Email Print

NBS PRIPREMA PROPISE KOJIMA ĆE REGULISATI PITANJE VISINE BANKARSKIH PROVIZIJA NA TRANSAKCIJE PLATNIM KARTICAMA: U Srbiji provizije deset puta veće nego u EU


Narodna banka Srbije (NBS) priprema propise koji će prvi put regulisati pitanje visine bankarskih provizija na transakcije platnim karticama, koje su kod nas višestruko veće nego u Evropskoj uniji i umeju da dostignu i do tri odsto plaćene cene.

NBS je pri izradi novih propisa imala u vidu i novu regulativu EU, kojom su provizije ograničene na samo 0,2 do 0,3 odsto.

U Srbiji su banke samo u prvih osam meseci ove godine zaradile skoro milijardu dinara samo na kartičarskim provizijama. Toliko visoke provizije često ugrožavaju poslovanje malih trgovaca, koji imaju relativno nizak promet preko kartica ili kod kojih je prosečan račun mali, jer u tim slučajevima provizija banke može da bude i znatno veća od pomenuta tri procenta.

Iako građani ne vide ove provizije, jer je cena proizvoda ista bilo da se plaća gotovinom bilo karticama, istina je da na kraju ipak oni budu ti koji plate ceh, jer trgovci u cenu proizvoda uvek uračunaju i cenu provizije.

U NBS kažu da su izvršili detaljnu analizu provizija na kartičarske transakcije i da nova pravila donose posebno imajući u vidu značaj visine ovih provizija na male trgovinske i zanatske radnje, te da NBS radi proaktivno na rešavanju ovog pitanja.

- Bankarski sektor u Srbiji je na kraju avgusta 2015. godine ostvario ukupno prihod od naknada i provizija po osnovu poslova sa platnim karticama u iznosu od 4,42 milijarde dinara, dok je ukupan rashod od naknada i provizija po tim poslovima iznosio 3,54 milijarde - kažu u NBS.

Svaki put kada neko plati karticom, to sa sobom povlači i plaćanje niza provizija, od kojih su dve najbitnije: međubankarska i trgovačka. Međubankarsku proviziju plaća banka na čijem je POS terminalu (uređaju kroz koji se 'provlači' kartica) prikačen račun onoj banci koja je korisniku izdala karticu kojom je izvršeno plaćanje. Maksimalnu i minimalnu visinu ove provizije određuju kartičarski sistemi.

Trgovačku proviziju plaća trgovac banci koja mu je ustupila POS terminal. Zato su trgovačke provizije po pravilu veće od međubankarskih. Međubankarske provizije su uglavnom od 0,8 do dva odsto, dok su trgovačke od dva do 2,5 procenta, pa i više.

To je drastično više od iznosa u EU koji su sada u većini slučajeva ograničeni na samo 0,2 odsto, a nekad i na 0,3. Da li će NBS primorati banke i kartičare da ovoliko smanje svoje naknade ostaje da se vidi, ali očito je da postoji veliki prostor za pojeftinjenje.

U bankama se pravdaju da ovolike trgovačke provizije drže kako ne bi gubile novac onda kad moraju da plate visoku međubankarsku proviziju, ali navode i druge razloge: trošak samog POS terminala koji ustupaju trgovcu (mada često naplaćuju iznajmljivanje) od par stotina evra, trošak instalacije, licenciranja i održavanja softvera, trošak procesing kuće i tome slično.

Pa ipak, na pitanje kako u EU mogu sve te troškove da pokriju sa 0,3 odsto, a ovde traže i do 10 puta više, banke nemaju sasvim jasan odgovor, osim da je srpsko tržište od 35.000 do 40.000 POS terminala daleko manje od evropskog i da trošak međubankarske provizije diktira uslove.

Na kraju ostaje i pitanje da li bi smanjenje provizija zapravo pomoglo korisnicima, jer uvek postoji mogućnost da bi banke izgubljenu dobit prosto nadomestile poskupljivanjem svojih ostalih usluga, poput naknade za održavanje računa. Banke to i same nezvanično nagoveštavaju, ali očito da je, bar u EU, regulator izračunao da će krajnji ishod za građane ipak biti povoljniji sa nižim provizijama nego sa višim.

Izvor: Vebsajt Danas, 27.09.2015.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print