Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Provizije nezakonite ukoliko uz njih nije dato obrazloženje o troškovima. Klijenti koji imaju osnova da utuže banku i dobiju novac nazad imaju vremena da razmisle. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ništavost pomenute ugovorne obaveze ne zastareva


Žitelji većih gradova mogli su ovih dana videti plakatiće kojima se pozivaju građani koji su od 2009. godine uzimali kredite kod banka da se jave radi naknade štete i neosnovanog plaćanja obrade kredita.

U pozivu se navodi da je od dokumenata potrebno doneti foto-kopiju lične karte i ugovora o kreditu. Iza tog poziva stoji Udruženje građana "Pravo".

Ono se poziva na Vrhovni kasacioni sud, koji je zauzeo stav da su pomenute provizije nezakonite ukoliko uz njih nije dato obrazloženje o troškovima, a oni nisu taksativno nabrojani. Zato za klijente banka nije loše da se pre bilo koje odluke dobro obaveste. U Udruženju "Pravo" bili su jasni: klijentima banaka koji donesu dokumentaciju koja se od njih traži pomoći će da utuže banku i dobiju spor.

Trošak koji će pri tom imati biće deset odsto od sume novca koja će se na sudu vratiti. Udruženje se nalazi u Beogradu. Osim toga, klijenti mogu i sami da tuže banku.

Prethodno treba da se obaveste o tome kako stoje stvari s provizijama i pogledaju ugovor koji su zaključili.

Kada su kamate pale a klijenti u Srbiji postali oprezniji kod podizanja kredita, i prihodi banaka su krenuli silaznom putanjom. Banke su tada našle alternativu.

U ugovorima o kreditima pojavila se nova stavka: zahtev za obradu kredita. Plaćan je fiksno ili, još češće, procentualno – jedan ili 1,5 odsto od odobrene sume.

Recimo, za kredit od 100.000 dinara naknada od procenta i po je 1.500 dinara, ali za pozajmicu od 100.000 evra, na primer za kupovinu stana, to je 1.500 evra. Vrhovni kasacioni sud je stao na stanovište da se taj trošak može naplatiti, ali samo ako banka obrazloži šta to klijent u stvari plaća. Recimo: 100 dinara trošak papira koji je banka imala za pripremu kredita, 200 dinara za toner i štampanje, 50 dinara utrošak električne energije. Većina banaka nije se trudila da klijenta obavesti o strukturi troškova provizije. Oni su troškove za tu namenu klijentima servirali, popularno rečno, odokativno. Zato ogroman broj klijenata ima osnov da tuži banku, kao i dobre šanse da dobije spor i vrati novac. Provizija se i danas naplaćuje uz obrazloženje o troškovima, iako ređe. Banke čak i u reklamnim porukama obaveštavaju klijente da ne naplaćuju troškove obrade kredita. Tako su trude da svoje greške pretvore u prednosti.

Klijenti imaju pravo da, uz proviziju, traže i zateznu kamatu. Ne treba da im bude žao banaka pre tužbe. Računice govore da su banke na osnovu troškova obrade kredita do sada od klijenata zaradile nekoliko desetina miliona evra.

Klijenti koji imaju osnova da utuže banku i dobiju novac nazad imaju vremena da razmisle. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ništavost pomenute ugovorne obaveze ne zastareva.

Obrada kredita nije jedini fantomski trošak koji su banke izmislile da bi klijentima uzele više novca. U tu grupu još spadaju i naknada za praćenje kredita ili njegovo administriranje, kako je u ugovorima često naznačeno. Tu su još i naknade za anekse ugovora i za prevremenu otplatu kredita.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 30.07.2019.
Naslov: Redakcija