ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Zahtev podnet u jednoj državi smatra se podnetim u svim državama u kojima osiguranik ima staž

Zaposleni koji imaju deo radnog staža u Srbiji, a deo u inostranstvu, često su u nedoumici kada treba da podnesu zahtev za penziju i da li da sačekaju da steknu istovremeno uslov u obe države ili je dovoljno da to bude samo u jednoj. Pojedini odlučuju da zahtev za penziju pošalju onoj zemlji gde imaju najviše staža, ili iz koje očekuju najveću penziju, pri tome zanemarujući staž u Srbiji, plašeći se da bi ovdašnja penzija mogla da im pokvari prosek i da nepovoljno utiče na iznos inostrane. Budući da Srbija ima ugovor o socijalnom osiguranju sa oko 30 zemalja iz kojih stižu inostrane penzije, neophodno je da zaposleni koji je stekao uslov za penziju zahtev za penziju podnosi isključivo u državi u kojoj živi. Tačnije, nije potrebno podnositi pojedinačne zahteve i u našoj i u stranoj zemlji. Zahtev podnet u jednoj državi smatra se podnetim u svim državama u kojima osiguranik ima staž. A to može biti u pet različitih država u kojima je radio, a sa kojima Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.

Građani znaju da je uslov za ostvarivanje prava na penziju u našoj zemlji minimum 15 godina staža, ali ne i da li ima načina da se staž ostvaren u različitim državama sabere, da bi moglo da se ostvari ovo pravo.

Kako nalaže Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023), kada podnosilac zahteva nema dovoljno staža u Srbiji za samostalnu penziju, da bi mu bilo priznato pravo na penziju domaći staž se sabira sa stažom osiguranja navršenim u državi ugovornici i utvrđuje se pravo na takozvani srazmerni deo penzije, s tim što svaka država isplaćuje penziju samo za deo staža koji je navršen u toj državi. Tačnije rečeno, Fond PIO isplaćuje penziju samo na osnovu staža koji je navršen po propisima Srbije, dok za staž ostvaren u drugoj državi penziju isplaćuje nosilac penzijskog i invalidskog osiguranja te države. Potvrđivanje staža ostvarenog u inostranstvu pre donošenja rešenja o penziji radi se po službenoj dužnosti i neophodno je da bi se utvrdio ukupan broj godina staža osiguranja kao i da nema preklapanja staža, tj. da nije evidentiran staž osiguranja u obe države za isti period jer nije moguće ostvariti dve penzije na osnovu istog perioda osiguranja.

U slučaju kada osiguranik ima ostvaren staž u dve ili više država sa kojima imamo međudržavni ugovor, podnosi se jedan zahtev, u državi prema prebivalištu, a organ socijalnog osiguranja po službenoj dužnosti razmenjuje međudržavne obrasce i pokreće postupak u drugoj državi.

Da bi neko ostvario penzije iz svih zemalja u kojima je radio, potrebno je navesti sve te države i priložiti dokaz o stažu. Ukoliko ne raspolaže dokazima o stažu, neophodno je da što preciznije navede poslodavce, tačna mesta i vreme kad je zaposleni radio. U slučaju da zaposleni ne zna da li mu je poslodavac uplaćivao doprinose, potrebno je penzijskom fondu navesti i taj period, kako bi se proverilo da li u inostranstvu takav staž postoji ili ne.

Zašto je teško podići novac preminulog supružnika?

Ima slučajeva da staž u Srbiji nije dovoljan za penziju, a primera radi jeste u Nemačkoj, pa penzioneri ne znaju da li moraju da čekaju se ispune i inostrani uslovi pa tek onda da podnesu zahtev. Prema aktuelnom penzijskom zakonu u takvim okolnostima je potrebno zatražiti potvrde staža iz svih drugih zemalja gde je osiguranik radio.

Ukoliko je trajanje staža u Srbiji dovoljno za penziju, doneće se rešenje za takozvanu samostalnu penziju. Za ovakvu penziju inostrani staž nije potrebno da se uračunava. Ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu. I obrnuto. Zato se dešava da starosni penzioner u Srbiji mora da sačeka navršene još neke godine života kako bi dobio i deo inostrane penzije. Moguća je i druga situacija, da su uslovi za penziju druge države blaži od srpskih, pa da osiguranik pre dobije inostranu nego domaću penziju.

U tom slučaju on ponovo podnosi zahtev, i to u državi u kojoj živi bez obzira na to što se taj zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju. Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak primanja penzija, potrebno je da osiguranik i pre podnošenja zahteva za penziju fondu podnese zahtev za utvrđivanja staža u inostranstvu. Prema svim sporazumima zaključenim s zemljama bivše SFRJ, staž se u trećoj državi uzima u obzir samo ako je on uslov za ostvarivanja prava. Pri određivanju visine penzije u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji, a zatim se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju.

Sličan princip je i u drugim državama, pa se ne može dogoditi da, na primer, niža zarada u Srbiji umanji francusku ili kanadsku penziju, čega se penzioneri najviše plaše, zaključuju u penzijskom fondu.

Izvor: Izvod iz vesti, Izvor: Vebsajt Politika, J. Petrović Stojanović, 29.6.2024.
Naslov: Redakcija