ODLUKA O PROGLAŠENJU VANREDNOG STANJA: Ustavni sud ocenio da nema elementarnih prethodnih zakonskih uslova da se pristupi proceduri utvrđenja ustavnosti Odluke

Ustavni sud nije pravnosnažno utvrdio, a nije ni utvrđivao ustavnost proglašenja vanrednog stanja. Sud nije izrekao da je vanredno stanje proglašeno u skladu sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), kako su pogrešno preneli i laički rastumačili pojedini mediji – nego je samo ocenio da nema elementarnih prethodnih zakonskih uslova da se pristupi proceduri tog utvrđenja, kaže profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Tomić, komentarišući nedavno saopštenje Ustavnog suda u kojem se navodi da su odbačene sve inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti koje su odnosile na Odluku o uvođenju vanrednog stanja ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020).

Polazeći od obaveštenja suda, Tomić naglašava da sud nije do kraja ušao u meritum stvari – pitanje (ne)ispunjenosti uslova za proglašenje vanrednog stanja i (ne)regularnosti te neskupštinske konstatacije.

– Po svemu sudeći, on ga je samo načeo – pravnog "pacijenta" je otvorio, pa veoma brzo i definitivno "zatvorio", po kratkom postupku, ne istražujući pritom, da li je možda neizlečivo bolestan ili pak zdrav, odnosno samo malkice benigno oboleo. Hoću da verujem da je Sud ponudio i čvrste dokaze za ispravnost tog i takvog svog pristupa. A krajnje značajni, premda tegobni put do istinskog i potpunog raspetljavanja predmetnog čvora, Sud je – držim – neopravdano skratio, tako da je praktično zastao na pola posla, zacementirajući dalju trasu do temeljnog odgovora na postavljeno ozbiljno pravno pitanje od izuzetne važnosti - navodi Tomić.

On naglašava da je Ustavni sud najpre predugo "ćutao" a onda i ubrzano "progovorio.

– Sud je ili ocenio da su podnesci – inicijative, kao i predlozi ovlašćenih subjekata kojima se pokreće postupak – ‘očigledno neosnovani’ ili je stao na stanovište da je ‘inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti’. Za bilo koju od naznačenih hipotetičkih solucija morali bismo u Rešenju naći ubedljivu, snažnu argumentaciju - kaže Tomić.

Prema njegovim rečima, sud nije pokrenuo postupak ispitivanja ustavnosti, te nije zakazao sledstvenu javnu raspravu – gde bi tom prilikom saslušao obe strane u sporu, ali i mišljenja nauke, respektabilnih pravnih stručnjaka.

U takvoj raspravi, dodaje Tomić, sud bi se redovno izjasnio da li prihvata ili ne prihvata navode iz podnesaka osporavatelja – i jasno i razgovetno napisao zašto.

Na kraju tog procesa, naglašava, sud bi doneo celovitu i iscrpno objašnjenu – usvajajuću ili odbijajuću presudu o (ne)ustavnosti proglašenog vanrednog stanja u dotično vreme i na odnosni način. No, kako ističe, do svega toga nije došlo.

Izvor: Vebsajt Danas, 25.05.2020.
Naslov: Redakcija