ZAKON O SOCIJALNOJ ZAŠTITI: Izmenama Zakona omogućiti izjednačavanje državnih i privatnih domova za smeštaj materijalno ugroženih građana
Država je spremna da počne da subvencioniše smeštaj materijalno ugroženih građana bez bližih srodnika u licencirane privatne domove za stare. Za tu namenu u budžetu je opredeljeno 204 miliona dinara. Svoja vrata hoće da otvore i privatnici koji bi, kako je zamišljeno, trebalo da prihvate sve osobe sa liste čekanja za mesto u državnom domu. Trenutno ih je oko 800. Da bi sve to bilo moguće potrebno je da država raspiše konkurs na kojem će privatni domovi moći da ponude svoje slobodne kapacitete za subvencionisani smeštaj starijih. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uverava da će taj konkurs ubrzo biti raspisan.
– Čim se privatni domovi budu odazvali pozivu države kandidati sa liste čekanja moći će da se smeste u neki od privatnih domova koji imaju licencu za rad. Njihova popunjenost je oko 50 procenata, što znači da i te kako teže da imaju više korisnika, jer i oni plaćaju struju, vodu, grejanje... Nedostatak korisnika je za njih veliki trošak tako da država želi da im pruži iste uslove kao što to već funkcioniše u državnim kućama. Možda onima koji imaju visok nivo smeštaja naš konkurs neće biti previše primamljiv, ali treba svi da razmisle jer krevet je ipak najskuplji kada je prazan – kaže ministar Đorđević.
U Ministarstvu dodaju i da se ovim potezom istovremeno predupređuje potreba za izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta koji bi se finansirali iz budžeta.
– Stvaranjem zakonske mogućnosti sprečila bi se i pojava da stariji koriste usluge smeštaja daleko od svojih porodica čime kidaju uspostavljene socijalne veze, a omogućilo bi im se i očuvanje porodičnih i drugih socijalnih povezanosti. Time bi se stvorili uslovi za potpuno izjednačavanje privatnih i državnih domova za starije – napominju u Ministarstvu rada.
U Udruženju privatnih ustanova socijalne zaštite, koje je prošle godine pokrenulo inicijativu o subvencionisanju, podsećaju da je konkurs trebalo da bude raspisan još pre nekoliko meseci, ali nije jer postoje problemi u proceduri. Radoslav Milovanović, predsednik udruženja, tvrdi da, da bi se donela odluka i raspisao konkurs, za to mora da postoji potpora u Zakonu o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 - dalje: Zakon) koje zasad nema.
– Da bi taj tender mogao da uspe mora da postoji različitost u ponudi, na osnovu koje bi komisija mogla da izabere najbolju. U našem slučaju različitih ponuda pružalaca usluga ne može da bude, jer svi mi nudimo istu uslugu, u istom tipu ustanove, po istoj ceni. To se onda ne može nazvati konkursom, pa ni javnom nabavkom, a Zakon ipak traži da to bude javna nabavka. Zbog toga je potrebno da se dopuni i izmeni postojeći Zakon, jer konkurs ne može tek tako da se raspiše, posebno ne bez zakonske potpore, bez člana zakona u kojem se nigde ne spominje reč konkurs – objašnjava Milovanović i dodaje da su nadležni iz Ministarstva ranije obećali da će izmena i dopuna Zakona biti urađena do juna.
– Očekujemo da će dotad situacija biti rešena, ali ipak ne mogu da preciziram kada će u delo biti sprovedena ideja o smeštaju starijih ugroženih građana o trošku države – napominje predsednik udruženja.
Za sada je sigurno da će, kada za to dođe vreme, država snositi troškove smeštaja ugroženih u privatne domove. Kada Fond PIO bude isplaćivao penziju, u isto vreme stizaće i dopuna novca od Ministarstva za rad za svaku ugroženu osobu pojedinačno. U ime ugroženih, dodaje Milovanović, država će dodavati onoliko novca koliko je neophodno i to će biti individualna stvar.
– Celu akciju ipak mora da sprovede centar za socijalni rad. Sredstva iz budžeta već su obezbeđena, ali taj novac i dalje negde tavori, čeka da bude utrošen – podseća Radoslav Milovanović.
Postoje četiri poverioca: stari, kojima treba da se pruži usluga, centar za socijalni rad, čiji je zadatak da ih prepozna i napravi spisak socijalno ugroženih, privatni pružaoci usluga, i na kraju Ministarstvo za rad, koje sve to treba da plati.
Krug počinje od starije osobe, koja ima potrebu i želju da se smesti u dom. Centar za socijalni rad treba da je prepozna kao socijalno ugroženu osobu, koja nema dovoljno sredstava da se samostalno smesti u dom. Donosi rešenje o njenom smeštaju, pa osoba potpisuje ugovor sa nekim privatnim domom. Njena primanja se prebacuju na ustanovu u koju će se smestiti, a ostatak novca na osnovu ugovora o smeštaju u privatni dom Ministarstvo za rad isplaćuje pružaocu usluge, odnosno licenciranom privatnom domu za stare.
Paralela
– 187 privatnih licenciranih domova za stare
– 5.000 kreveta u privatnim domovima
– 40 državnih domova za stare
– 8.966 kreveta u državnim domovima
– od 30.000 do 46.000 dinara smeštaj u državnom domu
–od 300 do 700 evra smeštaju privatnom domu
Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 26.02.2018.Naslov: Redakcija