ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA: Vanredno stanje nije samo po sebi viša sila koja privrednike oslobađa ugovornih obaveza. Praksa pokazuje da u većini situacija u Srbiji, pandemija virusa korona u suštini ne narasta do nemogućnosti ispunjenja usled više sile, već se najčešće može podvesti pod takozvane promenjene okolnosti, u kom slučaju ugovorna strana kojoj je ispunjenje otežano, ima pravo da zahteva izmenu ugovora, uključujući odlaganje ispunjenja ugovornih obaveza ili eventualno raskid ugovora
Uprkos trenutno neizvesnim okolnostima poslovanja privrednici treba da imaju u vidu da vanredno stanje nije samo po sebi viša sila koja ih oslobađa svih ugovornih obaveza prema saradnicima. Zbog toga je važno da se odgovorno ponašaju i drže potpisanih ugovora sa partnerima, kako bi nakon krize izbegli sud.
Advokati savetuju, da iako trenutno vlada i strah i neznanje zbog širenja virusa korona, privrednici upravo zato posebno treba da proveravaju šta piše u ugovorima koje su ranije sklopili, jer će u jednom trenutku, kako napominju, sve ponovo početi da funkcioniše redovno.
"Usled pojačane regulatorne aktivnosti, propisi se donose brzo, i zbog te brzine vrlo često neke stvari ostaju nedovoljno jasno regulisane", kaže advokat Raško Radovanović i ističe da bi, zbog toga, privrednici morali dobro da pregledaju, šta stoji u ugovoru i šta kaže zakon.
"Komercijalni odnosi su u velikoj meri detaljno regulisani upravo ugovorom, dok zakoni (kao što je npr. Zakon o obligacionim odnosima("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020)) sadrže opšta pravila za slučaj da ugovorom nešto nije definisano. Svakako je preporuka ne donositi ishitrene odluke i pre svega pokušati eventualne sporove oko tumačenja ugovora rešiti u razgovoru sa drugom stranom", ističe Radovanović.
Na pitanje ko ima razlog i u kojoj situaciji da odloži primenu ugovora, Radovanović kaže da ne postoji opšti odgovor jer su, recimo, neke zemlje proglasile pandemiju virusa korona kao slučaj više sile. Međutim, to ne znači da danas svako može da se pozove na virus i izbegne svoje ugovorne obaveze.
"Bitno je utvrditi u svakoj konkretnoj situaciji da li je ispunjenje ugovorne obaveze pravno i faktički nemoguće i ako jeste, da li se ta nemogućnost ispunjenja može otkloniti. Primera radi, ako bi zbog određenog akta države bilo nemoguće isporučiti robu (npr. u slučaju da se granice zatvore i za transport robe), najverovatnije bi se radilo o višoj sili i u toj situaciji bi kupac imao pravo da raskine ugovor i traži povraćaj isplaćene cene", kaže Radovanović.
On međutim, objašnjava da praksa pokazuje da u većini situacija u Srbiji, pandemija virusa korona u suštini ne narasta do nemogućnosti ispunjenja usled više sile, već se najčešće može podvesti pod takozvane promenjene okolnosti, u kom slučaju ugovorna strana kojoj je ispunjenje otežano, ima pravo da zahteva izmenu ugovora, uključujući odlaganje ispunjenja ugovornih obaveza, ili eventualno raskid ugovora.
S ovim se slaže i pravnik koji se bavi privrednim pravom i ističe da to što je trenutno vanredno stanje, privrednike ne oslobađa ugovornih obaveza, a čak i da se nešto trenutno zaustavi, privrednici će morati da dokažu zbog čega nisu ispunili obaveze.
"Ako se recimo jedna firma bavi transportom robe, i desi se da svi vozači zbog zaraze moraju u karantin, onda ona neće moći da ispuni ugovorne obaveze prema svojim partnerima. Kasnije, kada se ovo stanje završi, firma će morati da priloži dokaz da je zbog mera uvedenih tokom trajanja vanrednog stanja došlo do toga da njeni vozači nisu mogli da obavljaju svoj posao, zbog čega ni njena obaveza nije ispunjena. Poenta je da ne može samo po sebi vanredno stanje da bude opravdanje za neizvršenje obaveza, već je to zapravo naredba koja je do toga dovela", objašnjava advokat.
Advokatima se ovih dana obraća mnogo i privrednika i radnika po raznim pitanjima, a kako kaže advokat Ivan Gazdić, najviše upita čini se da su iz radno-pravne tematike, pre svega pitanje rada na daljinu koje nije do detalja regulisano kod nas da bi dalo jasne odgovore za sva pitanja sa kojima se poslodavci u ovoj situaciji susreću.
"Odluka o moratorijumu koju je Narodna banka Srbije uvela za kredite, ostavlja takođe mnoga pitanja bez odgovora, pa se očekuje da će se NBS izjasniti dodatno na neka pitanja, recimo, pitanje sindiciranih kredita u čijem finansiranju učestvuju i strane banke pored domaćih", objašnjava Gazdić.
Takođe, stižu im pitanja i u vezi s umanjenjem, odnosno oslobađanjem od plaćanja zakupnine, kako za tržne centre, tako i za kancelarijske prostore.
Izvor: Vebsajt Blic, Tanja Kovačević, 27.03.2020.Naslov: Redakcija