NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Sugestije Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd"

Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu neosnovano NIJE obuhvatio i pravna lica, navodi se u sugestijama Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd".

Određivanja 1. januara 2007. godine, iz razloga što od te godine Poreska uprave raspolaže jedinstvenom elektronskom evidencijom poreskih obveznika i njihove imovine, ne može poslužiti kao opravdanje da se ne obuhvati i prethodni period, kada evidencije nisu bile elektronske, ali su svakako postojale.

U Srbiji su, počevši od 11. septembra 2009. godine, usvajanjem Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd", 29.03.2019. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018), i potonjim izmenama, a zatim 2015. godine, usvajanjem Zakona o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 i 83/2018), već usvojeni propisi koji promovišu, stimulišu, i ozakonjuju kriminal i korupciju, te bi izostanak pravnih lica iz obuhvata ovog propisa, ali i porez u iznosu od samo 75% vrednosti nezakonito stečene imovine, mogli svrstati i ovaj propis na listu stimulativnih propisa za nezakonito sticanje imovine i kriminal.

Konkretan deo Nacrta zakona čiju izmenu predlaže Udruženje:

Članom 1. obuhvatiti i sva pravna lica, bilo da su nad istima nosioci prava svojine fizička ili pravna lica.

Članom 3. kao datum umesto 1. januara 2007. godine, uvesti 1990. godinu, i datum pre stupanja na snagu Saveznog Zakona o društvenom kapitalu.

Članom 17. trebalo bi odrediti manju poresku stopu, koja bi se odnosila samo na period dok je nezakonito stečena javna svojina bila u svojini ili posedu fizičkog ili pravnog lica, dok bi se primenom drugih propisa, imovina vratila u javnu svojinu. Ako je u pitanju sticanje svojine od zakonitog privatnog vlasnika koji ju je stekao teretnim pravnim poslom uz tržišnu naknadu, te ima uslova da ista ostane u svojini subjekta kontrole, onda bi se trebala odrediti poreska stopa koja bi bila dovoljno destimulativna za neprijavljivanje prihoda.

Shodno važećem Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), kao i u uređenim državama, svi oblici svojine su jednaki. Nosioci prava svojine, i to privatne, javne i zadružne, mogu biti fizička ali i pravna lica.

Ponuđeni Nacrt zakona, sadrži ozbiljan nedostatak, odnosno neosnovano nije obuhvatio pravna lica, kao predmet utvrđivanja porekla imovine i posebnog poreza.

Kada već postoje propisi koji regulišu odgovornost pravnih lica, u krivično pravnom smislu, onda postoji i potreba da se pravna lica obuhvate ovim propisom.

Opšte je poznata činjenica, da se najveće zloupotrebe sa imovinom, upravo sprovode kroz pravna lica, koja nisu uvek u svojini fizičkih lica - pojedinaca, već su pod direktnom kontrolom nosilaca republičkih ili lokalnih vlasti, odnosno političara i njihovih predstavnika.

Sporan je i period koji obuhvata ovaj nacrt. Naime, nakon masovnih oduzimanja privatne svojine od preko 2 miliona fizičkih i pravnih lica, nakon 1944. godine, društvena, pa kasnije državna, odnosno današnja javna svojina, neprestano su bile predmet neosnovanog bogaćenja, zloupotreba i stvaranja ekstremnih profita povlašćenih grupa, prvenstveno putem raznih pravnih lica, a tek nakon 1990. godine, i direktno od strane pojedinaca - fizičkih lica.

Javne evidencije o nepokretnostima, odnosno zbirke isprava, iako u posedu problematičnog RGZ, javno su dostupne i lako je utvrditi sudbinu ovih nepokretnosti nakon što su oduzete od vlasnika, ili u ređem slučaju, ako su oduvek bile u svojini lokalnih samouprava i same države.

Sa gledišta Vladine Strategije za borbu protiv korupcije i pratećeg Akcionog plana, podsećamo vas da su sredinom 2015. godine, na predlog, i uz očiglednu manipulaciju i zloupotrebu od strane Republičke Direkcije za imovinu, izbačene odredbe koje se tiču preispitivanja tzv. konverzija prava korišćenja u pravo svojine na državnom građevinskom zemljištu, kao i odredbe koje se tiču popisa javne svojine. Jedan od rezultata ovakvog postupanja, je i činjenica da u Srbiji do danas, popis javne svojine još uvek nije ozbiljnije započeo.

Izuzetak predstavlja popis državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je popisala sama Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, ali ne i Direkcija za imovinu. Samo u slučaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, primetan je manjak od preko 300.000 ha državnog zemljišta u proteklih desetak godina, a opšte je poznato da su ovo zemljište prisvajala nezakonito, dominantno pravna lica.

Korišćenje, upotreba, i na drugi način eksploatacija nezakonito stečene imovine, donosi enormne prihode i na mesečnom, a posebno na višegodišnjem ili decenijskom nivou.

Odricanjem od ovih prihoda, ne samo da se čini izuzetno velika materijalna šteta za budžete Republike i lokalnih samouprava, već isto predstavlja i dobar stimulans da se sa uzurpacijom i krađom nepopisane javne svojine nastavi još masovnije. Davanje popusta od 25% vrednosti, samo u slučaju ako se i koliko brzo bude primenio ovakav propis, a svakako ne u narednih godinu dana, ove negativne procese u Srbiji samo može još više ubrzati.

Efikasan lek za sprečavanje nezakonitog sticanja svojine, neosnovanog i ekstremnog bogaćenja pravnih i fizičkih lica, predstavlja primena postojećih propisa, koji podrazumevaju ništavost raspolaganja nepopisanom javnom svojinom u proteklim decenijama, zaključuje se u sugestijama Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd".

Izvor: Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd", 29.03.2019.
Naslov: Redakcija