SRBIJA NAZADOVALA NA LISTI INDEKSA PERCEPCIJE KORUPCIJE

Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok, sa 39 od poželjnih 100 poena, a ove godine je za deset mesta pala na listi Indeksa percepcije korupcije (CPI), i zauzima 87. mesto. Nakon blagog porasta, skor Srbije je sada isti kao što je bio i u CPI 2012, a bitnijih promena nije bilo već duže od decenije.

Ove godine delimo 87. mesto, od 180 zemalja, sa Narodnom Republikom Kinom. U prethodnom istraživanju, Srbija je imala dva poena više i zauzimala je 77. mesto.

Prema oceni Transparentnosti (članice Transparency International-TI), Srbija beleži korak nazad u istraživanjima zbog toga što ne primenjuje dosledno ni preventivne ni represivne mehanizme protiv korupcije. Nisu ispitani čak ni oni slučajevi sumnje na korupciju koji su dokumentovani u izveštajima medija i državnih organa, kao što je pokazalo i nedavno objavljeno istraživanje TS. Na strani prevencije, ni prošle godine nisu sprovedene ključne antikorupcijske odredbe Zakona o javnim preduzećima (izbor i razrešenje direktora), Zakona o državnim službenicima (izbor i razrešenje službenika na položaju), Zakona o javnim nabavkama (prekršajne kazne), Zakona o Agenciji za borbi protiv korupcije (u vezi sa zloupotrebom javne funkcije za stranačku promociju) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama (sprovođenje rešenja Poverenika).

Aktuelni nacrt izmene Akcionog plana za Poglavlje 23 EU integracija, ključni dokument politike Vlade u ovoj oblasti, ne predstavlja dobru osnovu za poboljšanje stanja. Naime, taj plan zadržava isti neambiciozni koncept kao i postojeći tekst iz 2016, samo konstatuje višegodišnja zakašnjenja i ne pruža uverenje da će se išta promeniti ubuduće.

Na osnovu do sada objavljenih podataka, još uvek nije jasno da li su dugo najavljivani početak rada četiri posebna tužilačka odeljenja za borbu protiv korupcije, tokom 2018. donekle pozitivne promene u gonjenju korupcije u pogledu broja optuženja i oduzimanja imovine. Očigledno je međutim, na osnovu istraživanja iskustava građana i obelodanjenih sumnji u korupciju, da veliki broj slučajeva i dalje nije prijavljen i istražen. Kada je reč o ovoj vrsti kriminala, izvesnost otkrivanja počinilaca je daleko važnija od visine izrečenih kazni.

Na lošu percepciju korupcije, prema oceni TS, u velikoj meri utiču netransparentnost u donošenju odluka i odsustvo konkurencije kod zaključivanja velikih Vladinih ugovora. To je najvidljivije u slučajevima neobjavljivanja ugovora i drugih dokumenata, kao i pri sklapanju poslova za izgradnju najvećih infrastrukturnih objekata direktnim ugovaranjem, po cenama koje izazivaju sumnju u tržišnu zasnovanost.

Izvor: Vebsajt Transparentnosti, 29.01.2019.
Naslov: Redakcija