INICIJATIVA POVERENIKA ZA OBEZBEĐIVANJE JEDINSTVENE SUDSKE PRIMENE PRAVA I JEDNAKOSTI STRANAKA U PREKRŠAJNOM POSTUPKU ZBOG POVREDE ODREDABA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je Vrhovnom kasacionom sudu Inicijativu za obezbeđivanje jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u prekršajnim postupcima koji se vode u skladu sa Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016 - dalje: ZOP), a zbog povreda odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - dalje: ZSPIJZ).

Poverenik je Inicijativu uputio zbog toga što prekršajni sudovi u praksi na različite načine tumače pravo lica, po čijem zahtevu za slobodan pristup informacijama organ vlasti nije postupao u zakonskom roku, da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Neki prekršajni sudovi prihvataju aktivnu legitimaciju tražioca informacije i postupaju po njihovim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka bez ikakvih posebnih uslovljavanja. Neki drugi prekršajni sudovi međutim to pravo osporavaju, ne postupaju po takvim zahtevima, ne pokreću prekršajne postupke, odnosno pokretanje uslovljavaju prethodnim korišćenjem žalbe u upravnom postupku, kao i tim da nadležni inspekcijski organ nije prethodno podneo zahtev za pokretanje postupka.

Poverenik sam stoji na stanovištu da ignorisanje zahteva za slobodan pristup informacijama predstavlja povredu Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zajemčenog prava, te da je ZSPIJZ-om izričito predviđeno kao prekršaj, a da ni ZSPIJZ, ni ZOP ne daju osnova da se ovlašćenje oštećenog da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uslovljava prethodnim korišćenjem žalbe ili bilo kojim posebnim uslovom.

Inače, reč je o pitanju koje pored principijelnog ima i sasvim konkretan značaj. Tokom nekoliko godina u kojima nadležna ministarstva (pravde i državne uprave) uopšte nisu podnosila zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršioca zakona, mogućnost odnosno pravo da to čine podnosioci zahteva kao oštećeni predstavljala je zapravo jedini, kakav takav, mehanizam za otvaranje pitanja odgovornosti za kršenje zakona. Budući da je i danas praksa nadležnog ministarstva u vezi sa pokretanjem postupaka za odgovornost vrlo skromna, pravo oštećenih da to čine ni u kom slučaju nije za potcenjivanje.

U svakom slučaju, nezavisno od prihvatanja konkretnog pravnog stava izvesno je nedopustivo različito postupanje sudova, budući da za direktnu posledicu ima nejednakost stranaka, kao i ugrožavanje pravne sigurnosti i vladavine prava.

Stoga Poverenik smatra da je nužno da Vrhovni kasacioni sud u skladu sa svojim ovlašćenjima iz čl. 31 Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon i 13/2016) preduzme mere u cilju obezbeđenja ujednačene sudske prakse prekršajnih sudova.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 31.05.2016.