ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU: Poslodavac može da kontroliše bolovanje i traži veštačenje zdravstvenog stanja radnika, ako sumnja u razlog odsustvovanja zaposlenog

Dok se jedni ne usuđuju da ne dođu na posao zbog umanjenja plate i straha od otkaza, drugi zbog sezonskih radova obilato koriste dijagnoze koje im omogućavaju plaćeno odsustvo. Ni jedna ni druga opcija ne idu u prilog poslodavcu, ali ni ostalim zaposlenima jer će ili dobiti na poklon viruse ili će raditi i posao svog kolege koji "boluje", objašnjava advokat Dušan Garašanin.

– Razumljivo je zašto poslodavci traže kontrolu bolovanja s obzirom na to da ih zaposleni često otvaraju bez valjanog osnova. Ipak, ne bi trebalo odmah sumnjati u namere lekara i reći da je pogrešio, jer kada mu u ordinaciju dođe čovek koji se žali na probadanje u grudima, on neće rizikovati i vagati da li pacijent izmišlja ili govori istinu, već će to stručno ispitati i poslati ga specijalisti, recimo, i za to vreme ga držati na bolovanju – pojašnjava Garašanin.

Bolovanje do 30. dana plaća poslodavac, 31. dana ta obaveza prelazi na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Bolovanje može da otvori samo izabrani lekar.

– Problem poslodavaca uvećava se kad se nadovezuje bolovanje za bolovanjem. Onda imamo situaciju da je neko danas odsutan mesec dana zbog šifre bolesti – bol u grudima, kad istekne taj povod otvara se bolovanje, a nova šifra bolesti je problemi sa kostima, potom psihički problem... Angažovati zamenu za nekoga ko je na bolovanju od 30 dana neprihvatljivo je za poslodavca jer zaposleni može da zaključi bolovanje i posle pet ili 10 dana, a može i unedogled da ide sa "dijagnozama" – objašnjava advokat i dodaje da su čest razlog za bolovanje u ovom periodu godine poljoprivredni radovi, pogotovu u manjim mestima širom Srbije.

– Mnogi zaposleni, recimo u Užicu ili Arilju, imaju voćnjake, beru maline, u okolini Prokuplja višnje i šljive i bolovanje otvore da bi završili berbu i svoje privatne poslove. Poslodavac, s druge strane, ispašta, jer ne može da ispoštuje svoje norme. Da bi ispitali da li je zaposleni opravdano odsutan sa rada poslodavci su u situaciji da formiraju komisiju za kontrolu i praćenje radnika. Po zakonu ne postoji nijedan osnov da se angažuje detektiv ili formira interna komisija. U Zakonu o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon) propisana je procedura kako se kontroliše odsustvo sa rada ako se posumnja u potvrdu o privremenoj sprečenosti koju donese zaposleni. U zahtevu koji tim povodom upućuje prvostepenoj lekarskoj komisiji poslodavac mora da navede zbog čega sumnja na zloupotrebu prava na bolovanje. Nažalost, lekarske komisije u Srbiji su prenatrpane i vrlo često osiguranik bolovanje zaključi pre pregleda, čim načuje da se poslodavac interesuje za njegovo odsustvovanje. Tako da je u praksi vrlo sporno utvrđivanje zloupotrebe bolovanja – navodi Garašanin.

Nije mali broj onih koji se plaše da odu na bolovanje da ne bi ostali bez posla. U njihovom slučaju, kako kaže advokat pozivajući se na Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US i 113/2017), privremena sprečenost za rad ne može i ne sme da bude razlog za otkaz. Naravno, nijedan poslodavac to neće napisati kao razlog u rešenju o prestanku radnog odnosa, smisliće nešto o neispunjavanju radnih obaveza... S druge strane, ugovor o radu na određeno vreme prestaje danom do kojeg je potpisano njegovo važenje, a da li je zaposleni na bolovanju tog dana ili ne – to se poslodavca ne tiče. Ugovor prestaje da važi, sem ako nije reč o trudničkom bolovanju.

Sindikati su uputili zahtev da i u slučaju rada na određeno vreme ugovor važi sve dok traje razlog za privremenu sprečenost i da će, najverovatnije do kraja godine, te izmene biti unete u Zakon o radu.

Ipak, da razjasnimo koliko dana zaposleni može da se izostane sa posla bez straha od otkaza.

– Nijedan dan. Ne može se izostati sa rada ukoliko nemate opravdanje – naglašava Dušan Garašanin i dodaje da je čak i dobrovoljno davanje krvi osnov za slobodan dan, ali samo uz potvrdu Zavoda za transfuziju.

Izvor: Vebsajt Politika, Slavica Stuparušić, 31.07.2018.
Naslov: Redakcija