.       Dodatni rad

Član 278.

Zaposleni u Ministarstvu može van radnog vremena da obavlјa dodatni rad, ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada zaposlenog, ako se njime ne onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice i ne šteti ugledu Ministarstva, uz pisano odobrenje ministra ili lica koje on ovlasti.

Ministar ili lice koje on ovlasti o davanju odobrenja iz stava 1. ovog člana odlučuje u roku od 15 dana od dana dostavlјanja zahteva.

Odobrenje nije potrebno za dodatni naučnoistraživački rad, objavlјivanje autorskih dela i aktivnosti u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima, ali je zaposleni dužan da o takvom dodatnom radu obavesti neposrednog rukovodioca pet radnih dana pre početka obavlјanja dodatnog rada.

Izuzetno, ministar ili lice koje on ovlasti može zabraniti dodatni rad iz stava 3. ovog člana ako se njime onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice, šteti ugledu Ministarstva, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada zaposlenog.

Prilikom i u vezi sa obavlјanjem dodatnog rada zaposleni se ne mogu pozivati na status policijskih službenika ili zaposlenih u Ministarstvu, niti se mogu koristiti službenom legitimacijom, oružjem i drugim sredstvima Ministarstva.

U slučaju potrebe, zaposleni je dužan da prekine dodatni rad i stavi se na raspolaganje Ministarstvu.

O svim saznanjima do kojih dođe prilikom vršenja dodatnog rada, a koja se odnose na izvršenje krivičnih dela, prekršaja ili drugih protivpravnih postupanja i ponašanja, zaposleni je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i događaj prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva.

Ministarstvo vodi evidenciju o dodatnom radu, datim odobrenjima, odnosno zabranama dodatnog rada.

18.       Prijem i uručenje poklona

Član 279.

Javni funkcioneri, policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu, mogu u vezi sa vršenjem javne funkcije, odnosno obavlјanjem policijskih i drugih poslova, da primaju i uručuju protokolarne i prigodne poklone, u skladu sa zakonom.

Pojam i vrste poklona, vrednost poklona, evidencije poklona, rok čuvanja i druga pitanja u vezi sa poklonima propisuje ministar.      

Evidencije o poklonima

Član 280.

 Ministarstvo vodi sledeće evidencije:

1)         Obaveštenje o primlјenom/uručenom poklonu;

2)         Katalog primlјenih poklona;

3)         Katalog uručenih poklona;

4)         Evidencije primlјenih poklona javnih funkcionera;

5)         Evidencije primlјenih poklona;

6)         Evidencije uručenih poklona.

U evidencijama iz stava 1. ovog člana obrađuju se sledeći podaci o ličnosti: ime, prezime, JMBG, javna funkcija/radno mesto.

Podaci iz evidencija iz stava 1. ovog člana čuvaju se trajno.

19.       Organizacija rada

19.1.    Radno vreme

Član 281.

Policijski poslovi i poslovi zaštite i spasavanja se obavlјaju 24 časa dnevno.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Radna nedelјa traje pet radnih dana, odnosno 40 časova.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za pojedine policijske službenike, u zavisnosti od potreba službe, i skladu sa lokalnim prilikama, odnosno kada se rad obavlјa u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, ministar može propisati i drugačiju organizaciju rada.

Poseban raspored rada

Član 282.

Policijski službenik dužan je u obavlјanju policijskih i drugih poslova da radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedelјnom) koji određuje neposredni rukovodilac.

Poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva:

1) rad u smenama;

2) rad u turnusu;

3) rad subotama, nedelјama i praznicima koji se praznuju neradno;

4) rad noću;

5) učestalu neredovnost;

6) rad i boravak na terenu;

7) angažovanje interventnog karaktera;

8) prekovremeni rad;

9) pripravnost za rad;

Neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena, izuzev u slučaju angažovanja interventnog karaktera i prekovremenog rada.

Član 283.

O rasporedu rada policijskih službenika vodi se evidencija.

Način na koji se policijskom službeniku određuje rad po posebnom rasporedu propisuje ministar.

Rad u smenama

Član 284.

Rad u smenama, odnosno obavlјanje posla naizmenično u periodima prepodnevnog (prva smena), poslepodnevnog (druga smena) i noćnog dela dana (treća smena), u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlјa naizmenično u jednom od navedenih osmočasovnih ciklusa dana (u prvoj, drugoj ili trećoj osmočasovnoj smeni), a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa.

Rad u turnusu

Član 285.

Rad u turnusu, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlјa naizmenično u periodima dužim ili kraćim od osam časova, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa (12–24 – 12–48 ili sl.).

Rad noću

Član 286.

Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva obavlјanje policijskih i drugih poslova u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana, u skladu sa zakonom.

Učestala neredovnost

Član 287.

Učestala neredovnost, odnosno obavlјanje posla u učestalim neredovnostima, u smislu ovog zakona, podrazumeva radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlјa naizmenično u periodima gde nije moguće unapred utvrditi vreme radnog angažovanja, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa, kao i povremeno uvođenja posebnog rasporeda rada u smislu rada u smenama, odnosno rada u turnusu kada organizacija rada to zahteva.

Rad i boravak na terenu

Član 288.

Rad i boravak na terenu je obavlјanje policijskih poslova, odnosno poslova zaštite i spasavanja van stalnog mesta rada i službenih prostorija poslodavca, odnosno van mesta prebivališta policijskog službenika, u terenskim uslovima, po nalogu rukovodioca.

 Radom i boravkom na terenu ne smatra se obavlјanje policijskih poslova, odnosno poslova zaštite i spasavanja, ukoliko priroda i opis posla podrazumevaju rad u terenskim uslovima.

Dnevni odmor za vreme boravka na terenu ne smatra se radnim vremenom, niti pripravnošću za rad, niti policijskom službeniku pripada pravo na uvećanje plate po ovom osnovu.

Angažovanje interventnog karaktera

Član 289.

Angažovanje interventnog karaktera, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika u odgovarajućoj formaciji na odgovarajućoj lokaciji, sa određenim zadatkom, odnosno angažovanje u okviru specijalističkih timova sa određenim zadatkom, u skladu sa odobrenim planom takvog angažovanja.

Ograničenje napuštanja objekta smeštaja, odnosno prostora angažovanja

Član 290.

Kada razlozi bezbednosti ili prirode posla to zahtevaju, policijski službenici koji rade i borave na terenu, odnosno koji su interventno angažovani, ne mogu napuštati objekat smeštaja, odnosno prostor angažovanja, u skladu sa odlukom nadležnog rukovodioca.

Vreme u kome policijski službenik ne obavlјa policijske, poslove zaštite i spasavanja i druge poslove, a u skladu sa stavom 1. ovog člana ne može napustiti objekat smeštaja, odnosno prostora angažovanja ne smatra se radnim vremenom, prekovremenim radom, radom dužim od prekovremenog rada, niti pripravnošću za rad, osim ukoliko mu je određena pripravnost u skladu sa članom 293. ovog zakona.

Prekovremeni rad

Član 291.

Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uklјučujući i prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedelјno.

Ako policijski službenik provede na radu neprekidnih 12 časova dnevno, prekovremeni rad može trajati najduže do okončanja započetog posla, a maksimalno do dodatnih četiri sata prekovremenog rada.

U slučaju saglasnosti rukovodioca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog vremena, prekovremeni časovi mogu se tromesečno obračunati kao slobodni časovi u odnosu 1:2, koji se mogu iskoristiti najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome su utvrđeni.

Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavlјanja prekovremenog rada i obratno.

Rad duži od prekovremenog rada

Član 292.

Izuzetno od člana 291. ovog zakona, policijski službenik je dužan da po nalogu nadležnog rukovodioca radi i duže od vremena utvrđenog za prekovremeni rad u slučaju:

1)         vanrednog stanja;

2)         ratnog stanja;

3)         stanja povećanog rizika;

4)         obavlјanja poslova kojima se obezbeđuje neposredna zaštita života i zdravlјa lјudi, imovine veće vrednosti ili štićenog objekta, čije bi prekidanje dovelo do štete velikih razmera.

Rad iz stava 1. ovog člana može trajati do prestanka neposrednog ugrožavanja, odnosno do obezbeđivanja zamene policijskom službeniku.

Za vreme rada iz stava 1. ovog člana, policijskom službeniku pripada uvećana plata za prekovremeni rad.

Pripravnost

Član 293.

Policijski službenik u obavezi je pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.

Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu.

Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar.

Član 294.

Rad policijskog službenika koji je iz pripravnosti pozvan da obavi posao ili zadatak računa se kao prekovremeni rad.

19.2.    Preraspodela radnog vremena

Član 295.

Neposredni rukovodilac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda posla, organizacija rada, bolјe korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog službenog zadatka u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se u skladu sa opštim propisima o radu.

19.3.    Odmori

Odmor u toku dnevnog rada

Član 296.

Policijski službenik koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvolјava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Dnevni odmor

Član 297.

Neposredni rukovodilac dužan je da prilikom organizacije noćnog rada i rada u smenama policijskim službenicima obezbedi dnevni odmor od najmanje 12 časova neprekidno.

Nedelјni odmor

Član 298.

Policijskom službeniku koji radi po posebnom rasporedu radnog vremena u smislu ovog zakona, korišćenje nedelјnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedelјni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Godišnji odmor

Član 299.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom.

Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva ili lice koje on ovlasti može zaposlenom da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora uz pisano obrazloženje u svakom trenutku do otpočinjanja godišnjeg odmora ili u toku korišćenja, a radi obavlјanja poslova koji ne trpe odlaganje.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.

20.       Pravo na platu i druga primanja

Osnovne odredbe

Član 300.

Policijski službenici imaju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom.

Plata policijskog službenika se sastoji od osnovne plate i uvećane plate.

Plata i naknada plate sadrži utvrđene poreze i doprinose za policijskog službenika na mesečnom nivou.

Član 301.

Osnovna plata utvrđuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata sa koeficijentom plate.

Osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada.

Član 302.

Državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa propisima kojima se navedena prava uređuju za državne službenike i nameštenike.

Početak i prestanak prava na platu

Član 303.

Policijski službenik ostvaruje pravo na platu od dana stupanja na rad.

Pravo na platu policijskom službeniku prestaje danom prestanka radnog odnosa.

Član 304.

Policijski službenik ima pravo na mesečnu platu.

Plata za tekući mesec isplaćuje se najkasnije do kraja narednog meseca.

Platne grupe i platni razredi

Član 305.

Radna mesta policijskih službenika razvrstavaju se po platnim grupama i platnim razredima.

Radna mesta policijskih službenika razvrstavaju se u 13 platnih grupa u okviru kojih se razvrstavaju u platne razrede.

Razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede vrši se polazeći od kriterijuma za vrednovanje poslova koji se obavlјaju na radnom mestu.

Kriterijumi za vrednovanje poslova jesu: složenost posla, kompetencije, stepen odgovornosti, stepen samostalnosti u radu i poslovna komunikacija.

Koeficijent plate

Član 306.

Koeficijent plate se sastoji iz zbira osnovnog i dodatnog koeficijenta.

Osnovni koeficijent predstavlјa koeficijent platnog razreda u okviru platne grupe.

Dodatni koeficijent čine koeficijent kategorizacije i korektivni koeficijent.

Koeficijent kategorizacije čine koeficijent kategorizacije organizacione jedinice i koeficijent kategorizacije radnog mesta.

Koeficijent kategorizacije organizacione jedinice, predstavlјa numeričku vrednost položaja organizacione jedinice, sa aspekta značaja njihovih nadležnosti.

Koeficijent kategorizacije radnog mesta je numerička vrednost koja predstavlјa zahteve radnog mesta koji nisu vrednovani kroz osnovni koeficijent.

Koeficijent kategorizacije radnog mesta ima sledeće podkoeficijente:

1)         čina/zvanja;

2)         organizacije radnog vremena – koji se utvrđuje u odnosu na radna mesta koja u svom opisu, u organizaciji radnog vremena imaju prikazan:

(1)        rad u smeni,

(2)        rad u turnusu,

(3)        rad u smeni i turnusu ili

(4)        učestalu neredovnost u radu,

a koji može biti iskazan kao numeričku vrednost za taj rad;

3)         beneficije – koji se utvrđuje za radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Korektivni koeficijent je numerička vrednost specifičnosti posla, odnosno radnog mesta koji se ostvaruje po osnovu stalnih ili privremenih uslova za obavlјanje poslova ili drugih stalnih ili privremenih okolnosti koje se javlјaju na poslovima radnog mesta, a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta.

Korektivni koeficijent može biti:

1)         korektivni koeficijent specifičnosti posla koji se određuje za pojedina radna mesta, na kojima se poslovi obavlјaju pod stalnim ili privremenim otežanim okolnostima;

2)         korektivni koeficijent za rad na radnim mestima čiji je opis poslova suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i otkrivanje ratnih zločina;

3)         korektivni koeficijent za pojedina specifična radna mesta, odnosno deficitarna zanimanja.

Korektivni koeficijent iz stava 9. tačka 2) ovog člana isklјučuje uvećanje plate po posebnim zakonima kojima se uređuju organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije i otkrivanja ratnih zločina i druga uvećanja plate po istom osnovu.

Ministarstvo jednom godišnje preispituje radna mesta na kojima se ostvaruje korektivni koeficijent iz stava 9. tačka 3) ovog člana.

Ukoliko se steknu uslovi za uvećanje koeficijenta kroz korektivni koeficijent po više osnova, zaposleni ostavruje pravo na korektivni koeficijent koji je za njega povolјniji.

Utvrđivanje koeficijenta

Član 307.

Prilikom raspoređivanja i trajnog premeštaja policijskih službenika u skladu sa odredbama ovog zakona, policijskom službeniku utvrđuje se koeficijent plate radnog mesta na koje se raspoređuje, odnosno premešta, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Koeficijent plate utvrđuje rešenjem ministar, odnosno lice koje on ovlasti.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja rešenje o utvrđivanju koeficijenta plate.

Član 308.

Ministar ili lice koje on ovlasti može za dodatno ostvareni radni doprinos, koji značajno prevazilazi standard redovnog nivoa i kvaliteta radnog angažovanja, posebno uvećati zaposlenom osnovnu platu odnosno minimalnu zaradu, uvećanu za minuli rad, do 20%.

Uvećana plata

Član 309.

Policijski službenik ima pravo na uvećanu platu u visini utvrđenoj ovim zakonom, i to za:

1) rad noću – za svaki sat rada u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate;

2) rad na dan praznika koji se praznuje neradno – za svaki sat rada u visini 121% vrednosti radnog sata osnovne plate;

3) prekovremeni rad – za svaki sat rada koji po nalogu nadležnog rukovodioca radi duže od punog radnog vremena u visini 28,6% vrednosti radnog sata osnovne plate;

4) pripravnost – za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu, u visini 10% vrednosti radnog sata osnovne plate;

5) angažovanje interventnog karaktera – uvećanje koeficijenta plate 3% po danu angažovanja, maksimalno do 20% uvećanja koeficijenta plate za 7 i više angažovanja u toku meseca;

6) zamenu rukovodioca, ako zamena rukovodioca nije u opisu posla:

(1) do 10 radnih dana – 10% osnovne plate;

(2) duže od 10 dana – 15 % osnovne plate;

7) minuli rad – za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu, u visini 0,5% osnovne plate.

Ako su se istovremeno stekli uslovi za uvećanje plate po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za uvećanje.

Određivanje plate prilikom raspoređivanja

Član 310.

Policijski službenik prilikom raspoređivanja po aktu iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 2. ovog zakona, ostvaruje zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se raspoređuje, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje.

Zatečena osnovna plata radnog mesta, dostignuta primenom obračunske metode za usklađivanje predstavlјa zbir osnovnog i dodatnog koeficijenta ekvivalentnog radnog mesta, korigovan kroz numerički ekvivalent obračunske metode za usklađivanje dostignut u trenutku raspoređivanja, odnosno premeštaja.

Ekvivalentna radna mesta iz stava 2. ovog člana, su radna mesta koja po svom nazivu, odnosno poslovima koji se na njima obavlјaju i drugim kriterijumima, odgovaraju radnim mestima na koja se policijski službenici raspoređuju shodno aktima navedenim stavom 1. ovog člana, i utvrđuje ih ministar ili lice koje on ovlasti.

Usklađivanje zatečene osnovne plate u slučaju iz stava 1. ovog člana vrši se primenom obračunske metode za usklađivanje.

Obračunska metoda za usklađivanje

Član 311.

Obračunska metoda za usklađivanje je metoda obračuna privremenog numeričkog ekvivalenta, u pozitivnoj ili negativnoj vrednosti, koji se dodaje koeficijentu utvrđene osnovne plate u svrhu iskazivanja razlike između zatečene osnovne plate i utvrđene osnovne plate.

Metoda iz stava 1. ovog člana koristi se i za naknadno postepeno usklađivanje zatečene osnovne plate sa utvrđenom osnovnom platom.

Obračunska metoda za usklađivanje nije sastavni deo koeficijenta plate i ne iskazuje se kroz isti, već se njen ekvivalent iskazuje na obračunskom listu plate.

Dalјe usklađivanje zatečene osnovne plate sa utvrđenom osnovnom platom vrši se u skladu sa budžetskim sredstvima opredelјenim za uvećanje plata u Ministarstvu.

Obračunska metoda za usklađivanje primenjuje se dok se iznos zatečene osnovne plate ne izjednači sa iznosom utvrđene osnovne plate u sistemu vrednovanja policijskih poslova za to radno mesto.

Određivanje plate u drugim slučajevima raspoređivanja

Član 312.

Zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se raspoređuje, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje, ostvaruje i policijski službenik koji se raspoređuje u slučajevima propisanim članom 240. stav 2. tač. 1), 3) – 9). ovog zakona.

Pripravnik ostvaruje platu u visini od 80% zatečene osnovne plate radnog mesta na koje se raspoređuje, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje.

Određivanje plate prilikom promene radnog mesta

Član 313.

Policijski službenik koji se premešta na drugo radno mesto ostvaruje zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se premešta, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje, u skladu sa članom 311. ovog zakona.

Član 314.

Bliže definisanje kriterijuma za vrednovanje poslova, opšte opise platnih grupa i razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede iz člana 305. ovog zakona, visinu koeficijenata i podkoeficijenata, i način primene obračunske metode iz člana 311. ovog zakona, propisuje Vlada.

Naknada plate

Član 315.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate, u slučaju:

1)         privremene sprečenosti za rad;

2)         godišnjeg odmora;

3)         plaćenog odsustva;

4)         neraspoređenosti;

5)         privremene udalјenosti sa rada;

6)         odsustvovanja s rada na dan državnog i verskog praznika koji se praznuje neradno;

7)         vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

Policijski službenik ima pravo na nakandu plate iz stava 1. tačka 1) ovog člana u skladu sa članom 316. ovog zakona.

Naknada plate iz stava 1. tač. 2), 3), 4), 6) i 7) ovog člana policijskom službeniku se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio.

Policijski službenik ima pravo na naknadu plate iz stava 1. tačka 5) ovog člana, u skladu sa članom 345. ovog zakona.

Pravo na naknadu u slučaju privremene sprečenosti za rad

Član 316.

Policijskom službeniku, u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti i povreda van rada koje životno ugrožavaju policijskog službenika, pripada naknada plate u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Listu težih bolesti i povreda van rada iz stava 1. ovog člana, utvrđuje zdravstvena ustanova nadležna za zdravstvenu zaštitu zaposlenih u Ministarstvu.

Policijskom službeniku u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Razliku u naknadi plate za vreme privremene sprečenosti za rad iz stava 3. ovog člana između visine naknade plate koja osiguraniku pripada po osnovu opštih propisa o zdravstvenom osiguranju i visine naknade plate propisane ovim zakonom, snosi Ministarstvo.

Za ostale slučajeve privremene sprečenosti za rad primenjuju se opšti propisi iz oblasti zdravstvenog osiguranja.

U slučajevima postojanja sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može, isklјučivo radi obezbeđenja dokaza da izvrši terensku kontrolu.

Naknade troškova

Član 317.

Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova, i to:

1) za vreme koje je proveo na službenom putu u Republici Srbiji ili inostranstvu;

2) za privremeni premeštaj u drugo mesto rada;

3) za upućivanje na rad u inostranstvo;

4) za svaki dan boravka i rada na terenu;

5) za smeštaj i ishranu za vreme boravka i rada na terenu, ukoliko za takav rad nisu obezbeđeni besplatni smeštaj i ishrana;

Ishrana u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora uređuju se u skladu sa propisima kojima se uređuju plate u javnom sektoru.

Način za ostvarivanje prava na naknadu iz stava 1. ovog člana, kao i njenu visinu propisuje Vlada.

Član 318.

Policijski službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta/boravišta – mesto rada.

Isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada vrši se u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Policijski službenik nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

1) da ima obezbeđeno službeno motorno vozilo;

2) da Ministarstvo na drugi način obezbedi policijskim službenicima prevoz za dolazak i odlazak sa rada;

3) da je policijskim službenicima omogućen prevoz za dolazak i odlazak sa rada bez naknade;

4) za vreme korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog ili neplaćenog odsustva, službenog puta, privremene sprečenosti za rad, terenskog rada, kao i svim drugim slučajevima odsustva sa rada.

Promena prebivališta/boravišta policijskog službenika nakon zasnivanja radnog odnosa, ne može da utiče na uvećanje troškova za dolazak i odlazak sa rada, osim ako je posledica premeštaja, odnosno raspoređivanja zbog potrebe službe.

Način ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, propisuje Vlada.

Pravo na naknadu troškova sahrane i jednokratnu novčanu pomoć

Član 319.

Ako policijski službenik u obavlјanju unutrašnjih poslova ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova izgubi život, troškove sahrane u mestu koje odredi njegova porodica snosi Ministarstvo.

Troškom iz stava 1. ovog člana smatraju se:

1) troškovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane;

2) putni troškovi za dva pratioca;

3) troškovi grobnog mesta;

4) ostali pogrebni troškovi.

Član 320.

U slučaju smrti policijskog službenika koji je poginuo na dužnosti, ili je smrt posledica ranjavanja na dužnosti ili je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog obolјenja, porodica koju je izdržavao policijski službenik ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u visini od 36 prosečnih plata zaposlenih u Ministarstvu, bez poreza i doprinosa, isplaćenih u mesecu koji je prethodio mesecu kada je nastupila smrt.

Obezbeđivanje usluge ishrane i smeštaja

Član 321.

Zaposlenima u Ministarstvu i drugim korisnicima Ministarstvo obezbeđuje usluge ishrane i smeštaja u objektima za ishranu, hotelski i samački smeštaj.

Način obezbeđenja usluga ishrane i smeštaja, kategorije korisnika i druga pitanja od značaja za usluge ishrane i smeštaja propisuje ministar.

Član 322.

Policijskom službeniku kome su ishrana i smeštaj u funkciji sticanja i održavanja potrebnog nivoa fizičke spremnosti i obučenosti za uspešno izvršenje poslova i zadataka usluga ishrane i smeštaja obezbeđuje se bez nakande.

Ministar utvrđuje kategorije policijskih službenika kojima su ishrana i smeštaj u funkciji sticanja i održavanja potrebnog nivoa fizičke spremnosti i obučenosti za uspešno izvršenje poslova i zadataka.

Pravo na novčanu i drugu pomoć

Član 323.

Ministar može, povodom obeležavanja državnih i drugih praznika, u saradnji sa Fondom za solidarnu pomoć, dodeliti novčanu i drugu pomoć porodici policijskog službenika koji je poginuo na dužnosti, ili je smrt posledica ranjavanja na dužnosti, povrede na radu ili profesionalnog obolјenja, odnosno porodici teško ranjenog policijskog službenika ili drugog zaposlenog koji je stradao u obavlјanju ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova.

Način i kriterijume za dodelu pomoći iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Nagrade i priznanja

Član 324.

Za ostvarene izuzetne rezultate u obavlјanju unutrašnjih poslova, odnosno za drugi radni doprinos, zaposlenima u Ministarstvu dodelјuju se nagrade i priznanja.

Nagrade i priznanja mogu se dodelјivati i organima pokrajinska autonomije i lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima, kao i policijskim službenicima stranih država za ostvarenu policijsku saradnju ili uspešno izvedene akcije na polјu suzbijanja kriminala.

Vrste nagrada i priznanja, način i postupak dodele, kao i kriterijume i merila propisuje ministar.

21.       Pravo na sindikalno i drugo organizovanje

Član 325.

Policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje, u skladu sa zakonom.

Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu.

Policijski službenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako obavlјaju unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom.

Poslodavac ne može da otkaže radni odnos zaposlenom niti da na drugi način stavi u nepovolјniji položaj zaposlenog, a naročito ovlašćenog predstavnika reprezentativnog sindikata zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Postupanje suprotno odredbama iz st. 2. i 3. ovog člana osnov je za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti u smislu odredbi ovog zakona kojima se uređuje disciplinska odgovornost policijskih službenika u Ministarstvu.

22.       Pravo na štrajk

Član 326.

Zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom i slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.

Štrajk se može organizovati i kao štrajk upozorenja.

Policijski službenici nemaju pravo na štrajk u slučaju:

1) ratnog stanja, vanrednog stanja, vanredne situacije ili stanja povećanog rizika;

2) nasilnog ugrožavanja ustavnog poretka Republike Srbije;

3) elementarnih nepogoda i nesreća koje ometaju normalno odvijanje života i ugrožavaju bezbednost lјudi i imovine;

4) da su zaposleni na radnim mestima na kojima štrajk nije dozvolјen.

Radna mesta na kojima štrajk nije dozvolјen su radna mesta na kojima nema uslova za obezbeđivanje minimuma procesa rada.

Ministar utvrđuje radna mesta na kojima štrajk nije dozvolјen.

Član 327.

Zaposleni u Ministarstvu mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje bezbednost lјudi i imovine ili je nezamenlјiv uslov života i rada građana.

Rukovodilac organizacione jedinice, najkasnije deset dana pre početka štrajka određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, koji ne može biti manji od 60% zaposlenih.

Član 328.

Štrajk upozorenja najavlјuje se najkasnije pet dana pre početka štrajka, a štrajk se najavlјuje, najkasnije 15 dana pre početka štrajka, dostavlјanjem odluke o stupanju u štrajk.

Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okuplјanja učesnika u štrajku (ako se štrajk ispolјava okuplјanjem zaposlenih) i štrajkački odbor, koji zastupa interese zaposlenih.

Uz odluku o stupanju u štrajk dostavlјa se izjava organizatora štrajka o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.

Predstavnici Ministarstva i štrajkačkog odbora dužni su da od dana najave štrajka, pa sve do samog okončanja štrajka, pregovaraju radi sporazumnog i mirnog rešavanja kolektivnog spora, u skladu sa propisima o mirnom rešavanju radnih sporova i načelima uzajamnog poverenja i zaštite ekonomskih i socijalnih interesa.

Ako se štrajk ispolјava okuplјanjem zaposlenih, štrajk se organizuje i mesto okuplјanja određuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno okuplјanje.

Policijski službenici koji učestvuju u štrajku, ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude.

Član 329.

Predstavnici sindikata ne mogu da trpe štetne posledice zbog učestvovanja u štrajku, ne mogu da budu trajno ili privremeno premešteni zbog učestvovanja u štrajku, odnosno poslodavac ne može da otkaže radni odnos niti na drugi način stavi u nepovolјan položaj člana štrajkačkog odbora zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Član 330.

Na pitanja u vezi sa štrajkom koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim je uređen štrajk.

23. Disciplinska odgovornost

Odgovornost za povrede službene dužnosti

Član 331.

Policijski službenik odgovara za krivična dela i prekršaje u skladu sa opštim propisima.

Policijski službenik odgovara disciplinski za povrede službene dužnosti u skladu sa ovim zakonom.

Odgovornost za krivično delo i prekršaj ne isklјučuje disciplinsku odgovornost ako delo koje je predmet krivičnog ili prekršajnog postupka predstavlјa i povredu službene dužnosti.

Član 332.

Povrede službene dužnosti mogu biti lake i teške.

Lake povrede službene dužnosti

Član 333.

Lake povrede službene dužnosti su:

1) nepoštovanje radnog vremena, odnosno kašnjenje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak s rada, do tri puta u roku od 30 dana;

2) neprofesionalan odnos prema građanima ili zaposlenima;

3) nesavesno i neuredno čuvanje službenih spisa i podataka;

4) neopravdano izostajanje sa posla do tri radna dana u toku kalendarske godine;

5) neuredan izgled, odnosno nenošenje ili nepropisno nošenje uniforme, opreme, oružja i drugih sredstava prinude;

6) postupanje protivno nalogu ili uputstvu za obavlјanje poslova koje je izazvalo ili moglo da izazove štetne posledice manjeg značaja;

7) neobaveštavanje ili neblagovremeno obaveštavanje rukovodioca o primlјenom poklonu.

Teške povrede službene dužnosti

Član 334.

Teške povrede službene dužnosti su:

1) odbijanje izvršenja ili neizvršavanje zakonitog naređenja rukovodioca izdatog tokom vršenja ili povodom vršenja zadatka;

2) neopravdano napuštanje mesta vršenja službenog zadatka;

3) protivpravna primena policijskih ovlašćenja ili zloupotreba statusa policijskog službenika;

4) zloupotreba ili korišćenje informaciono-komunikacionih sistema Ministarstva, odnosno sistema za obradu podataka bez osnova za službeno postupanje;

5) izdavanje ili izvršavanje nezakonitog naređenja;

6) nepreduzimanje ili nedovolјno preduzimanje mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari;

7) onemogućavanje, ometanje ili otežavanje izvršavanja službenih zadataka;

8) postupanje suprotno članu 54. stav 1. ovog zakona;

 9) postupanje suprotno članu 54. stav 2. ovog zakona;

10) ponašanje koje šteti ugledu Ministarstva;

11) ponašanje koje narušava odnose među zaposlenima, odnosno koje je u suprotnosti sa odredbama Kodeksa policijske etike;

12) spavanje u toku radnog vremena, odnosno zauzimanje takvog položaja kojim se onemogućava obavlјanje poslova;

13) dolazak na posao pod uticajem alkohola, opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci, odnosno konzumiranje alkohola, opojnih droga i drugih psihoaktivnih supstanci u toku radnog vremena;

14) izbegavanje lečenja od bolesti zavisnosti nakon konačne ocene i mišlјenja referentne zdravstvene ustanove;

15) odavanje podataka do kojih je policijski službenik došao u toku rada drugom licu izvan Ministarstva;

16) nepropisno, nepravilno ili nenamensko korišćenje, gublјenje ili oštećenje tehničke ili druge opreme, odnosno sredstava kojima je zaposleni zadužen ili ih koristi u obavlјanju službenih zadataka, usled namere ili grube nepažnje;

17) obavlјanje dodatnog rada suprotno članu 278. ovog zakona;

18) postupanje suprotno odredbama člana 325. ovog zakona;

19) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje zdravstvenog pregleda;

20) zloupotreba privremene sprečenosti za rad;

21) odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje stručnog osposoblјavanja, usavršavanja ili druge obuke na koju se zaposleni upućuje;

22) neopravdano neodazivanje na provere stručne osposoblјenosti za radno mesto na kome zaposleni obavlјa poslove;

23) nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koje su prouzrokovale ili su mogle da prouzrokuju štetu;

24) uskraćivanje propisanih prava iz radnog odnosa zaposlenom;

25) neopravdano izostajanje sa posla preko tri radna dana u toku kalendarske godine;

26) samoinicijativno istupanje policijskih službenika u javnosti i sredstvima javnog informisanja u vezi s radom;

27) isticanje i nošenje znaka i drugih obeležja Ministarstva, odnosno organizacionih jedinica na način kojim se narušava ugled Ministarstva;

28) objavlјivanje tekstova, video ili audio snimaka, fotografija ili komentara neprimerenog sadržaja koje šteti ugledu Ministarstva;

29) sprečavanje ili ometanje sprovođenja krivičnog ili drugog postupka pred nadležnim sudom;

30) neprijavlјivanje krivičnog dela, prekršaja ili povrede službene dužnosti;

31) onemogućavanje ili ometanje obavlјanja poslova unutrašnje kontrole;

22) lažno prijavlјivanje Sektoru unutrašnje kontrole;

33) zloupotreba prava na obraćanje Sektoru unutrašnje kontrole;

34) nepostupanje po naloženim merama Sektora unutrašnje kontrole za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti;

35) negativan rezultat Testa integriteta;

36) neprijavlјivanje imovine i promene imovnog stanja suprotno odredbama člana 198. ovog zakona;

37) članstvo u političkim strankama i organizacijama, stranačko organizovanje ili političko delovanje;

38) neosnovano i zlonomerno prijavlјivanje povreda službene dužnosti odnosno iniciranje disciplinskog postupka;

39) zloupotreba prava iz radnog odnosa;

40) nošenje oružja i drugih sredstava prinude za vreme štrajka;

41) neopravdano neodazivanje pozivu disciplinskog organa najmanje dva puta.

Pokretanje disciplinskog postupka

Član 335.

Disciplinski postupak se sprovodi kao prvostepeni i drugostepeni postupak.

Disciplinski postupak pokreće:

1) rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice ili lice koje on ovlasti;

2) načelnik policijske uprave ili lice koje on ovlasti.

Lica iz stava 2. ovog člana ovlastiće policijskog službenika – disciplinskog starešinu da vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti policijskog službenika, koji mora biti diplomirani pravnik – master, odnosno diplomirani pravnik sa najmanje dve godine rada u Ministarstvu ili drugi policijski službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje sa najmanje pet godina radnog iskustva u Ministarstvu.

U disciplinskom postupku o odgovornosti policijskog službenika odlučuje se rešenjem, a o pitanjima u toku postupka zaklјučkom, ako propisima kojima se uređuje opšti upravni postupak nije drugačije propisano.

Protiv prvostepenih disciplinskih rešenja lice protiv kojeg se vodi postupak i lice koje je pokrenulo postupak imaju pravo prigovora Disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uručenja rešenja.

Disciplinska komisija je kolegijalni organ koji odlučuje po prigovorima na prvostepene odluke disciplinskih starešina.

Disciplinska komisija odlučuje u veću od tri člana, od kojih su predsednik i jedan član iz Ministarstva, a jedan član je predstavnik javnosti.

Predsednika, zamenika, članove i sekretare Disciplinske komisije imenuje ministar posebnim aktom.

Član 336.

Za angažovanje u vezi vođenja i odlučivanja u prvostepenom i drugostepenom postupku plaća se naknada utvrđena aktom ministra.

Član 337.

Disciplinski postupak sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, a u onim pitanjima koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.

Način sprovođenja disciplinskog postupka i druga pitanja koja su od značaja za rad disciplinskih organa propisuje Vlada.

Član 338.

Policijski službenik ima pravo da blagovremeno bude obavešten o pokrenutom disciplinskom postupku, uručenjem zaklјučka o pokretanju disciplinskog postupka od kog trenutka se smatra da je navedeni postupak i pokrenut, kao i o dokazima koji su priloženi uz inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Lice koje vodi disciplinski postupak dužno je, na zahtev policijskog službenika protiv kojeg se vodi postupak, omogućiti učestvovanje predstavnika sindikata čiji je član, koji u tom postupku ima položaj izjednačen s položajem punomoćnika.

Član 339.

Prvostepeni i drugostepeni disciplinski organi nisu obavezani pravnom kvalifikacijom povrede službene dužnosti koja je utvrđena zaklјučkom o pokretanju disciplinskog postupka, već su prilikom donošenja odluke o disciplinskoj odgovornosti vezani za činjenično stanje utvrđeno u toku disciplinskog postupka.

Zastarelost

Član 340.

Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom jedne godine od dana izvršenja, a za teške povrede službene dužnosti protekom dve godine od dana izvršenja.

Vođenje disciplinskog postupka za lake povrede službene dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teške povrede službene dužnosti, protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

O prekidu postupka, kada nije moguće njegovo vođenje iz opravdanih razloga, donosi se poseban zaklјučak, po diskrecionoj oceni disciplinskog starešine.

Zastarelost ne teče za vreme trajanja prekida iz stava 3. ovog člana, kao i za vreme trajanja upravnog spora pokrenutog protiv konačne odluke drugostepenog organa.

U svakom slučaju, apsolutna zastarelost vođenja postupka nastupa protekom dvostrukog vremena koje propisano za zastarelost vođenja disciplinskog postupka.

Kriterijumi za izricanje disciplinske mere

Član 341.

Pri određivanju vrste i odmeravanju disciplinske mere uzimaju se u obzir težina i posledice izvršene povrede, okolnosti pod kojima je povreda izvršena, stepen odgovornosti kao i subjektivne i objektivne okolnosti na strani policijskog službenika.

Disciplinske mere za lake povrede službene dužnosti

Član 342.

Za lake povrede službene dužnosti može se izreći jedna od sledećih disciplinskih mera:

1)         pisana opomena;

2)         javna opomena;

3) umanjenje plate u iznosu od 10% do 20% od mesečne osnovne plate uvećane za minuli rad ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo konačno.

Disciplinske mere za teške povrede službene dužnosti

Član 343.

Za teške povrede službene dužnosti mogu se izreći sledeće disciplinske mere i to:

1) umanjenje plate u iznosu od 20% do 40% od osnovne plate uvećane za minuli rad u vremenu od dva do šest meseci, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu u kom je rešenje o utvrđenoj disciplinskoj odgovornosti postalo konačno.

2) raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavlјaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stepen obrazovanja, odnosno niža platna grupa, odnosno niži platni razred u trajanju od šest meseci do dve godine;

3) zaustavlјanje u sticanju neposredno višeg čina/zvanja od dve do četiri godine;

 4) određivanje neposredno nižeg čina/zvanja u tom stepenu obrazovanja;

5) prestanak radnog odnosa.

Način izvršenja disciplinskih mera

Član 344.

Način izvršenja disciplinske mere pisana opomena i javna opomena utvrđuje ministar.

Disciplinska mera umanjenje plate izvršava se administrativnim putem.

Udalјenje sa rada

Član 345.

Policijski službenik se privremeno udalјava sa rada kad je protiv njega određen pritvor, počev od prvog dana pritvora.

Udalјenje iz stava 1. ovog člana traje dok traje pritvor.

Policijski službenik se privremeno udalјava sa rada kad je protiv njega u toku krivičnog postupka, od strane nadležnog suda, izrečena mera obezbeđenja prisustva okrivlјenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, zbog koje isti nije u objektivnoj mogućnosti da obavlјa svoje poslove i zadatke, odnosno ne može stupiti na rad.

Udalјenje iz stava 2. ovog člana traje dok traje izrečena mera.

Za vreme udalјenja iz st. 1. i 3. ovog člana policijskom službeniku pripada naknada osnovne plate u visini od 1/4, odnosno 1/3 ako jedini izdržava porodicu.

Policijski službenik može biti privremeno udalјen s rada, na obrazloženi predlog rukovodioca, kada je pokrenut krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ili pokrenut disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti, ukoliko bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesima službe, ometalo postupak prikuplјanja dokaza ili ometalo tok krivičnog ili disciplinskog postupka.

Udalјenje iz stava 6. ovog člana može trajati dok postoje razlozi za udalјenje, a najduže do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno do okončanja disciplinskog postupka i za to vreme policijski službenik ima pravo na naknadu u visini 1/2 osnovne plate, odnosno 2/3 osnovne plate ako jedini izdržava porodicu.

O privremenom udalјenju sa rada odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti.

Protiv rešenja o udalјenju može se podneti žalba Žalbenoj komisiji Vlade, u roku od osam dana od dana uručenja rešenja o udalјenju.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o udalјenju.

Policijskom službeniku koji je udalјen sa rada oduzima se službena legitimacija, oružje i druga sredstva koja su mu poverena za obavlјanje poslova, dok traje privremeno udalјenje.

23.       Odgovornost za štetu

Član 346.

Republika Srbija odgovara za štetu koju zaposleni u Ministarstvu prouzrokuju trećim licima, ako se dokaže da je šteta nastala postupanjem zaposlenih u Ministarstvu tokom obavlјanja poslova i zadataka i ako su postupali u skladu sa zakonom.

Zaposleni u Ministarstvu odgovaraju za štetu koju prouzrokuju Ministarstvu ili trećim licima, ako se dokaže da su štetu prouzrokovali namerno ili iz krajnje nepažnje tokom obavlјanja poslova i zadataka ili su postupali suprotno zakonu.

Zaposleni su u obavezi da, odmah po saznanju za nastalu štetu podnesu izveštaj o prouzrokovanoj šteti neposrednom rukovodiocu.

Zaposleni se mogu u celosti ili delimično osloboditi odgovornosti za nastalu štetu ako je do nje došlo postupanjem po nalogu nadređenog rukovodioca, pod uslovom da su ga policijski službenik i ostali zaposleni prethodno pisano ili usmeno, u zavisnosti od okolnosti, upozorili da će izvršenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati šteta.

Zaposleni koji su odgovorni za štetu prouzrokovanu krajnjom nepažnjom mogu se delimično ili u celosti osloboditi obaveze naknade štete ako je šteta nastala obavlјanjem policijskih i drugih poslova, zbog znatnih napora u obavlјanju istih, pod okolnostima kada šteta nije mogla biti izbegnuta.

Način utvrđivanja odgovornosti, visine i naknade štete propisuje ministar.

24.       Prestanak radnog odnosa

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa

Član 347.

Pored slučajeva prestanka radnog odnosa utvrđenih drugim propisima, policijskom službeniku, po sili zakona radni odnos u Ministarstvu prestaje:

1) kada se utvrdi da je policijski službenik dao neistinite podatke o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa iz člana 229. ovog zakona – danom utvrđenja ove činjenice;

2) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci - danom dostavlјanja pravnosnažne presude Ministarstvu, odnosno danom utvrđenja ove činjenice;

3) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom kažnjen kaznom zatvora za prekršaj sa elementima nasilјa;

4) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavlјanje poslova državnog službenika - danom dostavlјanja pravnosnažne presude Ministarstvu odnosno danom utvrđenja ove činjenice;

5) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora ispod šest meseci za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavlјanje poslova policijskog službenika.

 Krivična dela iz stava 1. tačka 5) ovog člana utvrđuje ministar.

Nadležni organ koji donosi odluku iz stava 1. tačke 2) – 5) ovog člana, dužan je da bez odlaganja podatke o odlukama donetim u postupku protiv policijskog službenika dostavlјa Ministarstvu.

Policijskom službeniku radni odnos u Ministarstvu prestaje i:

1) ako mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa;

2) ako je dva puta uzastopno ocenjen godišnjom negativnom ocenom – "nedovolјan – 1";

3) ukoliko svojom krivicom u propisanom roku ne ispuni posebni uslov za obavlјanje poslova radnog mesta.

Protiv rešenja o prestanku radnog odnosa žalba nije dopuštena.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju

Član 348.

Policijskom službeniku prestaje radni odnos sa pravom na starosnu penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, na lični zahtev ili na osnovu odluke ministra.

Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju

Član 349.

Policijskom službeniku kod koga nastanu promene u zdravstvenom stanju prouzrokovane povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom i koje ga čine nesposobnim za profesionalno vršenje policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja prestaje radni odnos u Ministarstvu, sa pravom na invalidsku penziju.

Postojanje nesposobnosti u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje komisija čije članove imenuje ministar, u saradnji sa organom veštačenja nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i zdravstvene ustanove nadležne za zdravstvenu zaštitu zaposlenih u Ministarstvu.

Za postupanje po žalbi nadležan je organ veštačenja u drugostepenom postupku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Način i postupak rada komisija iz st. 2. i 3. ovog člana urediće se aktom koji zajednički donose ministar i ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju

Član 350.

Policijskom službeniku kome prestane radni odnos sa pravom na penziju pripada otpremnina u visini šest mesečnih plata odnosno naknada plate, bez poreza i doprinosa, primlјenih za poslednjih šest meseci.

Častan i nečastan prestanak radnog odnosa

Član 351.

Policijskom službeniku se u aktu o prestanku radnog odnosa naznačava da mu radni odnos prestaje "časno" ili "nečasno".

Policijskom službeniku radni odnos prestaje nečasno u slučaju iz člana 343. st. 1. i 4. ovog zakona.

 Policijskom službeniku radni odnos prestaje časno iz svih drugih razloga za prestanak radnog odnosa.

Posledice časnog i nečasnog prestanka radnog odnosa

Član 352.

Policijski službenik kome je radni odnos prestao časno zadržava pravo na naziv čina/zvanja i na nošenje uniforme u svečanim prilikama.

Policijski službenik kome je radni odnos prestao nečasno nema pravo na:

1) ponovni prijem u radni odnos u Ministarstvu;

2) nošenje uniforme u svečanim prilikama;

3) oslovlјavanje činom/zvanjem;

4) počasti nakon smrti.

25.       Supsidijarna primena drugih propisa

Član 353.

Ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju se propisi o državnim službenicima i poseban kolektivni ugovor zaklјučen u skladu sa tim propisima, opšti propisi o radu i zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

VI. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Član 354.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.

VII. KAZNENE ODREDBE

Član 355.

Novčanom kaznom od 150.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         upotreblјava pojam "policija" bez odobrenja ministra (član 25. stav 3. ovog zakona);

2)         objavi podatke o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja (član 59. stav 7. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice.

Član 356.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje poseduje, odnosno koristi službenu značku, odnosno službenu legitimaciju policijskih službenika, odnosno službenu legitimaciju državnih službenika Ministarstva, odnosno nameštenika Ministarstva, a nije policijski službenik, odnosno državni službenik Ministarstva, odnosno nameštenik Ministarstva (član 222. stav 1)

Predmeti izvršenja prekršaja iz stava 1. ovog člana se oduzimaju.

Član 357.

Novčanom kaznom u iznosu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zahteva izradu, izradi, stavlјa u promet, poseduje ili koristi značku, drugo obeležje, odnosno oznaku, koji sadrže elemente vizuelnog identiteta službene značke ili službene legitimacije policijskih službenika, odnosno službene legitimacije državnih službenika, odnosno nameštenika Ministarstva (član 222. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja prekršaja iz st. 1 – 4. ovog člana se oduzimaju.

VIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 358.

Određivanje činova/zvanja propisanih ovim zakonom izvršiće se rešenjima o raspoređivanju zaposlenih na radna mesta utvrđena aktima iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 2. ovog zakona, na sledeći način:

1)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje mlađi vodnik policije/mlađi policijski referent/mlađi vodnik vatrogasac, vodnik policije/policijski referent/vodnik vatrogasac i vodnik I klase policije/viši policijski referent/vodnik I klase vatrogasac, u zavisnosti od ostvarenog efektivnog radnog staža, određuje se sledeći čin/zvanje:

(1)        mlađi vodnik/mlađi referent (6 meseci-5 godina i 6 meseci);

(2)        mlađi vodnik I klase/mlađi referent I klase (5 godina i 6 meseci-10 godina i 6 meseci);

(3)        vodnik/referent (10 godina i 6 meseci-15 godina i 6 meseci);

(4)        vodnik I klase/referent I klase (15 godina i 6 meseci-20 godina i 6 meseci);

(5)        stariji vodnik/viši referent (20 godina i 6 meseci-25 godina i 6 meseci);

(6)        stariji vodnik I klase/samostalni referent (više od 25 godina i 6 meseci).

2)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje zastavnik policije/mlađi policijski saradnik/mlađi zastavnik vatrogasac, zastavnik I klase policije/policijski saradnik/zastavnik vatrogasac i potporučnik policije/samostalni policijski saradnik/zastavnik I klase vatrogasac, u zavisnosti od ostvarenog efektivnog radnog staža sa visokim obrazovanjem u obimu od najmanje 180 ESPB i utvrđenog raspona čina/zvanja za pojedinačno radno mesto, određuje se sledeći čin/zvanje:

(1)        mlađi zastavnik/mlađi saradnik (9 meseci-5 godina i 9 meseci);

(2)        mlađi zastavnik I klase/mlađi saradnik I klase (5 godina i 9 meseci-10 godina i 9 meseci);

(3)        zastavnik/saradnik (10 godina i 9 meseci-15 godina i 9 meseci);

(4)        zastavnik I klase/saradnik I klase (15 godina i 9 meseci-20 godina i 9 meseci);

(5)        stariji zastavnik/viši saradnik (20 godina i 9 meseci-25 godina i 9 meseci);

(6)        potporučnik/samostalni saradnik (više od 25 godina i 9 meseci).

3)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje poručnik policije/viši policijski saradnik/potporučnik vatrogasac, određuje se čin/zvanje poručnik/mlađi savetnik;

4)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje kapetan policije/mlađi policijski savetnik/poručnik vatrogasac, određuje se čin/zvanje kapetan/savetnik;

5)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje major policije/policijski savetnik/kapetan vatrogasac, određuje se čin/zvanje major/viši savetnik;

6)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje potpukovnik policije/samostalni policijski savetnik/major vatrogasac, određuje se čin/zvanje potpukovnik/samostalni savetnik;

7)         policijskim službenicima koji imaju čin/zvanje pukovnik policije/viši policijski savetnik/potpukovnik vatrogasac, određuje se čin/zvanje pukovnik/glavni savetnik;

8)         policijskim službenicima koji imaju čin general policije, u zavisnosti od utvrđenog raspona čina radnog mesta, određuje se sledeći čin:

(1) general-major;

(2) general-potpukovnik;

(3) general-pukovnik.

Član 359.

Policijskom službeniku kome je u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18) određena obaveza da u roku od osam godina od dana raspoređivanja ispuni uslov u pogledu čina/zvanja utvrđenog za radno mesto na koje je raspoređen, može biti raspoređen u okviru izvršilačkih radnih mesta odnosno radnih mesta istog nivoa rukovođenja, a obaveza određena rešenjem o raspoređivanju ostaje na snazi do isteka propisanog roka.

Policijski službenik koji se u momentu izmene akta iz člana 22. stav 3. i člana 31. stav 2. ovog zakona zatekne na radnom mestu na kojem je promenjen uslov u pogledu čina/zvanja, može da ostane na tom radnom mestu, uz uslov da u roku od osam godina stekne čin/zvanje utvrđen za radno mesto na koje je raspoređen.

Policijskom službeniku kome je u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18) određena obaveza da u roku od tri školske godine od dana raspoređivanja ispuni uslov u pogledu obrazovanja, može biti raspoređen na isto radno mesto, a obaveza određena rešenjem o raspoređivanju ostaje na snazi do isteka propisanog roka.

Policijskim službenicima kojima je primenom odredaba člana 358. ovog zakona određen čin/zvanje, priznaće se da imaju položene stručne ispite za čin/zvanje.

Član 360.

Za zaposlene koji nisu ispunili posebne uslove koji se odnose na posedovanje vozačke dozvole, a na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju više od 10 godina efektivnog rada u Ministarstvu, ne primenjuje se član 347. stav 4. tačka 3) ovog zakona.

Policijski službenik koji u propisanom roku nije ispunio obavezu određenu rešenjem o raspoređivanju u pogledu sticanja čina/zvanja utvrđenog za radno mesto na koje je raspoređen, u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18), raspoređuje se na radno mesto za koje ispunjava uslove u pogledu čina/zvanja.

Policijski službenik koji u propisanom roku nije ispunio obavezu određenu rešenjem o raspoređivanju u pogledu sticanja propisanog obrazovanja utvrđenog za radno mesto na koje je raspoređen, u skladu sa propisima donetim na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18), raspoređuje se na radno mesto za koje ispunjava uslove u pogledu obrazovanja.

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 361.

Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Usklađivanje organizacije i rada sa odredbama zakona

Član 362.

Pravna lica i drugi subjekti uskladiće svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 3 meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

Okončanje započetih postupaka

Član 363.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja ranijeg zakona

Član 364.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18).

Stupanje na snagu i početak primene

Član 365.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENјE ZAKONA

Donošenjem novog Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 6/16), kao i njegovih izmena koje su donete u toku 2018. godine u pravni sistem uveden je niz novina koje su značajno doprinele pobolјšanju kvaliteta u obavlјanju policijskih i drugih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Na osnovu sveobuhvatne analize i rezultata primene važećeg zakona, pristupilo se usavršavanju i pobolјšanju postojećih rešenja u smislu njihove efikasne primene, kako bi Ministarstvo unutrašnjih poslova kao državni organ u zaštiti sistema bezbednosti u najširem smislu te reči, te obezbeđivanja sigurnog ambijenta za život u lokalnoj zajednici, dalo najveći doprinos, te je kao krajnji rezultat izrađen Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima.

Naime, osnovni cilј Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima je da se određene odredbe preciznije definišu, prilagode i usklade sa praktičnim potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova, kako bi doprinele pobolјšanju kvaliteta u obavlјanju policijskih i drugih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, imajući u vidu nove institute koji su uvedeni po prvi put u pravni sistem (donošenjem Zakona o policiji 2016. godine, uklјučujući i izmene iz 2018. godine) javila se potreba za određenim intervencijama, kojima bi se otklonili određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg zakona, a putem preciziranja pojedinih odredaba i pobolјšanja postojećih rešenja.

Najznačajnije novine odnose se na preciziranje pojma "Unutrašnjih poslova" kao i na preciznije i sveobuhvatnije definisanje pojma "Policija", te utvrđivanje i preciziranje načela na kojima počiva rad Ministarstva unutrašnjih poslova. U odnosu na važeći Zakon o policiji, pored subjekata kojima će zakon dozvoliti upotrebu tog pojma, utvrđeno je da, uz odobrenje ministra, i drugi subjekti mogu koristiti pojam "Policija". Dakle, proširen je krug subjekata koji mogu koristiti navedeni pojam, pre svega na sindikalne organizacije koje u skladu sa zakonom deluju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i na druge subjekte, po proceni i odobrenju ministra.

Definisana je organizaciona jedinica Direkcija policije, kao organizaciona jedinica koja rukovodi Policijom i utvrđeno da u svom sastavu ima centralne i područne organizacione jedinice i jedinice Policije posebne namene, što predstavlјa novinu. Pored navedenog, propisani su i specifični organizacioni oblici Policije, poput jedinica Policije posebne namene, interventnih jedinica Policije i organizacionih jedinica za koordinaciju rada kao i načela rukovođenja i odgovornosti u Direkciji policije.

Takođe su precizirani poslovi koje obavlјa Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz jasno preciziranje da su unutrašnji poslovi, policijski poslovi, poslovi zaštite i spasavanja i drugi unutrašnji poslovi utvrđeni zakonom, koji su kasnije kroz tekst zakona dodatno razrađeni, čime se doprinosi transparentnosti i bolјem uvidu javnosti u pojedine poslove koji se obavlјaju. Iz istih razloga precizirani su i policijski poslovi i definisane su delatnosti policije i policijski zadatak kao oblici angažovanja odnosno povezanih radnih aktivnosti putem kojih se policijski poslovi obavlјaju. Uvode se nova i preciziraju dosadašnja policijska ovlašćenja.

Dodatno, posebna pažnja posvećena je standardima policijskog postupanja kojih se Policija pridržava prilikom obavlјanja policijskoh poslova, kako bi se naglasio značaj odgovora na potrebe i očekivanja građanja i služenju zajednici i kako bi se stvorili uslovi za bezbedan život. Takođe propisane su i dužnosti ovlašćenih službenih lica.

Utvrđuju se nova i sveobuhvatnije uređuju postojeća sredstva prinude koja policijski službenici koriste prilikom primene policijskih ovlašćenja i obavlјanja policijskih poslova. Nova sredstva prinude su sredstva za trenutno vezivanje, sredstva za prinudno zaustavlјanje vozila, uređaji za emitovanje zvučnih talasa, sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica i sredstva za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva, od kojih ističemo sredstva za trenutno vezivanje i privremeno onesposoblјavanje lica koja predstavlјaju još jedan korak ka humanizaciji sredstava prinude i korak dalјe od upotrebe vatrenog oružja kao krajnjeg sredstva prinude.

Naročita pažnja posvećena je oblikovanju odredbi kojima se uređuje vršenje bezbednosnih provera, definisana su lica iz kriminogene sredine, utvrđene su bezbednosne smetnje koje se razlikuju shodno svrsi u koju se bezbednosna provera vrši odnosno pravu koje je potrebno ostvariti usled njihovog nepostojanja i rangiraju na obavezne i fakultativne (koje se cene u zavisnosti od slučaja). Novina u Nacrtu zakona podela bezbednosnih smetnji na obavezne i fakultativne, gde rukovodilac organizacione jedinice koja vrši bezbednosnu proveru, procenjuje njeno postojanje, uz odgovarajuće obrazloženje.           Očekujemo da će se preciziranjem odredaba o vršenju bezbednosnih provera, u redovima zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova prevashodno naći samo ona lica koja svojim navikama, sklonostima i ponašanjem u prethodnom periodu ukazuju da će biti dostojna za rad u Ministarstvu. Ove odredbe podići će svest i o potrebi poštovanja zakona. Definisane su i policijske radnje kao aktivnosti ovlašćenih službenih lica propisane ovim ili drugim zakonom, koje se preduzimaju radi obavlјanja policijskih poslova i propisane su nove, kriminalističko-taktičke radnje (potera, zaseda, racija i blokada saobraćajnih i drugih površina) i policijsko pregovaranje.

Nacrtom zakona definisani su poslovi zaštite i spasavanja, gde spadaju upravlјanje rizikom, preventivna zaštita od požara i eksplozija, civilna zaštita i reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima i po prvi put, propisana su ovlašćenja koja mogu primenjivati policijski službenici u obavlјanju poslova zaštite i spasavanja, i to su: izdavanje upozorenja, izdavanje naređenja, provera identiteta, obrada podataka, ulazak u stan i druge prostorije, pregled objekata, prostora i dokumentacije, kontrolisanje lica i saobraćajnih sredstava i vršenje uviđaja. Za svako od nabrojanih ovlašćenja propisani su uslovi pod kojima se primenjuju i utvrđena je shodna primena odredbi koje se odnose na dužnosti ovlašćenih službenih lica, u obavlјanju poslova zaštite i spasavanja.

Utvrđeni su načini vršenja unutrašnje kontrole, kao preventivna i operativna kontrola rada zaposlenih i radno angažovanih, kao i kontrola rada organizacionih jedinica Ministarstva. Značajno su unapređene i precizirane preventivne aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole. Novi instrumenti uvedeni u pravni sistem važećim Zakonom o policiji sada su razrađeni i njihova primena će obezbediti podatke za dalјu analizu i predlaganje mera za iskorenjivanje korupcije u Ministarstvu. Novina koju sadrže ove odredbe je u tome što je sada potpunije regulisano u kojim slučajevima Sektor neće postupati, a to je posebno kod zloupotrebe prava na obraćanje (nerazumna i česta obraćanja). Istaknuta je i nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole u obavlјanju poslova unutrašnje kontrole, prilikom ostvarivanja saradnje sa drugim državnim organima, predstavnicima javnosti i građanima i međunarodne operativne saradnje.

Ministarstvo je u konstantnoj borbi za suzbijanje korupcije predvidelo i preciziralo odredbe u vezi sa prijemom i uručenjem poklona, kao i evidenciju o primlјenim poklonima.

Regulisano je da se sredstva za rad Ministarstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, ali i Ministarstvo može pružati usluge u vezi sa svojim delokrugom, uz plaćanje odgovarajuće takse. Takođe, propisano je da i drugi subjekti mogu svojim sredstvima učestvovati u pobolјšanju uslova rada organizacionih jedinica Ministarstva i u finansiranju i realizaciji aktivnosti u cilјu unapređenja bezbednosti lјudi i imovine na određenom području.

Naročito se preciziraju odredbe kojima je obrazovan Fond za solidarnu pomoć za policijske službenike kojim se još više naglašava socijalna uloga i socijalna podrška koje Ministarstva pruža svojim zaposlenima.

Važno je napomenuti da novim rešenjima prava zaposlenih ni u kom delu nisu umanjena, već su stvoreni uslovi za njihovo efikasnije ostvarivanje. Prošireni su slučajevi u kojima se dodelјuju sredstva Fonda, i to na situaciju da oba roditelјa zaposlena u Ministarstvu dobijaju solidarnu pomoć za rođenje deteta (važeći Zakon o policiji ovo pravo priznaje samo majci deteta ako su oba roditelјa zaposlena u Ministarstvu) i za ugroženost zaposlenog ne samo usled elementarnih nepogoda, već i drugih nesreća.

Napravlјena je jasna razlika i pojedinačno su definisane kategorije zaposlenih u Ministarstvu (policijski službenici, državni službenici i nameštenici). Definisana je službena legitimacija i utvrđene su kategorije zaposlenih kojima se ista izdaje (sa značkom ili bez nje). U zavisnosti od kategorije kojoj zaposleni pripada utvrđuje se i svrha u koju se legitimacija koristi.

Takođe, usled problema u praksi, do kojih je dolazilo zbog lažnog predstavlјanja i korišćenja lažnih službenih legitimacija i znački, uvedena je zabrana posedovanja, odnosno korišćenja službene legitimacije sa službenom značkom, odnosno službene legitimacije od strane lica koja nisu policijski službenici, državni službenici ili nameštenici Ministarstva. Takođe, zabranjeno je zahtevanje izrade, izrada, stavlјanje u promet, posedovanje, odnosno korišćenje značke ili drugog obeležja, odnosno oznake od strane fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica, koje sadrže elemente vizuelnog identiteta službene značke ili službene legitimacije policijskih službenika, odnosno službene legitimacije državnih službenika, odnosno nameštenika Ministarstva i predviđene su sankcije za nepoštovanje pomenute zabrane.

Regulisani su činovi i zvanja policijskih službenika. Ovim odredbama su uvedeni jedinstveni činovi i za policijske službenike koji obavlјaju policijske poslove i koji obavlјaju poslove zaštite i spasavanja, dok se policijskim službenicima koji rade u statusu lica na posebnim dužnostima utvrđuju zvanja. Uvedeni su generalski činovi: general-major, general-potpukovnik i general-pukovnik.

Zakonom se propisuje podela radnih mesta policijskih službenika na rukovodeća (strateškog, visokog, srednjeg i operativnog nivoa) i izvršilačka radna mesta.

Posebna pažnja posvećena je odredbama u vezi sa uslovima za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu. Naime, po pravilu radni odnos u Ministarstvu zasniva na neodređeno vreme, ali je data mogućnost za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme usled nastupanja određenih uslova (zamena odsutnog zaposlenog, povećanje obima posla, obuka pripravnika, specijalizacija).

Utvrđeni su i načini zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu (bez konkursa, internim konkursom, javnim konkursom, raspoređivanjem ili premeštajem). Novina je omogućavanje preuzimanja zaposlenih ne samo iz drugih državnih organa, već i iz organa pokrajinske autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave. Uvodi se i obaveza probnog rada za lica koja se prvi put primaju u radni odnos u organu javne vlasti, a nisu pripravnici i propisano je trajanje probnog rada, kao i otkazivanje radnog odnosa ukoliko zaposleni ne zadovolјi na probnom radu. Takođe, novitet u odnosu na važeći zakon su i preformulisane odredbe kojima se uređuje raspoređivanje zaposlenih, premeštaj (trajni i privremeni koji se zasnivaju na potrebama službe ili ličnom zahtevu) i upućivanje, čime se otklanjaju problemi u dosadašnjoj primeni pomenutih instituta.

Odredbe o karijernom razvoju policijskih službenika adekvatnije su formulisane, sadržina im je precizirana u cilјu stvaranja uslova za njihovu potpunu primenu.

Kao značajane ističemo i psihološku prevenciju, selekciju i razvoj potencijala zaoslenih kroz stručno savetodavni rad koji će doprineti očuvanju, zaštiti i unapređenju psihičkog zdravlјa zaposlenih i prevazilaženju i suočavanju sa teškoćama u radu. Takođe, akcenat je stavlјen na precizno definisanje odredaba koje se odnose na bezbednost i zdravlјe na radu kojima se vrši usaglašavanje sa propisima koji uređuju datu oblast, te odredbe o specifičnoj zdravstvenoj zaštiti zaposlenih.

Precizirane su odredbe Zakona koje se odnose na poslove i delatnosti koje zaposleni može da obavlјa van radnog vremena u Ministarstvu, kao dodatni rad. Predviđeno je da zaposleni u Ministarstvu ne mogu obavlјati poslove i delatnosti koji mogu izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu, uz pisano odobrenje ministra ili lica koje on ovlasti.

            Usled specifičnosti posla kao i postojanja određenih radnih mesta na kojima je neophodno obezbediti konstantno prisustvo zaposlenih radi obavlјanja najsloženijih i poslova najvišeg bezbednosnog rizika ograničava se pravo na štrajk dopunom postojećih odredaba i dopunjuju se odredbama o štrajku upozorenja odnosno upodoblјavaju se odredbama sistemskog zakona kojima je uređen štrajk.

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa po sili zakona poošterni su i preformulisani usled postojanja potrebe preciziranja momenta prestanka radnog odnosa i to nakon što nastupi određeni uslov odnosno slučaj i propisano je u kojim slučajevima radni odnos prestaje časno odnosno nečasno-što se dovodi u vezu sa krivičnim delima koja policijskog službenika čine nedostojnim za rad u Ministarstvu, a koja će biti utvrđena podzakonskim aktom.

Policija je specifična služba, policijski službenici obavlјaju visoko rizične poslove, tako da se uzima u obzir kvalitet izvršenja zadataka u zaštiti bezbednosti građana i imovine, ali i očuvanje radne sposobnosti pripadnika Ministarstva, u tom smislu odredbe Zakona upućuju na propise o penzijskom i invalidskom osiguranju, po kojima prestanak radnog odnosa može nastupiti i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije.

Generalno, a s obzirom da važeći Zakon o policiji u određenim delovima prilikom uređivanja prava i obaveza, nije obuhvatio sve zaposlene već samo policijske službenike, određena prava koja su važećim zakonom bila rezervisana samo za policijske službenike ovim izmenama i dopunama biće ustanovlјena za sve zaposlene u Ministarstvu što će biti od značaja jasnu podelu zaposlenih na policijske službenike, državne službenike i nameštenike, ali, takođe, određena prava i obaveze putem budućih zakonskih rešenja biće rezervisana isklјučivo za ovvašćena službena lica.

Najzad, propisuju se kaznene odredbe shodno kojima se za prekršaje kažnjavaju pravna lica koja krše odredbe kojima je utvrđena zabrana korišćenja naziva policija, te upotreba službene značke i legitimacije na nedozvolјeni način (uklјučujući, pored neovlašćenog korišćenja službene značke i legitimacije policijskog službenika i zahtev za izradu, izradu, stavlјanje u promet, posedovanje i korišćenje, značke, obeležja ili oznake koji sadrže elemente njihovog vizuelnog identiteta) i otkrivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja.           

III OBJAŠNјENјE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENјA

Članom 1. Nacrta zakona uređuje se predmet zakona, odnosno predviđa se da zakon uređuje unutrašnje poslove, organizaciju i nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, organizaciju i nadležnost Policije i druga pitanja od značaja za unutrašnje poslove.

Članom 2. Nacrta zakona definisani su pojmovi koji se upotreblјavaju u zakonu.

Čl. 3 – 9. Nacrta zakona propisana su načela u skladu sa kojima se obavlјaju unutrašnji poslovi – načelo zakonitosti; profesionalizma i neutralnosti; prioriteta; sprečavanja sukoba interesa; zabrane diskriminacije; ekonomičnosti i efikasnosti; preventivnog postupanja.

U članu 10. Nacrta zakona definisani su i nabrojani unutrašnji poslovi (policijski poslovi, poslovi zaštite i spasavanja i drugi unutrašnji poslovi).

U članu 11. Nacrta zakona nabrojani su poslovi koji su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

Članom 12. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo u cilјu obavlјanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke o ličnosti i druge podatke i obezbeđuje njihovu zaštitu. Navedenom odredbom utvrđeno je od kojih se subjekata prikuplјaju podaci.

Članom 13. Nacrta zakona utvrđeno je posebno ovlašćenje ministra unutrašnjih poslova da zahteva posebne izveštaje o radu policije i organizacionih jedinica Ministarstva i da daje obavezne instrukcije i uputstva u vezi sa njihovim radom.

Članom 14. Nacrta zakona propisana je nadležnost Ministarstva u slučaju vanrednog ili ratnog stanja.

U čl. 15 – 20. Nacrta zakona regulisana je saradnja koju Ministarstvo ostvaruje sa službama bezbednosti, sa drugim organima, organizacijama, ustanovama i pravnim licima, sa građanima koji pruže pomoć u obavlјanju unutrašnjih poslova, kao i međunarodna saradnja i oblici angažovanja zaposlenih u Ministarstvu izvan teritorije Republike Srbije.

Član 21. Nacrta zakona propisuje da je rad Ministarstva javan, osim u predviđenim izuzecima, kao i da Ministarstvo ima obavezu objavlјivanja godišnjeg izveštaja o stanju javne bezbednosti i rezultatima rada Ministarstva.

Članom 22. Nacrta zakona propisuje se da se za obavlјanje poslova iz nadležnosti Ministarstva obrazuju unutrašnje organizacione jedinice i utvrđuje se pravni osnov da se aktom Vlade i aktom ministra (Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta) bliže urede sva pitanja u vezi sa unutrašnjim uređenjem i sistematizacijom radnih mesta.

            Članom 23. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo i organizacione jedinice Ministarstva imaju svoj znake i obeležja, čiji će izgled i način korišćenja, označavanje i druge elemente vizuelnog identiteta propisati Vlada, odnosno ministra. Takođe, zabranjuje se isticanje i nošenje znakova i drugih obeležja na način kojim se narušava ugled Ministarstva.

            Članom 24. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo, Policija i organizacione jedinice Ministarstva imaju svoje praznike, čije dane i način obeležavanja utvrđuje Vlada, odnosno ministar.

            U članu 25. definisan je pojam policije i utvrđeno ko ima pravo na upotrebu tog pojma. U odnosu na važeći Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18), pored subjekata kojima će zakon dozvoliti upotrebu tog pojma, utvrđeno je da uz odobrenje ministra i drugi subjekti mogu koristiti pojam "Policija". Dakle, proširen je krug subjekata koji mogu koristiti navedeni pojam, pre svega na sindikalne organizacije koje u skladu sa zakonom deluju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i na druge subjekte, po proceni i odobrenju ministra.

            Članom 26. Nacrta zakona utvrđen je odnos između Policije, javnog tužioca i suda, odnosno saglasno drugim zakonima, Policija u u predistražnom, krivičnom i prekršajnom postupku primenjuje policijska ovlašćenja, mere i radnje i postupa po nalogu i zahtevima javnog tužioca i suda.

            Članom 27. Nacrta zakona reguliše odnos između Policije i lokalne samouprave, odnosno pojam Policije u zajednici.

            U čl. 28. i 29. Nacrta zakona utvrđena su postupanja Policije u slučajevima nasilјa u porodici i u stanju povećanog rizika.

            Članom 30. Nacrta zakona definisana je organizaciona jedinica Direkcija policije, kao organizaciona jedinica koja rukovodi Policijom i utvrđeno da u svom sastavu ima centralne i područne organizacione jedinice i jedinice Policije posebne namene, što predstavlјa novinu.

            Čl. 31 – 33. Nacrta zakona propisani su specifični organizacioni oblici Policije, poput jedinica Policije posebne namene, interventnih jedinica Policije i organizacionih jedinica za koordinaciju rada.

            Članom 34. Nacrta zakona utvrđena su načela rukovođenja i odgovornosti u Direkciji policije.

            Članom 35. Nacrta zakona propisani su uslovi i način izbora direktora policije, od kojih su u odnosu na Zakon o policiji, pojedini izmenjeni, a pojedini dodati.

            Čl. 36 – 39. Nacrta zakona utvrđena je nadležnost Policije, odnosno propisani su poslovi Direkcije policije i njenih organizacionih jedinica (policijske uprave, policijske stanice i policijske ispostave).

            Članom 40. Nacrta zakona definisani su i nabrojani policijski poslovi, na precizniji način i propisano je da se obavlјaju kroz policijske delatnosti. Dat je osnov da ministar podzakonskim aktom bliže uredi način obavlјanja policijskih poslova i vrste delatnosti policije.

            Članom 41. Nacrta zakona propisano je da se pri obavlјanju policijskih poslova, Policija pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja i precizirano je na šta se odnose ti standardi.

            Članom 42. Nacrta zakona predviđeno je da Policija u obavlјanju policijskih poslova primenjuje policijsko-obaveštajni model, koji je sada detalјnije i jasnije definisan, uz mogućnost da ministra propiše način primene policijsko-obaveštajnog modela.

Članom 43. Nacrta zakona uređuje se platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija, koja je osnov za stvaranje nacionalnog kriminalističko-obaveštajnog sistema, a koja se uspostavlјa u okviru posebnog informaciono-komunikacionog sistema Ministarstva, u skladu sa propisima koji uređuju evidencije i obradu podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kao i tehničkim mogućnostima.

U članu 44. Nacrta zakona dat je osnov da Policija, prilikom obavlјanja policijskih poslova, koristi mnogobrojne sisteme za obradu podataka, pre svih, sisteme video-nadzora za automatsku detekciju lika i registarskih tablica. Nacrtom zakona predviđeno je da Ministarstvo u cilјu obavlјanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke, a korišćenjem sistema za obradu podataka, koji predstavlјaju savremena tehnička rešenja, unapređuje se, olakšava i čini efikasnijim obavlјanje policijskih i drugih unutrašnjih poslova. Pre svega, doprineće prevenciji kriminala, a takođe i većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenja učinilaca takvih dela.

Član 45. Nacrta zakona propisuje dužnost Policije da građanima i drugim licima, da pod određenim uslovima, pruža informacije i savete od značaja za njihovu ličnu i imovinsku bezbednost.

U odredbama čl. 46 – 55. Nacrta zakona propisane su i bliže uređene dužnosti policijskih službenika i drugih zaposlenih, odnosno ovlašćenih službenih lica, a to su: dužnost obavlјanja policijskih poslova i u slučaju ugroženosti života, dužnost obavlјanja policijskih poslova van radnog vremena, dužnost dostavlјanja saznanja, dužnost izvršavanja naređenja, dužnost čuvanja podataka, dužnost predaje sredstava prinude i službene legitimacije u propisanim situacijama, dužnost odazivanja na lekarske preglede, dužnosti prilikom ostvarivanja međunarodne policijske saradnje, dužnost prijavlјivanja kontakata sa licem iz kriminogene sredine, dužnost ponašanja i urednog izgleda koji ne štete ugledu Ministarstva. Uvedena je dužnost ovlašćenog službenog lica da preda službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude ukoliko je prijavlјeno za krivično delo nasilјe u porodici ili drugo krivično delo sa elementima nasilјa ili je prijavlјeno za prekršaj sa elementima nasilјa.

Članom 56. Nacrta zakona definisan je Kodeks policijske etike, u skladu sa čijim odredbama, između ostalog, mora postupati policijski službenik i propisan je osnov za njegovo donošenje.

U članu 57. Nacrta zakona nabrojana su policijska ovlašćenja koja primenjuju ovlašćena službena lica prilikom obavlјanja policijskih i drugih poslova. U odnosu na važeći Zakon o policiji, povećan je broj policijskih ovlašćenja, iz razloga uočenih problema u praksi i potreba za uspostavlјanje novih ovlašćenja kojima će se olakšati obavlјanje policijskih poslova.

Čl. 58 – 61. Nacrta zakona uređeni su opšti uslovi za primenu policijskih ovlašćenja, pre svega ispunjenost zakonskih uslova za primenu ovlašćenja. Propisano je da je policijski službenik obavezan da se predstavi pre primene ovlašćenja, osim u hitnim situacijama kada to može ugroziti izvršenje policijskog zadatka. Takođe, propisano je u skladu sa kojim načelima se primenjuju policijska ovlašćenja (nepristrasnost, nediskriminacija, humanost, srazmernost, efikasnost).

Čl. 62 – 64. Nacrta zakona regulisana je primena policijskih ovlašćenja prema posebnim kategorijama lica, i to prema vojnim licima, drugim zaposlenima u organu državne uprave nadležnom za poslove odbrane, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, maloletnim licima, kao i licima koja uživaju diplomatski-konzularni imunitet i licima koje uživaju imunitet narodnog poslanika.

            Članom 65. Nacrta zakona propisano je prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje Izdavanje upozorenja.

            Članom 66. Nacrta zakona propisani su uslovi za primenu policijskog ovlašćenja Izdavanje naređenja.

            Čl. 67 – 70. Nacrta zakona uređeno je policijsko ovlašćenje Provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta. Propisano je prema kome se i na koji način vrši provera i utvrđivanje identiteta lica, ako i u kojim slučajevima se vrši identifikacija predmeta.

            Članom 71. Nacrta zakona propisano je novo policijsko ovlašćenje Prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica, gde je regulisano u kojim situacijama se ono primenjuje.

            Članom 72. Nacrta zakona, uređeno je još jedno novo policijsko ovlašćenje, Obrada podataka. Ovo ovlašćenje u vezi je sa odredbom člana 12. Nacrta zakona, gde je utvrđeno da Ministarstvo u cilјu obavlјanja unutrašnjih poslova obrađuje podatke o ličnosti i druge podatke i obezbeđuje njihovu zaštitu.

            U članu 73. Nacrta zakona regulisan je način postupanja ovlašćenih službenih lica prilikom primene novog policijskog ovlašćenja Prijem prijava o učinjenom krivičnom delu i prekršaju. Važećim Zakonom o policiji, prijem prijava predstavlјa policijsku meru i radnju, a sada je procenjeno da se radi o policijskom ovlašćenju i odredbe Nacrta zakona koje ga regulišu su detalјnije i potpunije.

            Čl. 74 – 76. Nacrta zakona propisano je Pozivanje lica, kao policijsko ovlašćenje,i to uslovi, način i vreme pozivanja lica.

            Odredbama čl. 77 – 81. Nacrta zakona reguliše se policijsko ovlašćenje Privođenje, dovođenje i sprovođenje lica. Važeći Zakon o policiji poznaje samo Dovođenje lica, kao policijsko ovlašćenje. Nacrtom zakona se ovo ovlašćenje precizira i pravi se podela na privođenje, dovođenje i sprovođenje lica, gde se ove pojedinačne radnje definišu i utvrđuje se u kojim situacijama se koja primenjuje.

            Čl. 82 – 86. Nacrta zakona na bolјi način regulisana je primena policijskog ovlašćenja Zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja. Preciznije su propisani slučajevi u kojima se zadržavanje lica vrši na osnovu rešenja o zadržavanju i izuzeci kada se lice može zadržati i bez rešenja, van službenih prostorija Ministarstva. Utvrđeni su uslovi koje moraju ispunjavati prostorije za zadržavanje, dok je dat pravni osnov da ministar podzakonskim aktom bliže uredi druge uslove i način postupanja ovlašćenih službenih lica prema zadržanim licima. Takođe, propisani su razlozi za privremeno ograničenje slobode kretanja lica i određena su lica koja mogu doneti odluku o primeni tog ovlašćenja.

Članom 87. Nacrta zakona propisano je policijsko ovlašćenje Prikuplјanje obaveštenja, i to na isti način kao važećim Zakonom o policiji, odnosno propisuje se da ovlašćeno službeno lice može prikuplјati obaveštenja, podatke i informacije od lica, u cilјu sprečavanja, otkrivanja i rasvetlјavanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca ili za obavlјanje drugih policijskih poslova, u skladu sa zakonom, a da lice nije dužno da pruži traženo obaveštenje, osim ako bi time učinilo krivično delo, na šta je ovlašćeno službeno lice dužno da ga upozori.

            Članom 88. Nacrta zakona predviđeno je kao policijsko ovlašćenje Policijsko opažanje i opserviranje, koje je do sada spadalo u policijsku meru i radnju. Primenom ovog policijskog ovlašćenja, ovlašćena službena lica mogu, pod utvrđenim uslovima, da prikuplјaju obaveštenja i podatke, uz poštovanja prava na privatnost lica.

            U čl. 89 – 92. Nacrta zakona predviđene su situacije kada se primenom policijskog ovlašćenja privremeno može oduzeti predmet, tačnije utvrđeni su razlozi za privremeno oduzimanje predmeta i izdavanje potvrde o tome. Regulisano je čuvanje, vraćanje i prodaja oduzetih predmeta, a u odnosu na važeći Zakon o policiji, sada se uređuje i privremeno oduzimanje i vraćanje novca.

            Čl. 93 – 95. Nacrta zakona propisano je novo policijsko ovlašćenje Ulazak u stan i druge prostorije, koje se izuzetno primenjuje, bez naredbe suda. Precizno su utvrđeni slučajevi kada se može bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije, kao i obaveze ovlašćenih službenih lica koje imaju prilikom primene tog ovlašćenja.

            Čl. 96. i 97. Nacrta zakona, na jasniji način, propisano je policijsko ovlašćenje Ulazak i pregled objekata, prostora, sredstava i dokumentacije i kontradiverzioni pregled.

            Članom 98. Nacrta zakona propisano je kada su ovlašćena službena lica ovlašćena da zaustave i izvrše pregled lica, predmeta i saobraćajnog sredstva i na koji način

Članom 99. Nacrta zakona regulisano je koje radnje se mogu primeniti u okviru policijskog ovlašćenja Provera plovila (provera zastave plovila, pregledanje isprava plovila i lica na plovilu, pregled plovila, gonjenje, zaustavlјanje, zadržavanje i sprovođenje plovila nadležnom organu).

            Članom 100. Nacrta zakona propisana je primena policijskog ovlašćenja Obezbeđenje i pregled mesta događaja, tačnije kad ovlašćeno službeno lice sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, on primenjuje navedeno ovlašćenje obezbeđenja i pregleda mesta događaja, a pod određenim uslovima može i zadržati lice koje se zatekne na mestu događaja.

            U članu 101. Nacrta zakona regulisano je kao novo policijsko ovlašćenje, Vršenje uviđaja, a koje se vrši na način i u postupku koji je propisan Zakonikom o krivičnom postupku. Odredbom se definiše šta je uviđaj u smislu ovog zakona.

            Članom 102. Nacrta zakona propisane su situacije u kojima ovlašćeno službeno lice može, bez pristanka lica, da se posluži njegovim saobraćajnim sredstvom i/ili sredstvom veze. Utvrđeno je i pravo vlasnika saobraćajnog sredstva ili sredstva veze na naknadu troškova i stvarne štete prouzrokovane upotrebom tih sredstava.

            Članom 103. Nacrta zakona primena policijskog ovlašćenja Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, proširena je na potrebu obavlјanja policijskih poslova. Regulisana je obaveza snošenja troškova u situacijama kada jeste ili nije utvrđeno prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci analizom krvi i urina.

            Čl. 104 – 111. Nacrta zakona detalјnije je uređeno Vršenje bezbednosnih provera, kojima se utvrđuje (ne)postojanje bezbednosnih smetnji. Propisano je prema kome se mogu vršiti bezbednosne provere, kao i koje organizacione jedinice Ministarstva vrše bezbednosne provere u kojim slučajevima. Uređeno je da lica za koje se vrši provera daje saglasnost popunjavanjem i potpisivanjem Upitnika o identifikacionim podacima (propisano je koji podaci se unose u Upitnik). Novinu u Nacrtu zakona predstavlјa što su sada bezbednosne smetnje podelјene na obavezne i fakultativne, gde rukovodilac organizacione jedinice koja vrši bezbednosnu proveru, procenjuje njeno postojanje, uz odgovarajuće obrazloženje. Regulisano je i da će ministar, podzakonskim aktom, urediti način vršenja bezbednosne provere, kao i izgled i sadržinu Upitnika.

            Članom 112. Nacrta zakona propisano je postupanje prilikom primene policijskog ovlašćenja Prijem nađenih stvari.

            Članom 113. Nacrta zakona propisano je da se strancu koji ne ispunjava uslove za ulazak ili boravak u Republici Srbiji, a kojeg nije moguće odmah udalјiti, može odrediti boravak, pod nadzorom Policije, u objektu određenom za te namene (u Prihvatilištu za strance), za vreme koje je neophodno za njegovo udalјenje, u skladu sa posebnim zakonom.

            Članom 114. Nacrta zakona propisano je još jedno novo ovlašćenje Prinudno zaustavlјanje, odnosno uklanjanje bespilotnih letilica, kao potreba usled razvoja tehnologija i gde je navedeno da ovlašćeno službeno lice, prilikom obavlјanja policijskih poslova, upotrebom odgovarajućih sredstava (elektronska sredstva, oružje i dr.) može prinudno zaustaviti, odnosno ukloniti bespilotnu letilicu koja se pojavi u neposrednoj blizini lica ili objekata koji se bezbednosno štite i obezbeđuju ili radi sprečavanja izvršenja krivičnih dela i prekršaja.

            Odredbama čl. 115 – 117. Nacrta zakona utvrđeno je pravo i dužnost ovlašćenog službenog lica da nosi službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude. U odnosu na važeći Zakon o policiji propisan je veći broj sredstava prinude, i to 18, gde su nova sredstva prinude: sredstva za trenutno vezivanje, sredstva za prinudno zaustavlјanje vozila, uređaji za emitovanje zvučnih talasa, sredstva za privremeno onesposoblјavanje lica i sredstva za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva. Utvrđena su načelima po kojima postupaju ovlašćena službena lica prilikom primene sredstava prinude (suzdržanost, postupnost, srazmernost).

            Čl. 118. i 119. Nacrta zakona regulisani su uslovi za upotrebu sredstava prinude prema grupi lica i nabrojano je koja se sredstva prinude mogu upotrebiti (11) i po čijem naređenju. Takođe, propisana su ograničenja upotrebe sredstava prinude, prema određenim kategorijama lica.

            Članom 120. Nacrta zakona pojednostavlјen je postupak izveštavanja, kontrole i odgovornosti u vezi sa upotrebom sredstava prinude.

            Članom 121. Nacrta zakona propisano je da je isklјučena odgovornost ovlašćenog službenog lica ukoliko je sredstva prinude uoptrebio u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja, kao i da će Ministarstvo obezbediti besplatnu pravnu i drugu neophodnu pomoć ukoliko se pokrene krivični postupak zbog takve upotrebe sredstava prinude.

            Članom 122. Nacrta zakona propisane su situacije u kojima se može upotrebiti Fizička snaga, kao,,najblažeʼʼ sredstvo prinude. Te situacije, odnosno uslovi su sada preciznije razrađeni. Definisano je šta se smatra upotrebom fizičke snage.

            Članom 123. Nacrta zakona propisano je kada se može upotrebiti i šta se smatra raspršivačem sa nadražujućim dejstvom, u smislu ovog zakona.

            Članom 124. Nacrta zakona propisano je kada se može upotrebiti i šta se smatra elektromagnetnim sredstvima, u smislu ovog zakona. Predloženom odredbom, sada je regulisano i ograničenje uoptrebe ovog sredstva prinude, prema određenim kategorijama lica.

            Članom 125. Nacrta zakona propisani su uslovi za upotrebu službene palice, koja se smatra da je zadavanje udaraca ili primena zahvata na telu lica. I kod ovog sredstva prinude, propisana su određena ograničenja, u smislu dela tela gde se udarci ne smeju zadavati, osim ako su takvi udarci neophodni radi zaštite života i tela.

            Članom 126. Nacrta zakona nabrojane su situacije u kojima se mogu upotrebiti sredstva za vezivanje, kao što su službene lisice, plastične zatege i druga za to pogodna sredstva. Predviđeno je da se upotrebom sredstava za vezivanje smatra vezivanje ruku iza leđa ili ispred tela, a izuzetno se mogu vezati i noge, uz ograničenje da se vezanom licu ne nanosi nepotrebna fizička bol ili povrede.

            Članom 127. Nacrta zakona propisano je novo sredstvo prinude, Sredstvo za trenutno vezivanje. Utvrđeno je u kojim slučajevima se može primeniti, šta se smatra tim sredstvima i na koji način se upotreblјava.

            Članom 128. Nacrta zakona definisano je kada se mogu upotrebiti specijalna vozila i šta se smatra specijalnim vozilima.

            Čl. 129. i 130. Nacrta zakona regulisana je upotreba službenih pasa i službenih konja, kao sredstava prinude.

            Članom 131. Nacrta zakona na bolјi i precizniji način propisano je kada se upotreblјavaju sredstva za zaprečavanje i šta se njima smatra.

Članom 132. Nacrta zakona regulisana je upotreba sredstava za prinudno zaustavlјanje vozila, još jednog novog sredstva prinude. U važećem Zakonu o policiji, ovo sredstvo prinude je u okviru sredstva za zaprečavanje, a sada se javila potreba da se reguliše kao pojedinačno sredstvo prinude. Detalјno su propisane situacije kada dolazi do upotrebe tih sredstava i utvrđeno je da se sredstvima za prinudno zaustavlјanje vozila smatraju uređaji za te namene, kao i bodlјikave trake i druga pogodna sredstva kojima se vozilo u pokretu može prinudno zaustaviti.

Članom 133. Nacrta zakona regulisana je upotreba uređaja za izbacivanje mlazeva vode, koja se upotrebava prema grupi lica u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom.

Članom 134. Nacrta zakona regulisano je još jedno sredstvo prinude koje se upotreblјava prema grupi lica, a ujedno je i novo sredstvo prinude, Uređaji za emitovanje zvučnih talasa. Ovo sredstvo prinude se upotreblјava takođe, tako da ne ugrožava život i zdravlјe grupe lica.

Članom 135. Nacrta zakona propisano je kada se mogu upotrebiti hemijska sredstva, koja su ovim nacrtom sada i definisana, kao sredstva za raspršivanje hemijskih materija, i nabrojana. Kao i kod drugih sredstava prinude, i ovde su propisana ograničenja, i to u odnosu na blizinu mesta i lica prema kojima se upotreblјavaju sredstva.

U čl. 136. Nacrta zakona propisana je upotreba sredstava za privremeno onesposoblјavanje lica, čiji su uslovi za upotrebu kao i u slučaju upotrebe hemijskih sredstava.

Članom 137. Nacrta zakona utvrđeni su uslovi za primenu novog sredstva prinude, Sredstva za ulazak u stan, druge prostorije i prevozna sredstva, gde spadaju mehanička, hidraulična i eksplozivna sredstva.

Članom 138. Nacrta zakona propisano je kada se mogu upotrebiti posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava i da odluku o upotrebi donosi direktor policije, uz prethodnu saglasnost ministra. Ovo sredstvo prinude nije dozvolјeno upotrebiti prema maloletnim licima i licima u masi.

Čl. 139. i 140. Nacrta zakona regulisana je upotreba vatrenog oružja, i to u slučajevima ako se upotrebom drugih sredstava prinude ne može od sebe ili drugog lica odbiti istovremeni protivpravni napad ili napad koji neposredno predstoji, a kojim se ugrožava život ovlašćenog službenog lica ili život drugog lica. Definisano je šta sve predstavlјa protivpravni napad. Propisana je obaveza izdavanja naređenja pre upotrebe vatrenog oružja: "Stoj, Policija, pucaću!" i upozoravajućeg pucnja, osim u izuzetnim slučajevima.

Čl. 141 – 143. Nacrta zakona propisana je upotreba vatrenog oružja u posebnim situacijama, kao što su prema vozilu u pokretu, u gonjenju plovila i prema životinjama.

Članom 144. Nacrta zakona definisan je pojam policijskih mera i nabrojano je šest policijskih mera. Razlika u odnosu na važeći Zakon o policiji je što se sada razdvaja pojam policijskih mera od pojma policijskih radnji, gde su policijske mere aktivnosti koje za cilј imaju sprovođenje zakona, ostvarivanje bezbednosti građana i podršku vladavini prava.

Članom 145. Nacrta zakona propisano je koje posebne mere za obezbeđivanje javnog reda i mira ili zaštite zdravlјa i života lјudi se, po naredbi ministra, mogu naložiti, sa oročenjem vremena trajanja.

Članom 146. Nacrta zakona detalјno su utvrđene mere cilјane potrage, koje se preduzimaju primenom posebnih dokaznih radnji u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, a po odobrenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda ili ovlašćenog sudije. Navedenim članom precizno je regulisana procedura predlaganja i donošenja odluke o (ne)odobravanju mera.

Članom 148. Nacrta zakona propisano je da ovlašćena službena lica (i drugi zaposleni u Ministarstvu, po nalogu ministra) mogu preduzimate hitne mere koje su neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za lјude i imovinu i pružati pomoć organima državne uprave, organima pokrajinske autonomije i lokalne samouprave, pravnim i fizičkim licima u slučaju opšte opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja.

Odredbama čl. 149 – 151. Nacrta zakona regulisano je pružanje policijske pomoći u izvršenjima i postupcima vansudskih namirenja, u situacijama kada se pri izvršenju akta očekuje otpor. Utvrđena je procedura obraćanja policiji i procedura postupanja, koja podrazumeva donošenja odluke o angažovanju, o obimu i načinu pružanja pomoći, vršenju bezbednosne procene i eventualnom oduzimanju oružja i drugih predmeta pogodnih za ugrožavanje bezbednosti. Propisano je da se za vršenje ove policijske mere plaća taksa, čija će se visina utvrditi posebnim propisom.

Članom 152. Nacrta zakona propisano je u kojim slučajevima i na koji način se pruža pomoć zdravstvenim radnicima, tačnije u savladavanju fizičkog otpora lica sa mentalnim smetnjama, radi otklanjanja neposredne opasnosti od lica sa mentalnim smetnjama i izuzetno radi dovođenja u zdravstvenu ustanovu lica sa mentalnim smetnjama.

Članom 153. Nacrta zakona definisane su policijske radnje kao aktivnosti ovlašćenih službenih lica propisane ovim ili drugim zakonom, koje se preduzimaju radi obavlјanja policijskih poslova i nabrojano je osam policijskih radnji.

Članom 154. Nacrta zakona propisana je zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica, odnosno propisano je da će policija preduzimati određene mere radi zaštite tih lica, ako i dok za to postoje opravdani razlozi, dok će način zaštite propisati ministar.

Članom 155. Nacrta zakona regulisana je obaveza policije da štiti podatke o identitetu, čije bi otkrivanje izložilo opasnosti fizički integritet lica.

Čl. 156 – 158. Nacrta zakona na potpuniji i precizniji način regulisana je policijska radnja, Nadzor i snimanje na javnim mestima. Propisano je da policija upotrebom sistema audio i video-nadzora vrši nadzor i snimanje lica, objekata, događaja i pojava na javnom mestu, kao i da se mora postaviti obaveštenje na mestu gde se vrši nadzor i snimanje ili se namera snimanja javno saopštiti, osim u slučaju primene posebne dokazne radnje Tajno praćenje i snimanje. Takođe, predviđeno je da policija može pristupati drugim sistemima audio i video-nadzora, ali i drugi subjekti sistemima Ministarstva.

Članom 159. Nacrta zakona propisano je pod kojim uslovima se vrši poligrafsko ispitivanje i koje kategorije lica se ne mogu podvrgnuti tom ispitivanju.

Članom 160. Nacrta zakona propisani su razlozi iz kojih policija može javno raspisati nagradu za dato obaveštenje i data ograničenja ko nema pravo na nagradu.

Članom 161. Nacrta zakona predviđeno je da su ovlašćena službena lica ovlašćena da vrše kriminalističko forenzičku registraciju, uzimanje uzoraka za forenzičko-genetičku analizu, kriminalističko forenzička veštačenja i analize i druge dokazne radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak i drugim zakonima i propisima. Utvrđen je pravni osnov da ministar propiše bliži način postupanja u primeni navedenih mera i radnji.

Čl. 162. i 163. Nacrta zakona propisane su nove policijske radnje, kriminalističko-taktičke radnje (potera, zaseda, racija i blokada saobraćajnih i drugih površina) i policijsko pregovaranje.

U čl. 164. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo može obrazovati pomoćnu policiju i u kojim slučajevima, kao i da odluku o upotrebi pomoćne policije odlučuje ministra, na predlog direktora policije. Bliže uslove za izbor kandidata, prava i obaveze pripadnika pomoćne policije, obuku, način angažovanja, kao i organizaciju i rad pomoćne policije propisaće Vlada.

Čl. 165 – 169. Nacrta zakona definisani su poslovi zaštite i spasavanja, gde spadaju upravlјanje rizikom, preventivna zaštita od požara i eksplozija, civilna zaštita i reagovanje u vanrednim situacijama i vanrednim događajima. Takođe, definisan je svaki od navedenih poslova.

Čl. 170 – 178. Nacrta zakona, po prvi put, propisana su ovlašćenja koja mogu primenjivati policijski službenici u obavlјanju poslova zaštite i spasavanja, i to su: izdavanje upozorenja, izdavanje naređenja, provera identiteta, obrada podataka, ulazak u stan i druge prostorije, pregled objekata, prostora i dokumentacije, kontrolisanje lica i saobraćajnih sredstava i vršenje uviđaja. Za svako od nabrojanih ovlašćenja propisani su uslovi pod kojima se primenjuju.

Članom 179. Nacrta zakona utvrđena je shodna primena odredbi koje se odnose na dužnosti ovlašćenih službenih lica, u obavlјanju poslova zaštite i spasavanja.

Članom 180. Nacrta zakona regulisano je da se demokratska kontrola rada Ministarstva ostvaruje spolјašnjom i unutrašnjom kontrolom.

Čl. 181 – 188. Nacrta zakona propisano je koji subjekti vrše spolјašnju kontrolu rada Ministarstva, a za svaki pojedinačno je utvrđeno na koji način, pre svega dostavlјanjem periodičnih izveštaja o radu Ministarstva. Detalјnije je propisana kontrola koju vrše građani i javnost, i to uvidom u javno objavlјene periodične izveštaje o radu, pravom na pristup informacijama od javnog značaja i pravom na podnošenje pritužbi. Na jasniji način regulisano je pravo na podnošenje pritužbi, koja se sada može podneti i na rad radno angažovanog lica u Ministarstvu, utvrđeni su rokovi za postupanje i u kojim situacijama Ministarstvo neće postupati po pritužbi. U Nacrtu zakona se nalaze samo opšte odredbe o ovom postupku, bez utvrđivanja procedure postupka, koja će biti propisana podzakonskim aktom ministra.

Čl. 189. i 190. Nacrta zakona predviđeno je da unutrašnju kontrolu rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu vrši Sektor unutrašnje kontrole i da pri vršenju te kontrole, policijski službenici primenjuju policijska ovlašćenja, mere i radnje. Novinu u Nacrtu zakona predstavlјa to što je nadležnost Sektora unutrašnje kontrole proširena i na lica koja su radno angažovana u Ministarstvu, ugovorima van radnog odnosa.

Članom 191. Nacrta zakona propisano je da se unutrašnja kontrola sprovodi kroz preventivnu i operativnu kontrolu rada zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu i organizacionih jedinica Ministarstva. Propisano je u kom cilјu se sprovode ti oblici kontrole i kojim metodama.

Članom 192. Nacrta zakona regulisano je postupanje Sektora unutrašnje kontrole, u smislu dolaska do saznanja o potrebi postupanja. Novina koju sadrže ove odredbe je u tome što je sada potpunije regulisano u kojim slučajevima Sektor neće postupati, a to je posebno kod zloupotrebe prava na obraćanje (nerazumna i česta obraćanja).

Čl. 193. i 194. Nacrta zakona propisane su obaveze zaposlenih i radno angažovanih u Ministarstvu u postupcima koje vrši Sektor unutrašnje kontrole, kao i prava i dužnosti (ovlašćenja) policijskih službenika Sektora unutrašnje kontrole u vršenju kontrole, koja su ovim nacrtom proširena.

Članom 195. Nacrta zakona bliže je objašnjeno vršenje preventivne kontrole organizacionih jedinica Ministarstva.

Članom 196. Nacrta zakona utvrđeno je šta predstavlјa i u kom cilјu se sprovodi Test integriteta, kao i šta obuhvata Test.

Članom 197. Nacrta zakona propisano je da Sektor unutrašnje kontrole vrši kontrolu prijave i promene imovnog stanja, odnosno vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca i zaposlenih na visokorizičnim mestima.

Članom 198. Nacrta zakona regulisano je sprovođenje analize rizika od korupcije.

U članu 199. Nacrta zakona istaknuta je nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole u obavlјanju poslova unutrašnje kontrole, prilikom ostvarivanja saradnje sa drugim državnim organima, predstavnicima javnosti i građanima i međunarodne operativne saradnje.

 Članom 200. Nacrta zakona regulisano je izveštavanje Sektora unutrašnje kontrole.

Članom 201. Nacrta zakona predviđeno je da je postupanje Sektora unutrašnje kontrole pod spolјašnjom kontrolom i nabrojana su tela koja vrše tu kontrolu, kao i da ministar može u cilјu kontrole rada zaposlenih u Sektoru, obrazovati posebne komisije.

U čl. 202. i 203. Nacrta zakona regulisano je da se sredstva za rad Ministarstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, ali i Ministarstvo može pružati usluge u vezi sa svojim delokrugom, uz plaćanje odgovarajuće takse. Takođe, propisano je da i drugi subjekti mogu svojim sredstvima učestvovati u pobolјšanju uslova rada organizacionih jedinica Ministarstva i u finansiranju i realizaciji aktivnosti u cilјu unapređenja bezbednosti lјudi i imovine na određenom području.

Čl. 204 – 210. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo u obavlјanju poslova iz svoje nadležnosti koristi sredstva u javnoj svojini, posebno nepokretne i pokretne stvari za posebne namene, koje su definisane i utvrđeno je šta spada pod ta sredstva posebne namene. Navedenim odredbama je propisano da nepokretne i pokretne stvari za posebne namene i nabavka tih stvari imaju poverlјiv karakter.

Članom 211. Nacrta zakona propisano je da se prema finansijskom planu Ministarstva određuju sredstva za posebne operativne potrebe Direkcije policije i Sektora unutrašnje kontrole (za nadoknadu troškova operativnog postupanja ovlašćenih službenih lica i za isplatu troškova i nagrada licima za postupanje i učestvovanje u primeni mera koje su odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim se uređuje krivični postupak, kao i za plaćanje korisnih informacija u vezi sa krivičnim delima i njihovim učiniocima, kao i za troškove sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku).

Čl. 212. i 213. Nacrta zakona predviđeno je osnivanje Fonda za solidarnu pomoć u cilјu pružanja pomoći zaposlenima u Ministarstvu i članovima njihovih užih porodica. Propisano je kako se obezbeđuju sredstva Fonda, u kom vidu se dodelјuju, kome i iz kojih razloga. Prošireni su slučajevi u kojima se dodelјuju sredstva Fonda, i to na situaciju da oba roditelјa zaposlena u Ministarstvu dobijaju solidarnu pomoć za rođenje deteta (važeći Zakon o policiji ovo pravo priznaje samo majci deteta ako su oba roditelјa zaposlena u Ministarstvu) i za ugroženost zaposlenog ne samo usled elementarnih nepogoda, već i drugih nesreća.

Čl. 214. i 215. Nacrta zakona uvedena je obaveza donošenja kadrovskog plana Ministarstva. Propisano je šta podrazumeva planiranje kadrova i šta sadrži kadrovski plan, kao i u kom roku ga ministar donosi.

Čl. 216 – 219. Nacrta zakona utvrđene su kategorije zaposlenih u Ministarstvu, a to su policijski službenici, državni službenici i nameštenici i za svaku od kategorija zaposlenih propisano je koje poslove obavlјaju. U odnosu na važeći Zakon o policiji, uveden je status ovlašćenih službenih lica u zaštiti i spasavanju, s obzirom da zaposleni na pojedinim radnim mestima koji obavlјaju poslove zaštite i spasavanja, sada primenjuju i pojedina ovlašćenja prilikom obavlјanja tih poslova.

Članom 220. Nacrta zakona regulisano je potpisivanje izjave o pravima i dužnostima policijskog službenika koji je primlјen u radni odnos na neodređeno vreme i obaveza polaganja zakletve.

Čl. 221. i 222. Nacrta zakona predviđene su odredbe o službenoj legitimaciji, gde je propisano koje se vrste službenih legitimacija izdaje kojoj kategoriji zaposlenih u Ministarstvu i u kom cilјu se može koristiti. Zbog problema u praksi, do kojih je dolazilo zbog lažnog predstavlјanja i korišćenja lažnih službenih legitimacija i znački, uvedena je zabrana posedovanja, odnosno korišćenja službene legitimacije sa službenom značkom, odnosno službene legitimacije od strane lica koja nisu policijski službenici, državni službenici ili nameštenici Ministarstva. Takođe, zabranjeno je zahtevanje izrade, izrada, stavlјanje u promet, posedovanje, odnosno korišćenje značke ili drugog obeležja, odnosno oznake od strane fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica, koje sadrže elemente vizuelnog identiteta službene značke ili službene legitimacije policijskih službenika, odnosno službene legitimacije državnih službenika, odnosno nameštenika Ministarstva.

Član 223. Nacrta zakona reguliše nošenje uniforme, sa propisanim oznakama i opremom, kao i zaduživanje građanskog odela.

Čl. 224. i 225. Nacrta zakona regulisani su činovi i zvanja policijskih službenika. Ovim odredbama su uvedeni jedinstveni činovi i za policijske službenike koji obavlјaju policijske poslove i koji obavlјaju poslove zaštite i spasavanja, dok se policijskim službenicima koji rade u statusu lica na posebnim dužnostima utvrđuju zvanja. Uvedeni su generalski činovi: general-major, general-potpukovnik i general-pukovnik.

Čl. 226 – 228. Nacrta zakona propisana je podela radnih mesta policijskih službenika na rukovodeća (strateškog, visokog, srednjeg i operativnog nivoa) i izvršilačka radna mesta.

Članom 229. Nacrta zakona propisani su uslovi za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu.

Članom 230. Nacrta zakona propisano je da se po pravilu radni odnos u Ministarstvu zasniva na neodređeno vreme, dok su propisani razlozi za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme.

Članom 231. Nacrta zakona utvrđeni su načini zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu, koji mogu biti bez konkursa, internim konkursom, javnim konkursom, raspoređivanjem ili premeštajem. Odluku o načinu popunjavanja radnog mesta donosi ministar, u skladu sa zakonom.

Članom 232. Nacrta zakona uvedeno je dodatno vrednovanje činjenica prilikom prijema u radni odnos u Ministarstvo i prijema na stručno osposoblјavanje, gde će ministar bliže urediti način dodatnog vrednovanja činjenica.. Te činjenice odnose se na to da je kandidat član porodice zaposlenog u Ministarstvu, član porodice zaposlenog koji je izgubio život ili je povređen, odnosno ranjen prilikom ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova, dete palog borca i član porodice penzionisanog zaposlenog.

Čl. 233 –237. Nacrta zakona regulisani su razlozi za zasnivanje radnog odnosa bez konkursa, dok će se popunjavanje radnih mesta putem internog i javnog konkursa urediti podzakonskim aktom ministra. Novinu predstavlјa to što je sada omogućeno preuzimanje zaposlenih ne samo iz drugih državnih organa, već i iz organa pokrajinske autonomije ili organa jedinice lokalne samouprave

Član 238. Nacrta zakona sadrži odredbe o pripravnicima i daje pravni osnov za donošenje akta Vlade kojim će se urediti program, postupak i način stručnog osposoblјavanja pripravnika i polaganje stručnog ispita.

Članom 239. Nacrta zakona uvedena je obaveza probnog rada za lica koja se prvi put primaju u radni odnos u organu javne vlasti, a nisu pripravnici i propisano je trajanje probnog rada, kao i otkazivanje radnog odnosa ukoliko zaposleni ne zadovolјi na probnom radu.

Članom 240. Nacrta zakona definisano je šta predstavlјa raspoređivanje i propisani su slučajevi u kojima se zaposleni raspoređuje.

Čl. 241 – 246. Nacrta zakona regulisan je premeštaj, koji može biti trajni i privremeni, i koji se sada zasniva na ličnom zahtevu ili potrebama službe. Propisano je da zaposleni koji je trajno premešten zbog trajnog ograničenja radne sposobnosti usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, zadržava prava radnog mesta sa kog se premešta, ukoliko je to za njega povolјnije, s obzirom da se ovde ne radi o premeštaju koji je nastao kao krivica zaposlenog. Detalјnije su propisani razlozi i procedura privremenog premeštaja. Radi efikasnijeg funkcionisanja službi Ministarstva i obavlјanja unutrašnjih poslova, propisano je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja o premeštaju, kao i kod drugih kadrovskih rešenja.

Čl. 247. i 248. Nacrta zakona propisano je upućivanje u drugu organizacionu jedinicu Ministarstva, radi pohađanja selekcione obuke (dok traje obuka) ili radi sticanja posebnih znanja i veština (najduže godinu dana). Takođe, policijski službenik može biti upućen na rad u inostranstvo, u skladu sa zakonom.

Čl. 249 – 252. Nacrta zakona sadrži odredbe kojima se reguliše obuka, odnosno stručno osposoblјavanje i usavršavanje u Ministarstvu, kao i stručno obrazovanje za potrebe Ministarstva. Definisani su pojmovi stručnog osposoblјavanja i usavršavanja i dat je pravni osnov da Ministarstvo može sprovoditi obuku, odnosno stručno osposoblјavanje i usavršavanje trećih lica, kao i praktičnu nastavu, profesionalnu praksu ili praktičnu obuku u skladu sa nastavnim planovima i programima obrazovnih institucija sa kojima Ministarstvo ima zaklјučen sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja ili obuka. Precizno su utvrđene obaveze polaznika i zaposlenih koji su pohađali obuke, a koje se odnose na to da određeni vremenski period ostanu na radu u Ministarstvu ili da nadoknade opredelјeni iznos troškova tih obuka.

Član 253. Nacrta zakona propisuje da se rad policijskih službenika ocenjuje jednom godišnje, da policijski službenik koji nije zadovolјan ocenom može podneti zahtev za preispitivanje ocene Komisiji za preispitivanje ocene, dok će merila i način ocenjivanja policijskih službenika propisati Vlada.

Članom 254. Nacrta zakona regulisano je određivanje čina/zvanja, koje se vrši u skladu sa rasponom čina/zvanja radnog mesta na koje se policijski službenik raspoređuje ili premešta, sa izuzetkom situacije, ako se raspoređuje ili premešta na radno mesto za koje je aktom o sistematizaciji radnih mesta, utvrđen niži čin/zvanje od čina/zvanja koji je policijski službenik stekao u trenutku raspoređivanja odnosno premeštaja, policijski službenik nastavlјa da radi u činu/zvanju koji je stekao.

Čl. 255 – 262. Nacrta zakona propisana su pravila karijernog napredovanja, koje podrazumeva horizontalno i vertikalno napredovanje. Utvrđeno je šta se podrazumeva pod horizontalnim i vertikalnim napredovanjem i navedeni su uslovi koje je potrebno ispuniti radi napredovanja. Uvedena je mogućnost prevremenog i vanrednog unapređenja.

Članom 263. Nacrta zakona propisano je da zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na bezbednost i zdravlјe na radu i na zdravstvenu zaštitu.

Odredbama čl. 264 – 269. Nacrta zakona uređena je oblast bezbednosti i zdravlјa na radu pri obavlјanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja. Propisane su obaveze rukovodilaca organizacionih jedinica i odgovornost za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlјa na radu, a takođe regulisana su prava i obaveze policijskih službenika u ovoj oblasti.

Članom 270. Nacrta zakona dat je osnov za organizovanje i obavlјanje zdravstvene delatnosti u organizacionim jedinicama Ministarstva, koje moraju da ispunjavaju uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, a ispunjenost uslova se utvrđuje rešenjem ministarstva nadležnog za poslove zdravlјa.

Čl. 271. i 272. Nacrta zakona regulisana je specifična zdravstvena zaštita koja se pruža u Ministarstvu i koja obuhvata prethodne lekarske preglede za nabrojane kategorije lica, periodične, vanredne, sistematske i kontrolne lekarske preglede. Takođe, predviđeno je da troškove lekarskih pregleda na koje su zaposleni u Ministarstvu obavezani drugim propisima, snosi Ministarstvo.

Čl. 273 – 274. Nacrta zakona propisano je da Ministarstvo organizuje i sprovodi psihološku prevenciju, psihološku selekciju i razvoj potencijala zaposlenih i definisan je svaki od pojmova.

Članom 277. Nacrta zakona propisano je da zaposleni u Ministarstvu može, na zahtev rukovodioca organizacione jedinice, biti podvrgnut testiranju na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, na način kao kod primene policijskog ovlašćenja Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.

Članom 278. Nacrta zakona jasnije je regulisano obavlјanje dodatnog rada zaposlenih u Ministarstvu, tačnije propisano je da se može obavlјati dodatni rad ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada zaposlenog, ako se njime ne onemogućava ili otežava rad zaposlenog ili organizacione jedinice i ne šteti ugledu Ministarstva, uz pisano odobrenje ministra ili lica koje on ovlasti. Navedeni su i izuzeci kada nije potrebno odobrenje za obavlјanje dodatnog rada, ali i obaveza da se u slučaju potrebe Ministarstva, dodatni rad prekine.

Čl. 279. i 280. Nacrta zakona propisano je da javni funkcioneri, policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu, mogu u vezi sa vršenjem javne funkcije, odnosno obavlјanjem policijskih i drugih poslova, da primaju i uručuju protokolarne i prigodne poklone. Podzakonskim aktom ministra biće detalјnije regulisana pravila u vezi sa prijemom i uručenjem poklona. Nacrt zakona daje osnov da se vodi određena evidencija o poklonima.

Čl. 281 – 295. Nacrta zakona regulisana je organizacija rada u Ministarstvu. Utvrđeno je da se policijski poslovi i poslovi zaštite i spasavanja obavlјaju 24 časa dnevno, da se radi po posebnom rasporedu rada koji podrazumeva razne oblike angažovanja, poput rada u smenama, u turnusu, noću, prekovremenog rada, pripravnosti i sl. Svaki od oblika radnog angažovanja je precizno definisan.

U čl. 296 – 299. Nacrta zakona propisane su vrste odmora koje može koristiti policijski službenik i u kom trajanju.

Čl. 300 – 304. Nacrta zakona reguliše se da policijski službenici imaju pravo na platu, uvećanu platu, naknadu plate, naknadu troškova i druga primanja u skladu sa ovim zakonom, a državni službenici u Ministarstvu, u skladu sa propisima kojima se navedena prava uređuju za državne službenike i nameštenike.

Osnovicu za obračun i isplatu plata policijskih službenika utvrđuje Vlada.

Članom 305. Nacrta zakona utvrđeno je da se radna mesta policijskih službenika razvrstavaju po platnim grupama (13) i platnim razredima i navedeni su kriterijumi za vrednovanje poslova, na osnovu kojih se i vrši razvrstavanje.

Članom 306. Nacrta zakona detalјno je uređeno od čega se sastoji koeficijent plate policijskog službenika i razrađene su sve podvrste koeficijenata.

Članom 307. Nacrta zakona propisano je da se prilikom raspoređivanja ili trajnog premeštaja policijskom službeniku rešenjem utvrđuje koeficijent plate radnog mesta na koje se raspoređuje ili premešta, ako ovim zakonom nije drugačije regulisano. I u ovom slučaju predviđeno je da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Članom 308. Nacrta zakona dat je osnov da se zaposleni nagradi za dodatno ostvareni radni doprinos, koji značajno prevazilazi standard redovnog nivoa i kvaliteta radnog angažovanja, i to uvećanjem osnovne plate, odnosno minimalne zarade, uvećane za minuli rad, do 20%.

Članom 309. Nacrta zakona propisano je da policijski službenik ima pravo na uvećanu platu za rad noću, na dan praznika koji se praznuje neradno, za prekovremeni rad, pripravnost, angažovanje interventnog karaktera, zamenu rukovodioca i minuli rad. Za svaki od osnova za uvećanje plate, propisan je i procenat uvećanja.

Čl. 310 – 314. Nacrta zakona regulisano je ostvarivanje zatečene plate radnog mesta na koje se policijski službenik raspoređuje po aktu o sistematizaciji radnih mesta i utvrđen je pojam zatečene plate i obračunske metode za usklađivanje. Propisano je na koji način se određuje plata u svim slučajevima raspoređivanja i prilikom promene radnog mesta, odnosno premeštaja. Propisom Vlade bliže će se definisati kriterijumi za vrednovanje poslova, opšti opisi platnih grupa i razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede, visina koeficijenata i podkoeficijenata i način primene obračunske metode.

Članom 315. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima policijski službenik ima pravo na naknadu plate, iako nije radio (privremena sprečenost za rad, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, neraspoređenost, privremena udalјenost sa rada, odsustvovanja s rada na dan državnog i verskog praznika koji se praznuje neradno i vojna vežba i odazivanje na poziv vojnih i drugih državnih organa).

Članom 316. Nacrta zakona posebno je regulisano pravo na naknadu plate u slučaju privremen sprečenosti za rad, gde je propisano da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti i povreda van rada koje životno ugrožavaju policijskog službenika, pripada mu naknada plate u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad, dok u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, ta naknada plate je u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Čl. 317. i 318. Nacrta zakona propisani su slučajevi u kojima policijski službenik ima pravo na naknadu troškova i predviđeno je da način za ostvarivanje prava na naknadu i njenu visinu propiše Vlada. Posebno je regulisano pravo policijskog službenika na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, uz određena ograničenja.

Čl. 319. i 320. Nacrta zakona utvrđeno je pravo porodice policijskog službenika na troškove sahrane i jednokratnu novčanu pomoć, ako je policijski službenik izgubio život u obavlјanju unutrašnjih poslova ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova, odnosno ako je poginuo na dužnosti, ili je smrt posledica ranjavanja na dužnosti ili je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog obolјenja.

Čl. 321. i 322. Nacrta zakona propisano je obezbeđivanje usluge ishrane i smeštaja zaposlenima u Ministarstvu i drugim korisnicima. Posebno je regulisano da će se policijskom službeniku kome su ishrana i smeštaj u funkciji sticanja i održavanja potrebnog nivoa fizičke spremnosti i obučenosti za uspešno izvršenje poslova i zadataka usluga ishrane i smeštaja obezbediti bez naknade.

Članom 323. Nacrta zakona propisano je da ministar može, povodom obeležavanja državnih i drugih praznika, u saradnji sa Fondom za solidarnu pomoć, dodeliti novčanu i drugu pomoć porodici policijskog službenika koji je poginuo na dužnosti, ili je smrt posledica ranjavanja na dužnosti, povrede na radu ili profesionalnog obolјenja, odnosno porodici teško ranjenog policijskog službenika ili drugog zaposlenog koji je stradao u obavlјanju ili povodom obavlјanja unutrašnjih poslova.

Članom 324. Nacrta zakona regulisano je da se za ostvarene rezultate u obavlјanju unutrašnjih poslova ili drugi radni doprinos, nagrade i priznanja mogu dodelјivati zaposlenima u Ministarstvu i drugim pojedincima i subjektima.

Članom 325. Nacrta zakona utvrđeno je pravo policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu na sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje. Pored toga, utvrđena su određena ograničenja za policijske službenike koja se odnose na to da policijski službenici ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu, kao i da ne mogu u uniformi prisustvovati stranačkim i drugim političkim skupovima, izuzev ako obavlјaju unutrašnje poslove, u skladu sa zakonom. Propisana je zaštita zaposlenih od stavlјanja u nepovolјan položaj zbog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Čl. 326 – 330. Nacrta zakona detalјnije je uređeno pravo na štrajk zaposlenih u Ministarstvu, sa mogućnošću organizovanja i štrajka upozorenja. Na sva pitanja u vezi sa štrajkom koja ovaj nacrt ne uređuje, upućuje se na odredbe zakona kojim je uređen šrajk.

Čl. 331 – 334. Nacrta zakona propisano je da policijski službenik za povrede službene dužnosti odgovara disciplinski u skladu sa ovim zakonom. Utvrđeno je šta spada u lake, a šta u teške povrede službene dužnosti u uvedene su nove povrede službene dužnosti, kao što su neobaveštavanje ili neblagovremeno obaveštavanje rukovodioca o primlјenom poklonu, zloupotreba ili korišćenje informacionog sistema Ministarstva bez osnova za službeno postupanje, objavlјivanje tekstova, video ili audio snimaka, fotografija ili komentara neprimerenog sadržaja koje šteti ugledu Ministarstva itd.

Čl. 335 – 340. Nacrta zakona propisana je procedura i utvrđeno je koja lica pokreću i vode disciplinski postupak, uklјučujući i odredbe o Disciplinskoj komisiji, kao drugostepenom organu. Propisana je i supsidijarna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, za sve što nije regulisano ovim zakonom. Utvrđeni su rokovi zastarelosti za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka.

Čl. 341 – 344. Nacrta zakona sadrži odredbe o disciplinskim merama, odnosno o kriterijumima za izricanje mera i propisanim merama. Novinu predstavlјa nova disciplinska mera javna opomena koja se može izreći za lake povrede službene dužnosti, a ministar će propisati način izvršenja mera pisana opomena i javna opomena.

Članom 345. Nacrta zakona regulisan je institut privremenog udalјenja sa rada, koje može biti obavezno, u slučaju pritvora i izrečene mere obezbeđenja prisustva okrivlјenog, i fakultativno, kada je pokrenut krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ili pokrenut disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti, ukoliko bi prisustvo policijskog službenika na radu štetilo interesima službe, ometalo postupak prikuplјanja dokaza ili ometalo tok krivičnog ili disciplinskog postupka. Propisano je da za vreme udalјenja sa rada, policijskom službeniku pripada manji iznos plate, kao i da mu se oduzima službena legitimacija, oružje i druga sredstva koja su mu poverena za obavlјanje poslova.

Članom 346. Nacrta zakona regulisana je odgovornost za štetu zaposlenog koja se prouzrokuje Ministarstvu ili trećim licima, a koja je prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje. U drugom slučaju, za štetu će odgovarati Republika Srbija.

Članom 347. Nacrta zakona propisani su posebni slučajevi prestanka radnog odnosa, pored slučajeva prestanka radnog odnosa utvrđenih drugim propisima. Podelјeni su razlozi u kojima po sili zakona prestaje radni odnos i kada može prestati. Razlozi za prestanak radnog odnosa po sili zakona su prošireni. Utvrđeno je da protiv rešenja o prestanku radnog odnosa žalba nije dopuštena, već se pokreće upravni spor.

Čl. 348. i 349. Nacrta zakona propisan je prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu i invalidsku penziju. Policijskom službeniku može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, na lični zahtev ili na osnovu odluke ministra.

Član 350. Nacrta zakona predviđa da policijskom službeniku kome prestane radni odnos sa pravom na penziju pripada otpremnina u visini šest mesečnih plata odnosno naknada plate, bez poreza i doprinosa, primlјenih za poslednjih šest meseci.

Čl. 350. i 351. Nacrta zakona uvedena je podela na častan i nečastan prestanak radnog odnosa i naveden su posledice takvih prestanaka radnog odnosa.

Član 353. Nacrta zakona regulisana je supsidijarna primena drugih propisa, tačnije ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju se propisi o državnim službenicima i poseban kolektivni ugovor zaklјučen u skladu sa tim propisima, opšti propisi o radu i zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U članu 354. Nacrta zakona propisano je da nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo.

Čl. 355. i 356. Nacrta zakona predviđene su kaznene odredbe, koje podrazumevaju novčane kazne za prekršaje usled kršenja odredbi ovog zakona.

Čl. 358 – 360. Nacrta zakona sadrži prelazne odredbe koje se odnose na određivanje činova/zvanja i ispunjenja uslova radnog mesta.

Članom 361. Nacrta zakona opredelјen je rok za donošenje podzakonskih akata, a to je šest meseci od dan stupanja na snagu ovog zakona ako voim zakonom nije drukčije određeno. Do donošenja tih propisa primenjivaće se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 362. Nacrta zakona propisana je obaveza pravnih lica i drugih subjekata da usklade svoju organizaciju i rad sa odredbama ovog zakona u roku od 3 meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 363. Nacrta zakona propisano je da postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani, okončaće se po odredbama zakona koji je bio na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 364. Nacrta zakona utvrđen je prestanak važenja ranijeg zakona, odnosno da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/18).

Članom 365. Nacrta zakona propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt MUP, 30.08.2021.