Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: U krivično zakonodavstvo potrebno uvesti kažnjavanje lica koja odaju lokacije zaštićenih svedoka ili svedoka saradnika


Objavljivanje u medijima lokacije lica koja imaju status zaštićenih svedoka u krivičnim postupcima najpre nameće pitanje sposobnosti države i sudskog sistema da ispuni svoje garancije date ovim licima da će podaci koji mogu dovesti do "otkrivanja njihove istovetnosti" ostati tajna.

Poštovanje i dosledna zaštita ovih garancija prevazilazi njihovu važnost po bezbednost samih zaštićenih svedoka, već je to još veći ispit solidnosti i ozbiljnosti čitavog pravnog sistema. Ukoliko se pokaže da sistem zaštite nije neprobojan ili da nema odgovarajuće reakcije na odavanje ovakvih podataka, institut zaštićenog svedoka gubi smisao, a pravni sistem gubi autoritet na ovom polju. Država u čije se garancije ne veruje loš je jemac. Zbog toga je neophodno energično razrešenje ovakvih navoda u medijima i utvrđivanja odgovornosti službenih lica ukoliko je došlo do "curenja informacija", kaže advokat Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, komentarišući nedavno objavljene podatke o lokaciji zaštićenih svedoka u slučajevima ubistava premijera Zorana Đinđića i Ivana Stambolića.

Kako objašnjava, u suprotnom će odredbe Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019), koje dobro i detaljno regulišu ovu materiju, ostati mrtvo slovo na papiru koje se u budućnosti neće uzimati zdravo za gotovo.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku su mediji van krivične odgovornosti a to, svakako otvara pitanje uvođenja posebnog krivičnog dela u krivično zakonodavstvo.

To krivično delo trebalo bi da odredi radnje i sankcije za svakoga, ne samo za medije, ko bi podatke o ovim licima učinio dostupnim bilo kome ko nema ovlašćenja da ih poseduje. Međutim, ova tema otvara i jedno drugo pitanje a to je, uopšte, pitanje odnosa medija i pravosuđa i pojačane odgovornosti novinara kada se bave sudskim postupcima. Naime, ne postoji javni interes da se saopšte podaci o lokaciji lica zaštićenih svedoka, pa je to, samim tim, učinjeno u nečijem tuđem interesu - dodaje Gostiljac.

Kako objašnjava, ako se, zbog pravne praznine, ne krše odredbe Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), sigurno se krše pravila novinarske profesije koja, "kada je čista, uvek radi u javnom interesu".

Svedoci smo da naše novinarstvo, i ono ozbiljnije a ne samo tabloidno, često ne prepoznaje tananu granicu između prava na obaveštavanje javnosti i prava građanina na ostvarivanje prava koja mu Ustav i zakon garantuju. Zato se ta prava građanina često krše, naročito prilikom izveštavanja iz sudnica, sa glavnog pretresa. Skoro je u našim medijima objavljen tekst poznatog novinara povodom konkretnog sudskog postupka, u kojem se brani teza da je krivica okrivljenih "dokazana u istražnom postupku", pa je dalje suđenje "dodatno nasilje nad žrtvom". Kada i oni intelektualno spremniji, u 21. veku zagovaraju principe španske inkvizicije onda nam to ukazuje na jako nisku svest društva o pravu i o pravima građanina, kojih postajemo svesni tek kada i sami potpadnemo pod udar kakvog postupka - navodi Gostiljac.

Izvor: Vebsajt Danas, I. Nikoletić, 28.08.2020.
Naslov: Redakcija