ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Pravo na naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastareva
Da li zastarevaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje? Upravo je to bio povod da se "Politici" javi čitalac iz Kruševca koji ne zna šta da radi. Ima 25 godina radnog staža, od toga sedam godina "rupe u stažu". Čeka da mu poslodavac popuni ovaj nedostajući staž već osam godina.
Ne zna da li sam da počne uplaćuje doprinose po članu 15 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US i 86/2019) ili da ipak čeka ovog poslodavca, koji će i sam moći da namiri ovaj dug radnicima tek kada uspe da naplati svoja zaostala potraživanja, zbog čega se već dugo sudi. Ali do kada će to trajati, niko ne zna, ističe ovaj čitalac, bojeći se da će doći vreme za penziju, a da ni tada neće imati regulisan ceo staž.
On nije siguran ni, kako kaže, da li ovih sedam nedostajućih godina može odjednom da uplati, pa da mu kasnije bivši poslodavac to nadoknadi ili bi trebalo da počne odmah s uplatama budući da ima još 10 godina do penzije.
I dok u Ministarstvu rada ne žele da odgovore na ovo pitanje, Đerđ Pap, poreski stručnjak i bivši direktor u Poreskoj upravi Srbije, kaže da doprinosi za PIO ne zastarevaju.
– Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018 i 86/2019), utvrđeno je da pravo na naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastareva. Ali, to je različito pitanje od pitanja kako poslodavca naterati da plati neplaćene doprinose za svog radnika – kaže on.
U principu, objašnjava, ukoliko se radi o aktivnoj firmi, pravnom licu (d. o. o. i slično), koja i danas radi, ostvaruje prihode, onda radnik tuži poslodavca. I jednog dana kada na sudu dobije presudu, može da primora poslodavca da plati te doprinose, objašnjava ovaj poreski stručnjak.
– Slična je situacija i ukoliko je u pitanju poslodavac preduzetnik, koji za sve svoje obaveze odgovara i svojom ličnom imovinom. Njega radnik takođe može sudski da terati i onda kada je on zatvorio preduzetničku radnju. Najgora opcija za radnika je ukoliko je bio zaposlen u pravnom licu koje više ne radi ili mu je blokiran račun. Ili je u nekom postupku zatvaranja (stečaj, likvidacija). U tim slučajevima, čak i da dobije spor pred sudom, radnik teško da može naplati neplaćene doprinose pošto pravno lice odgovara samo svojom imovinom i sredstvima, koje u ovom pretpostavljenom slučaju verovatno nema. U takvom slučaju, radniku ostaje jedino da doprinose sam plati – ističe Pap.
O tome koliki je broj nesavesnih poslodavaca u Srbiji, računa treba da vodi Poreska uprava, a ne PIO fond, kod koga se zaposleni samo može lično informisati da li mu poslodavac redovno uplaćuje doprinose ili ne i, čim vidi da mu za neki deo godine ili godinu fale doprinosi, da od gazde traži da mu se taj staž uplati, kaže Đorđe Popović, advokat.
Najveći problem je to što u slučaju da poslodavac ne podnese prijavu za svoje radnike, oni imaju praznine u stažu dok god se prijava ne dostavi penzijskom fondu. To dovodi do problema prilikom ostvarivanja prava na penziju, kao i do dužeg trajanja postupka, jer fond po službenoj dužnosti mora da potražuje podatke koji nedostaju.
Dešava se i da u međuvremenu dođe do gašenja firme, pa svi podaci za koje nije podneta prijava, to jest oni koji nisu uneti u matičnu evidenciju fonda, nikada ne budu ni utvrđeni, kaže on.
Kako je zakonodavac propisao, ukoliko preduzeće ne podnese prijavu podataka za matičnu evidenciju ili ukoliko ona stigne sa zakašnjenjem, posle isteka zakonskog roka, preduzeće kao pravno lice će morati da plati novčanu kaznu od 10.000 do 800.000 dinara.
Ukoliko je obveznik podnošenja prijave poslodavac, odnosno fizičko lice, za navedeni prekršaj kazniće se iznosom od 5.000 do 400.000 dinara, dok će odgovorno pravno lice morati da izdvoji između 2.500 i 50.000 dinara.
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 26.05.2020.Naslov: Redakcija