ZAKONI O POREZIMA NA DОBIT PRАVNIH LICА I NА DОHОDАK GRАĐАNА: Zakonima su propisane poreske olakšice za donatore, kоје sе оdnоsе nа priznаvаnjе izdаtаkа zа humаnitаrnе svrhе kао rаshоda u iznоsu nајvišе dо pet odsto оd ukupnоg prihоdа

Srbija je uz Bosnu i Hercegovinu jedina zemlja u Evropi koja nije ukinula PDV na donacije i humanitarnu pomoć.

Iako se u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zalažu za izmenu propisa, kojima bi to bilo omogućeno, iz Ministarstva finansija podsećaju da olakšice za donatore već postoje.

Podsticaj ili kazna? Hoće li Srbija ukinuti PDV na donacije, u dva ministarstva, odgovaraju drugačije. Dok ministar za rad tvrdi da bi ukidanje vodilo uštedama u državnoj kasi, iz Ministarstva finansija kažu da to bi moglo da ima negativne posledice po budžet.

"Zаkоnоm o pоrеzu nа dоbit prаvnih licа ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje i 112/2015) i Zаkоnоm o pоrеzu nа dоhоdаk grаđаnа ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 - usklađeni din. izn.) prоpisаnе su pоrеskе оlаkšicе kоје sе оdnоsе nа priznаvаnjе izdаtаkа zа humаnitаrnе svrhе kао rаshоd u iznоsu nајvišе dо pet odsto оd ukupnоg prihоdа, а kоје, sа аspеktа ubirаnjа prihоdа držаvе, nе trеbа pоtcеnjivаti", navode iz Ministarstva finansija.

- Iako postoji, olakšica se u praksi ne ostvaruje lako. Kompanije koje doniraju neretko ne budu oslobođene pet odsto poreza na prihode jer je procedura komplikovana, a Zakon se tumači drugačije od šaltera do šaltera - objašnjava Tanja Bjelanović, direktorka razvoja Trag fondacije Tanja Bjelanović.

- Najčešći odgovor i prepreka sa njihove strane kada mi pokušavamo da utičemo na ove druge poreske propise jeste bojazan da će to uticati negativno na budžet, odnosno da će biti manjka u budžetu - koji već imamo - ali, mi smo radili i regionalnu analizu i uporednu sa zemlja EU i zaključak je da na tom nivou - ekonomskom nivou ne bi bilo posledica, jer će se uvećati davanja, uvećati korist i obaviti funkcije koje država ne bi ovako mogla kroz donatorsku zajednicu - ističe Bjelanović.

A najveći broj donacija, na kraju, ode državnim institucijama, a najmanji porodicama i pojedincima. Statistika za 2015. godinu govori da su najaktivniji darodavci bili građani u masovnim akcijama, a ukupna vrednost donacija bila je 22.322.000 evra, po građaninu doniralo se 3,14 evra. Najviše se izdvajalo u gradu Beogradu, u top tri oblasti: zdravstvu, marginalizovanim grupama i siromašnima.

Manjkavosti propisa se nižu - daje se mogućnost da privatne kompanije doniraju državnim institucijama.

Jovan Nicić iz Agencije za borbu protiv korupciji kaže da trenutna situacija, nažalost, to "omogućava i dovodi u pitanje objektivnost i nepristrasnost rada organa javne vlasti ukoliko su oni u situaciji da oni odlučuju o pravima, obavezama i interesima kompanija koje daju donacije ili da kontrolišu ili vrše nadzor nad njihovim radom".

Sledi li i ta promena u propisima, što bi smanjilo korupciju i sistem učinilo transparentnijim - uprkos pitanju, nadležni su bili bez odgovora.

Izvor: Vebsajt N1, Maja Đurić, 30.01.2017.
Naslov: Redakcija