PRAVILNIK O KVALITETU ŽITA, MLINSKIH I PEKARSKIH PROIZVODA I TESTENINA: PRAVILNIKOM SU JASNIJE ODREđENI PROCENTI KOJI MORAJU DA BUDU POšTOVANI KAKO BI HLEB NPR. PONEO NAZIV RAžENI, KUKURUZNI ILI HELJDIN I KAKO BI SE NA TAJ NAčIN IZJEDNAčIO KVALITET HLEBA KOJI SE PROIZVODI ILI UKOLIKO RAžENI HLEB NEMA U SEBI MINIMUM 70 ODSTO RAžENOG BRAšNA, NE MOžE SE SMATRATI TAKVIM HLEBOM. PROIZVOđAčI PEKARSKIH PROIZVODA IMAJU ROK DO 1. JANUARA 2018. GODINE DA USKLADE PROIZVODNJU

Ražani hleb ubuduće će morati da ima 70 odsto ražanog brašna, burek 20 odsto nadeva, dok će peciva morati da imaju tačnu specifikaciju šta sadrže, što do sada nije bio slučaj.

Ovo su nova pravila koja su propisana novim Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina ("Sl. glasnik RS", br. 68/2016 - dalje: Pravilnik) koji je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine propisala za pekarsku industriju. Međutim, bićemo sigurni kakav hleb jedemo i šta stvarno kupujemo tek za dve godine, jer će Pravilnik stupiti na snagu 1. januara 2018. godine.

Do tada i dalje će se primenjivati Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa ("Sl. list SRJ", br. 52/95, "Sl. list SCG", br. 56/2003 - dr. pravilnik i 4/2004 - dr. pravilnik i "Sl. glasnik RS", br. 43/2013 - dr. pravilnik) iz 1995. godine, čija su rešenje bila ne samo prevaziđena već često i prilično nedorečena. To je pekarima omogućavalo da praktično na legalan način profitiraju, propuštajući namerno da navedu tačne sastojke u vekni hleba.

Najvažnija izmena jeste ta što su sada jasnije određeni procenti koji moraju da budu ispoštovani kako bi pekar svoj hleb mogao da nazove ražanim, kukuruznim, heljdinim ili speltinim. To je i najviše zbunjivalo potrošače, jer nisu mogli da znaju šta zapravo kupuju. Sada je precizirano koji je to odnos sirovina u proizvodu da bi on mogao da se nazove, na primer, ražanim hlebom. Pa tako ukoliko raženi hleb nema u sebi minimum 70 odsto tog brašna, ne može se smatrati takvim hlebom ili ukoliko heljdin hleb nema u sebi 30 odsto heljde, ne može se tako nazvati.

Koliko brašna treba da sadrže hlebovi

Prema statistici za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome značajno približili evropskim standardima. Tako pokazuju podaci iz analize o potrošnji stanovnika, prema kojima je 2006. godine za 365 dana svako od nas pojeo 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilogram. Ta potrošnja je manja za čak 290 grama od onoga što godišnje pojede jedan Nemac ili Danac, dok je u istoj ravni sa Austrijancima.