PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Udruženje pravnika Srbije završiće započeti posao državne komisije na kodifikaciji obligacionog, stvarnog, porodičnog i naslednog prava
Rad na Nacrtu Građanskog zakonika nastavljen je iako je vladina komisija prestala s radom. Udruženje pravnika Srbije završiće započeti posao na Prednacrtu Građanskog zakonika, o kome je već vođena višegodišnja javna rasprava. Rad na konačnoj verziji prednacrta bio je priveden kraju kada je Vlada Srbije 2019. godine donela odluku o prestanku rada Komisije za izradu Građanskog zakonika.
– Udruženje pravnika Srbije ponovo je okupilo stručnjake koji su radili na tekstu budućeg građanskog zakonika. Nova radna grupa će nastaviti s radom. To je naš dug prema građanima Srbije. Razmatramo sve predloge koji su pristigli tokom javne rasprave, analiziramo prednacrt i sve primedbe – kaže prof. dr Miodrag Orlić, predsednik Udruženja pravnika Srbije.
Udruženje nije bilo aktivno zbog poznatih razloga izazvanih pandemijom, ali sada nastavlja saradnju s predstavnicima pravne nauke i prakse iz naše zemlje i celog regiona. Već je pripremljeno savetovanje, zajedno sa udruženjem pravnika Republike Srpske, koje će od 11. do 15. juna biti održano u Budvi, a raspravljaće se o aktuelnim temama, kao što su primena veštačke inteligencije u oblasti prava, pitanja radnog prava, osiguranja, ali i o novim idejama koje su bile aktuelne u Prednacrtu građanskog zakonika, kao što su eutanazija, surogat materinstvo, neimarsko pravo.
Posebno će biti zanimljiva tema o krivici kao osnovu građanskopravne i krivičnopravne odgovornosti, zatim o krivičnim delima iz zakona o deviznom poslovanju, pranju novca, problemima u postupku privatizacije. Pravnici će raspravljati i o javnobeležničkom sistemu, izvršenju, stečajnom pravu, zadužbinama, a takođe i o pravu na naknadu štete koju traže naslednici u slučajevima rehabilitacije.
– Zadatak Udruženja pravnika Srbije je da se bori za pravedno pravo jer pravo može postojati samo ako teži pravdi. O odnosu prava i pravde pisano je mnogo, ali za nas ostaju one osnovne poruke – da je pravda najviša stožerna vrlina, a da je pravo put ka pravdi – kaže profesor dr Miodrag Orlić.
Podseća da je rimski pravnik Ulpijanus pre više od 2.000 godina uputio čovečanstvu tri važne poruke: Časno živeti. Nikoga ne povrediti. Svakom svoje dati.
To su poruke kojima se rukovodi i Udruženje pravnika Srbije kada ukazuje na zakone koji nisu pravedni. Jedan od takvih zakona, kaže profesor, jeste Zakon o privatizaciji, čije su nepravedne i štetne odredbe i danas na snazi. Zbog toga, ističe, naša zemlja danas gubi u arbitražnim sporovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava, gde izlazi na videlo sve što je neko pokušao da zataška.
– Rđave odluke dobijaju svoj eho na stranim sudovima. One se mogu utišati na domaćem terenu, ali izlaze na videlo u inostranim instancama – kaže dr Orlić.
Zbog inflacije propisa mnogo je neusaglašenih normi u različitim zakonima. Zato je kodifikacija građanskog prava neophodna. Kada je 2014. godine tadašnji ministar pravde Nikola Selaković zvanično otvorio javnu raspravu o Prednacrtu građanskog zakonika, poručio je da se u mnoštvu pravnih propisa niko ne snalazi lako, a da građansko pravo mora biti zasnovano na načelima savesnosti i poštenja.
Objašnjavajući odnos između malih pojedinačnih zakona, koji se stalno menjaju, i velike kodifikacije, profesor Orlić podseća na reči ministra Selakovića kojima je najavio početak javne rasprave: “Zakonodavac je umoran i rutiniran. Na delu je inflacija propisa koja usitnjava pravni sistem i stvara međusobno odvojena i gotovo ničim nepovezana ostrva pravnog poretka. Mnoštvo propisa ugrožava svest o obaveznosti prava.”
Prednacrt građanskog zakonika objedinjuje obligaciono, stvarno, porodično i nasledno pravo. Objavljen je u 12.000 primeraka u posebnom izdanju časopisa “Branič”, koji izdaje Advokatska komora Srbije.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija