NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o mirnom rešenju radnih sporova ("Službeni glasnik RS" broj 125/04 i 104/09) u članu 2. stav 1. tačka 1) reči: " ili primene" brišu se.
Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:
"1a) primene kolektivnog ugovora;"
U tački 3) posle reči: "delovanje" dodaju se reči: "i ostvarivanje prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca".
Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi:
"5a) utvrđivanje minimuma procesa rada, u skladu sa zakonom."
Stav 3. menja se i glasi:
"Stranom u kolektivnom sporu smatraju se poslodavac, sindikat, ovlašćeni predstavnik zaposlenih, zaposleni, štrajkački odbor, osnivač za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, društva kapitala i javne službe čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave."
Član 2.
U članu 3. stav 1. menja se i glasi:
"Individualnim radnim sporom (u daljem tekstu: individualni spor), u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom:
1) otkaza ugovora o radu;
2) isplate zarade odnosno plate, naknade zarade odnosno plate u skladu sa zakonom;
3) isplata naknade troškova za ishranu u toku rada, za dolazak i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova u skladu sa zakonom;
4) isplate otpremnine pri odlasku u penziju jubilarne nagrade i drugih primanja u skladu sa zakonom kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu;
5) diskriminacije i zlostavljanja na radu."
Stav 2. menja se i glasi:
"Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac (u daljem tekstu: strana u sporu)."
Član 3.
U članu 4. stav 2. reč: "odlučuje" zamenjuje se rečju: "rešava".
Član 4.
Naziv pododeljka 2) iznad člana 6. i član 6. menjaju se i glase:
"Načelno nezavisnosti i nepristrasnosti
Član 6.
Miritelj, odnosno arbitar je nezavisan u radu.
Miritelj, odnosno arbitar je dužan da u postupku mirnog rešavanja radnog spora postupa nepristrano."
Član 5.
U članu 8. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:
"4) sprovođenje obuka radi stručnog osposobljavanja i usavršavanja miritelja i arbitara;"
Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a) koja glasi:
"6a) izdavanje i vođenje evidencije o službenim legitimacijama;"
Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasni:
"Bliže uslove u pogledu izdavanja i vođenja evidencije o službenim legitimacijama propisuje ministar za rad."
Član 6.
U članu 11. reč: "tri" zamenjuje se rečima: "pet radnih".
Član 7.
U članu 12. stav 1. posle reči: "tri" dodaje se reč "radna".
U stavu 2. posle reči "Agencije" dodaje se reč: "rešenjem".
Član 8.
U naslovu pododeljka 1) iznad člana 16. iza reči: "pregovaranju" dodaju se reči: "radi sprečavanja nastanka spora".
Član 9.
U članu 16. stav 4. reči: "i ime, prezime i adresu miritelja" zamenjuju se rečima: "ime i prezime miritelja".
Član 10.
U članu 17. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
"3) pruža pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora."
Član 11.
U članu 18. reči: "tač. 1), 3) i 4)" menjaju se i glase: "tač. 1), 1a),3), 4) i 5a)".
Član 12.
U članu 19. iza reči: "tri" dodaje se reč: "radna".
Član 13.
Naziv pododeljka 3) iznad člana 20. menja se i glasi:
"Postupak mirenja"
Član 14.
Naziv pododeljka 4) iznad člana 21. briše se.
U članu 21. stav 1. iza reči: "tri" dodaje se reč: "radna".
Član 15.
U članu 24. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. 3. i 4. koji glase:
"Ako odbor ne donese preporuku iz stava 1. ovog člana, jedna od strana u sporu može zahtevati da miritelj predloži preporuku.
Miritelj predlaže preporuku iz stava 2. ovog člana najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave.
Strane u sporu mogu da zaključe sporazum o rešenju spora na osnovu preporuke iz stava 1. i 2. ovog člana, ili nezavisno od iste."
Član 16.
U članu 25. stav 1. menja se i glasi:
"Preporuka iz člana 24. sačinjava se u pisanom obliku sa obrazloženjem."
U stavu 2. reči: "preporuku je potrebno" zamenjuju se rečima: " preporuku iz člana 24. stav 1. potrebno je"
Član 17.
U članu 26. st. 2. 3. i 4. brišu se.
Dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"Ako strane u sporu zaključe sporazum iz člana 24. stav 4, taj sporazum:
1) postaje osnov za zaključivanje, izmene ili dopune kolektivnog ugovora, ako je predmet spora kolektivni spor iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
2) ima snagu izvršne isprave ako je predmet spora kolektivni spor iz člana 2. stav 1. tačka 2-7) ovog zakona."
Član 18.
U članu 27. stav 1. iza reči: "preporuku" dodaju se reči: "iz člana 24. stav 1. ovog zakona".
Član 19.
U članu 28. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
"Na zahtev strana u sporu Odbor može da odluči da se rok iz stava 1. ovog člana produži za narednih 30 dana."
Član 20.
Član 29. briše se.
Član 21.
Član 30. stav 1. menja se i glasi:
"Individualni spor može da se rešava pred arbitrom."
Dodaje se novi stav 2. koji glasi:
" Arbitar u toku postupka ukazuje stranama u sporu na mogućnost sporazumnog rešavanja spora."
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
Član 22.
Iznad člana 31. dodaje se novi pododeljak koji glasi: "1) Postupak pred arbitrom"
U članu 31. stav 1. posle reči: "tri" dodaje se reč: "radna".
Član 23.
U članu 32. na kraju stava 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: "osim u sporovima povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu."
Član 24.
Posle člana 33. dodaje se član 33a koji glasi:
"Član 33a
Strane u sporu mogu da angažuju veštaka.
Na veštaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra.
Svaka od strana u sporu sama snosi troškove angažovanja veštaka."
Član 25.
Iznad člana 36. dodaju se novi pododeljak i čl. 35a i 35b koji glase:
"2) Okončanje postupka pred arbitrom
Član 35a
Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra:
1. donetim na osnovu sporazuma strana u sporu;
2. kojim arbitar odlučuje o predmetu spora;
3. ako je arbitražni postupak postao nemoguć;
4. o obustavi postupka u skladu sa ovim zakonom.
Član 35b
Izuzetno od člana 35a stav 1. tačka 2) spor povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu okončava se rešenjem arbitra donetim na osnovu sporazuma strana u sporu.
Ukoliko ne postoji sporazum o rešenju spora iz stava 1. ovog člana, arbitar obustavlja postupak u skladu sa članom 35a stav 1. tačka 4) ovog zakona i o istoj pravnoj stvari može se voditi sudski postupak, u skladu sa zakonom."
Član 26.
U članu 36. stav 1. iza reči: "rešenje" dodaju se reči: "iz člana 35a ovog zakona".
U stavu 4. iza reči: " u sporu," dodaju se reči: "osim rešenja iz člana 35b stav. 2. ovog zakona,"
Član 27.
U članu 38. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
"2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti radnih odnosa;"
Član 28.
U članu 39. stav 1. iza reči: "Agencija" dodaju se reči: "u Službenom glasniku Republike Srbije".
Član 29.
U članu 40. stav 1. broj: "15" zamenjuje se brojem: "60".
Član 30.
U članu 45. stav 2. u tački 10) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom, a posle tačke 10) dodaje se nova tačka 11) koja glasi:
"11) ako ne postupa u skladu sa etičkim kodeksom."
Član 31.
U članu 46. stav 2. iza reči: "člana 45. stav 2. tač. 4-7)" dodaju se reči: "i 11)".
Član 32.
U članu 49. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"Miritelj i arbitar su dužni da se u postupku mirnog rešavanja radnih sporova pridržavaju etičkog kodeksa koji donosi ministar za poslove rada."
Član 33.
U članu 54. stav 2. tačka 3) ispred reči: "predmet spora" dodaju se reči: "vrste i".
Član 34.
Posle člana 55. dodaje se novi član 55a koji glasi:
"Član 38. stav 1. tačka 1) u pogledu državljanstva Republike Srbije prestaje da se primenjuje, za državljane država članica Evropske unije, od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji."
PRELAZNE I ZAVRšNE ODREDBE
Član 35.
Podzakonski akti koji se donose u skladu sa odredbama ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 36.
Podzakonski propisi doneti na osnovu odredaba Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova ("Službeni glasnik RS", br. 125/04) ostaju na snazi do dana stupanja na snagu podzakonskih propisa na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.
Član 37.
Postupci mirnog rešavanja radnih sporova koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji važe do početka primene ovog zakona.
Član 38.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOšENJE ZAKONA
Oblast mirnog rešavanja radnih sporova uređena je Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova ("Službeni glasnik RS" br. 125/04). U toku prve četiri godine primene Zakon je pokazao određene nedostatke što je dovelo do njegove izmene i dopune kada je i usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova ("Službeni glasnik RS" br 104/09). Ovim Zakonom proširene su nadležnosti u individualnim radnim sporovima na: sporove povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, povodom pojedinačnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugim opštim aktom ili ugovorom o radu, naknada troškova za ishranu u toku rada, naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplata jubilarne nagrade, isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a u kolektivnim radnim sporovima na: primenu opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata, ostvarivanje prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju.
U pogledu postojanja međunarodnih standarda u vezi sa regulisanjem radnih sporova, Međunarodna organizacija rada (MOR) nije uspostavila posebne procedure za rešavanje radnih sporova, već su uspostavljeni opšti principi i smernice za države članice.
Uloga ovih smernica i principa je od suštinskog značaja prilikom donošenja nacionalnih propisa i uspostavljanja zakonodavnog okvira o prevenciji radnih sporova, kao i njihove primene u praksi. Takođe, svrha uspostavljanja opštih principa radi sprečavanja nastanka radnih sporova, kao i načina njihovog rešavanja jeste: da podstiče učešće zaposlenih u sprovođenju pravde, da zaštiti osnovna prava zaposlenih, posebno pravo na udruživanje, da omogući stranama (zaposlenima i poslodavcima) da sporazumno reše radni spor, da promoviše konstruktivne radne odnose i dr.
Od regionalnih međunarodnih dokumenata koji postoje na nivou Saveta Evrope između ostalih najznačajnija je Revidirana evropska socijalna povelja koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine. Odredbama ove konvencije uspostavlja se obaveza država članica da unapred definišu odgovarajuće mehanizme za rešavanje radnih sporova koji su zasnovani na metodama mirenja i dobrovoljne arbitraže, kao i da iste unapređuju i delotvorno upotrebljavaju (čl. 6. st. 3).
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ustanovljena Zakonom i jedina je specijalizovana institucija za mirno rešavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova.
Od 2005. godine do kraja 2016. godine pokrenuto je 14.192 radna spora, od toga meritorno je rešeno 5.118 individualnih radnih sporova i 126 kolektivnih radnih sporova.
U Republici Srbiji, tokom globalne ekonomske krize i prethodne tranzicije, došlo je do ulaganja stranog kapitala i postepene privatizacije ali i gašenja dela industrijske proizvodnje i znatnih otpuštanja. Ovo je otežalo situaciju u pogledu zaštite socijalno-ekonomskih prava zaposlenih. U takvoj ekonomskoj situaciji, veliki broj zaposlenih se za svoja prava obraćao sudu, što je duži i skuplji put za ostvarenje istih.
Dvanaestogodišnja primena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u Republici Srbiji ukazala je na mnoge probleme u praksi, zbog kojih treba unaprediti oblast mirnog rešavanja radnih sporova i dodatno afirmisati rad Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Pored brojnih prednosti postupka pred Agencijom (besplatnost za strane u sporu, efikasnost, ekonomičnost i sl.) u odnosu na sudski postupak, i ostvarenih ciljeva Agencije (rasterećenje sudova, unapređenje socijalnog dijaloga, harmonizacija radnih odnosa, smanjenje broja štrajkova i sl.), sam rad Agencije je ostao nedovoljno vidljiv i institut mirnog rešavanja radnih sporova nije uspeo da se postavi kao alternativa sudskim postupcima u radnim sporovima.
Cilj ovih izmena je da se kroz proširenje nadležnosti individualnih i kolektivnih radnih sporova, uvođenje mogućnosti zaključenja sporazuma u individualnim sporovima, produženje rokova i uspostavljanjem mehanizama za praćenje rada i postignutih rezultata miritelja i arbitara kao i praćenje rezultata rada kroz statističku obradu podataka i uspostavljanje mehanizama za izveštavanje o ishodima postupaka izvršenja konačnih rešenja miritelja i arbitara dodatno afirmiše ovaj način rešaavnja sprova.
Unapređenje zakonodavnog okvira treba da doprinese podsticanju poslodavaca i zaposlenih da međusobne sporove rešavaju mirnim putem posredstvom miritelja i arbitara pred Republičkom agencijom, kako bi se što više rasteretili sudovi i stranama u sporu smanjili troškovi.
III. OBJAšNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REšENJA
Osnovne odredbe - čl. 1-4. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova:
Član 2. Dopunom ovog člana propisuje se da se kolektivnim radnim sporom između ostalog smatraju i sporovi povodom: "ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca" kao i sporovi povodom "utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom".
Cilj dopune da se kolektivnim radnim sporom smatra i "spor povodom ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca je da se poslodavci koji ne žele da utvrde reprezentativnost sindikatu, u postupku mirnog rešavanja radnih sporova upoznaju sa obavezama koje proističu iz Zakona o radu i ujedno smanji broj predmeta pred Odborom za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca.
Takođe, s obzirom da je pitanje minimuma procesa rada uređeno posebnim zakonom kojim se reguliše oblast štrajka nisu retki slučajevi sporova oko utvrđivanja minimuma procesa rada pa je potrebno i za ove slučajeve utvrditi nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Izmenjena je i odredba koja se odnosi na definiciju strane u kolektivnom sporu i ista je usaglašena sa odredbama Zakona o radu u delu koja se odnosi na učesnike u zaključenju kolektivnog ugovora, i to pre svega osnivača.
Član 3. Nadležnost za individualne radne sporove se proširuje na sporove povodom: isplate plate/zarade u skladu sa zakonom, a ne samo u vezi sa isplatom minimalne zarade/plate, isplate naknade troškova i drugih primanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Član 4. S obzirom da je novim rešenjem u ovom Nacrtu u postupku arbitraže omogućeno donošenje rešenja na osnovu postignutog sporazuma strana u sporu, izvršeno je preciziranje definicije arbitraže, tako da se arbitražom smatra postupak u kome arbitar "rešava", a ne "odlučuje" o predmetu individualnog spora.
Član 5. Jedno od osnovnih načela postupka mirnog rešavanja radnih sporova je izmenjeno, tako da je umesto načela "tripartizma" uvedeno načelo "nezavisnosti" kojim je propisano da je miritelj, odnosno arbitar nezavisan u radu.
Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova - član 5. Nacrta zakona menja se i dopunjuju sledeća odredba Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova:
Član 8. Ovim članom se pored već utvrđenih poslova Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova uvode i poslovi vezani za sprovođenje obuka radi stručnog osposobljavanja i usavršavanja arbitara miritelja za vođenje postupka mirnog rešavanja radnih sporova.
U toku primene Zakona ukazala se potreba i za izdavanjem i vođenjem evidencija o službenim legitimacijama. S obzirom da miritelji i arbitri prilikom rešavanja radnih sporova iste rešavaju u prostorijama poslodavca, često je bio problem oko identifikacije miritelja i arbitara prilikom dolaska u prostorije kod poslodavca. Uvođenjem službenih legitimacija se taj problem otklanja. Bliže uslove u pogledu izdavanja i vođenja evidencija o službenim legitimacijama propisaće ministar nadležan za poslove rada.
Postupak mirnog rešavanja radnih sporova - čl. 6-26. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova:
Član 11. Ovim članom propisano je da ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva je da se u roku od pet radnih dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora. Dakle produžen je rok za izjašnjenje na pet radnih dana umesto dosadašnja tri dana. Potreba prakse uslovila je produženje ovog roka, a cilj je da se drugoj strani ostavi dovoljno vremena da donese odluku o prihvatanju mirnog rešavanja radnog spora.
Član 12. Ovim članom precizira se da u slučaju kada strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra, određuje ga direktor Agencije rešenjem.
Član 16. Zajednički predlog radi učešća miritelja u kolektivnom pregovaranju ubuduće neće sadržavati podatke o adresi miritelja, već samo ime i prezime miritelja.
Član 17. Ovim članom precizira se uloga miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja tako da u slučaju angažovanja miritelja u postupku kolektivnog pregovaranja, miritelj pruža pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora. Cilj odredbe je da se miritelj uključuje samo u slučaju kada preti opasnost od nastanka spora u toku pregovora. Ovo iz razloga jer je i cilj da se unapredi kolektivno pregovaranje na svim nivoima, a posebno na bipartitnom nivou. Prevencija sprečavanja nastanka spora u toku pregovora je garancija da će doći do zaključenja kolektivnog ugovora, a učešće miritelja u samim pregovorima prilikom zaključivanja kolektivnog ugovora može biti od presudnog značaja.
Član 18. Ovim članom vrši se dopuna i usklađivanje sa članom 2. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i to tako da su strane u sporu u delatnostima od opšteg interesa dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.
Član 19. Ovim članom strane u sporu u delatnostima od opšteg interesa dužne su da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je u važećoj odredbi Zakona bilo propisano. Cilj ove izmene je da se ustanove realni rokovi za postupanje.
Član 21. Obaveza je miritelja da zakaže raspravu u roku od tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora. Dakle i ovde se produžava rok u odnosu na važeće rešenje koje je predviđalo rok od tri dana.
Član 24. Ovaj član je dopunjen i preciziran u delu koji se odnosi na ovlašćenja miritelja u slučaju da se u toku postupka mirenja strane u sporu ne saglase o preporuci. Ranije rešenje je bilo da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku što je u suprotnosti sa ulogom miritelja u sporu. Uloga miritelja je da približi stavove strana u sporu u cilju postizanja sporazumnog rešenja spora, a ne da predlaže preporuku a da nijedna od strana od njega to ne zahteva. Zbog toga je ovaj član i preciziran tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave. Sporazum o rešenju spora može se zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od iste.
Član 25. U ovom članu precizirano je da se preporuka koja je donesena jednoglasno pred Odborom ili na zahtev jedne od strana u sporu sastavlja u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Član 26. Ovim članom izvršeno je preciziranje da u slučaju kada strane u sporu zaključe sporazum, taj sporazum postaje osnov za zaključivanje izmene ili dopune kolektivnog ugovora ili ima snagu izvršne isprave, ako je predmet spora: primena kolektivnog ugovora; primena opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje i ostvarivanje prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, štrajka, ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom i utvrđivanja minimuma procesa rada, u skladu sa zakonom. U odnosu na dosadašnje rešenje izbegnuta je mogućnost da sporazum koji sačine strane u sporu bude sastavni deo kolektivnog ugovora, jer po pravilu sporazum se sastavlja u slobodnoj formi, a kolektivni ugovor treba da sadrži strukturu opšteg akta i da se prilikom izrade, izmene i dopune poštuju osnovna metodološka pravila za izradu propisa.
Član 28. S obzirom da kolektivni sporovi često traju duže zbog složenosti predmeta spora i otežane komunikacije koja je uslovljena različitim interesima i stavovima strana u sporu, praksa je pokazala da je potrebno postupak mirenja koji se do sada trebao okončati u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave produži na zahtev strana u sporu za još 30 dana. Uslov za produženje je da obe strane u sporu o tome postignu saglasnost, a cilj produženja roka je da se spor reši mirnim putem, jer je to u interesu pre svega strana u sporu, a ne da kao što je to bio slučaj do sada da miritelj rasputi Odbor i nastavlja postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu da se sastanu, raspravljaju o predmetu spora, pa je s tim u vezi i brisana odredba člana 29. važećeg Zakona.
Član 29. Briše se odredba kojom je bilo propisano da ako se postupak ne okonča u propisanom roku miritelj može da raspusti Odbor i nastavi postupak mirenja neposrednim kontaktom sa stranama u sporu. Ovo iz razloga što je bilo potrebno utvrditi krajnji rok u kom će se postupak mirenja okončati kako bi se spor efikasno i brzo rešio uz saglasnost strana u sporu.
Član 30. Brisan je stav 1. kojim je definisano šta se smatra individualnim sporom. Ovo iz razloga jer je definicija individualnog spora data u članu 2. Nacrta. Jedna od najznačajnijih izmena u ovom Nacrtu je da se omogućava arbitru da u toku postupka ukazuje stranama u sporu da spor mogu da reše i sporazumno što je u duhu mirnog rešavanja spora, a ne da u svakom slučaju čak i ako postoji saglasnost strana u sporu arbitar donosi rešenje na osnovu izvedenih dokaza koji proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja, ponekada i suprotno volji strana u sporu.
Član 31. U ovom članu produžen je rok arbitru za zakazivanje rasprave sa tri na tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora. Cilj je uspostavljanje realnih rokova za postupanje.
Član 32. Ovim članom precizira se da je održavanje rasprave javno osim u sporovima povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu. S obzirom da se radi o sporovima koji mogu da sadrže činjenice i dokaze čije javno iznošenje bi moglo da ima negativne posledice po strane u sporu bilo je potrebno u ovim sporovima isključiti javnost.
Član 33a S obzirom da se proširuju nadležnost kod individualnih sporova na zarade/plate, koje nisu samo minimalna zarada, naknade troškova i druga primanje bilo je potrebno da ukoliko strane u sporu to žele mogu da angažuju veštaka, na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitara. Za razliku od usluga arbitra i miritelja koje su za strane u sporu besplatne, troškovi angažovanja veštaka snosi svaka od strana u sporu.
Član 35a Ovim članom precizira se način okončanja postupka pred arbitrom. Arbitar donosi rešenje donetim na osnovu sporazuma strana u sporu, ako je arbitražni postupak postao nemoguć kao i u slučaju obustavee postupka što je sve novina u odnosu na ranije rešenje u Zakonu, i konačno može da donose rešenje kojim odlučuje o predmetu spora.
Član 35b Spor povodom zlostavljanja i diskriminacije izuzetno može da se okonča samo na osnovu sporazuma strana u sporu, a ako isti ne postoji arbitar donosi rešenje o obustavi postupka i upućuje strane u sporu da o istoj pravnoj stvari mogu voditi sudski postupak.
Član 36. Rešenje je pravosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, osim rešenja povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu ako je u rešenju određeno da se radnja koja je premet izvršenja može izvršiti u ostavljenom roku to rešenje postaje izvršno istekom tog roka.
Miritelji i arbitri - čl. 27-32 Ovim odredbama Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova:
Član 38. U stavu 1. tačka dva ovog člana izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju kada je u pitanju obim studija kao uslov za miritelj i arbitra.
Član 39. U ovom članu precizirano je da Agencija objavljuje javni oglas za izbor miritelja i arbitara u Službenom glasniku Republike Srbije.
Član 40. Odluka o izboru miritelja i arbitra donosi se u roku od 60 dana. Potreba da se rok od 15 dana produži na 60 dana usledila je zbog buduće obaveze organa da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, te da ih pribavlja i obrađuje.
Član 45. Podred postojećih razloga za brisanje miritelj i arbitra dodaje se još jedan koji se odnosi na nepostupanje u skladu sa etičkim kodeksom.
Član 49. Uvodi se etički kodeks. Miritelji i arbitri u postupku mirnog rešavanja radnih sporova biće dužni da se pridržavaju etičkog kodeksa. Etički kodeks donosi ministar nadležan za oblast rada.
Evidencija o postupcima mirnog rešavanja radnih sprova - član 33. Ovom odredbom Nacrta zakona menja se i dopunjuju sledeća odredba Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova:
Član 54. Pored toga što agencija vodi evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova sadržaj evidencije se proširuje sa vrstom predmeta spora.
Prelazne i završne odredbe član 34. Ovom odredbom Nacrta zakona menja se i dopunjuju sledeća odredba Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova:
Član 55a. U pogledu ispunjenja uslova za miritelja i arbitra uslov koji se odnosi na državljanstva Republike Srbije prestaje da se primenjuje, za državljane država članica Evropske unije, od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Prelazne i završne odredbe – čl. -35-38. Nacrta zakona, uređuju se rokovi za donošenje podzakonskih akata koji se donose na osnovu ovog Nacrta zakona, prelazni režim za postupke započete do dana stupanja na snagu ovog zakona kao i i stupanje na snagu ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo za rad, 30.05.2017.