ZAKON O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU: Svi podzakonski akti koji prate primenu ovog Zakona biće završeni do kraja juna 2021. godine
Zakon o elektronskom fakturisanju ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021 - dalje: Zakon) smanjiće troškove privrede, dodatno digitalizovati privredu i povećati konkurentnost, a jedna od najvažnijih prednosti ovog sistema za privrednike biće brži povraćaj PDV-a, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.
Mali je na okruglom stolu "E-fakture za konkurentniju privredu", u organizaciji Ministarstva finansija i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), naveo da je reč o regulativi koja nudi sistemska rešenja, te da Srbija ovim pokazuje koliko je posvećena strukturnim reformama.
On je najavio da će do kraja juna biti završeni svi podzakonski akti koji prate primenu ovog zakona, dodavši da su dva procesa paralelno u toku, a to su procesi fiskalizacije i uvođenja elektronskih faktura.
Sprovodimo ih zajedno u konsultacijama sa privrednicima i njihovi saveti su nam važni kako bi se povećala efikasnost i smanjili troškovi, a naša privreda bila konkurentnija, objasnio je ministar.
On je naveo da se sa uvođenjem sistema ostvaruje najveća korist za privredu, a to je da prijava za PDV bude automatska, usaglasiće se ulazne i izlazne fakture, lako će biti uočene greške i sistem će to moći lakše da isprati.
Mali je podsetio na to da je Zakon o fiskalizaciji već usvojen i da se očekuje tehnički vodič o neophodnim softverskim i inženjerskim rešenjima.
Prema njegovim rečima, Poreska uprava će imati mnogo bolju kontrolu fiskalnih kasa i poreskih obveznika, a to vodi ka smanjenju sive ekonomije i uvodi red kada je reč o poslovanju poreskih obveznika, pri čemu će softverski sistem koji će biti primenjen na fiskalnim kasama biti u potpunosti besplatan.
Obezbedili smo dovoljno novca u budžetu i svakome će država pokriti taj trošak. Cilj nam je da bez troškova opremimo privredu i imamo bolju borbu protiv sive ekonomije. Našim privrednicima je potrebno da idu u korak sa privredom EU, da se unapredi konkurentnost i poslovanje, poručio je ministar.
Koristi od e-faktura, kako je istakao, biće velike, budući da će to doprineti i većoj pravnoj sigurnosti i uštedi vremena, jer će se mnogo manje trošiti na čuvanje i pretragu starih faktura, a ceo sistem podrazumeva da Srbija ide napred u digitalizaciji i da je sprovede u što kraćem periodu.
Ministar je naveo da su uvedeni fazni rokovi za uključenje u sistem slanja i primanja e-faktura, pa će biti dovoljno vremena da se svi prilagode ovom sistemu.
Zakon, kako je precizirao, predviđa fazno uvođenje obaveze izdavanja i primanja elektronskih faktura, a za to su tri datuma ključna: 1. januar 2022, 1. jul 2022. i 1. januar 2023. godine.
Prema njegovim rečima, prvi rok je 1. januar 2022. godine, do kada će javni sektor imati obavezu da se osposobi da primi i pošalje e-fakturu, a sledeći je sredina 2022. godine, odnosno 1. jul, kada se očekuje da primanja i čuvanja elektronskih faktura postepeno usvoje i privredni subjekti u međusobnim transakcijama.
Poslednji rok je 1. januar 2023. godine, za kada je predviđeno i da svi u privatnom sektoru primaju i šalju fakture, naveo je Mali, koji je, kada je reč o sistemu uvođenja e-faktura, naglasio da taj sistem uvodi država i biće potpuno besplatan za korisnike, a ako neko želi, može da koristi posrednike u tom poslu, ali to je potpuno fakultativna opcija.
Sistem je besplatan i zato ga uvodimo. Ne samo zbog povećanja konkurentnosti, već ovim dajemo snažan signal da je Srbija na putu digitalizacije i unapređenja konkurentnosti privrede, poručio je ministar i ukazao na to da je zakon u skladu sa propisima iz informacione bezbednosti i direktivama EU.
Sa svim donetim merama i kapitalnim investicijama idemo krupnim koracima napred, ocenio je on i dodao da postoji mogućnost da Srbija ove godine ostvari stopu rasta od šest procenata, pa i više, kao i da će zahvaljujući novinama na kojima radi u procesu digitalizacije postati još atraktivnija za investitore.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da postoji veliki interes kompanija za ovaj zakon jer su uštede ogromne.
Samo jedan trgovinski lanac generiše 2,5 miliona dokumenata. Kompanija NELT ima 16.300 paketa faktura koje skladišti svake godine. Reč je o ogromnom novcu koji će se uštedeti jer neće dolazi do štampanja dokumenata, istakao je Čadež.
Druga velika stvar, kako je naveo, jeste da ćemo imati sistemsko rešenje koje će omogućiti privrednicima da u jednom danu povrate PDV, a na Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu finansija jeste da rade na edukaciji ljudi kako bi se otklonile bilo kakve nedoumice u praksi.
Predsednik Saveta za fer konkurenciju NALED-a i direktor korporativnih poslova u kompaniji "Filip Moris" Ivan Miletić rekao je da će uvođenje ovog sistema biti prioritet NALED-a i Saveta za fer konkurenciju.
Na tome radimo već šest godina i to će imati višestruki značaj jer će se i država i privreda brže razvijati u zdravom poslovnom okruženju. Za nas je to važno jer utiče na smanjenje nelojalne konkurencije, naglasio je Miletić.
Prema njegovim rečima, iskustva iz susednih zemalja gde je sistem već uveden su pozitivna, pa su tako u Hrvatskoj operativni troškovi smanjeni za 350 miliona evra, a sistem dovodi i do značajnih logističkih rasterećenja koja se odnose na pripremu i čuvanje dokumenata.
U Hrvatskoj je, kako je dodao, i sa 30 na tri minuta skraćeno vreme za obradu faktura, što je ogromna ušteda u vremenu.
Na okruglom stolu najbolje prakse i rezultate uvođenja e-faktura u zemljama EU predstavio je i kopredsedavajući Evropskom udruženju primalaca usluga e-fakturisanja Markus Lab.
Prema njegovim rečima, danas je u svetu u opticaju 530 milijardi faktura, a samo 10 odsto njih je prešlo u elektronski format.
Očekujemo eksponencijalni rast u narednih nekoliko godina. Postoji velika verovatnoća da postanete vodeća zemlja u narednim godinama kada je u pitanju e-fakturisanje, poručio je on.
Pokretači promena u ovoj oblasti su, kako je naveo, primetili da se na globalnom nivou 500 hiljada milijardi evra u oblasti sive ekonomije prometuje i ne dolazi do poreskih tokova, te je to razlog što je EU odlučila da započne proces uvođenja e-faktura.
Većina zemalja je usvojila nacionalnu platformu gde se ispostavljaju sve e-fakture, a dobar primer je Italija, gde je, zahvaljujući e-fakturama ostvareno dodatnih pet milijardi evra povraćaja na PDV u odnosu prethodnu godinu.
Na okruglom stolu predstavljena je demo verzija sistema E-fakture, a prezentaciju su održali pomoćnica ministra finansija zadužena za digitalizaciju Sonja Talijan, direktor Centralne fiducione jedinice Nenad Vlaketić i savetnik ministra finansija Vuk Delibašić.
Na skupu je najavljena serija okruglih stolova na kojima će moći da učestvuju predstavnici računovođa, lokalnih samouprava i privrede, a pokrenut je i poseban sajt www.efaktura.gov.rs, na kome su sve informacije o načinu korišćenja sistema e-faktura, kao i o obukama koje će se održavati tokom ove godine.
Istaknuto je da će se kroz zajednički rad nastaviti sa unapređenjem ovog informatičkog sistema i njegovom umrežavanju sa drugim bazama podataka.
Taj sistem će biti povezan sa APR, Poreskom upravom, Upravom za javne nabavke i Upravom za trezor i drugim bazama podataka od značaja za praćenje e-fakturisanja.
Izvor: Vebsajt Vlade, 27.05.2021.Naslov: Redakcija