NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O EFIKASNOM KORIŠĆENJU ENERGIJE - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), u članu 1. posle reči: "distribucije" dodaju se zapeta i reč: "snabdevanja", a reči: "i isporuci prirodnog gasa" brišu se.

Član 2.

U članu 3. stav 1. tačka 1) reč: "sigurnost" zamenjuje se rečju: "bezbednost", reč: "sigurnosti" zamenjuje se rečju: "bezbednosti", a posle reči: "distribucije", dodaju se zapeta i reč: "snabdevanja".

Član 3.

U članu 4. stav 1, u uvodnoj rečenici, posle reči: "naročito" dodaje se reč: "na".

U tač. 1) i 2) posle reči: "privredna društva" briše se zapeta i dodaju reči: "i javna preduzeća".

Tačka 6) menja se i glasi:

"6) prevoz u drumskom saobraćaju;".

U stavu 2. posle reči: "prenosa" dodaje se zapeta, reč: "i" briše se, a posle reči: "distribucije" dodaju se reči: "i snabdevanja".

U tački 1) posle reči: "proizvodnja" dodaje se zapeta, reč "i" briše se, a posle reči: "distribucija" dodaju se reči: "i snabdevanje".

U tački 2) posle reči: "prenos" dodaje se zapeta, reč: "i" briše se, a posle reči: "distribucija" dodaju se reči: "i snabdevanje".

Tačka 3) briše se.

Član 4.

Član 5. menja se i glasi:

"Član 5.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije (godišnji izveštaj) je izveštaj kojim obveznik sistema energetskog menadžmenta izveštava ministarstvo nadležno za poslove energetike o sprovedenim merama i aktivnostima i stepenu realizacije ciljeva definisanih programom i planom energetske efikasnosti;

2) eko-dizajn je uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i izradu proizvoda koji utiču na potrošnju energije, radi poboljšanja učinka proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog celokupnog životnog ciklusa;

3) elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja je elaborat u kojem se na osnovu propisanih metoda dokumentovano izračunava, odnosno procenjuje stepen energetske korisnosti postrojenja;

4) energetska efikasnost je odnos između ostvarenog rezultata u uslugama, dobrima ili energiji i za to utrošene energije;

5) energetska revizija je sistematska procedura koja za cilj ima proveru rezultata energetskog pregleda i efekata u pogledu unapređenja energetske efikasnosti i sprovođenje drugih analiza i mera u skladu sa ovim zakonom;

6) energetska sanacija zgrada je izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata i saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potrošnje svih vrsta energije primenom tehničkih mera i standarda na postojećim elementima zgrade, uređajima, postrojenjima i opremi;

7) energetska usluga je usluga zasnovana na ugovoru zaključenom između pružaoca energetske usluge (ESCO) i korisnika energetske usluge koja obuhvata primenu mera za poboljšanje energetske efikasnosti kojima se postižu proverljive i merljive, ili procenjive uštede energije i/ili vode i drugi pozitivni efekti, pri čemu se troškovi ulaganja pružaoca energetske usluge u celosti ili delimično plaćaju kroz naknadu za energetsku uslugu;

8) energetski menadžer je fizičko lice imenovano od strane obveznika sistema energetskog menadžmenta da prati i beleži načine korišćenja i količine upotrebljene energije, predlaže i sprovodi mere efikasnog korišćenja energije i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom;

 9) energetski pregled je sistematska procedura za pribavljanje odgovarajućih podataka i saznanja o postojećem nivou, načinu i strukturi potrošnje energije objekta, proizvodnog procesa, privatne ili javne usluge, pomoću kojih se utvrđuju i kvantifikuju ekonomski isplative mere za poboljšanje energetske efikasnosti;

10) energetski savetnik je fizičko ili pravno lice koje sprovodi energetski pregled u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

11) energija je električna energija, toplotna energija i energenti u koje spadaju: ugalj, prirodni gas, nafta, derivati nafte (bezolovni motorni benzini, avionski benzini, mlazna goriva, gasna ulja, ulja za loženje, tečni naftni gas i drugo), uljni škriljci, obnovljivi i drugi izvori energije;

12) efikasno korišćenje energije je korišćenje energije za kvalitetno obavljanje odgovarajućih aktivnosti i pružanje usluga na način kojim se postiže minimalna potrošnja energije, u okviru tehničkih mogućnosti savremenih postrojenja, opreme i uređaja;

13) zastupnik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, kojeg je proizvođač pismeno ovlastio da za njegov račun preduzima radnje u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište Republike Srbije;

14) izveštaj o energetskom pregledu je izveštaj koji nakon sprovedenog energetskog pregleda priprema energetski savetnik u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

15) ISEM je informacioni sistem za praćenje i analizu potrošnje energije i vode u javnim objektima koji služi za potrebe sistema energetskog menadžmenta i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

16) isporuka na tržištu je svako činjenje dostupnim proizvoda na tržištu Republike Srbije radi distribucije, potrošnje ili upotrebe, u okviru privredne delatnosti, sa ili bez naknade;

17) isporuka toplotne energije u smislu ovog zakona je predaja toplotne energije koju vrši pružalac energetske usluge korisniku energetske usluge na osnovu ugovora o isporuci toplotne energije;

18) isporučilac je proizvođač ili njegov zastupnik ili uvoznik koji stavlja proizvod na tržište Republike Srbije;

19) javni objekat je objekat u javnoj svojini koji koristi javni sektor;

20) javni sektor su korisnici javnih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;

21) klasa energetske efikasnosti proizvoda je klasifikacija proizvoda koji direktno ili indirektno utiču na potrošnju energije tokom upotrebe, označena na proizvodu u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Direktan uticaj je uticaj proizvoda koji koristi energiju za svoj rad, a indirektan uticaj je uticaj proizvoda koji ne koristi energiju za svoj rad ali utiče na potrošnju energije tokom upotrebe;

22) kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija) je proces istovremene proizvodnje toplotne i električne energije;

23) kotao je uređaj koji se sastoji od gorionika i tela kotla, u kojem se fluid zagreva energijom oslobođenom u procesu sagorevanja;

24) lista sa podacima je tipska tabela sa informacijama o proizvodu koji utiče na potrošnju energije;

25) MVP (Monitoring And Verification Platform) je informacioni sistem za praćenje i proveru ostvarenih ušteda finalne energije, koji služi za praćenje sprovođenja Akcionog plana za energetsku efikasnost u Republici Srbiji i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

26) mere za poboljšanje energetske efikasnosti (mere za efikasno korišćenje energije) su aktivnosti i radnje koje dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije, snabdevanja i potrošnje energije;

27) mehanizmi energetske efikasnosti su opšti instrumenti koje koristi Vlada, organi državne uprave, drugi državni organi ili druga tela u Republici Srbiji, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge javne službe radi stvaranja okvira podrške ili podsticaja za učesnike na tržištu da pružaju i nabavljaju energetske usluge i primenjuju mere za poboljšanje energetske efikasnosti;

28) objekat je građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku celinu sa svim potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno instalacije, postrojenja, oprema i uređaji koji se ugrađuju u objekat ili samostalno izvode (zgrade svih vrsta, energetski objekti, unutrašnja i spoljna mreža i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije i slično);

29) oznaka energetske efikasnosti je oznaka stavljena na proizvod ili uz proizvod koji utiče na potrošnju energije, koja sadrži informacije o karakteristikama proizvoda koje omogućavaju potrošaču da stekne uvid u potrošnju energije ili potrošnju ostalih resursa za vreme korišćenja proizvoda, odnosno o klasi energetske efikasnosti proizvoda i nivou buke koju emituje;

30) ostali resursi su voda, hemijska sredstva ili druge supstance koje proizvod koji utiče na potrošnju energije koristi prilikom uobičajenog načina rada;

31) plan energetske efikasnosti je planski dokument koji sadrži mere i aktivnosti sa kojima obveznik sistema energetskog menadžmenta planira da sprovede program energetske efikasnosti;

32) poboljšanje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje energije za isti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga, ili povećanje obima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga uz istu potrošnju energije, koje se ostvaruje primenom mera efikasnog korišćenja energije (tehnoloških promena, ponašanja korisnika energije i/ili ekonomskih promena);

33) program energetske efikasnosti je planski dokument koji donosi jedinica lokalne samouprave, odnosno drugi obveznik sistema energetskog menadžmenta o planiranom načinu ostvarivanja i veličini planiranog cilja uštede energije, za period od najmanje tri godine;

34) prodavac je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji, koji potrošačima prodaje, iznajmljuje, izdaje u zakup ili prikazuje proizvod;

35) proizvod koji utiče na potrošnju energije je proizvod koji koristi energiju ili čija upotreba utiče na potrošnju energije, koji se stavlja na tržište, uključujući delove namenjene za ugradnju u proizvod koji utiču na potrošnju energije a koji se stavljaju na tržište kao odvojeni delovi, i čiji se učinak na životnu sredinu može nezavisno oceniti;

36) proizvođač je pravno lice ili preduzetnik koji izrađuje proizvod ili za koga se proizvod projektuje i izrađuje i koji stavlja taj proizvod na tržište pod svojim imenom ili trgovačkim znakom;

37) pružalac energetske usluge (ESCO) je pravno lice ili preduzetnik koji pruža energetsku uslugu;

38) rekonstrukcija je izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

39) SEMIS je informacioni sistem za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike;

40) sistem daljinskog grejanja je sistem u okviru kojeg se u centralizovanom postrojenju obavlja proizvodnja, preko distributivnog sistema distribuira i u više objekata za potrebe grejanja isporučuje toplotna energija u vidu vodene pare, tople ili vrele vode;

41) sistem daljinskog hlađenja je sistem u okviru kojeg se u centralizovanom postrojenju obavlja proizvodnja, preko distributivnog sistema distribuira i u više objekata za potrebe hlađenja isporučuje rashlađeni fluid;

42) sistem energetskog menadžmenta je sistem organizovanog upravljanja energijom koji obuhvata najširi skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih, tehničkih i drugih mera i aktivnosti koje utvrđuju i sprovode subjekti Sistema energetskog menadžmenta u cilju efikasnog korišćenja energije;

43) sistem za grejanje je sistem koji se sastoji od generatora toplote (kotla) i opreme i uređaja za distribuciju i predaju toplote;

44) sistem za klimatizaciju je sistem uređaja i opreme kojim se za neki zatvoreni prostor vrši priprema vazduha u smislu kontrole unete količine svežeg vazduha, regulacije temperature i vlažnosti vazduha u tom prostoru;

45) stavljanje na tržište je prva isporuka proizvoda na tržište Republike Srbije;

46) toplotna pumpa je uređaj ili tehnički sistem koji omogućava da se toplotna energija prenosi u smeru suprotnom od prirodnog toka, tj. iz okolnog vazduha, vode ili zemlje niže temperature u vazduh u objektu ili potrošnu toplu vodu više temperature, za potrebe grejanja ili za industrijsku namenu. Kod povratnih toplotnih pumpi protok toplote može biti i iz objekta ka okolini;

47) uvoznik je pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji koji stavlja na tržište proizvod iz drugih država;

48) ušteda energije je količina energije koja je ostala sačuvana zbog primene jedne ili više mera za efikasno korišćenje energije, koja se ustanovljava merenjem ili procenom utrošene energije pre i posle primene mera za efikasno korišćenje energije, uz usklađivanje prema spoljašnjim uslovima koji utiču na potrošnju energije;

49) finansijski instrumenti za uštedu energije su finansijski instrumenti kao što su: fondovi, subvencije, smanjenje poreza, zajmovi, finansiranje od treće strane, ugovaranje energetskog učinka, garancije ugovorenih energetskih ušteda, energetsko podugovaranje i drugi srodni ugovori koji su pravnim ili fizičkim licima dostupni na tržištu, sa ciljem da delimično ili potpuno pokriju početne troškove projekta kojim se uvode mere za poboljšanje energetske efikasnosti.

Ostali izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju značenje određeno zakonom kojim se uređuje oblast energetike.".

Član 5.

U članu 9. stav 1. menja se i glasi:

"Ministarstvo je odgovorno za koordinaciju i kontrolu sprovođenja Akcionog plana.".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ministarstvo prikuplja podatke o sprovođenju Akcionog plana, vrši proveru i ocenu ušteda energije ostvarenih sprovođenjem Akcionog plana.".

Dosadašnji st. 2-6. postaju st. 3-7.

U dosadašnjem stavu 3. koji je postao stav 4, broj: "2" zamenjuje se brojem: "3".

Dosadašnji stav 4. koji je postao stav 5. menja se i glasi:

"Organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, uključujući gradske opštine, javna preduzeća i druga pravna lica javnog sektora dužni su da u okviru svojih nadležnosti sprovode mere iz Akcionog plana i da dostavljaju Ministarstvu podatke koji su neophodni za praćenje sprovođenja Akcionog plana.".

U dosadašnjem stavu 5. koji je postao stav 6, briše se tačka na kraju rečenice i dodaju reči: "i dostavljanje podataka putem MVP informacionog sistema.".

Član 6.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

Ministarstvo uređuje, organizuje, sprovodi i prati funkcionisanje i realizaciju ciljeva sistema energetskog menadžmenta, i to:

1) prikuplja i analizira godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije obveznika sistema energetskog menadžmenta;

2) upravlja informacionim sistemom za praćenje sprovođenja sistema energetskog menadžmenta;

3) organizuje poslove obuke i polaganja ispita za energetske menadžere i energetske savetnike i izdaje uverenje o položenom ispitu;

4) izdaje licence energetskim menadžerima i energetskim savetnicima;

5) vodi registre licenciranih energetskih menadžera i licenciranih energetskih savetnika koji sadrže sledeće podatke: ime i prezime, matični broj, adresu prebivališta, kontakt podatke, broj licence i datum izdavanja odnosno oduzimanja licence;

6) objavljuje na internet stranici Ministarstva sledeće podatke o licenciranim energetskim menadžerima i licenciranim energetskim savetnicima: ime i prezime, broj i vrstu licence, opštinu prebivališta i kontakt podatke;

7) vrši poslove u oblasti finansiranja efikasnog korišćenja energije i upravlja Budžetskim fondom za unapređenje energetske efikasnosti;

8) sprovodi javne kampanje i druge edukativne aktivnosti u funkciji jačanja svesti u odnosu na efikasno korišćenje energije i podržava druge izvođače takvih kampanja i aktivnosti;

9) obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom.".        

Član 7.

Član 16. menja se i glasi:

"Član 16.

Obveznici sistema energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: obveznici sistema) su:

1) privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, ako koriste više energije od količine koju propiše Vlada;

2) privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga, ako koriste više energije od količine koju propiše Vlada;

3) jedinice lokalne samouprave i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika, na način i pod uslovima koje propiše Vlada;

4) organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine i republički fondovi socijalnog i zdravstvenog osiguranja na način i pod uslovima koje propiše Vlada i

5) ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao i druga pravna lica javnog sektora na način i pod uslovima koje propiše Vlada.".

Član 8.

Član 17. menja se i glasi:

"Član 17.

Vlada na predlog Ministarstva utvrđuje godišnje planirane ciljeve ušteda energije za obveznike sistema u skladu sa Akcionim planom i graničnu vrednost godišnje potrošnje energije na osnovu koje se određuje koja privredna društva i javna preduzeća su obveznici sistema.

Ministar propisuje način proračuna godišnje potrošnje energije iz stava 1. ovog člana.

Privredna društva i javna preduzeća dužna su da izvrše proračun godišnje potrošnje energije na način propisan u stavu 2. ovog člana koji za na zahtev dostavljaju ministarstvu.".

Član 9.

Član 18. menja se i glasi:

"Član 18.

Obveznik sistema dužan je da:

1) donosi i na zahtev dostavlja Ministarstvu program i plan energetske efikasnosti iz člana 6. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona radi postizanja uštede energije u skladu sa ciljevima uštede koje definiše Vlada;

2) imenuje potreban broj energetskih menadžera;

3) obaveštava Ministarstvo o licu koje je imenovao za energetskog menadžera i o licu koje je ovlastio da pored energetskog menadžera potpisuje godišnji izveštaj;

4) sprovodi mere za efikasno korišćenje energije navedene u programu, odnosno planu iz tačke 1) ovog stava;

5) dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije sadržanih u programu i planu iz tačke 1) ovog stava;

6) obezbeđuje sprovođenje energetskog pregleda najmanje jednom u četiri godine, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano;

7) unosi podatke u SEMIS;

8) preduzima i druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Obveznici sistema iz člana 16. tač. 3)-5) ovog zakona dužni su da redovno, a najmanje jednom mesečno, unose u ISEM podatke o potrošnji energije i vode u javnim objektima koji su u njihovoj nadležnosti.

Obveznici sistema iz člana 16. tač. 3) i 4) ovog zakona dužni su da planiraju sredstva za sprovođenje mera definisanih programom i planom energetske efikasnosti i za indirektne korisnike budžetskih sredstava nad kojima vrše zakonom utvrđena prava u pogledu finansiranja tekućeg i investicionog održavanja objekata.

Vlada bliže uređuje obaveze obveznika sistema.

Ministar propisuje vrste ovlašćenja za pristup, način i pravila korišćenja informacionih sistema SEMIS i ISEM, kao i tehničke i druge uslove za njihovo korišćenje.".

Član 10.

Posle člana 18. dodaju se nazivi članova i čl. 18a i 18b, koji glase:

"Imenovanje energetskog menadžera

Član 18a

Obveznik sistema imenuje za energetskog menadžera fizičko lice sa licencom energetskog menadžera.

Obveznik sistema iz člana 16. tač. 1) i 2) ovog zakona za energetskog menadžera imenuje lice iz reda zaposlenih kod obveznika sistema.

Obveznik sistema iz člana 16. tač. 3)-5) ovog zakona za energetskog menadžera imenuje lice iz reda zaposlenih kod obveznika sistema, ili po osnovu ugovora.

Ministar propisuje bliže uslove za imenovanje energetskih menadžera prema vrsti obveznika sistema i vrsti licence energetskog menadžera.

Godišnji izveštaj

Član 18b

Obveznik sistema dostavlja Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije na propisanom obrascu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ministar propisuje obrazac godišnjeg izveštaja i način njegovog dostavljanja.".

Član 11.

Član 19. menja se i glasi:

"Član 19.

Energetski menadžer za obveznika sistema obavlja sledeće poslove:

1) prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije;

2) priprema program i plan energetske efikasnosti;

3) predlaže mere za poboljšanje energetske efikasnosti i učestvuje u njihovoj realizaciji;

4) priprema godišnji izveštaj;

5) preduzima druge aktivnosti i mere koje doprinose poboljšanju energetske efikasnosti.

Energetski menadžer obveznika sistema iz javnog sektora dostavlja Ministarstvu podatke neophodne za praćenje sprovođenja Akcionog plana na način i u rokovima utvrđenim propisom iz člana 9. stav 6. ovog zakona.".

Član 12.

Naziv člana 20. i član 20. menjaju se i glase:

"Energetski savetnik

Član 20.

Energetski savetnik je fizičko lice koje ima licencu energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike, za oblast elektrotehnike, ili za oblast arhitekture.".

Član 13.

Posle člana 20. dodaju se naziv člana i član 20a, koji glase:

"Energetski pregled

Član 20a

Energetski pregled za obveznike sistema sprovodi pravno lice koje ima zaposlen propisan broj energetskih savetnika odgovarajuće struke.

Ministar propisuje uslove pod kojima pravno lice može da sprovodi energetski pregled za obveznika sistema.

Pravno lice koje je izvršilo energetski pregled izrađuje izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu koji dostavlja obvezniku sistema i izvod iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu koji dostavlja Ministarstvu.

Obveznik sistema i pravno lice koje je izvršilo energetski pregled dužni su da izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu čuvaju trajno i na zahtev dostave na uvid Ministarstvu.

Ministar propisuje obim i način sprovođenja energetskog pregleda, sadržaj i način dostavljanja izvoda iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu.".

Član 14.

Nazivi članova i čl. 21-23. brišu se.

Član 15.

Naziv člana i član 25. brišu se.

Član 16.

Naziv člana i član 27. brišu se.

Član 17.

Posle člana 28. dodaju se nazivi članova i čl. 28a i 28b, koji glase:

"Organizacija za obuku

Član 28a

Za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i energetskih savetnika ministar ovlašćuje organizaciju koja ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora (u daljem tekstu: Organizacija za obuku).

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem ministra na period od četiri godine i može se obnoviti.

Ministar propisuje uslove iz stava 1. ovog člana kao i uslove za obnavljanje ovlašćenja Organizaciji za obuku.

Obuka za energetske menadžere i energetske savetnike

Član 28b

Organizacija za obuku sprovodi obuku za energetske menadžere:

1) za oblast industrijske energetike,

2) za oblast energetike zgrada i

3) za oblast energetike javnog sektora.

Organizacija za obuku sprovodi obuku za energetske savetnike:

1) za oblast mašinske tehnike,

2) za oblast elektrotehnike i

3) za oblast arhitekture.

Organizacija za obuku minimalno jednom godišnje sprovodi obuke iz stava 1. ovog člana za koje, u slučaju nedovoljnog broja prijavljenih polaznika nedostajuća sredstva obezbeđuje Ministarstvo.

Organizacija za obuku izdaje potvrdu o završenoj obuci iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ministar propisuje način sprovođenja i sadržinu programa teorijske i praktične obuke iz st. 1. i 2. ovog člana, visinu troškova pohađanja obuke na predlog organizacije za obuku i uslove pod kojima Ministarstvo obezbeđuje nedostajuća sredstva za sprovođenje minimalnog broja obuka iz stava 3. ovog člana.".

Član 18.

Posle člana 28. redni broj i naziv odeljka brišu se.

Član 19.

Nazivi članova 29. i 30. i čl. 29. i 30. menjaju se i glase:

"Uslovi za polaganje ispita za energetskog menadžera

Član 29.

Ispit za energetskog menadžera može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje prvog stepena akademskih studija u oblasti tehničko-tehnoloških nauka u obimu od 180 ESPB (evropski sistem prenosa bodova), ili visoko obrazovanje strukovnih studija u naučnim oblastima mašinstva, elektrotehnike ili tehnologije u obimu od 180 ESPB i potvrdu o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci za energetskog menadžera, ili

2) stečeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na master akademskim studijama u obimu od 240 ESPB u naučnim oblastima mašinstva, elektrotehnike ili tehnologije i potvrdu o završenoj praktičnoj obuci za energetskog menadžera.

Uslovi za polaganje ispita za energetskog savetnika

Član 30.

Ispit za energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na master akademskim studijama u obimu od 240 ESPB u naučnim oblastima mašinstva;

2) položen ispit za energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili energetike zgrada;

3) licencu 330 odgovorni projektant termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike Inženjerske komore Srbije i

4) potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast mašinstva.

Ispit za energetskog savetnika za oblast elektrotehnike može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na master akademskim studijama u obimu od 240 ESPB u naučnim oblastima elektrotehnike;

2) položen ispit za energetskog menadžera za oblast industrijske energetike ili energetike zgrada;

3) licencu 350 odgovorni projektant elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona ili 352 odgovorni projektant upravljanja elektromotornim pogonima - automatika, merenja i regulacija Inženjerske komore Srbije i

4) potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast elektrotehnike.

Ispit za energetskog savetnika za oblast arhitekture može polagati lice koje ima:

1) stečeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na master akademskim studijama u obimu od 240 ESPB u naučnim oblastima arhitekture;

2) položen ispit za energetskog menadžera za oblast energetike zgrada;

3) licencu 381 - odgovorni inženjer za energetsku efikasnost zgrada Inženjerske komore Srbije i

4) potvrdu o završenoj obuci za energetskog savetnika za oblast arhitekture.".

Član 20.

Naziv člana i član 31. brišu se.

Član 21.

Nazivi članova 32. i 33. i čl. 32. i 33. menjaju se i glase:

"Ispit za energetskog menadžera i energetskog savetnika

Član 32.

Ispit za energetskog menadžera, odnosno za energetskog savetnika polaže se pred komisijom koju obrazuje Ministar.

Ispit za energetskog menadžera se polaže za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i energetike javnog sektora.

Ispit za energetskog savetnika se polaže za oblast mašinske tehnike, elektrotehnike i arhitekture.

Polaganje ispita iz stava 1. ovog člana organizuje Organizacija za obuku.

Ministarstvo izdaje uverenje o položenom ispitu iz stava 1. ovog člana na zahtev lica koje je položilo ispit.

Za izdavanje uverenja iz stava 4. ovog člana plaća se republička administrativna taksa.

Ministar propisuje bliže uslove i način polaganja ispita iz stava 1. ovog člana, kao i visinu troškova polaganja ispita na predlog Organizacije za obuku.

Licenca energetskog menadžera

Član 33.

Ministar izdaje licencu energetskog menadžera za oblast industrijske energetike, energetike zgrada i energetike javnog sektora licu koje:

1) ima položen ispit za energetskog menadžera;

2) ima tri godine radnog iskustva na poslovima za koje se traži odgovarajuća stručna sprema iz člana 29. ovog zakona;

3) podnese Ministarstvu zahtev i plati republičku administrativnu taksu.

Licenca energetskog menadžera se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje Ministra kojim se izdaje licenca energetskog menadžera je konačno.".

Član 22.

Naziv člana i član 35. menjaju se i glase:

 "Licenca energetskog savetnika

Član 35.

Ministar izdaje licencu energetskog savetnika fizičkom licu koje:

1) ima položen ispit za energetskog savetnika,

2) ima trogodišnje iskustvo u obavljanju poslova za koje je potrebna odgovarajuća licenci iz člana 30. ovog zakona i

3) podnese zahtev i plati republičku administrativnu taksu.

Licenca energetskog savetnika se izdaje rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Rešenje ministra kojim se izdaje licenca energetskog savetnika je konačno.".

Član 23.

Član 42. menja se i glasi:

"Član 42.

Proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani opšti i posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna mogu se staviti na tržište samo ako ispunjavaju propisane zahteve.

Vlada bliže uređuje opšte i posebne zahteve iz stava 1. ovog člana, obaveze proizvođača, njegovog zastupnika, odnosno uvoznika u pogledu eko-dizajna, postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, deklaraciju usaglašenosti, znak usaglašenosti i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva eko-dizajna za proizvode.

 Ministar donosi tehničke propise kojima se propisuju zahtevi eko-dizajna, kao i postupak provere usaglašenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna u svrhu tržišnog nadzora za pojedine vrste proizvoda (mere za sprovođenje).

Provera ispunjenosti zahteva iz stava 1. ovog člana za proizvode koji se stavljaju u upotrebu u novoizgrađenom objektu vrši se prilikom tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu i tehničkog pregleda objekta.".

Član 24.

Naziv člana i član 43. menjaju se i glase:

"Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade

Član 43.

Zgrade u javnoj svojini sa neto korisnom površinom većom od 250 m2 koje koriste organi državne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave kao i javne ustanove moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade moraju imati i zgrade koje nisu obuhvaćene stavom 1. ovog člana, kao i posebni delovi zgrada, u slučaju kupoprodaje, promene namene i izdavanja u zakup.

Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje se na način predviđen propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i ne može biti stariji od deset godina.

Prva strana sertifikata o energetskim svojstvima zgrade koja sadrži energetski razred zgrade, mora biti izložena na zgradama iz stava 1. ovog člana na uočljivom i za javnost jasno vidljivom mestu.

Prilikom oglašavanja prodaje ili izdavanja u zakup zgrade ili posebnog dela zgrade, oglas sadrži i informaciju o energetskom razredu zgrade.

Član 25.

Naziv glave V. Zakona menja se i glasi:

"V. MINIMALNI ZAHTEVI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PROIZVODNjI, PRENOSU I DISTRIBUCIJI ELEKTRIČNE ENERGIJE I PROIZVODNjI I DISTRIBUCIJI

TOPLOTNE ENERGIJE".

Član 26.

Naziv odeljka 1. menja se i glasi:

"1. Energetska efikasnost postrojenja i sistema".

Član 27.

U članu 45. stav 1. menja se i glasi:

 "Nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije i za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, kao i novi i rekonstruisani sistemi ili delovi sistema za prenos i distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti u zavisnosti od vrste i snage postrojenja, odnosno veličine sistema (minimalni stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju, minimalni stepen korisnosti sistema za prenos i distribuciju i drugo), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.".

 U stavu 2. reč: "revitalizovana" zamenjuje se rečju: "rekonstruisana".

Član 28.

Naziv člana i član 46. menjaju se i glase:

"Elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja i sistema

Član 46.

"Podnosilac zahteva za dobijanje energetske dozvole za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije i za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, dužan je da uz zahtev priloži elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja.

Podnosilac zahteva za dobijanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje građevinskih radova:

- za rekonstrukciju postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije i za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, ili

- za izgradnju ili rekonstrukciju sistema ili delova sistema za prenos i distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije,

dužan je da uz zahtev priloži elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja, odnosno sistema (delova sistema).

 Elaboratom iz st. 1. i 2. ovog člana dokazuje se da će planirani stepen korisnosti postrojenja, odnosno sistema (delova sistema) biti jednak ili veći od vrednosti propisane aktom vlade iz člana 45. stav 2. ovog zakona.

Elaborat iz st. 1. i 2. ovog člana za izgradnju ili rekonstrukciju postrojenja za proizvodnju električne energije ili toplotne energije koja imaju snagu 5 MW i više mora da sadrži i tehno-ekonomsku analizu u slučaju kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije.

Ministar bliže propisuje sadržinu elaborata iz st. 1. i 2. ovog člana.".

Član 29.

Posle člana 46. dodaju se nazivi članova i čl. 46a i 46b, koji glase:

"Izrada elaborata

Član 46a

Elaborat o energetskoj efikasnosti iz člana 46. ovog zakona izrađuje privredni subjekat koji izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju/rekonstrukciju postrojenja/ sistema/ delova sistema iz člana 45. stav 1. ovog zakona.

Izveštaj o termotehničkim ispitivanjima

Član 46b

Investitor je dužan da u roku od 6 meseci od dana dobijanja upotrebne dozvole podnese Ministarstvu izveštaj o termotehničkim ispitivanjima za nova ili rekonstruisana postrojenja:

- za proizvodnju električne energije ili toplotne energije, koja imaju snagu 5 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu i

- za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije koja imaju toplotnu ili električnu snagu 5 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu.

 Izveštajem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se da li postrojenje u izvedenom stanju ispunjava zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti, odnosno da li je stepen korisnosti postrojenja jednak ili veći od vrednosti koja je navedena u elaboratu o energetskoj efikasnosti iz člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona.

 Izveštaj iz stava 1. ovog člana izrađuje telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast akreditacije.

Agencija za energetiku Republike Srbije, odnosno jedinica lokalne samouprave na predlog nadležnog inspektora pokreće postupak za privremeno oduzimanje licence za obavljanje energetske delatnosti postrojenja:

 

- za koje investitor ne podnese izveštaj iz stava 1. ovog člana u propisanom roku,

- koje prema izveštaju o termotehničkim ispitivanjima ne ispunjava zahteve o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti, odnosno ima stepen korisnosti koji je manji od vrednosti iz elaborata o energetskoj efikasnosti.".

Član 30.

U članu 49. stav 1. reči: "na propisanom obrascu" brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

"Snabdevači energije u obavezi su da na zahtev Ministarstva dostave podatke o potrošnji energije pojedinih kupaca energije.".

Stav 3. briše se.

Član 31.

Član 53. menja se i glasi:

"Član 53.

Snabdevači električne energije, toplotne energije, prirodnog gasa i/ili vode dužni su da jednom mesečno uz ili na računu za isporučenu energiju informišu kupca o: količini energije koju je kupac preuzeo tokom prethodnog meseca, prosečnoj ceni energije za tog kupca u tom mesecu, cenama po elementima za obračun utrošene energije, ukupno preuzetoj količini energije i mesečnoj potrošnji energije tokom 12 prethodnih meseci, odnosu preuzetih količina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine, odnosu količine energije koju je on preuzeo i prosečne količine energije koju preuzimaju kupci iste kategorije, načinima da kupci dobiju informacije o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupci mogu da preduzmu u cilju uštede energije, kao i o drugim podacima koji mogu biti od značaja za efikasno korišćenje energije.

Snabdevači električne energije, toplotne energije, prirodnog gasa i/ili vode dužni su da na zahtev kupca dostavljaju račune za isporučenu energiju, prirodni gas i/ili vodu i u elektronskom obliku.

Sadržina računa u elektronskom obliku iz stava 1. ovog člana mora biti identična sadržini računa koji se ispostavlja u štampanom obliku. Račun u elektronskom obliku se na zahtev kupca isporučuje i u formatu koji dozvoljava izmene.

Snabdevači iz stava 2. ovog člana dužna su da podatke o obračunskom periodu za naplatu, potrošnji i troškovima po elementima za obračun utrošene energije, kao i ukupno preuzetoj količini energije i troškovima u obračunskom periodu za električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gas i/ili vodu u javnim objektima ili javnom osvetljenju unose jednom mesečno u ISEM.".

Član 32.

U nazivu odeljka 3. reči: "i kotlova" brišu se.

Član 33.

Naziv člana i član 54. menjaju se i glase:

"Obaveza kontrole rada sistema za grejanje

Član 54.

Vlasnik ili korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za grejanje zgrade, čiji je jedan od elemenata kotao toplotne snage 70 kW i više, dužan je da obezbedi redovnu kontrolu tog sistema.

Sistem daljinskog grejanja nije predmet kontrole iz stava 1. ovog člana.

Kontrolu rada sistema za grejanje iz stava 1. ovog člana obavlja ovlašćeno pravno lice.

Ovlašćeno pravno lice iz stava 3. ovog člana dostavlja obvezniku kontrole iz stava 1. ovog člana i Ministarstvu izveštaj o izvršenoj kontroli sistema za grejanje.

Ministarstvo vodi registar izveštaja iz stava 4. ovog člana u elektronskom obliku.

Ministar bliže propisuje:

1) cilj, sadržaj, način i rokove vršenja kontrole sistema za grejanje iz stava 1. ovog člana, oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli, način dostavljanja izveštaja i sadržaj i način vođenja registra iz stava 5. ovog člana;

2) uslove koje mora da ispunjava pravno lice da bi dobilo ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje; sadržaj rešenja o ovlašćivanju i elemente kodeksa ponašanja pravnog lica koje vrši kontrolu.".

Član 34.

Posle člana 54. dodaju se naziv člana i član 54a, koji glase:

"Ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje

Član 54a

Ministar rešenjem daje ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje iz člana 54. ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. ovog člana ministar donosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za dobijanje ovlašćenja ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i podzakonskim aktom iz člana 54. stav 6. tačka 2) ovog zakona.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od četiri godine i može se produžiti za isti period, ako je ovlašćeno pravno lice podnelo zahtev i ispunjava uslove za produženje ovlašćenja.

Pravno lice obaveštava Ministarstvo bez odlaganja o izmeni ili prestanku ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo ovlašćenje za kontrolu sistema za grejanje.

Ako jedan ili više uslova na osnovu kojih je dato ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje prestane da postoji, ministar donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja.

Pravno lice kojem je oduzeto ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje ne može podneti novi zahtev za dobijanje ovlašćenja u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja o oduzimanju ovlašćenja.

Ministarstvo vodi javni registar pravnih lica ovlašćenih za obavljanje kontrole sistema za grejanje.".

Član 35.

Član 55. menja se i glasi:

"Član 55.

Vlasnik ili korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za klimatizaciju zgrade, nominalne rashladne snage veće od 70 kW, dužan je da obezbedi redovnu kontrolu tog sistema.

Kontrolu iz stava 1. ovog člana obavlja ovlašćeno pravno lice.

Na postupak i način ovlašćivanja pravnog lica iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 54a ovog zakona.

Ovlašćeno pravno lice iz stava 2. ovog člana dostavlja obvezniku kontrole i Ministarstvu izveštaj o izvršenoj kontroli sistema za klimatizaciju.

Ministarstvo vodi registar izveštaja iz stava 4. ovog člana u elektronskom obliku.

Ministar bliže propisuje:

1) cilj, sadržaj, način i rokove vršenja kontrole sistema za klimatizaciju iz stava 1. ovog člana, oblik i sadržaj izveštaja o izvršenoj kontroli, način dostavljanja izveštaja i sadržaj i način vođenja registra iz stava 5. ovog člana;

2) uslove koje mora da ispunjava pravno lice da bi dobilo ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za klimatizaciju, sadržaj rešenja o ovlašćivanju i elemente kodeksa ponašanja pravnog lica koje vrši kontrolu.".

Član 36.

 Nazivi članova i čl. 66. i 67. menjaju se i glase:

"Ugovor o energetskoj usluzi

Član 66.

Ugovor o energetskoj usluzi se zaključuje u pisanoj formi između pružaoca energetske usluge (ESCO) i korisnika energetske usluge kao ugovor o energetskom učinku i/ili ugovor o isporuci toplotne energije.

Energetska usluga može obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje, građenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju, održavanje objekata, isporuku toplotne energije, upravljanje i nadzor nad korišćenjem energije, kao i druge aktivnosti.

Ministarstvo preduzima aktivnosti na promociji razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije.

Ugovor o energetskom učinku

Član 67.

Ugovorom o energetskom učinku (Energy Performance Contracting) pružalac energetske usluge se obavezuje da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede mere kojima se postižu uštede energije i/ili vode u odnosu na referentnu potrošnju, a korisnik energetske usluge se obavezuje da za to plati naknadu pružaocu energetske usluge sredstvima koja ostvari od ušteda energije i/ili vode koje su rezultat ulaganja od strane pružaoca energetske usluge.

Ugovor o energetskom učinku sadrži odredbe o:

1) pružaocu energetske usluge;

2) korisniku energetske usluge;

3) ugovornom objektu ili objektima;

4) referentnom periodu u odnosu na koji se računa ušteda energije;

5) referentnoj potrošnji energije;

6) merama za poboljšanje energetske efikasnosti;

7) garantovanim uštedama energije i postupcima za utvrđivanje ušteda;

8) načinu finansiranja;

9) načinu određivanja i plaćanja naknade za pružanje energetske usluge;

10) vremenu na koji se ugovor zaključuje i glavnim periodima u okviru tog vremena;

11) drugim pravima i obavezama ugovornih strana.".

Član 37.

Posle člana 67. dodaju se nazivi članova i čl. 67a i 67b, koji glase:

"Ugovor o isporuci toplotne energije

Član 67a

Ugovorom o isporuci toplotne energije (Energy Supply Contracting) obavezuje se pružalac energetske usluge da vrši isporuku toplotne energije korisniku energetske usluge uz poboljšanje energetske efikasnosti i/ili smanjenje emisije CO2 i za to ostvaruje pravo na ugovorenu naknadu.

Ugovor o isporuci toplotne energije sadrži odredbe o:

1) pružaocu energetske usluge;

2) korisniku energetske usluge;

3) ugovornom objektu ili objektima;

4) uslovima u vezi sa isporukom toplotne energije;

5) referentnoj potrošnji energije;

6) postupcima za utvrđivanje ugovorenih parametara isporuke toplotne energije i povećanja energetske efikasnosti i/ili smanjenja emisije CO2;

7) načinu finansiranja;

8) načinu određivanja i plaćanja naknade za pružanje energetske usluge;

9) vremenu na koji se ugovor zaključuje i glavnim periodima u okviru tog vremena;

10) drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Isporuka toplotne energije za korisnike iz javnog sektora se uvek smatra energetskom uslugom.

Ugovor o energetskoj usluzi kao javni ugovor

Član 67b

U slučaju kada se energetska usluga iz čl. 67. i 67a ovog zakona finansira sredstvima Budžetskog fonda ili su korisnici iz javnog sektora, ugovor o energetskoj usluzi smatra se javnim ugovorom, pa prava i obaveze ugovornih strana i rok trajanja ugovora moraju biti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast javno-privatnog partnerstva.

Ministar bliže propisuje obavezne elemente, oblik i strukturu ugovora za pojedine vrste energetskih usluga iz stava 1. ovog člana.

Ministar propisuje bliže uslove u pogledu energetske efikasnosti zgrada na koju se ugovor odnosi i druge uslove pod kojima se može ugovarati isporuka toplotne energije za korisnike iz javnog sektora.

Korisnici energetskih usluga iz javnog sektora u obavezi su da izveštavaju Ministarstvo o postignutim uštedama u skladu sa članom 9. ovog zakona.".

Član 38.

Naziv člana i član 73. menjaju se i glase:

"Praćenje ušteda energije u drumskom saobraćaju

Član 73.

Ministarstvo utvrđuje i prati uštede energije u drumskom saobraćaju na osnovu indikatora potrošnje energije.

Ministar propisuje metodologiju za proračun indikatora potrošnje energije iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, u okviru centralnog informacionog sistema koji obezbeđuje Agencija za bezbednost saobraćaja u skladu sa propisom o bezbednosti saobraćaja na putevima, omogućuje Ministarstvu pristup podacima za proračun indikatora iz stava 1. ovog člana.

Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje vrstu podataka iz stava 3. ovog člana i način na koji Ministarstvo pristupa tim podacima.".

Član 39.

Član 74. menja se i glasi:

"Član 74.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

 Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje se odnose na označavanje energetske efikasnosti i eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije vrše organi nadležni za sprovođenje tržišnog nadzora u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, tehničkim propisima koji se odnose na proizvode, ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.".

Član 40.

Član 75. menja se i glasi:

"Član 75.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko elektroenergetskog inspektora, energetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine.".

Član 41.

Posle člana 75. dodaje se član 75a, koji glasi:

"Član 75a

Inspektor je samostalan u svom radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima i za svoj rad je lično odgovoran.

Niko ne sme korišćenjem službenog položaja ili na drugi način onemogućavati ili ometati inspektora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mera i radnji za koje je ovlašćen.

Inspektor ima legitimaciju kojom dokazuje identitet i ovlašćenja propisana zakonom.

Na sadržinu, vrstu, oblik, postupak i sprovođenje inspekcijskog nadzora, kao i na ovlašćenja i obaveze učesnika u inspekcijskom nadzoru koje nisu uređene ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojim se uređuje inspekcijski nadzor.".

Član 42.

Član 76. menja se i glasi:

"Član 76.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo i dužnost da vrši kontrolu:

1) da li je obveznik sistema imenovao energetskog menadžera, da li je izradio i dostavio Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije i doneo program i plan energetske efikasnosti u skladu sa ovim zakonom;

2) da li lice koje obavlja poslove energetskih menadžera ima odgovarajuću licencu;

3) da li je obveznik sistema izvršio energetski pregled u propisanom roku;

4) da li je energetski pregled sprovelo pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom može da sprovodi energetski pregled;

5) da li se izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu arhivira i čuva na propisan način;

6) da li je izrađen elaborat o energetskoj efikasnosti za postrojenja i sisteme iz člana 45. ovog zakona kojim se dokazuje da su ispunjeni minimalni zahtevi energetske efikasnosti;

7) da li je investitoru propisanom roku podneo izveštaj o termotehničkim ispitivanjima i da li je izveštaj izrađen od strane akreditovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti iz člana 46b stav 3. ovog zakona;

8) da li postrojenje iz člana 46b stav 1. ovog zakona prema izveštaju o termotehničkim ispitivanjima ispunjava zahteve o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti, odnosno da li ima stepen korisnosti postrojenja koji je jednak ili veći od vrednosti koja je navedena u elaboratu o energetskoj efikasnosti.".

Član 43.

Član 77. menja se i glasi:

"Član 77.

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima ovlašćenje da:

1) naloži da se utvrđene nepravilnosti i nedostaci otklone u roku koji odredi;

2) naloži sprovođenje energetskog pregleda i

3) pokreće postupak za privremeno oduzimanje licence za obavljanje energetske delatnosti u skladu sa članom 46b stav 4;

4) podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeni privredni prestup i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.".

Član 44.

U članu 81. posle reči: "stavi na raspolaganje", zamenjuju se rečima: "obezbedi uvid u", a posle reči: "vršenje inspekcijskog nadzora", dodaju se reči: "koje inspektor nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti" i tačka.

Član 45.

U članu 82. stav 2. menja se i glasi:

"Žalba odlaže izvršenje rešenja, osim kada se radi o preduzimanju hitnih mera.".

Član 46.

Posle člana 84. i naziva odeljka dodaje se član 84a, koji glasi:

"Član 84a

Rukovodilac organa držane uprave, drugog organa Republike Srbije, organa autonomne pokrajine, gradonačelnik/ predsednik opštine, kao i odgovorno lice u javnom preduzeću i drugom pravnom licu javnog sektora koje ne dostavi Ministarstvu podatke neophodne za praćenje sprovođenja Akcionog plana, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara (član 9. stav 5.).".

Član 47.

Član 85. menja se i glasi:

"Član 85.

Odgovorno lice u organu državne uprave koje ne vodi registar licenciranih energetskih menadžera i energetskih savetnika, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara (član 15. stav 1. tačka 5)).

Odgovorno lice u organu državne uprave koje ne vodi bazu podataka o izvršenim energetskim pregledima kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara (član 20a stav 6.).".

Član 48.

Član 86. stav 1. menja se i glasi:

"Član 86.

Odgovorno lice u nadležnom organu koje izda energetsku dozvolu za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije i kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW i više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, bez u propisanoj formi podnetog elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, ili u slučaju kada se elaboratom o energetskoj efikasnosti postrojenja utvrđuje da postrojenje ne ispunjava minimalne zahteve energetske efikasnosti propisane aktom vlade iz člana 45. stav 2. ovog zakona, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara (član 46. stav 1.).".

Stav 2. briše se.

Član 49.

Čl. 87- 89. menjaju se i glase:

"Član 87.

Odgovorno lice u nadležnom organu koje izda građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova za rekonstrukciju postrojenja za proizvodnju električne energije, toplotne energije i za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja imaju snagu 1 MW ili više i koja kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu, kao i za izgradnju ili rekonstrukciju sistema ili delova sistema za prenos i distribuciju električne energije, odnosno za distribuciju toplotne energije, bez u propisanoj formi podnetog elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, odnosno sistema (delova sistema), ili u slučaju kada se elaboratom o energetskoj efikasnosti postrojenja utvrđuje da postrojenje ne ispunjava minimalne zahteve energetske efikasnosti propisane aktom Vlade iz člana 45. stav 2. ovog zakona, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara (član 46. stav 2.).".

Član 88.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice koje:

1) odbije da učestvuje u sprovođenju sistema energetskog menadžmenta i ne ispunjava propisane obaveze (čl. 17. i 18);

2) na zahtev Ministarstva ne dostavi proračun godišnje potrošnje energije urađen na propisan način (član 17. st. 2. i 3.);

3) stavi na tržište proizvode koji utiču na potrošnju energije koji nemaju oznaku klase energetske efikasnosti, ili ne ispunjavaju druge propisane zahteve (čl. 39. i 40);

4) stavi na tržište proizvode koji utiču na potrošnju energije koji ne ispunjavaju zahteve eko-dizajna propisane za tu vrstu proizvoda (član 42);

5) na zahtev Ministarstva ne dostavi objedinjene statističke podatke o energiji isporučenoj kupcima (član 49. stav 1.);

6) ne informiše kupca o isporučenoj količini energije na propisan način (član 53. stav 1.);

7) na zahtev kupca ne dostavi račune za isporučenu električnu energiju, prirodni gas i/ili vodu i u elektronskom obliku (član 53. stav 2.);

8) ne unosi redovno u ISEM podatke o merenju, potrošnji i troškovima za električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gas i/ili vodu u javnim objektima (član 53. stav 4.);

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1) - 5) ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 250.000 do 500.000 dinara.

Vlasnik ili korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za grejanje zgrade koji ne obezbedi sprovođenje kontrole sistema za grejanje u propisanom roku (član 54. stav 1.), kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 300.000 dinara.

Vlasnik ili korisnik po drugom pravnom osnovu sistema za klimatizaciju zgrade koji ne obezbedi sprovođenje kontrole sistema za klimatizaciju u propisanom roku (član 55. stav 1.), kazniće za prekršaj se novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 300.000 dinara.

 

Ovlašćeno pravno lice koje ne obavlja na propisan način kontrolu rada sistema za grejanje (član 54.) kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 500.000 dinara.

Ovlašćeno pravno lice koje ne obavlja na propisan način kontrolu rada sistema za klimatizaciju (član 55.), kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 500.000 dinara.

Član 89.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje nakon sprovedenog energetskog pregleda:

- ne dostavi Ministarstvu izvod iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu u skladu sa aktom ministra iz člana 20a stav 5. ovog zakona;

- odbije da dostavi na uvid izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu, ili ne sastavi taj izveštaj u skladu sa aktom ministra iz člana član 24. ovog zakona;

- potpiše izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu koji nije sprovelo, ili navede netačne podatke u izveštaju o sprovedenom energetskom pregledu, ili u izvodu iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu.

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje sprovede energetski pregled iako za to ne ispunjava zakonom propisane uslove (član 20a stav 2.).

Novčanom kaznom u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik sistema koji Ministarstvu odbije da dostavi na uvid izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu (član 20a stav 4.).

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj energetski savetnik koji da lažnu izjavu da se ne nalazi u sukobu interesa (član 26. stav 3.), ili koristi podatke do kojih dođe prilikom sprovođenja energetskog pregleda suprotno obavezi pridržavanja pravila poverljivosti (član 28.).

Za prekršaj iz st. 1-3. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara.".

Član 50.

Čl. 90. i 91. brišu se.

Član 51.

U čl. 26, 28, 34. i 36. briše se reč: "ovlašćeni" u odgovarajućem broju i padežu.

Član 52.

Stupanjem na snagu ovog zakona smatra se da energetski menadžeri koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekli licencu energetskog menadžera za oblast opštinske energetike, imaju licencu energetskog menadžera za oblast energetike javnog sektora.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 28b stav 3. koja se primenjuje od 1. januara 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA                    

Zakonom o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13 – u daljem tekstu: Zakon) prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti i efikasnog korišćenja energije, definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije. Zakon je poslužio i kao temelj za usklađivanje sa regulativom EU u ovoj oblasti. U procesu pristupanja Evropskoj uniji i u svojstvu potpisnika Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija je u obavezi da prenese regulativu EU u oblasti efikasnog korišćenja energije u domaći pravni sistem. Zakon je prilikom donošenja usklađen sa Direktivom 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti u krajnjoj potrošnji i energetskim uslugama, Direktivom 2010/30/EU o navođenju potrošnje energije i drugih resursa kod proizvoda koji utiču na potrošnju energije putem označavanja i standardnih informacija o proizvodu i sa Direktivom 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada.

Od donošenja Zakona prošlo je skoro šest godina tokom kojih su doneta dva Akciona plana za energetsku efikasnost Republike Srbije i više od 30 podzakonskih akata neophodnih za sprovođenje Zakona, i to: pravilnik koji se odnosi na prikupljanje podataka neophodnih za praćenje sprovođenja Akcionog plana, uredba i 13 pravilnika iz oblasti označavanja energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije (za 13 vrsta proizvoda), pravilnik kojim se propisuju minimalni kriterijumi u postupku javne nabavke dobara, kao i pravilnik kojim se propisuju modeli ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti kada su korisnici iz javnog sektora. U cilju uređivanja funkcionisanja Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti donete su četiri uredbe i tri pravilnika, a radi uspostavljanja i početaka primene sistema energetskog menadžmenta jedna uredba i šest pravilnika. U oblasti minimalnih zahteva energetske efikasnosti za energetska postrojenja i sisteme, doneti su po jedna uredba i pravilnik. Doneta su i dva pravilnika koji se odnose na periodičnu obavezu kontrole rada sistema za grejanje koji sadrže kotlove, odnosno sistema za klimatizaciju.

Kroz rad na izradi podzakonskih akata, kao i praćenjem primene Zakona i podzakonskih akata, uočeno je da brojna rešenja u Zakonu treba izmeniti, dopuniti ili unaprediti, pa je formirana radna grupa sa zadatkom da pripremi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U radu radne grupe pored predstavnika Ministarstva učestvovali su i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština i Privredne komore Srbije.

Neke izmene i dopune Zakona bile su neophodne radi usklađivanja sa regulativom EU u oblasti energetske efikasnosti koja je izmenjena u odnosu na vreme kada je Zakon donet. Tako je umesto Direktive 2006/32/EZ o energetskoj efikasnosti u krajnjoj potrošnji i energetskim uslugama stupila na snagu Direktiva 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti od 25. oktobra 2012. godine. Direktiva 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada u međuvremenu je pretrpela znatne izmene i dopune, dok je Direktiva 2010/30/EU o navođenju potrošnje energije i drugih resursa kod proizvoda koji utiču na potrošnju energije putem označavanja i standardnih informacija o proizvodu – stavljena van snage Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta 2017/1369 od 4. jula 2017. godine. Potpuno usklađivanje sa krovnom Direktivom 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti u ovom trenutku nije moguće, nego se planira da bude sprovedeno donošenjem novog zakona.

U delu Zakona koji se odnosi na eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije, nije bilo moguće doneti zakonom predviđena podzakonska akta zbog toga što je u članu 42. Zakona nepotpuno naveden pravni osnov za njihovo donošenje. Prema navedenom članu, podzakonske akte iz oblasti eko-dizajna proizvoda donosi ministar nadležan za poslove energetike. Međutim, da bi odgovarajuća regulativa EU iz ove oblasti, pre svega Direktiva 2009/125/EZ o eko-dizajnu mogla da se prenese u domaći pravni sistem, neophodno je doneti najpre Uredbu Vlade, a potom, za posebne vrste proizvoda, i podzakonske akte ministra nadležnog za poslove energetike.

Prenošenje u pravni sistem Republike Srbije propisa iz oblasti eko-dizajna proizvoda koji utiču na potrošnju energije predviđeno je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije a bitno je i zbog zaštite našeg tržišta od energetski neefikasnih proizvoda.

Nacrtom zakona izvršeno je usklađivanje i sa izmenama Direktive 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada u pogledu promenjenih vrednosti kapaciteta uređaja koji podležu obaveznoj periodičnoj kontroli - sistema za grejanje čiji je jedan od elemenata kotao, kao i sistema za klimatizaciju.

Izmenama i dopunama u Nacrtu zakona koje se odnose na sistem energetskog menadžmenta, na praćenje sprovođenja Akcionog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije, na minimalne zahteve energetske efikasnosti za energetska postrojenja i sisteme, na kontrolu rada sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju, kao i na energetske usluge, popravljaju se postojeća zakonska rešenja i formulacije na osnovu iskustava stečenog u dosadašnjoj primeni Zakona i podzakonskih akata i na osnovu predviđanja mogućnosti bolje primene Zakona. Na taj način stvaraju se bolji uslovi za dalji razvoj i unapređivanje sprovođenja politike energetske efikasnosti.

Više odredaba Zakona Nacrtom zakona su izmenjene ili dopunjene da bi se poboljšale formulacije, ili popravio redosled odredaba, radi lakšeg praćenja i razumevanja teksta Zakona. Neke izmene i dopune bile su neophodne radi usklađivanja sa izmenama drugih zakona koji su u međuvremenu stupili na snagu.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona menja se član 1. Zakona kojim se definiše predmet uređivanja Zakona, tako što su brisani minimalni zahtevi energetske efikasnosti u isporuci prirodnog gasa, saglasno izmenama u članu 45. stav 1. Zakona.

Članom 2. Nacrta zakona vrše se terminološke izmene u članu 3. Zakona radi usklađivanja sa terminima korišćenim u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15).

Članom 3. Nacrta zakona vrše se izmene i dopune u članu 4. Zakona. U stavu 1. se precizira se ko su korisnici energije u skladu sa Zakonom tako što se dodaje da su korisnici i javna preduzeća, a u oblasti saobraćaja se precizira da se Zakon odnosi samo na drumski saobraćaj. U stavu 2. izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14), tako što Zakonom u smislu efikasnog korišćenja energije obuhvata sektor snabdevanja energije.

Članom 4. Nacrta zakona menja se član 5. Zakona koji se odnosi na značenje izraza. Dodati su izrazi: energetska sanacija zgrada, ISEM, isporuka toplotne energije, javni objekat, MVP (Monitoring And Verification Platform), pružalac energetske usluge, SEMIS i sistem za grejanje. Definicija izraza "energetska sanacija zgrada" preuzeta je iz Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 104/16). Izrazi: "ISEM" i "MVP (Monitoring And Verification Platform)" jesu nazivi informacionih sistema čiju primenu Nacrt zakona kao novinu predviđa, dok je izrazom "SEMIS" nazvan informacioni sistem koji je i do sada postojao u Zakonu - u članu 15. stav 1. tačka 2).

Izrazi "distributivni sistem" i "distributer energije" brisani su radi usklađivanja sa Zakonom o energetici, a s obzirom na novi stav 2. u članu 5, prema kojem ostali izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju značenje određeno Zakonom o energetici. Izrazi: "ESCO" i "ugovaranje energetskog učinka" brisani su zato što su njihove definicije delom suvišne a delom prebačene u član 67. Zakona. Termin "ugovor o finansiranju od treće strane" brisan je jer ne postoji u novoj Direktivi 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti.

U istom članu promenjena je definicija 15 izraza. Definicije izraza: zastupnik, isporuka na tržištu, isporučilac, proizvođač i uvoznik promenjene su radi usklađivanja sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode. Definicija izraza "energija" usklađena je sa Zakonom o energetici u pogledu definicije energenata, a potpuno usklađivanje nije bilo moguće iz razloga što po ovom zakonu energija obuhvata i energente u skladu sa Direktivom 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti. Definicija izraza "rekonstrukcija" preuzeta je iz Zakona o planiranju i izgradnji. Definicije ostalih izraza izmenjene su radi tačnijeg izražavanja i boljeg usklađivanja sa tekstom Zakona.

Redosled tačaka u ovom članu usklađen je sa mestom u azbučnom redu početnog slova izraza.

Članom 5. Nacrta zakona menja se i dopunjuje član 9. Zakona koji se odnosi na sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Akcioni plan) radi preciznijeg formulisanja uloge i odgovornosti ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo) i javnog sektora u praćenju sprovođenja Akcionog plana. Dodato je da se izveštavanje o sprovođenju Akcionog plana vrši i putem MVP informacionog sistema čija je definicija dodata u članu 5. Zakona.

Članom 6. Nacrta zakona menja se član 15. Zakona koji se odnosi na ovlašćenja Ministarstva u skladu sa Zakonom, pre svega u sprovođenju sistema energetskog menadžmenta. Precizirana su ovlašćenja Ministarstva na osnovu sagledavanja njegove uloge u primeni sistema energetskog menadžmenta.

Članom 7. Nacrta zakona menja se član 16. Zakona kojim se definišu obveznici sistema energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: obveznici sistema). Precizirano je da u obveznike sistema spadaju javna preduzeća ako prelaze graničnu potrošnju energije i dodato da u obveznike sistema spadaju gradske opštine sa preko 20.000 stanovnika. Predviđeno je da se aktom Vlade propisuju granična vrednost potrošnje, odnosno način i uslovi pod kojima se definišu obveznici sistema iz javnog sektora.

Članom 8. Nacrta zakona menja se član 17. Zakona koji se odnosi na ciljeve uštede energije obveznika sistema i graničnu vrednost potrošnje energije na osnovu koje se određuju koja privredna društva i javna preduzeća su obveznici sistema. Precizirano je da se granični prag potrošnje energije za obveznike sistema obračunava na godišnjem nivou. Prema novom stavu 2. ovog člana, ministar nadležan za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) propisuje način proračuna godišnje potrošnje energije iz stava 1. ovog člana. Prema novom stavu 3, privredna društva i javna preduzeća dužna su da izvrše proračun godišnje potrošnje energije na način propisan u stavu 2. ovog člana koji za na zahtev dostavljaju Ministarstvu.

Članom 9. Nacrta zakona menja se član 18. Zakona kojim su definisane obaveze obveznika sistema. U stavu 1. promenjen je redosled odredaba, a kod nekih precizirane i formulacije. Veći deo odredaba st. 2-7. iz postojećeg člana 18. prebačene su u druge članove (koji slede). U novom stavu 2. navodi se obaveza obveznika sistema iz javnog sektora da redovno, a najmanje jednom mesečno, unose u informacioni sistem ISEM podatke o potrošnji energije i vode u javnim objektima koji su u njihovoj nadležnosti. Prema novom stavu 3, obveznici sistema iz javnog sektora dužni su da planiraju sredstva za sprovođenje mera definisanih programom i planom energetske efikasnosti i za indirektne korisnike budžetskih sredstava nad kojima vrše zakonom utvrđena prava u pogledu finansiranja tekućeg i investicionog održavanja objekata. U novom stavu 4. navedeno je da Vlada bliže uređuje obaveze obveznika sistema, a u stavu 5. da ministar propisuje vrste ovlašćenja za pristup, način i pravila korišćenja informacionih sistema SEMIS i ISEM, kao i tehničke i druge uslove za njihovo korišćenje.

Članom 10. Nacrta zakona posle člana 18. Zakona dodaju se novi čl. 18a i 18b. Odredba stava 1. u članu 18a je postojeća odredba stava 1. u članu 19. Zakona. Odredbe st. 2-4. u članu 18a Nacrta zakona se sada nalaze u članu 18. Zakona. Novina je da ministar propisuje bliže uslove za imenovanje energetskih menadžera ne samo prema vrsti obveznika sistema nego i prema vrsti licence energetskog menadžera. Član 18b se odnosi na godišnji izveštaj obveznika sistema. Odredbe člana 18b su se sada nalaze u članu 18. Zakona.

Članom 11. Nacrta zakona menja se član 19. Zakona koji se odnosi na energetskog menadžera. U stavu 1. navedeni su poslovi koje energetski menadžer izvršava za obveznika sistema. Odredbe novog stava 1. su po sadržaju iste kao odredbe u sadašnjem članu 19. stav 1. Zakona, samo su formulacije popravljene. Stav 2. je novina i odnosi se na obavezu energetskog menadžera iz javnog sektora da dostavlja Ministarstvu podatke neophodne za praćenje sprovođenja Akcionog plana na način i u rokovima utvrđenim propisom iz člana 9. stav 6. Zakona.

Članom 12. Nacrta zakona menjaju se naziv člana i član 20. Zakona. Dosadašnji naziv, koji glasi: "Ovlašćeni energetski savetnik", izmenjen je i glasi: "energetski savetnik". Izmena ovog izraza dosledno je sprovedena u tekstu Zakona. Prema sadašnjem članu 20. Zakona, ovlašćeni energetski savetnik je fizičko ili pravno lice upisano u registar ovlašćenih energetskih savetnika koji vodi Ministarstvo, a prema izmenama ovog člana, energetski savetnik je fizičko lice koje ima licencu energetskog savetnika za oblast mašinske tehnike, za oblast elektrotehnike ili za oblast arhitekture. Druge odredbe člana 20. su delimično brisane (registar u koji se upisuju energetski savetnici, energetska revizija), a delimično prenete u novi član 20a.

Članom 13. Nacrta zakona posle člana 20. dodaje se novi član 20a Zakona koji se odnosi na energetski pregled. Prema ovom članu, energetski pregled za obveznike sistema sprovodi pravno lice koje ima zaposlen propisan broj energetskih savetnika odgovarajuće struke. Ministar propisuje uslove pod kojima pravno lice može da sprovodi energetski pregled za obveznika sistema. Pravno lice koje je izvršilo energetski pregled izrađuje izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu koji dostavlja obvezniku sistema i izvod iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu koji dostavlja Ministarstvu. Obveznik sistema i pravno lice koje je izvršilo energetski pregled dužni su da izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu čuvaju trajno i na zahtev dostave na uvid Ministarstvu. Ministar propisuje obim i način sprovođenja energetskog pregleda, sadržaj i način dostavljanja izvoda iz izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu.

Članom 14. Nacrta zakona brišu se nazivi članova i čl. 21-23. Zakona. Odredbe člana 21. prenete su u novi član 20. Član 22. Zakona koji se odnosi na uslove koje mora da ispunjava pravno lice da bi obavljalo energetski pregled za obveznike sistema, brisan je zbog toga što prema članu 20a stav 2, Ministar propisuje uslove pod kojima pravno lice može da sprovodi energetski pregled za obveznika sistema. Član 23. Zakona koji se odnosi na obaveze energetskog savetnika brisan je jer je odredba prvog stava ovog člana prebačena u član 20a. Drugi stav je brisan kao suvišan zbog toga što se prema novoj koncepciji energetski pregled u skladu sa ovim zakonom sprovodi samo za obveznike sistema.

Članom 15. Nacrta zakona brišu se naziv člana i član 25. Zakona koji se odnose na metodologiju za sprovođenje energetskog pregleda zbog toga što prema novom članu 20a, stav 6, Ministar propisuje obim i način sprovođenja energetskog pregleda.

Članom 16. Nacrta zakona brišu se naziv člana i član 27. Zakona čija je sadržina preneta u novi član 20a stav 5.

Članom 17. Nacrta zakona posle člana 28. Zakona dodaju se novi čl. 28a i 28b. Član 28a odnosi se na organizaciju za obuku i sadrži delimično odredbe iz sadašnjeg člana 31. Zakona. Novina je što Ministar propisuje ne samo uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora koje ispunjava organizacija za obuku, odnosno uslove za izdavanje ovlašćenja za obuku, nego i uslove za obnavljanje ovlašćenja.

 Član 28b odnosi se na obuku za energetskog menadžera i energetskog savetnika. U stavu 1. ovog člana navode se vrste obuke za energetskog menadžera: za oblast industrijske energetike, za oblast energetike zgrada i za oblast energetike javnog sektora. U stavu 2. navedene su vrste obuke za energetskog savetnika: za oblast mašinske tehnike, za oblast elektrotehnike i za oblast arhitekture. Ostale odredbe ovog člana preuzete su iz sadašnjeg člana 31. Zakona. Novina je što organizacija za obuku minimalno jednom godišnje sprovodi obuke za energetskog menadžera, odnosno energetskog savetnika, za koje, u slučaju nedovoljnog broja prijavljenih polaznika, nedostajuća sredstva obezbeđuje Ministarstvo.

Članom 18. Nacrta zakona posle člana 28. redni broj i naziv odeljka brišu se kao suvišni.

Članom 19. Nacrta zakona menjaju se naziv članova i čl. 29. i 30. Zakona. Novi naziv člana 29. ("Uslovi za polaganje ispita za energetskog menadžera") bolje odgovara sadržini člana. Što se tiče sadržine, u tački 1) dodato je da ispit za energetskog menadžera može polagati lice koje ima visoko obrazovanje strukovnih studija u naučnim oblastima mašinstva, elektrotehnike ili tehnologije u obimu od 180 ESPB. Za lica iz tačke 1) uslov za polaganje ispita je da imaju potvrdu o završenoj teorijskoj i praktičnoj obuci za energetskog menadžera, a lica iz tačke 2) moraju imati i potvrdu o završenoj praktičnoj obuci za energetskog menadžera.

Novi naziv člana 30. Zakona ("Uslovi za polaganje ispita za energetskog savetnika") bolje odgovara sadržini člana. U ovom članu se navodi da lice koje polaže ispit za energetskog savetnika, pored odgovarajućeg visokog obrazovanja i završene obuke za energetskog savetnika, treba da ima odgovarajuću licencu Inženjerske komore Srbije. U st. 1-3. ovog člana posebno su definisani uslovi za polaganje ispita za svaku vrstu energetskih savetnika iz novog člana 28b.

Članom 20. Nacrta zakona brišu se naziv člana i član 31. Zakona koji se odnosi na obuku energetskih menadžera i energetskih savetnika, zato što je sadržina ovog člana prebačena u novi član 28a i delimično u novi član 28b.

Članom 21. Nacrta zakona menjaju se nazivi članova i čl. 32. i 33. Zakona. Novi naziv člana 32. ("Ispit za energetskog menadžera i energetskog savetnika") bolje odgovara sadržini člana. U pogledu sadržine, dodate su vrste ispita u skladu sa vrstama obuke za energetskog menadžera i energetskog savetnika koje su navedene u članu 28b. Novina je da ispit organizuje organizacija za obuku, da Ministarstvo izdaje uverenje o položenom ispitu samo na zahtev lica koje je položilo ispit, kao i da Ministar propisuje visinu troškova polaganja ispita na predlog organizacije za obuku.

U novom nazivu člana 33. izbrisane su reči: "za obavljanje poslova" kao suvišne. Sadržina člana je izmenjena tako što se navode tri vrste licence energetskog menadžera, u skladu sa vrstama obuke iz novog člana 28b stav 1.

Članom 22. Nacrta zakona menjaju se naziv člana i član 35. Zakona. U nazivu su izbrisane reči: "za obavljanje poslova ovlašćenog", kao suvišne. Sadržina člana je izmenjena tako što su uslovi za izdavanje licence energetskog savetnika iz tačke 2)-3) izbrisani, a dodat je novi uslov – tri godine radnog iskustva u obaljanju poslova za koje se traži odgovarajuća licenca u skladu sa izmenjenim članom 30. Zakona.

Članom 23. Nacrta zakona menja se član 42. Zakona koji se odnosi na eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije. U stavu 1. navedeno je da se proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani opšti i posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna, mogu staviti na tržište samo ako ispunjavaju propisane zahteve. U stavu 2. naveden je pravni osnov za donošenje akta Vlade kojim se bliže uređuju opšti i posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna proizvoda, a u stavu 3. pravni osnov za tehničke propise kojima Ministar propisuje zahteve u pogledu eko-dizajna za pojedine vrste proizvoda. Prema poslednjem stavu 4, provera ispunjenosti zahteva iz stava 1. ovog člana za proizvode koji se stavljaju u upotrebu u novoizgrađenom objektu vrši se prilikom tehničke kontrole projekta za građevinsku dozvolu i tehničkog pregleda objekta.

Članom 24. Nacrta zakona menjaju se naziv člana i član 43. Zakona. Novi naziv ovog člana glasi: Sertifikat o energetskim svojstvima zgrade. U skladu sa nazivom, ovaj član se odnosi na obavezu za zgrade iz javnog sektora sa neto korisnom površinom preko 250 m2 da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade koji se izdaje se na način predviđen propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i ne može biti stariji od deset godina. Ovaj sertifikat moraju imati i ostale zgrade i delovi zgrada u slučaju kupoprodaje, promene namene i izdavanja u zakup. Prva strana sertifikata o energetskim svojstvima zgrade koja sadrži energetski razred zgrade, mora biti izložena na zgradama iz stava 1. ovog člana na uočljivom i za javnost jasno vidljivom mestu. Prilikom oglašavanja prodaje ili izdavanja u zakup zgrade ili posebnog dela zgrade, oglas sadrži i informaciju o energetskom razredu zgrade.

Članom 25. Nacrta zakona menja se naziv glave V. Zakona u skladu sa sadržinom njenih odredaba, tako da glasi: V. MINIMALNI ZAHTEVI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PROIZVODNjI, PRENOSU I DISTRIBUCIJI ELEKTRIČNE ENERGIJE I PRIZVODNjI I DISTRIBUCIJI TOPLOTNE ENERGIJE. Iz novog naziva su brisani minimalni zahtevi energetske efikasnosti u transportu i distribuciji prirodnog gasa zbog toga što se odredbe ova glava više na njih ne odnose.

Članom 26. Nacrta zakona menja se naziv odeljka tako da glasi: 1. Energetska efikasnost postrojenja i sistema, da bi bio u skladu sa sadržinom odredaba ovog odeljka.

Članom 27. Nacrta zakona menja se član 45. stav 1. Zakona koji se odnosi na minimalne zahteve energetske efikasnosti energetskih postrojenja i sistema, radi preciznog navođenja koja energetska postrojenja i sistemi moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti. U stavu 2. istog člana, reč "revitalizovana" zamenjena je rečju "rekonstruisana".

Članom 28. Nacrta zakona menjaju se naziv člana i član 46. Zakona. U nazivu se dodaju reči "i sistema", zbog toga što se novi član 46. odnosi na elaborat o energetskoj efikasnosti ne samo energetskih postrojenja, nego i energetskih sistema. U stavu 1. navode se energetska postrojenja za koja je prilikom podnošenja zahteva za energetsku dozvolu potrebno podneti elaborat o energetskoj efikasnosti. U stavu 2, u skladu sa izmenjenom odredbom člana 45. stav 1, navodi se kada se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju, za izvođenje građevinskih radova za rekonstrukciju postojenja, odnosno za izgradnju i rekonstrukciju sistema, podnosi elaborat o energetskoj efikasnosti. U stavu 3. precizira se šta se dokazuje elaboratom o energetskoj efikasnosti, a u stavu 4. kada elaborat o energetskoj efikasnosti mora da sadrži i tehno-ekonomsku analizu u slučaju kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Prema stavu 5, Ministar bliže propisuje sadržinu elaborata o energetskoj efikasnosti.

Članom 29. Nacrta zakona posle člana 46. Zakona dodaju se nazivi članova i čl. 46a i 46b. Prema novom članu 46a (sa nazivom: "Izrada elaborata"), elaborat o energetskoj efikasnosti iz člana 46. izrađuje privredni subjekat koji izrađuje tehničku dokumentaciju za izgradnju/ rekonstrukciju postrojenja/ sistema/ delova sistema iz člana 45. stav 1. Zakona.

Novi član 46b (sa nazivom: "Izveštaj o termotehničkim ispitivanjima") odnosi se na izveštaj o termotehničkim ispitivanjima. U stavu 1. navodi se da investitor u roku od šest meseci od dana dobijanja upotrebne dozvole podnosi Ministarstvu izveštaj o termotehničkim ispitivanjima za nova ili rekonstruisana postrojenja koja se precizno navode. U stavu 2. navodi se šta obavezno sadrži izveštaj o termotehničkim ispitivanjima, odnosno u kakvoj je on vezi sa elaboratom o energetskoj efikasnosti. U stavu 3. navodi se da izveštaj izrađuje telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast akreditacije, a u stavu 4. da Agencija za energetiku pokreće postupak za oduzimanje energetske dozvole u slučaju kada investitor u propisanom roku ne podnese izveštaj o termotehničkim ispitivanjima, ili kada prema izveštaju koji je podnet nisu ispunjeni propisani minimalni zahtevi energetske efikasnosti.

Članom 30. Nacrta zakona menja se član 49. Zakona tako što se u stavu 1. brišu reči: "na propisanom obrascu", što znači da više nije propisana forma u kojoj subjekti iz ovog člana dostavljaju Ministarstvu objedinjene statističke podatke o energiji isporučenoj kupcima energije. U skladu s tim briše se stav 3. istog člana, koji se odnosio na pomenuti obrazac, kao suvišan. Stav 2. se menja tako što se u njemu navodi da su snabdevači energije u obavezi da na zahtev Ministarstva dostave podatke o potrošnji energije pojedinih kupaca energije.

Članom 31. Nacrta zakona menja se član 53. Zakona. Prema stavu 1. novog člana, snabdevači električne energije, prirodnog gasa i/ ili vode dužni su da jednom mesečno uz ili na računu za isporučenu energiju daju kupcu informacije koje se precizno navode, u vezi sa energijom koja mu je isporučena. Novina je obaveza u novom stavu 2. da snabdevači električne energije, toplotne energije, prirodnog gasa i/ili vode, na zahtev kupca, dostavljaju račune za isporučenu energiju, prirodni gas i/ili vodu i u elektronskom obliku, pri čemu sadržaj računa mora biti identičan sadržaju računa koji se ispostavlja u štampanom obliku. Prema stavu 3, račun iz stava 2. ovog člana se na zahtev kupca dostavlja u formatu koji dozvoljava izmene. U stavu 4. navedena je obaveza snabdevača iz stava 1. ovog člana da podatke o merenju, potrošnji i troškovima za električnu energiju, toplotnu energiju, prirodni gas i/ili vodu u javnim objektima i javnom osvetljenju unose jednom mesečno u ISEM.

Članom 32. Nacrta zakona menja se naziv odeljka 3. tako da glasi: "3. Kontrola sistema za grejanje". Reči: "i kotlova" na kraju ovog naziva izbrisane su kao suvišne zbog toga što prema definiciji izraza: "sistem za grejanje" (u novom članu 5. tačka 43)), sistem za grajanje sadrži generator toplote (kotao).

Članom 33. Nacrta zakona menjaju se naziv člana 54. i član 54. Zakona. U nazivu člana reči: : "kotlova, odnosno ložišta" zamenjuju se rečima: "sistema za grejanje" radi usklađivanja sa definicijom termina "sistem za grejanje" iz novog člana 5. tačka 43). Glavna izmena u članu 54. odnosi se na podizanje praga toplotne snage kotla koji je sastavni deo sistema za grejanje, kao kriterijum da li sistem za grejanje podleže obavezi redovne kontrole. U skladu sa izmenama Direktive 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada, ova obaveza postoji za sisteme za grejanje sa kotlom toplotne snage 70 kW i više. Prema novom stavu 2, sistem daljinskog grejanja nije predmet kontrole iz stava 1. ovog člana. Odredbe u sadašnjem članu 54. koje se odnose na ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje prebačene su u novi član 54a. U ostalom delu ovaj član nije mnogo izmenjen, osim što su popravljene formulacije i što je dodato da Ministarstvo vodi registar izveštaja o izvršenoj kontroli sistema za grejanje u elektronskom obliku. Takođe je proširen pravni osnov za akt koji Ministar donosi na osnovu stava 6, u odnosu na pravni akt koji Ministar donosi na osnovu sadašnjeg člana 54. stav 4. Zakona.

Članom 34. Nacrta zakona posle člana 54. dodaju se naziv člana član 54a koji se odnosi na ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grajanje. Sadržaj odredaba novog člana delimično je preuzet iz sadašnjeg člana 54. Zakona. Novine su u st. 4, 6. i 7. prema kojima: pravno lice obaveštava Ministarstvo bez odlaganja o izmeni ili prestanku ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje; pravno lice kojem je oduzeto ovlašćenje za obavljanje kontrole sistema za grejanje ne može podneti novi zahtev za dobijanje ovlašćenja u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja o oduzimanju ovlašćenja; Ministarstvo vodi javni registar pravnih lica ovlašćenih za obavljanje kontrole sistema za grejanje.

Članom 35. Nacrta zakona menja se član 55. Zakona. U novom stavu 1. ovog člana navodi se da obavezi redovne kontrole podležu sistemi za klimatizaciju nominalne rashladne snage veće od 70 kW, što je u skladu sa novim izmenama Direktive 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada. U ostalom delu ovog člana uglavnom su zadržana rešenja iz postojećeg člana 55. Zakona, uz poboljšanje formulacija. Novina je da Ministarstvo vodi registar izveštaja o izvršenoj kontroli sistema za klimatizaciju u elektronskom obliku. U novom stavu 6. proširen je pravni osnov za donošenje akta Ministra u odnosu na pravni osnov iz sadašnjeg člana 55. stav 4. Zakona.

Članom 36. Nacrta zakona menjaju se nazivi članova i čl. 66. i 67. Zakona. Novi naziv člana 66. ("Ugovor o energetskoj usluzi") bolje odgovara sadržini člana. U stavu 1. novog člana 66. navodi se, imajući u vidu definiciju izraza "energetska usluga" u novom članu 5. tačka 7), da se ugovor o energetskoj usluzi zaključuje kao ugovor o energetskom učinku i/ili ugovor o isporuci toplotne energije. Ugovor o isporuci toplotne energije je novina u Nacrtu zakona, kao najčešći vrsta ugovora o energetskoj usluzi koji se u praksi zaključuje. U stavu 2. se preciziraju aktivnosti koje može obuhvatati energetska usluga.

U novom članu 67. Zakona koji se odnosi na ugovor o energetskom učinku, kako glasi i naziv člana, u stavu 1. data je definicija ugovora o energetskom učinku a u stavu 2. bitni elementi ugovora. Sadržaj st. 3-7. iz sadašnjeg člana 67. nije preuzet kao suvišan, a poslednji stav 8. je prenet u novi član 67b.

Članom 37. Nacrta zakona posle člana 67. dodaju se nazivi članova i čl. 67a i 67b. Član 67a ima naziv "Ugovor o isporuci toplotne energije". U stavu 1. ovog člana navodi se definicija ugovora o isporuci toplotne energije, a u stavu 2. bitni elementi ugovora. Prema stavu 3, isporuka toplotne energije za korisnike iz javnog sektora se uvek smatra javnom uslugom.

Član 67b ima naziv "Ugovor o energetskoj usluzi kao javni ugovor". St. 1. i 2. ovog člana su nastali tako što je prerađena (proširena) odredba sadašnjeg člana 67. stav 8. Zakona. Prema stavu 3, Ministar propisuje bliže uslove u pogledu energetske efikasnosti zgrada i druge uslove pod kojima se može ugovarati isporuka toplotne energije za korisnike iz javnog sektora. Prema stavu 4, korisnici energetskih usluga iz javnog sektora su u obavezi su da izveštavaju Ministarstvo o postignutim uštedama u skladu sa članom 9. Zakona (koji se odnosi na dostavljanje Ministarstvu podataka neophodnih za praćenje sprovođenja Akcionog plana).

Članom 38. Nacrta zakona menjaju se naziv člana i član 73. Zakona. Novi naziv člana ("Praćenje ušteda energije u drumskom saobraćaju") bolje odgovara sadržini člana. U novom članu 73. predviđeno je da Ministarstvo utvrđuje i prati uštede energije u drumskom saobraćaju na osnovu indikatora potrošnje energije. Ministar propisuje metodologiju za izračunavanje indikatora potrošnje energije iz stava 1. ovog člana. Podatke koji služe za proračun indikatora Ministarstvu dostavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Članom 39. Nacrta zakona menja član 74. Zakona koji se odnosi na nadzor nad sprovođenjem Zakona. Prema novom stavu 1. ovog člana, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo ako ovim zakonom nije drugačije propisano. U stavu 2. naveden je izuzetak u odnosu na stav 1, odnosno da nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje se odnose na označavanje energetske efikasnosti i eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije vrše organi nadležni za sprovođenje tržišnog nadzora u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor, tehničkim propisima koji se odnose na proizvode, ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Članom 40. Nacrta zakona menja član 75. Zakona koji se odnosi na inspekcijski nadzor. Prema novom stavu 1. ovog člana, inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona pored elektroenergetskog inspektora i inspektora opreme pod pritiskom vrši i energetski inspektor, u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor. U stavu 2. autonomnoj pokrajini je povereno vršenje inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana na teritoriji autonomne pokrajine.

Članom 41. Nacrta zakona posle člana 75. Zakona dodaje se novi član 75a koji sadrži opšte odredbe o postupanju inspektora i inspekcijskom nadzoru radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Članom 42. Nacrta zakona menja se član 76. Zakona koji se odnosi na vrste kontrole izvršavanja obaveza iz Zakona koje vrši inspektor u okviru vršenja inspekcijskog nadzora, tako što se navode vrste inspekcijske kontrole, u skladu sa zahtevima Zakona o inspekcijskom nadzoru da se pravni osnov za inspekcijsku kontrolu mora precizno navesti.

Članom 43. Nacrta zakona menja se član 77. Zakona koji se odnosi na ovlašćenja inspektora. U odnosu na sadašnji član 77, novina je da inspektor pokreće postupak za privremeno oduzimanje licence za obavljanje energetske delatnosti u skladu sa novim članom 46b stav 4, kao i da podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeni privredni prestup i zahtev za pokretanje prekršajnoj postupka.

Članom 44. Nacrta zakona menja se član 81. Zakona tako što se preciznije navodi na koji način su pravno lice i preduzetnici dužni da omoguće inspektoru izvršavanje inspekcijskog nadzora.

Članom 45. Nacrta zakona menja se član 82. stav 2. Zakona tako što se navodi da žalba protiv rešenja inspektora odlaže izvršenje rešenja, osim kada se radi o preduzimanju hitnih mera.

Članom 46. Nacrta zakona posle člana 84. Zakona i naziva odeljka, dodaje se novi član 84a kojim se propisuje prekršajna odgovornost rukovodioca organa državne uprave, drugog organa Republike Srbije, organa autonomne pokrajine, gradonačelnika/ predsednika opštine, kao i odgovornog lica u javnom preduzeću i drugom pravnom licu javnog sektora koje ne dostavi podatke koji su neophodni za praćenje sprovođenja Akcionog plana, u skladu sa članom 9. stav 4. Zakona.

Članom 47. Nacrta zakona menja se član 86. stav 1. Zakona tako što se formulacija radnje prekršaja usklađuje sa izmenjenom odredbom člana 46. stav 1. Zakona, s obzirom da se prekršaj odnosi na povredu obaveze koja je propisana pomenutom odredbom. Stav 2. briše se.

Članom 48. Nacrta zakona menja se član 87. Zakona tako što se formulacija radnje prekršaja usklađuje sa izmenjenom odredbom člana 46. stav 2. Zakona, s obzirom da se prekršaj odnosi povredu obaveze koja je propisana pomenutom odredbom.

Članom 49. Nacrta zakona menjaju se čl. 87-89. Zakona koji se odnose na prekršajnu odgovornost. U novim čl. 87. i 88. vrši se usklađivanje sa izmenama i dopunama odredaba Zakona čijom povredom se čini radnja prekršaja. U članu 89. navedeni su prekršaji u vezi sa sprovođenjem energetskog pregleda.

Članom 50. Nacrta zakona brišu se čl. 90. i 91. s obzirom da se odredbe ovih članova, usklađene sa izmenama i dopunama odredaba koji se odnose na energetski pregled, prenete u novi član 89.

Članom 51. Nacrta zakona menjaju se čl. 26, 28, 34. i 36. tako što se briše reč "ovlašćeni" u odgovarajućem broju i padežu. Ovom izmenom dosledno je u Zakonu izraz "ovlašćeni energetski savetnik" zamenjen izrazom "energetski savetnik".

 Član 52. Nacrta zakona je prelazna odredba prema kojoj se smatra da energetski menadžeri koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekli licencu energetskog menadžera za oblast opštinske energetike, imaju licencu energetskog menadžera za oblast energetike javnog sektora. Ministarstvo na osnovu Zakona, odnosno Pravilnika o načinu sprovođenja i sadržini programa obuke za energetskog menadžera, troškovima pohađanja obuke, kao i bližim uslovima, programu i načinu polaganja ispita za energetskog menadžera ("Službeni glasnik RS", broj 12/15) izdaje licence energetskim menadžerima za oblast opštinske energetike, industrijske energetike i energetike zgrada, dok će u skladu sa članom 24. Nacrta zakona izdavati licence energetskim menadžerima za oblast energetike javnog sektora, industrijske energetike i energetike zgrada. Energetika javnog sektora je izraz koji kao precizniji zamenjuje izraz opštinska energetika.

Član 53. Nacrta zakona sadrži uobičajenu odredbu da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstva rudarstva i energetike, 22.01.2019.