ZAKON O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Za poboljšanje trenutnog stanja neophodna je politička volja i podizanje svesti građana o transplantaciji organa i značaju donorstva

Svega dve transplantacije organa obavljene su u prvih pet meseci ove godine, dok na novi organ čeka više od 2.000 ljudi, među njima i oko 40-oro dece. Poređenja radi, pre više od decenije, 2013. godine, u Srbiji je zabeležena 41 slučaj presađivanja organa, a najviše ih je bilo 2017. godine kada su obavljene 92 transplantacije. Pošto je poslednjih godina taj program bezmalo zaustavljen, većina pacijenata u Srbiji svoj spas pronalazi u prikupljanju novca za odlazak na presađivanje organa u Belorusiji, Italiji ili Turskoj. Većina njih, nikada i ne dočeka poziv koji može da im spasi život.

Već tri godine čekamo konačno usvajanje zakonskih izmena koje su najavljivane kao velika šansa da donora bude više, jer predviđaju da bi svaki građanin automatski bio potencijalni donor, osim ako se za života ne izjasni  drugačije  ili se tome usprotivi njegova uža porodica.

Tako je  predviđao i Zakon o presađivanju ljudskih organa ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018 i 111/2021 - odluka US) koji jeusvojen 2018. godine. Međutim, Ustavni sud je tri godine kasnije proglasio neustavnim ključni član u kom se navodi da je svako potencijalni donor dok ne kaže suprotno. Posle odluke Ustavnog suda, Vladi je trebalo dve godine da definiše spornu odredbu i utvrdi nov predlog zakonskih izmena, u maju 2023, ali on još nije stigao na dnevni red Skupštine. U novembru, uoči decembarskih izbora, parlament je raspušten, tako da će zakon morati ponovo da prođe kompletnu proceduru. 

Tako su na čekanju i zakon i spasavanje života onih kojima je transplantacija jedina nada.

“Situaciju koju trenutno imamo, ne samo da zabrinjava, već uliva strah u kosti. Više se ne zna broj ljudi koji, nažalost, nisu ni dočekali transplantaciju. A onima koji, na primer, čekaju srce ili jetru, svaki dan je na ivici. Imamo pacijente i kojima je potrebna transplantacija pluća, za šta čak i ne postoji lista, niti iko u Srbiji to radi. Pet godina unazad beleži se drastičan pad transplantacija, koji pogađa sve ljude na listi. I ne samo njih, već i njihove porodice i prijatelje”, ističe za NIN predsednica udruženja “Donorstvo je herojstvo” Ivana Jović.

Naša sagovornica izražava nadu da će izmene zakona biti usvojene što pre i dodaje da je za poboljšanje trenutnog stanja neophodna politička volja, podizanje svesti građana o transplantaciji organa i značaju donorstva, kao i koordinisan pristup, odnosno upregnutost sistema kako ne bi bilo propuštenih prilika. Uz to, podvlači i važnost vođenja kontinuirane kampanje koja će informisati građane a koju država treba da preuzme na sebe.

Ipak, dodaje Jović, najkritičniji pacijenti nemaju vremena da čekaju da se “sistem utegne”. Zbog toga je, kaže ona, neophodno da troškove transplantacije organa u inostranstvu, na primer u Belorusiji, država preuzme na sebe. O tome je bilo reči na nedavnom sastanku koji je Udruženje imalo sa ministrom zdravlja.

“Država je najvažnija kada je u pitanju ovaj problem. A s obzirom na to da je 12 građana, među kojima sam i ja, prošle godine zahvaljujući humanim ljudima skupilo novac za transplantaciju u Belorusiji, prosto smo želeli da se, dok se situacija u Srbiji ne sredi, ljudima plate troškovi. Kao što to radi Republika Srpska, kao što će sada najverovatnije krenuti da radi i Crna Gora. Ministar je trebalo da ima sastanke sa ambasadorima i donosiocima odluka u Belorusiji i da se napravi neki sporazum. Dok se to ne reši, pacijenti su prepušteni sami sebi”, podvlači naša sagovornica.

Osim doniranja organa članova najuže porodice, sadašnji zakon u Srbiji dozvoljava kadaveričnu transplantaciju, gde je donor osoba koja je doživela moždanu smrt. Za to je potrebna saglasnost porodice preminulog.

Ivana Jović kaže da je postavljanje takvog pitanja porodici u trenutku kada im je iznenada i iz najvećeg zdravlja preminula  voljena osoba, mnogo stresan i težak momenat za porodicu, ali i za one koji ga postavljaju.

Inače, program transplantacije posebno je zaživeo u Hrvatskoj, Italiji i Španiji kada je Papa Jovan Pavle II podržao program presađivanja organa. Papa je tada rekao da je “darivanje organa bogougodan gest i da taj humani gest vodi u carstvo nebesko”.

“I kod nas bi mnogo značila podrška svih verskih zajednica, crkve. I uvek kada ovako iznesemo stvari, često dobijemo komentar da je tako nešto jednostavno i čujemo pitanje - u čemu je problem. Naposletku je stvar u tome što je neophodna politička volja. Mislim da je u tome ključ. Kada ima političke volje, sve ostalo nekako legne na svoje mesto”, predočava sagovoronica NIN-a.

Izvor: Izvod iz vesti, Izvor: Vebsajt NIN, Sara Nikolić, 28.6.2024.
Naslov: Redakcija