Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOZI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU I O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Nevladina organizacija "Doktori protiv korupcije" nezadovoljna predlozima zakona


Pred poslanicama Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se, između ostalog, i dva sistemska zakona iz oblasti zdravstva: Predlog zakona o zdravstvenom osiguranjuPredlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje je podnela Vlada u januaru, odnosno u februaru ove godine.

U Nevladinoj organizaciji "Doktori protiv korupcije" kažu da novi zakoni ne donose kvalitetnije pomake, te napominju da je Agencija za borbu protiv korupcije još pre dve godine dala negativno mišljenje o Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti, zbog rizika na korupciju, što nije otklonjeno ni u ovom predlogu.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju predstavljaju sistemski okvir za model zdravstva koje želimo i društva u kome želimo da živimo. Zna se da naše zdravstvo troši blizu 11 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što ga čini jednim od najskupljih zdravstvenih sistema, a s nezadovoljavajućim zdravstvenim ishodima. Uostalom, na to je pre par godina upozoravao tadašnji premijer, zahtevajući temeljnu reformu sistema, kaže koordinator NVO "Doktori protiv korupcije" dr Draško Karađinović i napominje kako se uporno održava anahron zakonski okvir iz 2005.

Prema njegovim rečima, ovaj Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti sadrži nekoliko pravno-tehničkih korekcija što je pozitivno, ali je ipak daleko od dubokog reza koji bi doveo do neophodnih promena. Jedna od novina je da će domovi zdravlja biti ponovo pripojeni zdravstvenim centrima, što on vidi kako ponovnu centralizaciju primarne zdravstvene zaštite i novu kočnicu za temeljnu reformu ovog nivoa zdravstvene zaštite.

Upravni odbor zdravstvenih ustanova u javnoj svojini će imati slobodu da određuje cenu usluga koje se ostvaruju na zahtev građana, a nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem. Tako ostvareni sopstveni prihodi će se deliti u plate zaposlenih što povećava rizik komercijalizacije javne službe. Predlaže se da direktor državne ustanove više nema ograničenje broja mandata. Baš ova odredba može da izazove primedbe i time skrene fokus sa mnogo važnijih problema, kao što su na primer razne liste čekanja na kojima je 70.000 pacijenata, smatra dr Karađinović.

Ovaj predlog ima oko 20 članova više od onog iz 2016. godine, jer su u njega integrisane odredbe iz Nacrta zakona o apotekarskoj delatnosti, pa tako umesto dva zakona o zdravstvenoj zaštiti i apotekarskoj delatnosti, imamo jedan zakon. Pri tome, nije uzeta u obzir važna odluka Suda pravde evropske zajednice iz 2008. godine, po kojoj jedino farmaceuti mogu da budu vlasnici apoteka.

Zvuči neverovatno, ali srpski osiguranik ni u 2019. godini, znači tridesetak godina od pada Berlinskog zida, nema slobodu izbora između državnog i privatnog lekara za svoj zdravstveni doprinos od 10,3 odsto, što je unikum u Evropi. Predviđeno je da izabrani lekar u državnom domu zdravlja potpisuje ugovor za RFZO koji ga plaća da leči određen broj osiguranika. Odmah se postavlja pitanje kako 8.000 izabranih lekara može da radi privatno u dopunskom radu, s obzirom na to da bi ti isti osiguranici morali da ponovo plate uslugu, ovog puta iz svog džepa, ocenjuje dr Karađinović.

Smatra da je diskutabilna je i represivna odredba o sankcionisanju osiguranika koji se nisu odazvali na poziv skrininga tumora dojke, grlića materice, debelog creva. U razvijenim zdravstvenim sistemima rizično ponašanje osiguranika rešava se preko različite visine premije osiguranja, ali je to neostvarivo u domaćem arhaičnom modelu osiguranja.

Umesto da dobrovoljno zdravstveno osiguranje bude regulisano posebnim zakonom, ono je nepotrebno umetnuto u ovaj zakon, možda jer se predlaže da i RFZO može da nudi i polise dobrovoljnog osiguranja. Ponovo podsećamo na to da je ovo u suprotnosti s Evropskom direktivom o neživotnim osiguranjima koja dozvoljava da regulator, u ovom slučaju državni RFZO, može da nudi samo obavezno osiguranje. Taj stav je potvrđen kroz evropsku jurisprudenciju iz septembra 2018. godine i usvojene žalbe jednog slovačkog dobrovoljnog osiguranja zbog povlašćenog položaja državnog osiguranja, naglašava dr Karađinović.

Smatra da zakoni ne donose precizne agende promena: ima bezbroj komisija, organa i saveta koji čine pravi regulatorni lavirint koji ne može da popravi kvalitet zdravstvene usluge, niti da smanji potrošnju za tri do četiri odsto BDP, čime bismo se približili susedima u regionu.

Stoga razlog stavljanja ovakvih zakona u proceduru, osim možda potrebe činovničkog aparata da se prikaže korisnim, nije jasan, napominje koordinator NVO "Doktori protiv korupcije".

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Petrović, 27.03.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija