ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, a rok za njegovo pribavljanje je 10 godina od usvajanja izmena zakona – u suprotnom slede posledice, poput nemogućnosti prodaje nekretnine

U registru 15.000 energetskih pasoša: Kolika je zainteresovanost za povećanje energetske efikasnosti

Sve novije zgrade izgrađene od 2012. godine imaju energetske pasoše, ali stariji objekti nemaju taj sertifikat o energetskim svojstvima zgrade. Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, a to je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji ('Sl. glasnik RS', br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023), koje su usvojene u julu prošle godine.

Rok za građane da pribave taj sertifikat je 10 godina od usvajanja izmena zakona.

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Bojan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da profesionalni upravnici na sastancima prezentuju stanarima da je to njihova zakonska obaveza koja će, kada bude stupila na snagu, proizvesti ozbiljne pravne posledice.

"Na primer, nećete moći da vršite promet nekretnina. Stan, lokal, garažu nećete moći da prodate ako nemaju energetske pasoše. Imaće isti status kao što su sada zgrade koje su nelegalne", naveo je Nikolić.

On naglašava da je potrebno informisati građane kako bi shvatili da je to njihova obaveza.

Šta je energetski pasoš i koliko košta?

Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, koji pokazuje svojstva zgrade u pogledu energetske efikasnosti.  U Beogradu sa prigradskim opštinama 1.434 zgrade sa više stanova imaju energetske pasoše, a više od 90 odsto tih zgrada izgrađeno je u poslednjih 10 godina. Daje i kvantitativne informacije kao što je potrebna energija za grejanje u odnosu na energetski o materijalima koji se koriste, sistemima koji su ugrađeni, o komforu samog objekta.  U njemu su prikazane i preporuke za unapređenje energetske efikasnosti.

Koliko je u Srbiji registrovano energetskih pasoša?

U Centralni registar energetskih pasoša do 8. marta ove godine uneto je 15.000 takvih sertifikata, a ta baza je, kako se navodi na sajtu tog registra, koristan alat u analizi podataka o energetskim svojstvima zgrada u Srbiji, koji su neophodni za dalji razvoj oblasti energetske efikasnosti zgrada.

Energetski razredi se kreću od G do A, pri čemu je, kaže Todorović, G najlošiji, a A najbolji - A je najkvalitetniji, a svi novoizgrađeni objekti moraju biti minimalno C energetski razred.

Kakva je procedura za izdavanje energetskog pasoša?

Dosta laka - od postojećih objekata potrebno je da građani imaju projektnu dokumentaciju (kupoporodajni ugovor, izvod iz katastra) na osnovu koje se uzrađuje pasoš, a ukoliko je nema, inženjeri izlaze na teren i sagledavaju predmetnu nekretninu.

Kod novoprojektovanih objekata dostavlja se projektna dokumentacija, građevinska dozvola, elaborat o energetskoj efikasnosti i na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš.

Troškovi i postupak?

Cene pribavljanja energetskog pasoša variraju i zavise od samog objekta, a kad je o stanovima reč kreću od 12.000 ili 15.000 dinara, a izdaje ga organizacija koja je ovlašćena od strane Ministarstva građevinarstva. Kada ona uradi energetski pasoš, on ide na verifikaciju u ministarstvu, nakon čega energetski pasoš postaje validan.

I dok se tek 20 odsto građana interesuje za dobijanje energetskog pasoša, oni su veoma zaniteresovani za povećanje energetske efikasnosti stambenih objekata, jer, recimo ako se uradi krov i fasada i dodatnih 20 odsto ako se stolarija zameni, može se ostvariti ušteda na električnu energiju i do 30 posto.

Za povećanje energetske efikasnosti, komercijalne banke su odobrile i prve kredite stambenim zajednicama i to u Svilajncu 2023. godine. Ukupno su do sada tri zgrade dobile 10 miliona dinara da umesto zastarelog kotla na mazut, koji je donosio ogromne troškove bez zadovoljavajućeg grejanja, ugrade savremeni sistem grejanja na gas.

Zakonom je predviđena i mogućnost da stambena zajednica kao pravno lice podigne kredit. Svaka banka daje svoje uslove, a za vraćanje kredita odgovaraju subsidijarno i vlasnici stanova. Zgrada mora da ima formiran fond, s obzirom na to da deo novca mora da se da kao učešće da bi se podigao kredit. Da bi uzele kredit, po zakonu dve trećine stambene zajednice treba da se sa time saglase, a pojedine banke da bi odobrile kredit traže saglasnost 90 odsto vlasnika stanova.

Izvor: Izvor: Vebsajt Euronews, Ljiljana Gradinac, 26.6.2024.
Naslov: Redakcija