ZAKON O REGISTROVANOM PARTNERSTVU: Regulisanje zajednice osoba istog pola obaveza iz Poglavlja 23, ali i presude Evropskog suda za ljudska prava
Uprkos brojnim pritiscima iz Evrope, kao i zvaničnim zahtevima organizatora ovogodišnje "Parade ponosa" da bude donet Zakon o istopolnim zajednicama, takav dokument još nije ni na pomolu. Ovo je potvrđeno u tri ključna resora - ministarstvima pravde, državne uprave i lokalne samouprave i za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ni u jednom od ovih resora, kako je rečeno, ne samo da nije formirana radna grupa za izradu propisa, već, kako tvrde, nisu ni nadležni za pisanje takvog zakona!
A da će akt koji bi rešio pitanja nasledstva, zajedničkog vlasništva, poseta u bolnici u hitnim situacijama, zajedničko podizanje kredita, pravo na socijalnu pomoć ili penziju istopolnih partnera, biti donet država je najavila u okviru Akcionog plana za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 107/2014), za kraj 2017. godine.
Loptica je u jednom trenutku prebačena na Komisiju za izradu Građanskog zakonika, kojim bi trebalo da budu regulisana i ova prava. U Komisiji je, međutim, potvrđeno da se pitanje istopolnih zajednica, baš kao i eutanazije i alimentacionog fonda, našlo kao alternativno rešenje u okviru opštih odredaba.
- Postoji član da bi se ova pitanja mogla rešiti leks specijalisima, ali to ne znači da će te odredbe ostati i u finalnoj verziji Zakonika, koja bi mogla da bude gotova do kraja godine - kažu u Komisiji.
U Ministarstvu državne uprave kažu da nisu zaduženi za ovo pitanje, ali da su upoznati sa zahtevima organizacija civilnog društva.
- Uvažavamo razloge i značaj rešavanje ovog pitanja. U okvirima svojih nadležnosti zalažemo se za nultu toleranciju prema diskriminaciji, unapredili smo propise za upis činjenice promene pola u matične knjige - kažu u Ministarstvu.
Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, kaže, da zakonodavni procesi širom sveta govore da je pravno priznavanje takvih zajednica realnost.
- Sve je više zemalja koje su to učinile uključujući i neke za koje je važilo da su izuzetno konzervativne. Na primer, Crna Gora - navodi Omerović.
- Smatram da to treba uraditi. Po Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) to ne može biti brak, ali može zakonom uređena zajednica. Neke stvari koje bi bile uređene izgledaju nesporne - ekonomska zajednica, penzija, nasleđivanje, a neke druge podrazumevaju raspravu.
Nacrt zakona o životnom partnerstvu lica istog pola u Crnoj Gori predviđa zajednicu dve punoletne osobe istog pola sklopljenu pred matičarem.
Srbiju čeka posao da reguliše zajednicu osoba istog pola zbog pregovaračkog Poglavlja 23, ali i presude koju je u slučaju tri gej para doneo Evropski sud za ljudska prava, pre tri godine. Njome se sve zemlje članice Saveta Evrope obavezuju da regulišu zajednice bez obzira u kom obliku - da li će to biti brak ili nešto drugo.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S. - S. S. R., 30.05.2018.Naslov: Redakcija