NACRT ZAKONA O APOTEKARSKOJ DELATNOSTI: Najmanja udaljenost između dve apoteke ubuduće mora biti 300 metara, a ova delatnost neće moći da se obavlja u lokalima manjim od 40 kvadratnih metara. Takođe je definisano i da u mestima do 4.000 žitelja mora biti osnovana apoteka. Apotekarska stanica, u kojoj će stručno lice izdavati lekove, mora da se obezbedi svakom selu koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke. Novi kriterijumi važiće samo za apoteke, koje će sa radom početi posle stupanja na snagu ovog zakona

Apoteke uskoro neće moći da budu na međusobnoj udaljenosti manjoj od 300 metara, a neće moći da ih otvara bilo ko, kao što je do sada bio slučaj.

Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti na javnoj raspravi je do 2. februara 2017. godine i struka će konačno, nakon mnogo godina, biti uređena.

Najbitnije odredbe Nacrta zakona tiču se suzbijanja nelojalne konkurencije na tržištu, broja apoteka u gradovima i ljudima koji mogu da ih osnivaju, kao i ko će u njima raditi i šta sme, a šta ne sme da se prodaje. Konačno se osniva farmaceutska inspekcija, koja će kazniti apotekare koji reklamiraju lekove na sniženju ili iste uopšte i prodaju, kao i one preduzetnike koji ne registruju i prijave apoteku, zapošljavaju radnike "na crno" i ostale odredbe koje se tiču preduzetništva.

Međutim, ono što ovaj Nacrt zakona ne predviđa je saniranje štete koja sad postoji, pa će tako odredba o rastojanju važiti samo za nove apoteke, koje će se otvarati pošto zakon stupi na snagu.

Takođe, članom 14 Nacrta zakona dozvoljava se i dalje postojanje lanaca apoteka širom Srbije, to jest neograničen broj ogranaka neke apoteke, što je liberalizacija tržišta retko prisutna ili zakonom zabranjena u zemljama EU.

Član 10 Nacrta zakona, koji govori o razdaljini između apoteka, izazvao je najviše interesovanja i u struci. O njemu se interesovao i predsednik Skupštine Saveza privatnih apoteka Srbije Dragutin Rajevac, koji kaže da je zakon jedva dočekan, ali se donosi na brzinu i sa nedovoljno vremena da se sagleda šta je ono što se može popraviti, dodati ili oduzeti. Veoma je bitno, smatra on, da se struka uključi u njegovo donošenje, jer su se o radu apoteka do sada pitali uglavnom privatnici koji su na umu imali samo profit, te je zato i nastala nelojalna konkurencija.

"Takođe, nemoguće je da smo došli u situaciju da državne apoteke propadaju. Kako u jednom Pančevu, koje je imalo industriju, državna apoteka na najboljoj lokaciji može da padne u dugove, kako se to dešava u Novom Sadu, širom Srbije? Kako je, s druge strane, jedan privatnik mogao da ima 10 apoteka i da u njima prodaje igračke i kozmetiku? Sve to se sada mora dobro regulisati i ovaj Nacrt zakona to i sagledava, ali se nadam da će sugestije i primedbe sa javnih rasprava takođe doći do čelnih ljudi u Ministarstvu, iako se godinama unazad vidi da ljudi koji tamo sede ne poznaju baš najbolje struku i, što je pogubno, ne vole sugestije", komentariše Rajevac.

On ističe da odredba koja dozvoljava organizovanje apoteke kao javno-privatno partnerstvo može da se zloupotrebi, jer se nikad ne zna ko je s kim povezan, naročito u manjim sredinama.

 "Naročito će biti haos ako neko lice kroz ovu odredbu uđe u apoteku koja je u sklopu doma zdravlja. Uvešće neka svoja pravila i to u apoteci koja, po pravilu, ima najbolju lokaciju od svih", precizira Rajevac.

Magistar farmacije Jovanka Franeta ispred "Apoteke Novi Sad" objašnjava da je Nacrt zakona strukovni zakon koji se jednako odnosi i na privatne i državne apoteke i predstavlja korak napred u odnosu na dosadašnje uređenje rada ovih ustanova. Apoteke će se i dalje pridržavati zakona koje su do sada poštovale, s tim da je sada detaljnije definisan rad struke koji će sigurno pomoći da se prevaziđe deo nagomilanih problema.

"Novi zakon podrazumeva poštovanje, pored ostalih uslova i demografskih i geografskih kriterijuma, prilikom otvaranja novih apoteka, što će sigurno uticati na pravilniji raspored apoteka i dostupniju farmaceutsku zdravstvenu zaštitu za sve stanovnike. Apoteka se osniva za područja od najmanje 4.000 stanovnika i najmanja udaljenost između između apoteka merena na osnovu rastojanja na mapi postojeće putne mreže iznosi 300 metara. To je prosek do kog se došlo upoređivanjem udaljenosti između apoteka u gradovima u Evropi, koja se kreće od 200 do oko 600 metara i broja stanovnika koji gravitira ka apotekama. U ruralnim područjima, koja mogu da imaju i manji broj stanovnika, moguće je otvoriti apoteku pet kilometara od najbliže apoteke", objašnjava Franeta.

Novine u Nacrtu zakona, osim uvođenja demografskih i geografskih kriterijuma su i Mreže apoteka i jedinstveni registar apoteka, koji će omogućiti da u svakom trenutku na sajtu APR bude dostupan podatak o broju apoteka i njihovim lokacijama, pojašnjava Franeta.

"Novina je i uvođenje farmaceutske inspekcije, koja će rasteretiti do sada nadležnu i malobrojnu zdravstvenu inspekciju i detaljnije je definisano koje uslove moraju da ispunjavaju apoteke u smislu kvadrature, opreme i kadra, a sve to u cilju obezbeđivanja dostupne, ravnopravne i kvalitetnije farmaceutske zdravstvene zaštite za sve korisnike. Što hitnije usvajanje i dosledna primena novog zakona je cilj i način koji vode ka uređenju i unapređenju apotekarske delatnosti i ispunjenje njenog osnovnog cilja - zaštite javnog zdravlja", zaključuje Franeta.