Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: Za vlasnike privatnih parcela biće uvedena obaveza prijavljivanja parcela, koje neće biti obrađivane u narednoj godini. Ova obaveza se uvodi kako bi neobrađena zemlja mogla da bude ponuđena u zakup


Povećanje površina državnih oranica izdatih u zakup osnovni je cilj izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009, 112/2015, 80/2017 i 95/2018 - dr. zakon), čiji bi predlog trebao da bude završen do jeseni, izjavio je Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Kako kaže, prvi korak će bi načinjen već sredinom leta kada će poljoprivrednicima biti omogućeno da za ovo zemljište licitiraju na više od tri godine.

Želimo da postupak izdavanja državne zemlje učinimo bržim i efikasnijim. Tražimo zakonska rešenja koja će omogućiti da se poštuju agroekonomski rokovi kao i izdavanje zemlje na duži vremenski period. Tako ćemo poljoprivrednicima omogućiti da na vreme planiraju poljoprivrednu proizvodnju što do sada često nije bilo moguće iz različitih razloga – kaže Lakić.

U Srbiji je u opticaju za zakup oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima trenutno je izdato nešto manje od 300.000 hektara.

Neki se pitaju šta je sa tim preostalim zemljištem. To su uglavnom pašnjaci, livade, močvare… Sve te parcele se nude u zakup u dva, tri kruga ali se niko ne javlja – objašnjava Lakić. On najavljuje i da je plan da se napušteno zemljište, zapušteni voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Da bi animirali poljoprivrednike da ga koriste, takve parcele će biti nuđene pod povoljnijim uslovima. Poput nekih država u regionu i kod nas će detaljno biti propisana procedura za postupanje sa zemljištem u privatnoj svojini, koje se ne obrađuje. Kako kaže, osim što je država na gubitku, jer nema proizvodnje, takva zemlja je zarasla u korov, što pravi probleme poljoprivrednicima na susednim parcelama. Najavljuje još jednu od zakonskih novina a to je da država namerava da za vlasnike privatnih parcela uvede obavezu prijavljivanja parcela, koje neće biti obrađivane u narednoj godini.

Ova obaveza je nužna kako bi država mogla takvo zemljište da ponudi u zakup u skladu sa godišnjim programom. Ako vlasnici ne budu poštovali propise, videćemo koji će biti mehanizmi za sankcionisanje– ističe on.

Traže se, takođe, i zakonska rešenja koja će sprečiti zloupotrebu prava prečeg zakupa državnog zemljišta kao i sve vidove uzurpacije.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište kaže da su analize pokazale da neki poljoprivrednici, koji imaju pravo prečeg zakupa, pre svega na osnovu stočarstva, državno zemljište nelegalno nude u podzakup. Dobili su ga pod privilegovanim uslovima i ceni a onda ga drugima daju u najam kako bi zaradili.

Ovo je zabranjeno ali imamo poteškoće da to utvrdimo i sankcionišemo. Sada smo pronašli rešenje. Budući da stočari dobijaju zemljište, kako bi obezbedili hranu za stoku, na tim parcelama neće moći da budu posejane kulture koje nisu prilagođene toj nameni – kaže on.

I pored toga što se hiljade hektara državnih oranica ne obrađuje, i ne koristi, veliki broj opština u Srbiji ima problem sa nedostatkom takvih parcela. U mnogim opštinama, posebno u Vojvodini, poljoprivrednici mogu da licitiraju za zakup na najviše godinu dana. Sistem jednogodišnjeg zakupa, po mišljenju stručnjaka, napravio je velike štete kada je reč o kvalitetu zemljišta. Proizvođači žele da na kratak rok "izvuku" što više od zemlje, nemaju interesa da ulažu, poštuju plodored…

Lakić kaže da i sadašnja regulativa dozvoljava višegodišnji zakup. Problem je što se (sve do ove godine) zemlja nije često u praksi izdavala na duži rok i to zbog niza okolnosti.

Međutim, prošle godine poljoprivrednicima, južno od Save i Dunava, ponuđen je zakup na 10 godina što je značajno povećalo potražnju za državnim zemljištem.

To je bilo izvodljivo jer smo proverom ustanovili u kojim katastarskim opštinama nema restitucije. Tako da sada u 35 lokalnih samouprava imamo izdatog zemljišta više nego ikada – kaže Lakić.

On objašnjava da su oko 70 odsto površina u Vojvodini područja u kojima je sprovedena komasacija. Do prošle godine, po zakonu, u restituciji je mogla da bude vraćena bilo koja parcela iz komasacione mase, koja je državna i koja odgovara vrednosti parcele koja je oduzeta. U aprilu, prošle godine, doneta je Uredba o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijumima za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciji koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa ("Sl. glasnik RS", br. 30/2018), po kojoj su određene površine poljoprivrednog zemljišta koje će biti vraćene u postupku restitucije – dovoljne da se taj postupak sprovede do kraja. To znači da sada postoji fond za restituciju iz komasacionih područja. Ostatak parcela, objašnjava, koje nisu u tom fondu, a u svakoj opštini ih ima, moći će da ide u zakup na više godina.

To je suštinski različita situacija u odnosu na onu koju smo imali ranije. Nije prepreka ni da one parcele koje su predviđene za restituciju idu u višegodišnji zakup. Međutim, zakon kaže da ako je zemljište vraćeno, bivši vlasnik mora da "trpi" zakupca još tri godine. Ako je ugovor na godinu dana, onda samo u tom periodu – kaže Branko Lakić.

Na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014, 88/2015 - odluka US i 95/2018), starim vlasnicima treba da bude vraćeno oko 100.000 hektara poljoprivredne zemlje. Oko 72.000 tih parcela treba da bude vraćeno u Vojvodini. Predstavnici pokrajinskih lokalnih samouprava, kažu da već sada imaju problema kada prave ugovore na godinu dana jer, praktično, svake nedelje moraju da ih ispravljaju za onoliko zemlje koliko se restituiše. Smatraju da bi u slučaju višegodišnjih zakupa proizvođači bili još više oštećeni jer bi na duži vremenski period izgubili mogućnost da ponovo licitiraju.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 24.02.2019.
Naslov: Redakcija