ZAKON O ZAšTITI UZBUNJIVAčA: NEPOTPUN PRAVNI OKVIR €� NISU PROPISANA KRIVIčNA DELA I PREKRšAJI ZA NEKE OD NAJTEżIH OBLIKA KRšENJA PRAVA UZBUNJIVAčA

Novi Zakon o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 4. Decembra 2014.godine, a čija primene je počela 5. Juna 2015.godine, ne propisuje krivična dela i prekršaje za neke od najtežih oblika kršenja prava uzbunjivača, što će onemogućiti kažnjavanje onih koji su ukazali na korupciju, navodi Transparentnost Srbija (TS).

Očigledno je, saopštila je TS, da je namera bila da se te norme propišu izmenom Krivičnog zakonika, ali to nije učinjeno ni uporedo sa donošenjem Zakona, kako je predlagano, a ni do početka njegove primene.

"Odsustvo sankcija će, prema našem stanovištu, onemogućiti da se adekvatno kazne odgovorni za narušavanje prava ljudi onih koji su se osmelili da ukažu na korupciju, rasipanje javnih resursa, opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i druge nepravilnosti", piše u saopštenju TS.

Primena Zakona je, dodaje se, odložena na šest meseci od dana stupanja na snagu, zbog potrebe da se sprovede obuka i stručno usavršavanje sudija za postupanje u zaštiti uzbunjivači i kako bi se državni organi i poslodavci pripremili. Iako je posebna obuka sudija propisana kao uslov za postupanje u ovim predmetima, programom obuke nije predviđena individualna provera takvih stečenih znanja, navodi TS.

TS podseća da u međuvremenu nisu izmenjeni ili dopunjeni ni drugi zakoni koji su značajni za zaštitu uzbunjivača (npr. Zakon o tajnosti podataka), a da je propuštena prilika da se preciznije, izmenama tog zakona, urede položaj i prava lica koja su na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dobili „administrativnu zaštitu“.   

Među drugim nedostacima Zakona na koje je TS ukazivala tokom javne rasprave i kroz predloge amandmana, nalaze se i:

1) opasnost da se institut uzbunjivanja trivijalizuje, jer se zaštita ne vezuje za prijavljivanje ozbiljnijih prekršaja;

2) odsustvo pravila o nagrađivanju, koja bi mogla doneti korisne efekte kod ostvarivanja javnog prihoda, koji bi inače izostao;

3) nepostojanje izričitog prava uzbunjivača da zahteva pravičnu naknadu umesto poništenja akta koji predstavlja odmazdu;

4) odsustvo pravila u nekim specifičnim situacijama (npr. kada odmadzu ne vrši poslodavac, već treće lice, kada se odmazda vrši prema licima koja su podatke dala u poverljivom odnosu...).

Budući da je ovo jedan od najvažnijih antikorupcijskih propisa, TS će pažljivo pratiti njegovo sprovođenje i ukazivati na mogućnosti za unapređenje Zakona, zaključili su u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Transparentnost, 05.06.2015.